469-21 Мишљење због дискриминације на основу пребивалишта у поступку запошљавања

бр. 07-00-317/2021-02  датум:  27. 9. 2021.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA против ББ, директора ОШ „ВВ“ у због дискриминације на основу места пребивалишта приликoм одлучивања о преузимању на радно места наставника српског језика и књижевности. У притужби је, између осталог, наведено да да је подноситељ притужбе запослен као наставник српског језика и књижевности на неодређено време са непуним радним временом – 94, 44% норме у ОШ „ГГ“  ШУ Пожаревац, те да је упутио захтев директору ОШ „ВВ“, ШУ Лесковац ради допуне, односно укрупњавања норме али да је исти одбијен због „знатног увећања путних трошкова за школу и локалну самоуправу Лебане ангажовањем особе која има пребивалиште на територији друге општине“. У изјашњењу ББ, директора ОШ „ВВ, између осталог, наведено је да да је подносилац притужбе поднео захтев за преузимање али да наставник српског језика и књижевности у ОШ „ВВ може бити ангажован за минимум 22,2% радне норме, односно 4 часа недељно, те из тог разлога није позитивно одлучено о захтеву подносиоца притужбе ради допуне норме. Даље је наведено да је један од главних услова за преузимање да подносилац захтева има сагласност директора обе школе, те да подносилац притужбе није доставио исте. Повереник је увидом у доказе достављене уз прутижбу утврдио да је подносилац притужбе добио сагласност за преузимање ради укрупњавања норме ШУ Лесковац, али не и сагласност ШУ Пожаревац, те да подносилац притужбе није испунио законом прописане услове за преузимање. Повереник је приступио анализи Стручног упутства за организацију и реализацију образовно – васпитног рада у основној школској 2021/2022. години. Наиме, у поменутом упутству прописано је да радна подгрупа на нивоу школске управе својом одлуком/препоруком упућује лице на слободно радно место ради преузимања, водећи рачуна о смањењу путних трошкова, рационализацији у смислу укрупњавања норме, специфичној породичној ситуацији (брига о члану породице којем је неопходна помоћ, путовање из другог места из сл.). Дакле, неспорно је да цитирана упутства имају за циљ рационализацију путних трошкова, те је Повереник прихватио наводе из изјашњења. С обзиром на све наведено, Повереник је дао мишљење да у поступку по притужби АА против ББ, директора ОШ „ВВ нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

  

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности се обратио АА притужбом против ББ, директора ОШ „ВВ“ због дискриминације на основу места пребивалишта приликoм одлучивања о преузимању на радно места наставника српског језика и књижевности.
    • У притужби АА, између осталог, наведено је:
  • да је запослен као наставник српског језика и књижевности на неодређено време са непуним радним временом – 94, 44% норме у ОШ „ГГ“, ШУ Пожаревац а да се налази на листи непотпуних норми Министарства просвете, науке и технолошког развоја;
  • да је упутио захтев директору ОШ „ВВ“, ШУ Лесковац ради допуне, односно укрупњавања норме али да је исти као разлог за одбијање захтева навео „знатно увећање путних трошкова за школу и локалну самоуправу Лебане ангажовањем особе која има пребивалиште на територији друге општине“.
    • Уз притужбу доставио је: 1) захтев за преузимање ОШ „ВВ“; 2) одговор ОШ „ВВ“ од 22. марта 2021. године; 3) поновни захтев за преузимање; 4) одговор ОШ „ВВ“ од 17. маја 2021. године.
    • Имајући у виду да је поднета притужбе били непотпуна, Повереник за заштиту равноправности је затражио од подносиоца допуну притужбе.
    • Поступајући по допису Повереника за заштиту равноправности, подносилац притужбе је у допуни притужбе од јуна 2021. године доставио доказе и то: 1) сагласност ШУ Пожаревац бр. 424-614-78/2020-15 од 18. децембра 2020. године; 2) сагласност ШУ Лесковац од 23. априла 2021. године; 3) сагласност ШУ Лесковац од 21. маја 2021. године.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став Закона о забрани дискриминације, па је од ББ, директора ОШ „ВВ“ затражено да се изјасни на наводе из притужбе.
    • У изјашњењу ББ, директора ОШ „ВВ“ у Лебану које је Поверенику достављено 16. септембра 2021. године, између осталог, наведено је:
  • да је подносилац притужбе поднео захтев за преузимање који је у ОШ „ВВ“ заведен под бр. 1002/21 од 18. марта 2021. године;
  • да наставник српског језика и књижевности у ОШ „ВВ“ може бити ангажован за минимум 22,2% радне норме, односно 4 часа недељно, те из тог разлога није позитивно одлучено о захтеву подносиоца притужбе ради допуне норме;
  • да је један од главних услова за преузимање да подносилац захтева има сагласност директора обе школе;
  • да подносилац притужбе није доставио сагласности за преузимање;
  • да је Стручним упутством Министарства просвете 153-00-10/2021-01 од 20. августа 2021. године јасно наведено да је потребно водити рачуна о рационализацији путних трошкова, односно трошкова који ангажовањем лица падају на терет локалне самоуправе;
  • да подносилац притужбе није дискриминисан на основу пребивалишта из разлога што у ОШ „ВВ“ има запослених који имају пребивалиште на територији других општина.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у захтеве који је АА упутио ББ, директору ОШ „ВВ“ у утврђено је да је запослен у ОШ „ГГ“, те да се обратио директору ради преузимања са циљем допуне, а затим и укрупњавањЕ радне норме.
  • Увидом у допис ОШ „ВВ“ бр.1006/21 од 22. марта 2021. године утврђено је да АА недостаје 5,56% норма, те да не може бити преузет ради допуне радне норме из разлога што не може бити ангажован за мање од 22,22% норме тј. за минимум 4 часа недељно. Даље је увидом у допис утврђено да постоји слободно радно место за наставника српског јeзика и књижевности у издвојеном одељењу у Клајићу, које је планинско место са надморском висиномоод преко 500м и удаљено је од главних путева више од 5 км а од Лебана више од 20 км, које има статус забаченог планинског места, али да су на тим часовима ангажована лица која имају пребивалиште на територији Лебана и за које школа нема додатне путне трошкове. Даље, да ће радне подгрупе школске управе уколико имају запосленог који је ангажован са одређеним процентом норме у више школа на територије те школске управе сачинити предлог за његово ангажовање на упражњено место. Овакав начин попуњавања упражњених места у циљу укрупњавања норме врши се уз писану сагласност запосленог и директора установе из које и у коју се преузима, а у допису је наведено да АА не поседује иста. На крају, да не може да потпише сагласност за преузимање између осталог због знатног увећања путних трошкова за школу и локалну самоуправу.
  • Увидом у допис ОШ „ВВ“ бр.1122/21 од 17. маја 2021. године утврђено је да АА одговорено да не може бити преузет у ОШ „ВВ“ из разлога што није доставио потребну документацију и због знатног увећања путних трошкова за школу и локалну самоуправу.
  • Увидом у допис Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Школске управе Лесковац бр. 37/2021-15 од 23. априла 2021. године утврђено је да је радна група на састанку одржаном 22. априла године одлучила да је сагласна да се изврши преузимање АА у једном кораку по члану 5. и 6. Посебног колективног уговора у ОШ „ВВ“.
  • Увидом у допис Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Школске управе Лесковац бр. 48/2021-15 од 21. маја 2021. године утврђено је да је радна подгрупа на састанку одржаном 21. маја 2021. године већ дала сагласност да АА буде преузет у ОШ „ВВ“ за 100% радне норме на пословима наставник српског језика и то за 5,54% радне норме преузимањем као радника са непуном радном нормом и за 94,46% радне норме ради укрупњавања.
  • Увидом у допис Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Школске управе Пожаревац бр. 424-614-78/90/2020-15 од 18. децембра 2020. године утврђено је да је ШУ Пожаревац дала сагласност за преузимање АА са листе запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом ради допуне норме до пуног радног времена у ОШ „ВВ“ на неодређено време.
  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.

3.2. Повереник за заштиту равноправности најпре указује да Устав Републике Србије[2] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[3].

3.3. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства). Одредбом члана 8. прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, осим ако је то оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

3.4. Одредбом члана 152. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања[5] прописано је да пријем у радни однос у установи чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе врши се на основу преузимања запосленог са листе запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба и запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом (у даљем тексту: преузимање са листе), као и на основу преузимања или конкурса ако се није могло извршити преузимање са листе.

 3.5. Одредбом члана 5. став 3. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика[6] прописано је да се преузимање се врши следећим редоследом: 1. са листе запослених за чијим је радом делимично или у потпуности престала потреба запослени се може преузети само за проценат за који му је смањено радно ангажовање у односу на проценат са којим је засновао радни однос; 2. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом у тој установи; 3. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом у установама на територију надлежне школске управе; 4. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом из других школских управа уз сагласност школских управа.

3.6. Стручним упутством за организацију и реализацију образовно – васпитног рада у основној школској 2021/2022. години[7] прописано је да након пријема свих пријава, директори установа одлучују са којим ће од пријављених лица да заснују радни однос путем преузимања и процес преузимања запослених који испуњавају законске услове започињу одмах по пријему документације. Даље, да све радне подгрупе на нивоу своје школске управе треба да размотре могућност укрупњавања норми запослених у циљу остваривања пуне норме наставника у једној установи, водећи при том рачуна о одредбама чл. 5. и 6. ПКУ. Наиме, радне подгрупе школске управе ће, уколико на територији своје школске управе имају запослене који са одређеним процентом норме раде у више школа, сачинити предлог за ангажовање таквог запосленог на упражњено радно место на којем би тај запослени могао бити ангажован на пуном или већем проценту норме. Овакав начин попуњавања упражњених радних места у циљу укрупњавања норме, врши се уз писану сагласност запосленог и директора установе из које се и у коју се преузима запослени. Даље, да радна подгрупа на нивоу школске управе својом одлуком/препоруком упућује лице на слободно радно место ради преузимања, водећи рачуна о смањењу путних трошкова, рационализацији у смислу укрупњавања норме, специфичној породичној ситуацији (брига о члану породице којем је неопходна помоћ, путовање из другог места из сл.)[8].

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет притужбе, задатак Повереника у конкретном случају био је да утврди да ли је ББ, директор ОШ „ВВ“ приликoм одлучивања о преузимању дискриминисао АА на основу места пребивалишта.

3.8. Приликом разматрања овог предмета, Повереник је имао у виду наводе притужбе, изјашњења и достављене доказе који су од значаја за утврђивање дискриминације.

3.9. Повереник констатује да је неспорно, како из саме притужбе тако и из изјашњења, да је АА поднео захтев за преузимање из ОШ „ГГ“ у ОШ „ВВ“ ради допуне а касније и укрупњавања радне норме.

3.10. Даље, анализом дописа ШУ Пожаревац бр. 424-614-78/2020-15 од 18. децембра 2020. године утврђено је да се подносилац притужбе обратио ШУ Пожаревац са захтевом за допуну норме до пуног радног времена, те да је сагласност дата само ради допуне норме.

3.11. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности је ценио наводе из изјашњења у којима су дати разлози због којих подноситељу притужбе није омогућено преузимање ради допуне норме у ОШ „ВВ“. Наиме, према наводима из изјашњења, као и наводима из одговора ОШ „ВВ“ на захтев подносиоца притужбе од 22. марта 2021. године утврђено је да АА не може бити преузет ради допуне норме до 100 % радног времена из разлога што наставник српског језика не може бити ангажован за мање од 22, 22% радне норме, те да за спорних 5,56% норме може бити преузет у некој другој школи која има слободне часове грађанског васпитања.
3.12. Даље, у изјашњењу, као и одговору на захтев подносиоца притужбе бр. 1006/21 од 22. марта 2021. године наведено је да подносилац притужбе није доставио сагласности директора школе из које се преузима и директора школе у коју се преузима а који представља један од главних услова за преузимање ради укрупњавања. Са друге стране, Повереник је увидом у доказе достављене уз прутижбу утврдио да је подносилац притужбе добио сагласност за преузимање ради укрупњавања норме ШУ Лесковац, али не и сагласност ШУ Пожаревац. Дакле, из наведеног произлази да подносилац притужбе није испунио законом прописане услове за преузимање.
3.13. На крају, а поводом навода из изјашњења да је потребно водити рачуна о рационализацији путних трошкова, односно трошкова који ангажовањем лица падају на терет локалне самоуправе, Повереник је приступио анализи Стручног упутства за организацију и реализацију образовно – васпитног рада у основној школској 2021/2022. години. Наиме, у поменутом упутству прописано је радна подгрупа на нивоу школске управе својом одлуком/препоруком упућује лице на слободно радно место ради преузимања, водећи рачуна о смањењу путних трошкова, рационализацији у смислу укрупњавања норме, специфичној породичној ситуацији (брига о члану породице којем је неопходна помоћ, путовање из другог места из сл.). Дакле, неспорно је да цитирана упутства имају за циљ рационализацију путних трошкова, те је Повереник прихватио наводе из изјашњења.

 

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби АА утврђено је да ББ, директор ОШ „ВВ“ није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06

[3] члан 21. Устава Републике Србије

[4] Закон о забрани дискриминације, „Службени гласник РС“, број 22/09 и 24/21, члан 2.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон и 6/20

[6] „Службени гласник РС“, бр. 21/15 и 92/20

[7] http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2021/08/Strucno-uputstvo-za-organizaciju-i-realizaciju-obrazovno-vaspitnog-rada-u-OS-2021-22.pdf

[8] http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/08/strucno-uputstvo.pdf

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon469-21 Мишљење због дискриминације на основу пребивалишта у поступку запошљавања Download


 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top