Ove godine  1. maj, Međunarodni  dan rada,  obeležava se u  uslovima različitih kriza i velikih društvenih promena zbog kojih je očuvanje dostojanstvenog rada, kao temeljnog principa  socijalne pravde, jedan od najvećih izazova današnjice, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Neophodno je sprečavati urušavanje prava  radnika, obezbediti jednake mogućnosti za zapošljavanje, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, osigurati zaštitu u slučaju nezaposlenosti, pravo na bezbedan i zdrav rad, kao i pravo na adekvatnu zaradu, rekla je poverenica.

Najveći broj pritužbi građana i građanki Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, svih prethodnih godina, podnet je upravo zbog diskriminacije na tržištu rada i to najviše po osnovu pola, starosnog doba, zdravstvenog stanja, invalideta, sindikalne i političke pripadnosti. Žene češće  podnose pritužbe zbog nejednakog tretmana u vezi sa trudnoćom i porođajem, naročito zbog težeg napredovanja ili premeštaja na niže radno mesto nakon porodiljskog odsustva. Takođe, mladi ljudi ne dobijaju dovoljno adekvatnih prilika za rad zbog čega neki odlaze iz zemlje. Poverenica Janković  izražava zabrinutost i zbog prakse da se poželjnim radnikom smatraju osobe između 30 i 45 godina, „prijatnog izgleda“, potpuno zdrave,  digitalno pismene, sa iskustvom, bez mnogo privatnih obaveza, spremne da rade van radnog vremena i opisa posla, zbog čega su diskriminacija, nesigurnost, prekarni rad, pa i siromaštvo, realnost za nemali broj radnika.

Janković ističe i da će sve prisutnija automatizacija i upotreba veštačke inteligencije značajno uticati na budućnost rada i radnih odnosa, kao i da zabrinjava brzina kojom nestaju radna mesta svuda u svetu, što će vremenom produbiti socijalne razlike, stvoriti nove podele i dovesti do digitalne isključenosti mnogih  članova društva. Obrazovni sistem bi trebalo da pruži bolji odgovor na ove pojave i potrebe savremenog tržišta rada, navodi Janković.

Bolja zaštita radnika i radnica, posebno u privatnom sektoru, jačanje kapaciteta inspekcijskih službi i više kontrole u pogledu primene zakona u vezi sa radom i radnim odnosima mora biti među prioritetima javnih politika, kako bismo očuvali ljudske resurse na našem tržištu rada, napominje poverenica. Takođe, neophodan je novi zakon o radu, usklađen sa evropskim i standardima Međunarodne organizacije rada, koji će pokriti sve važne segmente rada na sistemski način, umesto fragmentiranog pristupa radnom zakonodavstvu koji može dovesti do gubitka ili smanjenja dostignutih nivoa radničkih prava, zaključuje Janković.