del. br. 07-00-488/2013-02 datum: 13.9.2013.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe V. K, zakonskog zastupnika maloletnih M. i A. K. protiv P. u. „B. B.” u B, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio V. K, zakonski zastupnik maloletnih M. i A. K, zbog diskriminacije u PU „B. B.” u B.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da M. i A. K. od 2012. godine (M. od jula, a A. od novembra) idu u vrtić „S.” u okviru PU „B. B.”;
– da je M. sa 11 meseci dijagnostikovana alergija na proteine kravljeg mleka a sa 13 meseci i alergija na belančevine iz jaja, što su roditelji prijavili predškolskoj ustanovi prilikom upisa deteta u vrtić. Takođe, roditelji su po saznanju da je i A. alergičan na belančevine, odmah obavestili vrtić;
– da su, kada je M. krenuo u vrtić, bili obavešteni na koji način je organizovana ishrana u vrtiću, kao i da nema mogućnosti da se u vrtić dostavljaju (iz kuhinje iz koje se vrtić snabdeva obrocima) posebni ili zamenski obroci za dete koje je alergično na neku namirnicu, već da je u takvim situacijama praksa da roditelji donose od kuće pripremljene obroke za dete;
– da su roditelji odmah počeli da donose hranu za M, iako su smatrali da će to biti nekoliko obroka u toku nedelje. Međutim, vrlo brzo se ispostavilo da oko 80% obroka koje se služe u vrtiću sadrži mlečne proizvode ili proizvode koji sadrže belančevine iz jaja, zbog čega su roditelji pokušali da nađu način da se za M. dostavljaju posebni tj. zamenski obroci;
– da se tim povodom V. K. prvo usmeno obratio vrtiću (u toku oktobra/novembra 2012. godine), ali je upućen na predškolsku ustanovu jer to pitanje nije u nadležnosti vrtića;
– da se zatim obratio PU „B. B.”, ali je informisan da nema mogućnosti da se detetu obezbede zamenski obroci jer uslovi u kojima radi njihova kuhinja to ne omogućavaju. Tom prilikom mu je ponovljeno da je u takvim situacijama praksa da roditelji donose obroke, da je takva situacija na teritoriji celog grada Beograda, kao i da je taj stav zauzeo Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda;
– da se nakon toga obratio Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda, da je razgovarao sa gradskom sekretarkom Lj. J. i nutricionistkinjom dr Š, kao i da je gradska sekretarka, uvidom u jelovnik za tu nedelju, konstatovala da većina obroka sadrži mleko ili jaja. V. K. je tražio bilo kakvu zamenu obroka za M, kako ne bi morali da donose hranu u vrtić, a Lj. J. je pozvala kuhinju PU „B. B.” i tražila da pošalju izvesnu količinu namirnica u vrtić koje bi M. koristio kao zamenu za obroke u situacijama kada dostavljeni obroci sadrže mleko ili jaja. Tokom razgovora, dr Š. je u više navrata istakla „da je sistem takav kakav jeste i da ga nije moguće prilagoditi deci sa alergijama”;
– da je nakon toga u vrtić dostavljena samo tegla džema, kao zamena za sva tri obroka, a isto je bilo i narednih dana, zbog čega je V. K. ponovo otišao u Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda. Dr Š. je pozvala kuhinju predškolske ustanove kako bi utvrdila zašto namirnice nisu dostavljene i dobila obaveštenje da je to bila interventna količina i da će narednih dana biti dostavljeno još namirnica. Nakon toga, u vrtić je dostavljena jedna tegla meda i nekoliko konzervi ribe;
– da je M. za ručak, nekoliko dana za redom, služena riba iz konzerve, zbog čega su roditelji bili prinuđeni da nastave da donose hranu za dečaka. Ubrzo nakon toga, M. se razboleo i neko vreme nije išao u vrtić, a po povratku u vrtić roditeljima je rečeno da se u vrtić više ne dopremaju namirnice koje bi mogao da koristi kao zamenu za obroke;
– da je u PU „B. B.”, nedopremanje namirnica obrazloženo time što je obustavljena svaka vanredna isporuka namirnica jer je tender za nabavku namirnica u toku, u skladu sa nalogom iz Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda;
– da je zbog toga V. K. ponovo otišao u Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda, gde mu je navedenu informaciju potvrdila i dr Š, uz napomenu da je taj organ učinio sve što je u njihovoj moći;
– da su M. roditelji bili prinuđeni da nastave da donose sve potrebne obroke za njega, dok su istovremeno pokušavali da nađu nadležan organ kome bi prijavili loš sistem ishrane, kao i da se određeni broj dece isključuje iz sistema ishrane u predškolskim ustanovama u Beogradu. Zbog toga je V. K. posetio Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gde je dobio informaciju da se radi o problemu koji nije u nadležnosti ministarstva, već je u gradskoj nadležnosti, te je upućen na Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd;
– da je u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu razgovarao sa dr M. S. i dr D. K, da mu je dr K. predložila da sa drugim roditeljima koji imaju iste i slične probleme, osnuje udruženje i da na taj način pokuša da ostvari pravo za koje smatra da mu pripada, a da je dr S. navela da su i drugi roditelji dolazili povodom istog problema, ali da je potrebno da svi budu svesni da je ishrana u vrtićima prilagođena isključivo zdravoj deci i „da ne vidi u čemu je problem”. Kada je V. K. ukazao na činjenicu da u ugovoru koji je potpisao sa PU „B. B.” stoji da predškolska ustanova obezbeđuje uslugu ishrane i da je naplaćuje, bez obzira da li dete koristi uslugu kuhinje ili ne, dr S. je rekla da to ne bi trebalo da stoji u ugovoru, jer je problem pravne prirode, ali se rešenje mora tražiti na drugom mestu. Takođe, dr S. navela je i da je kolektivna ishrana organizovana tako je roditelji donese obroke za dete, ukoliko dete ne može da koristi uslugu ishrane, kao i da je ista situacija u svim objektima koji se bave kolektivnom ishranom bez obzira da li se radi o vrtićima ili ne;
– da su roditelji donosili obroke i za A, od prvog trenutka kada je krenuo u vrtić;
– da je V. K. jednom prilikom predočio PU „B. B.” da će podneti tužbu jer redovno donosi obroke za dečake, a plaća punu cenu kao da deca jedu u vrtiću. Tada mu je ukazano na mogućnost podnošenja zahteva za umanjenje cene po tom osnovu, ali je on to odbio „jer bi se analogno tome, za neko vreme mogle uskratiti i ostale usluge na ime subvencije”;
– da je kontaktirao predškolske ustanove širom Srbije i saznao da se u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Užicu spremaju posebni obroci za decu koja iz zdravstvenih, verskih, ili nekih drugih razloga ne mogu da koriste usluge kuhinje, a isto je i u vojsci Srbije i drugim mestima gde se organizuje kolektivna ishrana;
– da su ovako organizovanim sistemom ishrane u predškolskim ustanovama, odnosno, vrtićima koje osniva grad Beograd, deca koja imaju nutritivne alergije i njihovi roditelji, stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na zdravu decu i njihove roditelje.
1.3. Uz pritužbu su dostavljeni i sledeći prilozi: 1) molba V. K. upućena PU “B. B.” od 9. maja 2013. godine; 2) odgovor na molbu PU “B. B.” br. 446/2 od 16. maja 2013. godine; 3) žalba na rad Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda upućena istom organu od 22. maja 2013. godine; 4) odgovor na žalbu Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda VII-01 broj: 07-271/2013; 5) žalba V. K. na odgovor Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda VII-01 broj: 07-271/2013; 6) ugovor o dnevnom boravku deteta u predškolskoj ustanovi, između V. i J. K. i PU „B. B.” broj: 455/7 od 1. jula 2012. godine; 7) izveštaj lekara specijaliste sa dijagnozom alergije za M. K. i 8) izveštaj lekara specijaliste sa dijagnozom alergije za A. K.
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je jedinstven postupak, saglasno čl. 117. Zakona o opštem upravnom postupku , u vezi sa čl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije. U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , u toku postupka pribavljeno je izjašnjenje PU „B. B.” u B, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda.
1.5. U izjašnjenju PU „B. B.”, između ostalog, navedeno je:
– da je tačno da je PU „B. B.” informisana da M. i A. imaju alergije na mleko i jaja, kao i da su te informacije upisane u upitnik koji roditelji popunjavaju pri upisu dece u vrtić. Međutim, upitnik je informativnog karaktera o zdravstvenom stanju deteta, kako ne bi došlo do greške (u ovom slučaju da dete ne pojede neku namirnicu na koju je alergično), ali ne služi tome da se na osnovu upisanih informacija deci kojoj je to potrebno obezbede posebni obroci;
– da ova predškolska ustanova (kao i većina drugih u Beogradu) nije u mogućnosti da svaki dan obezbedi zamenu za obroke koji sadrže namirnice na koje su deca alergična. Ishrana dece u predškolskim ustanovama propisana je pravilnicima na osnovu kojih se određuje količina proteina koju deca svaki dan treba da unesu, a najbolji izvori belančevina su mleko, mlečni proizvodi, meso, riba i jaja. Takođe, peciva, kolači, namazi ili neka glavna jela sadrže alergogene namirnice, što čini pretežan deo ishrane dece u obdaništima;
– da veliki problem ove predškolske ustanove predstavlja i centralna kuhinja čiji su kapaciteti predviđeni za upola manji broj dece (trenutno ustanovu pohađa oko 5 000 dece za koju se svaki dan spremaju dva obroka i dve užine);
– da broj radnika koji rade u centralnoj i distributivnim kuhinjama nije dovoljan da bi se mogli pripremati posebni obroci, a pored toga, nabavka namirnica je u nadležnosti Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda;
– da je Gradski zavod za zaštitu javnog zdravlja Beograd dozvolio da roditelji donose obroke pripremljene kod kuće, u posebnim činijama, sa imenom i prezimenom deteta;
– da potvrđuju sve navode V. K. iznete u pritužbi i prilozima, i to počevši od izjave dr Š, lekarki iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda i dr;
– da malu pomoć roditeljima predstavlja i činjenica što saradnici za ishranu dece uz nedeljni jelovnik daju i dopunu jelovnika iz koga se može videti koji obroci sadrži alergene;
– da su potpuno jasni problemi sa kojima se suočavaju roditelji dece koja imaju takvu vrstu alergija, ali da sve dok se ne steknu uslovi za pripremu odgovarajućih obroka, u ovoj predškolskoj ustanovi neće biti mogućnosti da se spremaju svi obroci, kao i da bi svi u predškolskoj ustanovi bili zadovoljni da mogu da spremaju posebne obroke za alergičnu decu jer bi to značilo da postoji nova, dobro opremljena kuhinja koja ima mogućnosti za pripremu i tih obroka;
– da predškolska ustanova može jedino da ponudi roditeljima umanjenje cene za korišćenje usluga vrtića.
1.6. U izjašnjenju Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda, navedeno je:
– da je V. K. u više navrata, povodom navedenog pitanja, dolazio u Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu Gradske uprave grada Beograda (u daljem tekstu Sekretarijat), da je razgovarao sa sekretarkom Lj. J. i koordinatorkom za preventivnu zdravstvenu zaštitu (doktorka medicine). Navedeno je i da lekarka koja je koordinatorka za preventivnu zdravstvenu zaštitu, nije dr Š. kako je u pritužbi navedeno, već se radi o dr Z. B, kao i da se njeni odgovori nisu odnosili na postojanje bilo kakvih problema vezanih za realizaciju postupaka javnih nabavki namirnica za ishranu dece, jer ta oblast ne pripada radnim zadacima koordinatora za preventivnu zdravstvenu zaštitu u Sekretarijatu;
– da je nasuprot tome, u prisustvu K. i prilikom svakog dolaska, koordinatorka za preventivnu zdravstvenu zaštitu ostvarivala telefonsku komunikaciju sa zaposlenima u PU „B. B.” – P, i to glavnim nutricionistom, i da je zahtevala pronalazak najpovoljnijeg načina za rešavanje navedenog problema;
– da se zajedničkim dogovorom došlo do rešenja koje je podrazumevalo da se danima kada jelovnik sadrži obrok koji dete ne može da konzurmira iz centralne (proizvodne kuhinje) u vrtiću „S.”, dostavljaju veće količine namirnica za ishranu koje M. može da konzumira i koje su na raspolaganju kuhinjskom osoblju, a taj sistem je na snazi i sada. Takođe, tokom prvih nekoliko razgovora, V. K. je insistirao da se detetu omogući bilo koja vrsta namirnica, čak samo hleb, ukoliko ne postoje druge mogućnosti i da će M. nadoknaditi obrok u kućnim uslovima. Bez obzira na takvu izjavu, iz Sekretarijata je insistirano da se u vrtiću obezbede sve namirnice koje dete može da konzumira, čemu je prisustvovao i podnositelj pritužbe;
– da je V. K. i sam istakao da je pri upisu M. u vrtić bio upoznat da ustanova nije u mogućnosti da priprema posebne obroke za dete, ali i da je u skladu sa stručnim stavovima referentnih zdravstvenih institucija, u ovakvim i sličnim situacijama, roditeljima omogućeno da donesu u vrtić obrok spremljen u kućnim uslovima, i to danima kada se u vrtiću pripremaju obroci koji u svom sastavu sadrže mleko – Sekretarijatu je dostavljena medicinska dokumentacija koja ukazuje na postojanje kožnih promena kod deteta M. K. usled konzumiranja mleka, ali ne i dokumentacija koja ukazuje na postojanje nutritivne alergije M. i A. na jaja;
– da je porodica K. prihvatila navedenu mogućnost, a „mama deteta” je pripremala potrebne obroke u prvih par meseci, međutim, po iskazu samog V. K, ona se ubrzo „umorila”, zbog čega su započeli sa zahtevima za pripremu kompletnih obroka za dete u samoj predškolskoj ustanovi;
– da je Program preventivne zdravstvene zaštite u predškolskim ustanovama, čiji je jedan segment ishrana dece u vrtićima, regulisan zakonima i propisima iz oblasti zdravstva i prosvete (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Zakon o sanitarnom nadzoru, Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja), kao i nizom pravilnika koji bliže uređuju oblast u ovoj delatnosti (Pravilnik o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti i stručnoj spremi zdravstvenih radnika u predškolskim ustanovama);
– da kontrolu sprovođenja preventivne zdravstvene zaštite, uključujući i ishranu dece, u beogradskim vrtićima obavljaju stručne službe Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd. Ova vrsta kontrole ishrane dece i ocena kvaliteta obroka podrazumeva: ostvarivanje uvida u organizaciju ishrane i uslova za pripremu i distribuciju obroka, sezonsku analizu nedeljnih jelovnika sa automatskom obradom podatka iz pratećih magacinskih lista, mikrobiološke preglede uzoraka namirnica i briseva uzetih iz svih proizvodnih i distributivnih kuhinja, hemijsko-bromatološke analize uzoraka celodnevnih obroka sastavljenih od doručka, ručka i užine, statistička obrada rezultata laboratorijskih ispitivanja, pružanje stručno-metodološke pomoći u radu predškolskih ustanova i Sekretarijata, konsultativno-edukativne poslove u smislu izrade stručnih mišljenja o određenim pitanjima iz oblasti ishrane i higijene, a kontrolu sanitarno-higijenskih uslova u vrtićima vrše sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja, veterinarske inspekcije i viši sanitarni tehničari Odeljenja za sanitarno-higijenski nadzor Sekretarijata, koji se svakodnevno nalaze u vrtićima;
– da državne predškolske ustanove u Beogradu pripadaju mreži vaspitno-obrazovnih ustanova, a ne mreži zdravstvenih ustanova, da one samostalno pripremaju obroke deci u skladu sa Pravilnikom o normativu društvene ishrane u ustanovama za decu , i obezbeđuju deci ishranu koja je prilagođena uzrastu i dužini boravka i koja treba da zadovolji 70-75% dnevnih nutritivnih potreba. Ovim pravilnikom je regulisano planiranje obroka u kolektivnom boravku, u cilju omogućavanja pravilnog psihofizičkog razvoja dece bez propratnih oboljenja kao što su bolesti ishrane (nutritivne alergije, dijabetes, celijakija) i druge, odnosno, podrazumeva kolektivnu ishranu zdrave dece. Pored navedenog, imajući u vidu da u beogradskim vrtićima usluge koristi oko 60 000 dece predškolskog uzrasta, a u skladu sa postojećim kapacitetima kojima raspolaže, u predškolskim ustanovama na teritoriji grada Beograda ne postoje uslovi za pripremu individualne dijeto terapije. Takav stav su Sekretarijatu predočile stručne službe Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd;
– da u svim predškolskim ustanovama na teritoriji grada Beograda od 2004. godine, ishranu dece planiraju nutricionisti, oni pripremaju jelovnik, a ne zaposleni u Sekretarijatu. Nutricionisti svake predškolske ustanove pripremaju jelovnik za nastupajuću nedelju (pet radnih dana) i postavljaju ga na oglasnu tablu svakog vrtića krajem nedelje, kako bi roditelji mogli da se upoznaju sa obrocima namenjenim za ishranu dece za narednu nedelju;
– da se nabavka namirnica vrši u skladu sa listom za nabavku namirnica koju jednom godišnje razmatra i usvaja Komisija za praćenje, kontrolu i unapređenje i ishranu u predškolskim ustanovama koja je formirao Sekretarijat. Komisiju čine samo dva člana iz Sekretarijata, koji imaju ulogu tehničke pomoći pri izradi liste, a stručnu ulogu u odabiru namirnica i utvrđivanju normativa u skladu sa uzrastom dece i zakonskim propisima imaju članovi komisije: nutricionisti iz predškolskih ustanova i lekari iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd. Lista sadrži standardne normative svake namirnice prema uzrastu dece, asortiman i mesečne količine namirnica potrebnih za svaku predškolsku ustanovu. U planiranju ishrane dece u predškolskim ustanovama u Beogradu već nekoliko godina „uspešno se primenjuje program za obračun sadržaja i sastava dečjih obroka na personalnom računaru”, koji je urađen u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, a u 2012. godini lista se sastojala od sedam grupa sa ukupno 124 namirnice u maksimalnim mesečnim količinama potrebnim za svaku predškolsku ustanovu. U skladu sa ovom listom, predškolske ustanove samostalno nabavljaju hleb, mleko i mlečne proizvode, jaja, meso i sveže povrće i voće, dok ostale nabavke sprovodi Sekretarijat;
– da se promene organizacije i načina sprovođenja Preventivne zdravstvene zaštite i ishrane, ne mogu menjati odlukama ili stavovima iz Sekretarijata, već isključivo u skladu sa zakonskim propisima i stručnim mišljenjima referentnih zdravstvenih institucija. Sekretarijat je zbog prisustva dece sa hroničnim nezaraznim oboljenjima u kolektivnom smeštaju, posebno imajući u vidu decu sa nutritivnim alergijama, dijabetesom, celijakijom i dr, zatražio mišljenje referentnih zdravstvenih institucija o načinu organizacije ishrane u vrtićima za navedenu populacionu grupu, imajući u vidu kapacitete kojima predškolske ustanove raspolažu i uslove u kojima obavljaju svoju delatnost. Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, prvi takav dopis upućen je 2003. godine, zatim 2011. i 2012. godine, zavisno od vrste oboljenja deteta.
– da je u želji da porodicama sa decom koja imaju zdravstveni problem (nutritivne alergije, dijabetes, celijakija) i zahtevaju određen dijetetski režim ishrane, kao i deci koja iz verskih ili drugih nezdravstvenih razloga (vegetarijanstvo i ostali oblici alternativne ishrane) ne konzumiraju sve namirnice, pomogne maksimalno, Sekretarijat je inicirao iznalaženje rešenja kod referentnih zdravstvenih institucija. Rezultat te inicijative je stručni stav koji je zauzeo Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, da bi ovakve zahteve trebalo da razmatra stručna komisija u predškolskoj ustanovi, kako bi se donela odluka o najpovoljnijem načinu na koji će se deci tokom boravka u kolektivu obezbeđivati individualni obroci. Imajući u vidu specifičnosti postojećih uslova u pogledu prostora, opreme, kadrova, odnosno raspoloživih kapaciteta za pripremu i distribuciju hrane u predškolskim ustanovama u Beogradu, omogućeno je roditeljima da hranu pripremljenu u kućnim uslovima donesu u vrtić, s obzirom da ne postoje uslovi za pripremu individualne dijeto terapije u predškolskim ustanovama, i da im se obezbede adekvatni higijenski uslovi za čuvanje hrane (frižider, hrana mora da bude u zatvorenim, adekvatno obeleženim sudovima, na zasebnoj polici u frižideru i dr.) Ovakav pristup u pripremi obroka odnosi se na sve predškolske ustanove u Beogradu;
– da Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi, odmora i rekreacije , između ostalog, propisuje mogućnost da deca koja imaju zdravstvene probleme tipa nutritivnih alergija, dijabetesa, celijakije i dr. teških oboljenja, ostvaruju pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi u visini od 10%, odnosno 20% u zavisnosti od vrste oboljenja, te se na taj način smanjuju troškovi plaćanja korisniku predškolske ustanove, jer takvo dete ne može da koristi sve namirnice u svom obroku;
– da je V. K, pri prvom susretu, upoznat sa svim navedenim činjenicama usmenim i pismenim putem. Takođe, u beogradskim vrtićima čije usluge koristi oko 60 000 dece predškolskog uzrasta, borave i deca sa teškim oboljenjima (srčana oboljenja, celijakija, insulin zavisni dijabetes, epilepsija, neuromišićne distrofije, urođene anomalije, maligna oboljenja). Zahvaljujući saradnji sa referentnim zdravstvenim ustanovama njima je omogućeno da prime terapiju tokom boravka u vrtiću i da se ne osećaju različito u odnosu na zdravu decu, njima je omogućeno da se osećaju kao i ostali zdravi vršnjaci u grupi kojoj pripadaju;
1.7. U izjašnjenju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (u daljem tekstu Zavod), između ostalog je navedeno:
– da je Zavod zdravstvena ustanova koja sprovodi preventivne zdravstvene aktivnosti u državnim predškolskim ustanovama na teritoriji grada Beograda, a u skladu sa ugovorom koji je zaključen sa Sekretarijatom za obrazovanje i dečju zaštitu Gradske uprave Beograda;
– da se tim ugovorom Zavod obavezao na: sistemsku kontrolu ishrane dece, sprovođenje Programa preventivne zdravstvene zaštite dece, Programa vaspitanja za zdravlje dece „Zdrav vrtić” i zdravstvene (sanitarne) preglede lica pod zdravstvenim nadzorom zaposlenih u predškolskim ustanovama;
– da u domenu sistemske kontrole ishrane dece u predškolskim ustanovama, poslovi Zavoda obuhvataju: kontrolu mikrobiološke ispravnosti namirnica i briseva sa ciljem smanjenja epidemioloških rizika, praćenja poštovanja osnovnih higijenskih zahteva pri radu sa hranom, uočavanje propusta i predlaganja mera za otklanjanje uočenih propusta; određivanje nutritivnih i energentskih vrednosti dnevnih dečjih obroka na osnovu sadržaja belančevina, masti, ugljenih hidrata i ukupne energetske vrednosti sastavljenih od doručka, ručka i užine, propisanih u Pravilniku o normativu društvene ishrane dece u ustanovama za decu ; analizu nedeljnih jelovnika i računske obrade podataka iz pratećih magacinskih lista o broju prisutne dece i evidencije o trebovanim količinama namirnica u objektima, radi ocene planiranja ishrane;
– da u okviru aktivnosti vezanih za predškolske ustanove, Zavod kao stručna ustanova, ima i konsulatativno-edukativnu ulogu, odnosno, po potrebi pruža stručnu pomoć kroz davanje stručnih mišljenja po zahtevu Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu i predškolskim ustanovama kod postojanja sumnje u zdravstvenu ispravnost ili kvalitet namirnica sa ciljem zaštite zdravlja dece;
– da je ishrana dece u predškolskim ustanovama kreirana u skladu sa Pravilnikom o normativu društvene ishrane dece u ustanovama za decu. Ona je organizovana na principima kolektivne ishrane, što podrazumeva planiranje prema prosečnim nutritivnim i energetskim potrebama i uzrasta deteta, uz poštovanje odgovarajuće strukture dečjih obroka, koji u skladu sa normativom mora da obuhvati namirnice iz svih sedam grupa, a jedna od obaveznih grupa je: mleko i mlečni proizvodi;
– da svaka predškolska ustanova organizuje ishranu dece samostalno, u okviru sopstvenih kapaciteta, tako da se priprema obroka vrši u različitim uslovima. Planiranje jelovnika, usklađivanje kalorijskih vrednosti sa potrebama uzrasta dece, kao i recepture za pripremanje obroka u stručnoj nadležnosti su viših dijetetičara, nutricionista zaposlenih u predškolskim ustanovama;
– da se priprema obroka uglavnom vrši u centralnim kuhinjama, a zatim distribuira u objekte predškolskih ustanova, koje uglavnom samo distribuiraju obroke deci, kada nema uslova za pripremu obroka. Često se iz samo jedne centralne kuhinje svakodnevno hranom snabdevaju svi objekti (vrtići i jasle) u okviru jedne predškolske ustanove (jedna opština), što je slučaj i u PU „B. B.”;
– da preporuke Zavoda nisu obavezujuće i primenjuju se u skladu sa mogućnostima i odlukama pojedinačnih predškolskih ustanova;
– da je Zavod dao preporuku predškolskim ustanovama o zabrani donošenja hrane za decu od kuće, kao jedne od preventivnih protiv epidemijskih mera. Ova preporuka data je jer u jaslama i vrtićima borave deca najmlađeg uzrasta koja u zdravstvenom i svakom drugom pogledu čine najosetljiviji deo populacije, pogotovo kada se ima u vidu da su epidemiološki i drugi zdravstveni rizici uvek veći u kolektivu nego u porodičnoj sredini;
– da imajući u vidu rastući broj dece sa posebnim zahtevima u ishrani (znatan broj dece sa različitim vrstama nutritivnih alergija, glutenska enteropatija, dijabetes, verski razlozi), stanovište Zavoda je da bi zahteve u vezi sa organizovanjem ishrane za decu koja ne konzumiraju određenu vrstu namirnica trebalo da razmatraju stručne komisije na nivou predškolskih ustanova, kako bi se za svaki konkretan slučaj donela odluka o najpovoljnijem načinu na koji bi se deci tokom boravka u kolektivu obezbeđivali individualni obroci;
– da u cilju obezbeđivanja nesmetanog boravka dece sa specifičnim zahtevima u ishrani u vrtićima, u situacijama kada ne postoji mogućnost da se u okviru kolektivne ishrane organizovane u predškolskoj ustanovi obezbede odgovarajući specifični obroci bez rizika po zdravlje i ugrožavanje pravilnog rasta i razvoja deteta, stručnjaci Zavoda dali su preporuku da se napravi stručno-opravdano izuzeće u vezi sa zabranom donošenja obroka pripremljenih kod kuće, odnosno da se roditeljima ove dece dozvoli donošenje individualnih obroka, u dogovoru sa nutricionistom;
– da je sa svim navedenim V. K. upoznat u neposrednom razgovoru sa zaposlenima u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u izveštaj lekara specijaliste sa Univerzitetske dečje klinike utvrđeno je da je M. K. alergičan na proteine kravljeg mleka (K90.4), a da je A. K. imao ranu alergijsku reakciju na belance zbog čega mu je preporučena ishrana bez belanaca, pilećeg belog mesa i smanjivanje količine pšeničnog brašna (5x25mm).
2.2. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja na pritužbu, može se konstatovati da među stranama nije sporna činjenica da PU „B. B.” obezbeđuje obroke za decu koja nemaju alergije ili druge dijeto terapije, ali da ne obezbeđuje obroke za decu koja imaju iste ili slične probleme kao M. i A. K.
2.3. Utvrđeno je i da je PU „B. B.”, u toku jednog vremenskog perioda, dostavljala određene namirnice (džem, med, ribu u konzervi) u objekat „S.”, koje su služene A. i M. K, u situacijama kada su dopremljeni obroci sadržali namirnice na koje su oni alergični.
2.4. Među stranama nije sporna ni činjenica da je V. K, u više navrata, od PU „B. B.”, Sekretarijata i Zavoda tražio način za rešavanje problema ishrane M. i A. K. za vreme njihovog boravka u vrtiću.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju o pravima deteta . Jedan od opštih principa ove Konvencije je princip nediskriminacije, koji obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Takođe, još jedan od principa Konvencije su najbolji interesi deteta, koji treba da budu od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece.
3.4. Komitet za prava deteta doneo je i Opšti komentar broj 7 – Ostvarivanje prava deteta u ranom detinjstvu, kojim je istaknuta činjenica da su mala deca titulari svih prava iz Konvencije, kao i da je rano detinjstvo period od ključnog značaja za ostvarivanje svih prava. Rano detinjstvo, u smislu ovog dokumenta obuhvata period od rođenja deteta do polaska u školu. Jedan od ciljeva ovog komentara je skretanje pažnje na različitosti u ranom detinjstvu koje treba da se uzmu u obzir prilikom primene Konvencije, uključujući različitosti u okolnostima života male dece, kvaliteta njihovih iskustava i uticajima koji oblikuju njihov razvoj. Kada je u pitanju pravo na nediskriminaciju, Komitet poziva države ugovornice da identifikuju implikacije ovog principa na ostvarivanje prava u ranom detinjstvu. Pored toga, navedeno je i da čl. 2. Konvencije podrazumeva da određene grupe male dece ne smeju biti diskriminisane, kao i da diskriminacija može da se javi u obliku smanjenih nivoa ishrane, neadekvatne nege i pažnje i drugo, a obrađeno je i pitanje obezbeđivanja zdravstvene nege, u okviru kojeg je navedeno da države ugovornice, između ostalog, imaju odgovornost da obezbede i pristup dobroj ishrani.
3.5. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.6. Ustavna zabrana diskriminacije razrađena je Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Ovim zakonom posebno je zabranjena i diskriminacija u oblasti obrazovanja i propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
3.7. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takođe je zabranjena diskriminacija , odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Takođe, ovim zakonom propisani su i opšti principi sistema obrazovanja i vaspitanja , pa je navedeno da ovaj sistem mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama.
3.8. Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisano je da se predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje u skladu sa Ustavom, zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ovim zakonom, polazeći od prava deteta, razvojnih, obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih i socijalnih potreba dece i porodica sa decom predškolskog uzrasta. Propisani su i principi delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja među kojima i dostupnost, odnosno jednako pravo i dostupnost svih oblika predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisana je delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i ostale delatnosti koje se ostvaruju u predškolskoj ustanovi . U ostale delatnosti koje se ostvaruju u predškolskim ustanovama spada i ishrana dece, a bliže uslove i način ostvarivanja ishrane, nege i preventivno-zdravstvene zaštite, sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove obrazovanja. Takođe, istom odredbom su zabranjene sve vrste nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i sve aktivnosti kojima se ugrožavaju, diskriminišu ili izdvajaju deca, odnosno grupe dece, po bilo kom osnovu.
3.9. Pravilnikom o normativu društvene ishrane dece u ustanovama za decu utvrđen je normativ društvene ishrane dece u ustanovama za decu, način vođenja evidencije o primeni normativa ishrane i sadržaj obrazaca (jelovnik, vrste i neto količine utrošenih namirnica za ishranu dece po obrocima i vrste i neto količina utrošenih namirnica za ishranu dece za jedan dan, nedelju i mesec dana o primeni normativa ishrane). U ovom pravilniku navedeno je pravilna ishrana bitan preduslov za pravilan rast, razvoj, očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje bolesti i podizanje biološkog potencijala, neophodan za obezbeđenje kontinuiranog procesa formiranja zdravog čoveka.
Analiza navoda iz izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz pritužbu
3.10. Da bi se pristupilo analizi ovog slučaja s aspekta antidiskriminacionih propisa, potrebno je utvrditi u čijoj nadležnosti je obezbeđivanje obroka za decu u vrtićima, imajući u vidu činjenicu da se V. K. obratio PU „B. B.” sa zahtevom da M. i A, za vreme njihovog boravka u vrtiću, bude obezbeđena ishrana koja odgovara njihovom zdravstvenom stanju, odnosno da obroci ne sadrže namirnice na koje su deca alergična. S obzirom na to da V. K. u kontaktu sa PU „B. B.” nije mogao da obezbedi obroke koji odgovaraju zdravstvenom stanju dečaka, obratio se Sekretarijatu za obrazovanje i vaspitanje grada Beograda i Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.
3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da se među poslovima koje obavlja Zavod za javno zdravlje Beograd po pitanju preventivno-zdravstvene aktivnosti u predškolskim ustanovama, ne nalazi i posao organizacije ishrane dece u predškolskim ustanovama, već da svaka predškolska ustanova to čini samostalno. Iz izjašnjenja Zavoda za javno zdravlje utvrđeno je da su planiranje jelovnika, usklađivanje kalorijskih vrednosti sa potrebama uzrasta dece, kao i recepture za pripremanje obroka u stručnoj nadležnosti viših dijetetičara nutricionista zaposlenih u predškolskim ustanovama. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da Zavod nema nikakvih nadležnosti u pogledu organizacije ishrane u predškolskim ustanovama, Poverenica je stava da Zavod za javno zdravlje nije diskriminatorno postupao prema M. i A. K.
3.12. U toku postupka nije utvrđeno da je V. K. prilikom prve posete Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda, pored gradske sekretarke Lj. J, razgovarao i sa dr Š, s obzirom da nije nedvosmisleno utvrđeno ko je treća osoba koja je prisustvovala tom razgovoru. Podnosilac pritužbe je naveo da je bila prisutna nutricionistkinja dr Š, dok je u izjašnjenju na pritužbu istaknuto da je lekarka koja je koordinatorka za preventivnu zdravstvenu zaštitu dr Z. B, a ne dr Š. Iako za odlučivanje u ovom predmetu nije od presudnog značaja koja od ove dve lekarke je izjavila „da je sistem takav kakav jeste i da ga nije moguće prilagoditi deci sa alergijama”, ali je neophodno ukazati da je ovakva izjava bilo kog zaposlenog u organu uprave zabrinjavajuća jer ukazuje na neprihvatanje i nerazumevanje različitosti, posebno u situacijama kada se elementarne potrebe (kao što je ishrana) zadovoljavaju na drugačiji način od uobičajenog. Poverenica ukazuje da ni jedan sistem ne stagnira u vremenu, već da se vremenom menja i napreduje, a te promene su najčešće rezultat naših svesnih i ciljanih aktivnosti. Međutim, sistemi se vremenom menjaju kada mi to ne želimo, kada nam je potrebno vreme da promene prihvatimo, kao i kada njegove promene nisu posledica naših svesnih aktivnosti. Pravo na slobodu od diskriminacije bi u potpunosti bilo obesmišljeno, ukoliko bi se prihvatali ovakvi stavovi.
3.13. U odnosu na poslove koje obavlja Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu, može se zaključuti da u te poslove ne spadaju poslovi planiranja ishrane dece, odnosno, priprema jelovnika predškolskih ustanova. Sekretarijat prati i obezbeđuje kontrolu ishrane i preventivne zdravstvene zaštite u predškolskim ustanovama, međutim, samu ishranu dece planiraju nutricionisti predškolskih ustanova koji pripremaju jelovnike. Nadalje, Sekretarijat je formirao Komisiju za praćenje, kontrolu i unapređenje ishrane u predškolskim ustanovama koja jednom godišnje razmatra i usvaja listu za nabavku namirnica. Iako se u ovoj komisiji nalaze i predstavnici Sekretarijata, njihova uloga je u pružanju tehničke pomoći, kao što je i navedeno, dok stručnu ulogu u odabiru namirnica imaju nutricionisti iz predškolskih ustanova i lekari iz Zavoda za javno zdravlje. Imajući to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je očigledno da Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu nije diskriminatorno postupao prema M. i A. K.
3.14. U konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je neobezbeđivanjem ishrane koja odgovara zdravstvenom stanju M. i A. K, PU „B. B.” diskriminatorno postupila prema njima.
3.15. Suština zahteva koji je podnosilac pritužbe podneo protiv PU „B. B.” jeste da se M. i A. K, za vreme boravka u vrtiću, pored vaspitno obrazovnog rada, preventivne zdravstvene zaštite i pravilne nege, obezbedi i ishrana koja odgovara njihovom zdravstvenom stanju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je ovaj zahtev opravdan i razuman, imajući u vidu da je ishrana dece jedna od delatnosti koja se ostvaruje u predškolskim ustanovama, kao i da je sastavni deo ugovora koji roditelji potpisuju sa predškolskom ustanovom.
3.16. Poverenica najpre ukazuje da je, saglasno čl. 6. i 7. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno imati u vidu da za razliku od neposredne diskriminacije, kod koje je već na prvi pogled vidljivo da je razlikovanje, odnosno, dovođenje u nepovoljniji položaj zasnovano neposredno na ličnom svojstvu, kod posredne diskriminacije ovo razlikovanje nije uvek očigledno. Naime, koncept posredne diskriminacije zasniva se na ideji da prema licima koji se nalaze u različitoj poziciji, treba postupati različito, u onoj meri u kojoj je to nužno da bi im se omogućio jednak pristup društvenim dobrima i jednake mogućnosti za uživanje prava i sloboda. U skladu sa ovom idejom, prilikom propisivanja određenog pravila, postavljanja kriterijuma i/ili uslova koji važe za sve, treba uzeti u obzir poziciju koju određene grupe lica imaju zbog nekih svojih ličnih svojstava. Ako bi se to zanemarilo, onda bi to pravilo, kriterijum i/ili uslov bilo diskriminatorno, jer u odnosu na neke grupe proizvodi izrazito nepovoljnije dejstvo. Dakle, kod posredne diskriminacije se naizgled neutralno pravilo primenjuje jednako prema svima, ali se upravo zbog jednake primene pravila određena lice ili grupa lica, na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, stavljaju u nepovoljniji položaj, u odnosu na sve druge koji to svojstvo nemaju.
3.17. Da bi se u konkretnom slučaju ispitalo da li su M. i A. K. posredno diskriminisani time što im u vrtiću nije obezbeđena ishrana u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem (nutritivnim alergijama), potrebno je najpre razmotriti da li se oni, kao deca sa specifičnim zahtevima u vezi sa ishranom, nalaze u bitno različitoj situaciji u odnosu na ostalu decu, koji takve zahteve nemaju. Ishrana u vrtićima je organizovana tako da odgovara potrebama dece široke populacije, s obzirom da je najveći broj dece u predškolskim ustanovama bez posebnih zahteva u ishrani, odnosno, što znači da mogu da konzumiraju sve obroke koji im se obezbeđuju u ovim ustanovama. S druge strane, M. i A. K. imaju nutritivne alergije zbog kojih nisu u mogućnosti da konzumiraju sve vrste namirnica, pa samim tim nisu ni u mogućnosti da za vreme boravka u vrtiću konzumiraju obroke koji su pripremljeni za decu koja nemaju nutritivne alergije. Iz svega navedenog jasno proizilazi da su M. i A. K. deca sa specifičnim zahtevima u ishrani, odnosno, da se nalaze u bitno različitoj situaciji u odnosu na ostalu decu koja te zahteve nemaju.
3.18. Nadalje, u cilju utvrđivanja da li je u konkretnom slučaju došlo do posredne diskriminacije, neophodno je utvrditi koje pravilo se primenjuje prilikom organizovanja ishrane u predškolskoj ustanovi, kao i kako se primenjeno pravilo odražava na M. i A. K, odnosno, kakve su posledice primene tog pravila. U toku postupka je utvrđeno da je kolektivna ishrana u ustanovama za decu organizovana na način koji odgovara potrebama dece široke populacije, da je ishrana ista za svu decu, kao i da se obroci ne pripremaju individualizovano za decu koja nisu u mogućnosti da konzumiraju sve namirnice. Ovo je potvrđeno i u izjašnjenjima na pritužbu, tako što je u svakom pojedinačnom izjašnjenju istaknuto da se u predškolskim ustanovama obezbeđuje „kolektivna ishrana zdrave dece”. Dakle, može se zaključiti da je kolektivna ishrana koja se obezbeđuje u predškolskim ustanovama ista za svu decu, odnosno, u pitanju je pravilo koje važi za svu decu. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da upravo primena ovog pravila, koje je jednako za sve, proizvodi izrazito negativne posledice na M. i A. K, kao i na svu drugu decu koja se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji kao oni.
3.19. Imajući u vidu dosadašnju analizu, ključno pitanje na koje treba odgovoriti jeste da li je u predškolskim ustanovama dopušteno da deca sa nutritivnim alergijama budu u pogledu ishrane tretirana jednako kao i deca koja nemaju posebne zahteve u ishrani. Saglasno čl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, jednak tretman onih koji se nalaze u nejednakom položaju nije dopušten, izuzev ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.
3.20. U ovom predmetu, podnosilac pritužbe je, činjenicama koje je naveo i dokazima koje je priložio, diskriminaciju učinio verovatnim, pa, saglasno čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, na PU “B. B.” leži teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do diskriminacije. To podrazumeva, s obzirom da je u pitanju posredna diskriminacija, da PU treba da dokaže da postoji objektivno i razumno opravdanje za jednak tretman dece u ishrani, uprkos tome što neka imaju specifične zahteve u pogledu ishrane, a to znači dokazivanje: 1) da se jednakim tretmanom ostvaruje zakonit cilj, i 2) da su sredstva za postizanje toga cilja primerena i nužna.
3.21. Iako u izjašnjenju PU „B. B.” nije izričito navedeno koji su cilj nastojali da postignu jednakim tretmanom sve dece u pogledu ishrane, može se uzeti da je PU nastojala da poštuje Pravilnik o normativu društvene ishrane dece u ustanovama za decu, pa se može uzeti da takvo njeno postupanje ima zakoniti cilj.
3.22. Kad je u pitanju primerenost i nužnost sredstava koja su upotrebljena za postizanje cilja, potrebno je proceniti, saglasno čl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, da li se kontretni cilj uopšte mogao, ili je u najvećoj meri mogao ostvariti i na drugi način, koji bi bio povoljniji za M. i A. K. Analiza propisa kojim je regulisana ishrana dece u predškolskim ustanovama pokazuje da ishrana dece koja iz zdravstvenih ili bilo kojih drugih nezdravstvenih razloga ne mogu da konzumiraju određene namirnice, nije posebno regulisana. S druge strane, Pravilnikom o normativu društvene ishrane u ustanovama za decu nije isključeno da se deci koja nisu u mogućnosti da konzumiraju sve vrste namirnica obezbedi odgovarajuća ishrana u skladu sa njihovim zahtevima u ishrani. Takav način ishrane se može organizovati i predškolske ustanove su dužne da uzmu u obzir različitost dece koja predškolsku ustanovu pohađaju, uključujući i specifičnosti u ishrani. Iako u svom izjašnjenju PU ukazuje na teškoće u pripremanju hrane i navodi da su kapaciteti centralne kuhinje predviđeni za upola manji broj dece u odnosu na broj dece koja pohađaju PU, ova okolnost se ne može smatrati opravdanim razlogom zbog kojeg se deci koja iz zdravstvenih ili bilo kojih drugih nezdravstvenih razloga ne mogu da konzumiraju određene namirnice, ne obezbeđuje ishrana u skladu sa specifičnim zahtevima u ishrani.
3.23. U skladu sa svim navedenim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da nema objektivnog i razumnog opravdanja da se ne obezbedi poseban jelovnik za decu sa specifičnim zahtevima u ishrani. Naime, Pravilnik o normativu društvene ishrane u ustanovama za decu reguliše ishranu koja obuhvata namirnice iz svih sedam grupa, među kojima je i grupa mleko i mlečni proizvodi. Iako ishrana u skladu sa ovim pravilnikom odgovara najvećem broju dece, ona se ne može primeniti na decu sa specifičnim zahtevima u ishrani, jer njihove potrebe ne mogu biti na ovaj način zadovoljene. PU „B. B.” je mogla da ostvari cilj postupanjem u skladu sa Pravilnikom o normativu društvene ishrane u ustanovama za decu, primenjujući ga na decu koja mogu da konzumiraju sve namirnice, ali to ne isključuje mogućnost da se organizuje posebna ishrana za M. i A. K, u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem. Postupajući na taj način, PU „B. B.” ne bi prekršila propise, odnosno, ne bi postupala suprotno odredbama Pravilnika o normativu društvene ishrane u ustanovama za decu. Dodatno je potrebno ukazati da predškolska ustanova ima nutricioniste, koji u skladu sa svojim specifičnim znanjima i obrazovanjem, imaju mogućnosti da pripreme jelovnik za M. i A. K, na kojem bi se našli obroci koji sadrže namirnice koji oni mogu da jedu.
3.24. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je neprihvatljivo da se u predškolskim ustanovama, deci koja su pod posebnim režimom ishrane, isporučuje ista hrana kao i deci koja nemaju specifične zahteve u vezi sa ishranom. Imajući sve ove činjenice u vidu, evidentno je da su M. i A. K. posredno diskriminisani, jer predškolska ustanova nije obezbedila ishranu u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem, već je obezbeđivala istu hranu za svu decu, bez uvažavanja specifične situacije u kojoj se oni nalaze.
4. MIŠLjENjE
Predškolska ustanova „B. B.” iz B. nije obezbedila M. i A. K. ishranu u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem za vreme boravka u vrtiću, čime je prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
5. PREPORUKA
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje PU „B. B.” u B. da:
5.1. Preduzme sve neophodne radnje i mere kako bi M. i A. K, kao i svoj ostaloj deci koja borave u vrtićima PU „B. B.” obezbedila ishranu u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem.
5.2. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.
Potrebno je da PU „B. B.” obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko PU „B. B.” u B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Pritužba V. K. protiv Predškolske ustanove zbog diskriminacije dece na osnovu zdravstvenog stanja 
