br. 07-00-30/2016-02 datum: 4.4.2016.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi V.K.K. i S.S, podnetih u ime i uz saglasnost gradonačelnice S. dr J. A, a protiv P. Đ, odbornika Skupštine grada S. Podnositeljke pritužbe navele su da je P. Đ, na zasedanju Skupštine grada S. 24. decembra 2015. godine, izjavio: „Bilo bi dobro da gradonačelnik bude A.P, mlad i častan, umesto naduvene i histerčne babe”. U izjašnjenju P. Đ. navedeno je da je njegova izjava, navedena u pritužbama, netačna, istrgnuta iz konteksta i tendeciocno iskonstruisana kao dokaz akta diskriminacije. Takođe, u izjašnjenju je navedeno da je fraza „…neka histerična, naduvana baba” uopšten, figurativan opis osobenosti koje su nepoželjne kod kandidata za gradonačelnika, te da se ova fraza nije odnosila ni na koga lično, a ako su se podnositeljke pritužbe prepoznale u njoj ili su prepoznale nekog drugog, on za to ne može biti odgovoran. U postupku je utvrđeno da je na sednici Skupštine grada S. odbornik P. Đ, između ostalog, izjavio: „ (…)To je, prosto, nedopustivo. Od koga? Od gradonačelnice. I sačekajte, još ovo da kažem, pošto sam se sve vreme uzdržavao da ne budem vulgaran i da joj odgovorim istom merom, onako kako ona nas vređa. Ovaj put ću da prekršim to i to ću reći. Stalno pominje A.P. koji se kandiduje za gradonačelnika i hoće da bude gradonačelnik, što je legitimna stvar. (…) Pa bolje on, čestit, pošten, mlad, nego neka histerična, naduvana baba”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je rečima „histerična, naduvana baba” odbornik P. Đ. uvredio i omalovažio gradonačelnicu dr J. A. na osnovu njenih ličnih svojstava – pola i starosnog doba. Naime, ovim rečima odbornik P. Đ. je svoj stav prema gradonačelnici iskazao kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge, prizmu pola i starosnog doba, prema kojima se žena, bez obzira na svoju stručnost i profesionalna dostignuća, može komentarisati kao „baba” ili kao „histerična”, ukoliko njen rad i izjave nisu u skladu sa vrednostima druge osobe. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su izjavom koju je odbornik P. Đ. dao na sednici Skupštine grada S. održanoj 24. decembra 2015. godine, a koja se odnosi na gradonačelnicu S. dr J. A, prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. P. Đ. preporučeno je da uputi pisano izvinjenje dr J. A. u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbe V.K.K. i S.S., podnete u ime i uz saglasnost gradonačelnice S. dr J. A, a protiv P. Đ, odbornika Skupštine grada S.

1.2. U pritužbama je navedeno da je P. Đ, na zasedanju Skupštine grada S. 24. decembra 2015. godine, izjavio: „Bilo bi dobro da gradonačelnik bude A.P, mlad i častan, umesto naduvene i histerčne babe”. Podnositeljke pritužbe smatraju da je na ovaj način P. Đ. izvršio akt diskriminacije na osnovu pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije i starosnog doba. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je jedinstven postupak, saglasno članu 117. Zakona o opštem upravnom postupku , u vezi sa članom 40. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije , u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti.

1.3. Uz pritužbe dostavljen je video zapis sa zasedanja Skupštine grada S. i saopštenje Gradskog veća grada S.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje P. Đ.

1.5. U izjašnjenju na pritužbe, između ostalog, naveo je:

– da je njegova izjava, navedena u pritužbama, netačna, istrgnuta iz konteksta i tendeciozno iskonstruisana kao dokaz akta diskriminacije,
– da je suština onoga što je zapravo rekao to da neko ko je čestit, pošten, mlad, zahvaljujući tim osobenostima, itekako zaslužuje da postane gradonačelnik,
– da je umesto reči „naduvena” upotrebio reč „naduvana” kao sinonima za reči: nadmena, uobražena i koja se pravi važna. Naveo je da ovim terminom nije aludirao ni na čiji fizički izgled, već na stav koji neko može da ima prema drugima,
– da je fraza „…neka histerična, naduvana baba” uopšten, figurativan opis osobenosti koje su nepoželjne kod kandidata za gradonačelnika, a koje su u potpunoj suprotnosti sa osobinama A. P, te da se ova fraza nije odnosila ni na koga lično, a ako su se podnositeljke pritužbe prepoznale u njoj ili su prepoznale nekog drugog, on ne može biti odgovoran za to,
– da svojom izjavom: „Gradonačelnica u svojim govorima stalno pominje A.P. koji se kandiduje za gradonačelnika i hoće da bude gradonačelnik. To je njegovo legitimno pravo. Pa bolje on čestit, pošten, mlad, nego neka histerična, naduvana baba”, nije izvršio akt diskriminacije na osnovu pola i rodnog identiteta, a posebno ne na osnovu seksualne orijentacije, starsosnog doba i izgleda.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je 24. decembra 2015. godine održana sednica Skupštine grada S, kojoj su prisustvovali gradonačelnica S, dr J. A. i odbornik Skupštine grada S, P. Đ.

2.2. Uvidom u video snimak sa sednice utvrđeno je da se P. Đ. javio za reč po poslovniku i izjavio: „Koleginice i kolege odbornici, poštovano predsedništvo, nastavlja se stara priča – ponovo uvrede, ponovo histerija za ovom govornicom… Tačka dnevnog reda je budžet, a ovde smo skoro pola sata, nisam baš merio vreme, slušali nešto što je potpuno lična stvar i lično obraćanje jednom, dvojici odbornika ove skupštine grada. To je, prosto, nedopustivo. Od koga? Od gradonačelnice. I sačekajte, još ovo da kažem, pošto sam se sve vreme uzdržavao da ne budem vulgaran i da joj odgovorim istom merom, onako kako ona nas vređa. Ovaj put ću da prekršim to i to ću reći. Stalno pominje A.P. koji se kandiduje za gradonačelnika i hoće da bude gradonačelnik, što je legitimna stvar. I hoće da bude. Pa bolje on, čestit, pošten, mlad, nego neka histerična, naduvana baba”.

Nakon govora, predsedavajući skupštine izrekao je odborniku P. Đ. meru opomene.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene priloge.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine , u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih ovom konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

Analiza izjave odbornika P. Đ. sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu predmet podnetih pritužbi, potrebno je utvrditi da li je odbronik P. Đ, svojom izjavom na sednici Skupštine grada S, održanoj 24. decembra 2015. godine, diskriminisao gradonačelnicu S. dr J. A.

3.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da je nesporno da je na sednici Skupštine grada S. odbornik P. Đ, između ostalog, izjavio: „(…)To je, prosto, nedopustivo. Od koga? Od gradonačelnice. I sačekajte, još ovo da kažem, pošto sam se sve vreme uzdržavao da ne budem vulgaran i da joj odgovorim istom merom, onako kako ona nas vređa. Ovaj put ću da prekršim to i to ću reći. Stalno pominje A.P. koji se kandiduje za gradonačelnika i hoće da bude gradonačelnik, što je legitimna stvar. (…) Pa bolje on, čestit, pošten, mlad, nego neka histerična, naduvana baba”.

3.8. Poverenica je cenila navod iz izjašnjenja P. Đ. da je upotrebio frazu – „…neka histerična, naduvana baba” kao uopštenu, da se ova fraza nije odnosila ni na koga lično, te da nije njegova odgovornost ako su podnositeljke pritužbe u njegovim rečima prepoznale neku osobu. Međutim, analiza video snimka govora P. Đ. pokazala je da je jasno da se ova formulacija odnosila na gradonačelnicu dr J. A. Naime, na samom početku govora, P. Đ. kritikuje ponašanje gradonačelnice na sednici, te navodi da se sve vreme uzdržavao da ne bude vulgaran i da joj odgovori istom merom, ali je odlučio da „ovaj put” to prekrši, što ukazuje da se nastavak njegovog obraćanja odnosi na gradonačelnicu. Dalje, P. Đ. navodi da gradonačelnica stalno pominje A.P., koji se kandiduje za gradonačelnika, i konstatuje: „Pa bolje on, čestit, pošten, mlad, nego neka histerična, naduvana baba”. Iz navedenog nedvosmisleno proizlazi da se reči „histerična, naduvana baba” odnose na gradonačelnicu dr J. A.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je rečima „histerična, naduvana baba” odbornik P. Đ. uvredio i omalovažio gradonačelnicu dr J. A. na osnovu njenog ličnog svojstva – pola. Naime, ovim rečima odbornik P. Đ. je svoj stav prema gradonačelnici iskazao kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge i prizmu pola, prema kojima se žena, bez obzira na svoju stručnost i profesionalna dostignuća, može komentarisati kao „baba” ili kao „histerična”, ukoliko njen rad i izjave nisu u skladu sa vrednostima druge osobe. Poverenica ističe da se upravo ovakvim izjavama promovišu seksizam i rodni stereotipe i predrasude prema ženama u javnom i političkom životu, što je nedopustivo i predstavlja vređanje i kršenje ljudskog dostojanstva žene. Sa druge strane, izjava P. Đ. da je bolje da gradonačelnik bude mlad čovek, nego „neka (…) baba” izražen je njegov stav da ljudi koji nisu mladi ne treba da obavljaju značajne političke i rukovodeće funkcije, čime se stigmatizuju starije osobe. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je nedopustivo da se lična svojstva (kao što su pol i starosno doba) dovode u vezu sa kvalifikacijama određene osobe da preuzme bilo koju javnu funkciju i obavlja određene zadatke i poslove.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da činjenica da je P. Đ. odbornik skupštine grada povlači sa sobom i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč, odnosno, za stavove i mišljenja koji su dostupni široj javnosti. Potrebno je, takođe, napomenuti da su svi koji oblikuju javni život u Srbiji, među kojima važno mesto imaju poslanici i lokalni odbornici, dužni da poštuju propise i da se uzdrže od uvredljivih, seksističkih i diskriminatorskih sadržaja, a da svoje političke stavove izražavaju na primeren način, poštujući dostojanstvo žena i starijih, kao i propise o zabrani diskriminacije.

3.11. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je saopštenjem od 22. februara 2016. godine osudila neprimerene izjave prema ženama političarkama u javnom govoru. Poverenica je, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, ukazala da, bez obzira na to koji vid i način komunikacije koriste, svi imaju obavezu da poštuju Ustav i zakone Srbije koji važe za sve građane i građanke. U tom smislu, neophodno je istaći da se u ravnopravnom i tolerantnom društvu žena ne posmatra isključivo kroz stereotipne rodne uloge i prizmu pola, već i kroz prizmu stručnosti, sposobnosti i znanja. Stoga, onda kada se kritikuje i komentariše rad neke žene potrebno je to činiti kroz analizu njenih profesionalnih kompetencija, bez dovođenja u vezu sa njenim izgledom, godinama života i drugim karakteristikama koje su u potpunonosti irelevantne za profesionalne pozicije na kojima se žene nalaze.

4. MIŠLjENjE

Izjavom koju je odbornik P. Đ. dao na sednici Skupštine grada S. održanoj 24. decembra 2015. godine, a koja se odnosi na gradonačelnicu S. dr J. A, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje P. Đ. da:

5.1. Uputi pisano izvinjenje dr J. A. u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom.

5.2. Vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da P. Đ. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko P. Đ. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba V.K.K i S.S. protiv odbornika SO Smedereva zbog diskriminacije po više osnova u oblasti javnog delovanja