del. br. 07-00-498/2013-02 datum: 11. 10. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe V. B, zakonske zastupnice P. B, protiv OŠ „T. R.” u Č, zbog diskriminacije deteta na osnovu smetnji u razvoju i invaliditeta. U toku postupka je utvrđeno da je P. B. dete sa smetnjama u razvoju i da nastavu pohađa po individualnom obrazovnom planu. On je završio peti razred školske 2012/13 godine u OŠ „T. R.”, ali je ocenjen samo iz četiri predmeta, dok iz ostalih predmeta nema ocene i nema upisano sa kojim opštim uspehom je završio peti razred. Individualni obrazovni plan za P. B. je izrađen za četiri predmeta iz kojih je ocenjen na kraju godine, a nastavu iz ostalih predmeta nije pohađao. Zbog toga je Školska uprava u Č. preporučila OŠ „T. R.” da poštuje propise kojima je regulisana izrada individualnog obrazovnog plana, da izradi individualni obrazovni plan za sve predmete i stvori uslove koji će omogućiti da P. B. bude uključen u nastavu iz svih predmeta, u onoj meri koja je za njega optimalna. Međutim, OŠ „T. R.” nije stvorila uslove koji bi omogućili da P. B. bude ocenjen iz svih predmeta u školskoj 2012/13 godini, čime je stavila P. B. u nepovoljniji položaj u odnosu druge učenike na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je OŠ „T. R.” u Č, propuštanjem da stvori uslove koji bi omogućili da P. B. bude ocenjen iz svih predmeta u školskoj 2012/13 godini, prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Osnovnoj školi „T. R.” preporučeno je da preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će stvoriti uslove da P. B. bude ocenjen iz svih predmeta u školskoj 2013/14 godini, da organizuje obuke i edukacije za zaposlene u školi na temu diskriminacije u obrazovanju, posebno u odnosu na učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila V. B, zakonska zastupnica P. B, zbog diskriminacije u OŠ „T. R.” u Č.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je P. B. krenuo u peti razred školske 2012/13 godine i da je nastavu pohađao po individualnom obrazovnom planu (u daljem tekstu: IOP);
– da je preporuka tima za izradu individualnog obrazovnog plana bila da se IOP uradi za predmete za koje P. B. pokazuje najviše interesovanja, sa ciljem što boljeg prilagođavanja promeni nastaloj prelaskom u peti razred, jer je do tada je imao jednog učitelja i nastava se odvijala u jednoj učionici;
– da je planirano da se u drugom polugodištu uradi revizija IOP-a, kako bi se dete postepeno uključilo u nastavu iz svih predmeta;
– da na kraju prvog polugodišta roditelji P. B. nisu obavešteni kada je roditeljski sastanak, a dečak nije dobio ni „listić” sa ocenama iz predmeta iz kojih je pohađao nastavu;
– da u drugom polugodištu nije urađena revizija IOP-a, zbog čega su se roditelji obratili načelniku Školske uprave u Č. i koordinatoru za IOP;
– da je Školska uprava u Č. obavestila roditelje da će organizovati sastanak u OŠ „T. R.” sa ciljem da se P. B. pruži dodatna podrška. Sastanak je održan 9. aprila 2013. godine, prisutni su bili M. J, R. G, S. M, članice Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju, načelnik školske uprave D. B, koordinatorka za IOP S. M, direktor škole, tim za izradu IOP-a, personalni asistent i roditelji P. B;
– da su tom prilikom zaposleni u školi izjavili da ne znaju kako da ocene P. B. po IOP-u, zbog čega su se obratili i V. F, pomoćnici ministra, tražeći od nje instrukcije za dalje postupanje, ali da do tog trenutku nisu dobili njen odgovor;
– da su roditelji P. B. na istom sastanku saznali da je nastavnica razredne nastave potpisala da je urađena revizija IOP-a 16. februara 2013. godine i da će dete nastaviti da pohađa nastavu samo iz pojedinih predmeta;
– da su članice Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju pokušale da objasne da se krši zakon, da postoji Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na IOP, da postoji Priručnik za planiranje i pisanje IOP-a, kao i da postoji Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju;
– da se ni nakon sastanka ništa nije promenilo, P. B. je nastavio da pohađa nastavu samo iz pojedinih predmeta što je dovelo do toga da na kraju petog razreda nema upisane ocene u đačku knjižicu;
– da su roditelji o svemu obavestili načelnika Školske uprave u Č. D. B, smatrajući da se takvim postupanjem škole vrši zanemarivanje i diskriminacija P. B;

1.3. Uz pritužbu su dostavljeni i sledeći prilozi: 1) pedagoški profil učenika, 2) sadržaj individualnog obrazovnog plana (IOP) br. 620 od 12. oktobra 2012. godine, 3) svedočanstvo P. B. br. 422 od 25. juna 2013. godine i 4) dopis Školske uprave u Č. direktoru OŠ “T. R.” od 23. aprila 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje OŠ “T. R.” u kojem je navedeno sledeće:

– da je pritužba neosnovana;
– da je P. B. sa jedanaest godina upisan u OŠ „T. R.” a da do tog momenta nije bio uključen u obrazovni sistem. Da njegovi roditelji ne sarađuju sa školom već da komunikaciju sa školom obavljaju preko prosvetnih inspektora, prosvetnih savetnika, Zaštitnika građana i članica Mreže za inkluzivno obrazovanje;
– da je P. B. školsku 2011/12 godinu započeo 14. novembra 2011. godine, a da je završio četvrti razred po planu koji je dogovoren sa roditeljima, Školskom upravom i predstavnicima Mreže za inkluzivno obrazovanje;
– da je 10. novembra 2012. godine izrađen plan prilagođavanja koji nije imao obrazovne ciljeve, već integraciju P. B. u učenički kolektiv i navikavanje na školsku sredinu. Ovaj plan je podrazumevao da dete dolazi svaki dan po dva časa, na časove muzičke kulture, fizičkog vaspitanja, likovne kulture, građanskog vaspitanja i odeljenske zajednice, jer je procenjeno da će navedeni predmeti omogućiti ostvarivanje postavljenih ciljeva;
– da je na sastanku 25. januara 2012. godine evaluiran plan prilagođavanja i dogovorena je izrada IOP-a u kome bi akcenat i dalje bio na socijalizaciji i navikavanju na školske uslove, jer se „još uvek nisu stekli uslovi za postavljanje obrazovnih ciljeva”;
– da je nakon toga izrađen pedagoški profil i da su roditelji P. B. 20. marta 2012. godine, potpisali „pristanak” za primenu IOP-a kojim je planiran boravak na navedenim časovima i to uz prisustvo jednog roditelja;
– da je 2. juna 2012. godine evaluiran IOP, da je tada konstatovano da postoji pomak u motorici šake i da P. B. može da uhvati dobačenu loptu. Predstavnici Školske uprave napomenuli su da bi dete trebalo oceniti, kao i da je potrebno organizovati razredni ispit za koji će pismeno proslediti uputstvo za realizaciju, s obzirom da učenik nema obrazovnih ciljeva u svom školovanju;
– da škola nije dobila ovo uputstvo, ali i da roditelji nisu imali nikakva očekivanja tim povodom, kao i da su izrazili zadovoljstvo saradnjom sa učiteljem i njegovim radom sa P. B;
– da je školske godine 2012/13, P. B. pohađao peti razred i to u smeni po izboru njegovih roditelja. Na sastanku koji je održan 18. septembra 2012. godine, pored roditelja prisustvovali su i predstavnici Školske uprave, učitelj, pedagog škole i predmetni nastavnici. Učitelj je predložio da P. B. nastavi pohađanje nastave iz istih predmeta, jer se nisu stekli uslovi za postavljanje obrazovnih ciljeva i nema promena u pedagoškom profilu. Roditelji i savetnici Školske uprave bili su saglasni sa svim navedenim;
– da škola poštuje zakone i pravilnike u vezi sa ocenjivanjem učenika, ali i da Školska uprava nije dostavila uputstvo za ocenjivanje P. B. To je bio razlog da se škola obrati Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja početkom školske 2012/13 godine. Nadležno ministarstvo je obavestilo školu da su predviđene izmene i dopune Pravilnika o evidencijama, kojima će se definisati način i mesto evidentiranja rada i ocena učenika u pedagoškoj dokumentaciji učenika koji rade po IOP-u;
– da su sastanku 9. aprila 2013. godine prisustvovali predstavnici Mreže za inkluzivno obrazovanje, načelnik ŠU Č, prosvetna savetnica S. M, roditelji, odeljenski starešina S. M-K, predmetni nastavnici, pedagog škole i direktor. Tema sastanka je bila ocenjivanje P. B. Tom prilikom su roditelji prvi put zahtevali ocene iz predmeta koje P. pohađa, ali i iz onih koje ne pohađa;
– da i pored toga što Pravilnik o ocenjivanju učenika nema definisano ocenjivanje učenika koji se školuju po IOP-u a koji ne sadrži obrazovne ciljeve, škola ima najbolju volju da izađe u susret roditeljima. Ovo pre svega jer se radi o školi sa velikim iskustvom i uspehom u inkluzivnom obrazovanju, o prvoj školi u okrugu a moguće i šire koja je još 2007/08 izradila IOP koji je uspešno realizovan. Od tada do danas škola uspešno izrađuje i realizuje IOP-e za četrnaest učenika od prvog do šestog razreda, koji napreduju i sa čijim roditeljima škola ima uspešnu saradnju;
– da škola nije dobila konkretno uputstvo za ocenjivanje P. B. i pored kontinuiranih zahteva, da je ponovo inicirala sastanak odeljenskog veća, stručne službe, direktora i Školske uprave. Sastanak je održan 4. juna 2013. godine, a na njemu su savetnice ŠU predložile realizovanje razrednih ispita i „da se zajedno sa roditeljima dogovori šta da nastavnici ocene, s obzirom da P. nema obrazovne ciljeve u svom IOP-u”. Roditelji se nisu pojavili na zakazanom sastanku 11. juna 2013. godine, zbog čega je zakazan sastanak i za 25. juni 2013. godine, kada su roditelji odbili predlog Školske uprave za razredni ispit, insistirajući da se izda svedočanstvo i zanemarujući svaki pokušaj škole da se uspostavi kvalitetna komunikacija zarad dobrobiti P. B;
– da Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje reguliše izradu pedagoškog profila učenika, koji sadrži opis njegove obrazovne situacije i osnov je za izradu IOP-a. Na osnovu pedagoškog profila P. B, u čijoj izradi su učestvovali i roditelji deteta, njegov IOP predviđa pohađanje četiri predmeta, nema obrazovne ciljeve, već je cilj njegova socijalizacija i navikavanje na boravak u školi. U izradi ovog IOP-a učestvovali su roditelji i svojim potpisom ga odobrili. „IOP P. B. nema obrazovnih ciljeva zato što u njegovom pedagoškom profilu nema karakteristika koje to omogućavaju”;
– da se škola pridržava Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju „u meri u kojoj je definisano ocenjivanje učenika koji na osnovu pedagoškog profila, u svom IOP-u nemaju kao cilj (očekivanu promenu) usvojene obrazovne standarde za kraj obaveznog obrazovanja (obrazovni ciljevi)”;
– da nije bilo diskriminacije ni po kom osnovu, kao i da je škola spremna da po pismenom uputstvu relevantne institucije, prevaziđe zakonske nedostatke i izađe u susret roditeljima P. B, i pored nedostataka odgovarajućih pravilnika i manjkavosti postojećih.

1.5 Uz izjašnjenje na pritužbu dostavljeni su i dopis škole zamenici Zaštitnika građana od 12. decembra 2011. godine i molba i odgovor pomoćnika ministra kako oceniti učenika u čijem IOP-u ne postoje obrazovni standardi od 6. septembra i 16. oktobra 2012. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da među stranama nije sporno da je P. B. učenik OŠ „T. R.” koji nastavu pohađa po IOP-u.

2.2. Uvidom u svedočanstvo P. B. br. 422 od 25. juna 2013. godine, utvrđeno je da je završio peti razred ali da je ocenjen samo iz četiri predmeta, i to iz: likovne kulture, muzičke kulture, fizičkog vaspitanja i građanskog vaspitanja, a da iz ostalih predmeta nema ocene, kao i da nije upisano sa kojim opštim uspehom je završio peti razred osnovne škole.

2.3. Na osnovu uvida u sadržaj IOP-a br. 620 od 12. oktobara 2012. godine utvrđeno je da je za P. B. potrebna podrška razvoja i obrazovne situacije u socijalnim veštinama, verbalnoj komunikaciji i motorici. Utvrđeno je i da su roditelji dali saglasnost na sprovođenje IOP-a.

2.4. Uvidom u dopis Školske uprave u Č. od 23. aprila 2013. godina, utvrđeno je da je školi preporučeno da se drži propisanih procedura u izradi IOP-a, da izradi IOP za sve predmete i stvori uslove koji će omogućiti da učenik bude uključen na nastavu iz svih predmeta u onoj meri koja je za njega optimalna. Takođe, škola treba da se pridržava Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i da planira i realizuje aktivnosti i metode kojima će stvoriti uslove za ocenjivanje ovog učenika, a roditelji treba da budu uključeni u izradu, praćenje i revidiranje IOP-a. Iz istog dopisa je utvrđeno da Školska uprava smatra da u kolektivu škole postoje izvesni otpori u odnosu na konkretno pitanje, zbog čega je ukazano na obaveze propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i zbog čega je preporučeno da zaposleni u školi prođu obuke na temu inkluzivnog obrazovanja i podršku razvoja ličnosti učenika.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta (u daljem tekstu: Konvencija), a jedan od njenih opštih principa je princip nediskriminacije. Pravo na nediskriminaciju obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Najbolji interesi deteta su jedan od principa Konvencije, koji treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece. Odredbom čl. 28. Konvencije propisano je da dete ima pravo na obrazovanje, te je država, stoga, dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Ciljevi obrazovanja, definisani su čl. 29. kojim je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

3.4. Komitet za prava deteta doneo je i Opšti komentar broj 9 u kome je konstatovano da se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju sa ozbiljnim teškoćama i preprekama u punom uživanju prava koje garantuje Konvencija. Ukazano je da teškoće ne predstavlja sama smetnja u razvoju deteta, već kombinacija društvenih, kulturnih, stanovišnih i fizičkih prepreka sa kojima se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju u svakodnevnom životu. Komitet je naveo da je pravo na nediskriminaciju ključno pravo za decu sa smetnjama u razvoju. Države su dužne da obezbede da sva deca pod njihovom jurisdikcijom uživaju u svim pravima iz Konvencije, bez diskriminacije bilo koje vrste. Ova obaveza zahteva od države da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uključujući i diskriminaciju na osnovu smetnji u razvoju. Činjenica da se izričito navode smetnje u razvoju kao osnov diskriminacije može se objasniti time što deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece. Komitet napominje i da inkluzivno obrazovanje treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, bez isključivanja iz opšteg obrazovnog sistema.

3.5. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u čl. 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da, ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Članom 24. Konvencije propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje i da im države, u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, kao i u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, sa ciljem omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Propisano je i da će u ostvarivanju prava na obrazovanje, države obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive.

3.6. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije dalje je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Ovim zakonom posebno je zabranjena diskriminacija u oblasti obrazovanja i propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.8. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takođe je zabranjena diskriminacija , odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovama utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Propisano je da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, a da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Ovim zakonom propisani su i opšti principi sistema obrazovanja i vaspitanja , pa se navodi da sistem mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. Pravo na obrazovanje i vaspitanje regulisano je odredbama čl. 6. tako što je navedeno da lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanja u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu podršku ili u posebnoj školi, u skladu sa zakonom.

3.9. Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje bliže su propisana uputstva za utvrđivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje u ustanovi s ciljem postizanja optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo napredovanje i osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu. Propisano je da IOP sadrži lične podatke i kratak opis razvoja i obrazovne situacije učenika, cilj obrazovno-vaspitnog rada, operacionalizovan opis podrške kroz niz pojedinačnih aktivnosti, odnosno, koraka i njihov redosled u vaspitnoj grupi i na časovima u odeljenju, kao i opis i raspored rada izvan odeljenja kada je to potrebno, posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine ili za sve predmete u školi, odnosno ishode tih aktivnosti koje kroz postupan proces dovode do cilja dodatne podrške, kao i lica koja će pružati podršku tokom realizacije pojedinačnih planiranih aktivnosti, vremenski raspored, a sadržaj je dat na posebnom obrascu (obrazac 3, koji je sastavni deo pravilnika). Pravilnikom je regulisana primenu IOP-a , tako što je propisano da se učenik koji stiče obrazovanja u toku primene IOP-a, i ocenjuje prema IOP-u, u skladu sa propisom o ocenjivanju učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Propisane su i vrste IOP-a , koji se izrađuje prema obrazovnim potrebama učenika i može da bude po prilagođenom programu u kome se precizno planira cilj pružanja podrške koja se odnosi na prilagođavanje i obogaćivanje prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava tokom obrazovno-vaspitnog procesa, aktivnosti i njihov raspored kao i lica koja pružaju podršku. Pored toga može biti i po izmenjenom programu u kome se, osim navedenog kod prilagođenog programa, precizno planira i prilagođavanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja, prilagođavanje posebnih standarda postignuća učenika u odnosu na propisane i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete. IOP se može izraditi i za učenike sa izuzetnim sposobnostima sa obogaćenim i proširenim programom.

3.10. Pravilnikom o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju utvrđen je način, postupak i kriterijumi ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih nastavnih predmeta i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje učenika. Ocenjivanjem se obezbeđuje stalno praćenje ostvarivanja propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća učenika u toku savladavanja školskog programa. Ovaj pravilnik propisuje i principe ocenjivanja, među kojima su objektivnost, relevantnost, korišćenje raznovrsnih tehnika i metoda, pravičnost, redovnost i blagovremenost, kao i ocenjivanje bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu. Među principima ocenjivanja nalazi se i uvažavanje individualnih razlika, potreba, uzrasta, prethodnih postignuća učenika i trenutnih uslova u kojima se ocenjivanje odvija.

Analiza navoda i dokaza iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.11. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je OŠ „T. R.” različito tretirala P. B. na osnovu smetnji u razvoju, u odnosu na druge učenike a u pogledu ocenjivanja na kraju školske 2012/13 godine.

3.12. Neophodno je najpre konstatovati da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti državni organ u čijoj nadležnosti je da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, analiza ovog predmeta ograničena je samo na navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dokaze koji se odnose na povredu antidiskriminacionih propisa, dok eventualne povrede drugih propisa nisu analizirane jer ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. U tom smislu, nisu analizirani prilozi koji se ne odnose na ocenjivanje P. B. na kraju školske 2012/13 godine.

3.13. U izjašnjenju škole je navedeno da je P. B. upisan u OŠ „T. R.” sa jedanaest godina, a da do tog momenta nije bio uključen u obrazovni sistem. Ova činjenica nije od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu, s obzirom da je školi upućen zahtev da se izjasni na pritužbu, odnosno, da navede iz kojih razloga P. B. na kraju školske 2012/13 godine nije ocenjen iz svih predmeta. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da razlog za neocenjivanje ne može da bude to što je P. B. upisan u školu sa jedanaest godina, kao i što ranije nije bio uključen u obrazovni sistem, jer inkluzivan sistem obrazovanja podrazumeva da je obrazovni sistem u stanju da svakom detetu pruži kvalitetno obrazovanje, kao i da se prilagodi obrazovnim potrebama dece koja do tada nisu mogla da se uklope u postojeći obrazovni proces. Takođe, navodi iz izjašnjenja da roditelji P. B. ne sarađuju direktno sa školom već da komunikaciju obavljaju preko prosvetnih inspektora, prosvetnih savetnika, Zaštitnika građana i članica Mreže za inkluzivno obrazovanje, nemaju uticaja na odlučivanje u ovom predmetu. Međutim, iz ovako formulisanih navoda škole može se zaključiti da škola ima osuđujući stav prema roditeljima koji koriste postojeće mehanizme zaštite, te da nisu uspostavljeni dobri odnosi na relaciji škola-roditelji deteta. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da mehanizmi zaštite i postoje da bi mogli da se pokrenu/upotrebe kada je to neophodno u cilju zaštite interesa deteta. S druge strane, mehanizmi zaštite su veoma korisni i za samu obrazovnu instituciju. Okončanjem postupaka koji su pokrenuti, mogu nastati dve situacije: 1) škola dobija potvrdu da je postupala u skladu sa propisima ili 2) utvrđuju se određene nepravilnosti, a škola dobija mogućnost da ispravi svoje eventualne greške. Bez obzira na ishod postupka, zaštitni mehanizmi služe za poboljšanje položaja detea u sistemu obrazovanja, odnosno, predstavljaju operacionalizaciju principa najboljeg interesa deteta, što treba da bude krajnji cilj i želja svake škole i svakog zaposlenog u obrazovnom sistemu. Kad je u pitanju postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, njegova svrha jeste da se ispita da li određeno postupanje škole predstavlja diskriminaciju, te da se, ukoliko je do diskriminacije došlo, školi daju preporuke o načinu uklanjanja štetnih posledica diskriminacije i sprečavanju daljeg diskriminatornog postupanja.

3.14. Nadalje, uvidom u dostavljene priloge, utvrđeno je da individualni obrazovni plan za P. B. donet 28. septembra 2012. godine i da su njime predviđene aktivnosti iz oblasti socijalnih veština, verbalne komunikacije i motorike. Planirano je da se ove aktivnosti sprovode tokom školske godine, a revizija IOP-a je planirana za januar 2013. godine. Revizija IOP-a je urađena, ali je zabrinjavajuća činjenica da se iz IOP-a ne može utvrditi nijedan element revizije, već je samo konstatovano: „16. januara. 2013. urađena revizija IOP. Učenik nastavlja školsku godinu po istom planu”, uz potpis odeljenskog starešine. Dakle, iz individualnog obrazovnog plana ne može se utvrditi koje od planiranih aktivnosti su bile predmet analize, zašto nema nikakvih izmena u IOP-u, kao ni na osnovu kojih činjenica je odeljenski starešina odlučio da dete treba da nastavi školsku godinu po istom planu. Takođe, ne može se utvrditi ni ko je sve učestvovao u reviziji, kao ni zašto roditelji nisu uključeni u revidiranje IOP-a. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izražava nadu da je u pitanju samo neadekvatno evidentiranje preduzetih aktivnosti prilikom revizije individualnog obrazovnog plana za P. B, kao i da tu aktivnost nije obavio razredni starešina sam, bez saradnje sa ostalim članovima IOP tima. Međutim, Poverenica ukazuje da je učešće roditelja od izuzetnog značaja, kako za izradu tako i za reviziju IOP-a, kao i da se mora poštovati pravo roditelja i deteta da učestvuju u svim postupcima koji ih se tiču.

3.15. Kao što je navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nadležan je za suzbijanje svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanje ravnopravnosti u društvenim odnosima. Stoga je u nadležnosti Poverenika samo utvrđivanje da li je došlo do povrede antidiskriminacionih propisa, dok procenjivanje da li je škola postupala u skladu sa drugim propisima ne spada u nadležnosti Poverenika. Zbog toga, u konkretnom slučaju, Poverenica konstatuje da nije dalje analizirala da li je škola postupila u svemu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i podzakonskih akata, ali je uzela u obzir mišljenja i preporuke koje su školi dali nadležni organi. S tim u vezi, na osnovu dopisa Školske uprava u Č. od 23. aprila 2013. godine, utvrđeno je da je Školska uprava preporučila školi da poštuje propisane procedure u izradi IOP-a, da izradi IOP za sve predmete, kao i da stvori uslove koji će omogućiti P. B. da bude uključen na časove svih predmeta u onoj meri koja je za njega optimalna. Dalje, školi je preporučeno da poštuje Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, da planira i realizuje aktivnosti i metode kojima će stvoriti uslove za ocenjivanje P. B, kao i uključi roditelje u izradu, praćenje i revidiranje IOP-a.

3.16. Imajući u vidu dosadašnju analizu, potrebno je utvrditi zašto P. B. nije ocenjen na kraju školske 2012/13 godine, kao što su ocenjeni svi drugi učenici, odnosno, da li je različito tretiran u odnosu na drugu decu na osnovu svog ličnog svojstva-smetnji u razvoju. U vezi sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je uvođenje inkluzivnog obrazovanja u obrazovni sistem Republike Srbije veliki korak u ostvarivanju prava svakog deteta na kvalitetno obrazovanje, a takođe predstavlja i poštovanje međunarodnih obaveza koje je država preuzela. Inkluzivan obrazovni sistem jeste takav sistem koji se prilagođava detetu, uvažavajući individualne specifičnosti, uz poštovanje principa nediskriminacije. Iz priloga koji su dostavljeni uz pritužbu i izjašnjenje, utvrđeno je da P. B. ima smetnje u razvoju i da mu je bio potreban individualan obrazovni plan. Međutim, njegov IOP nije izrađen za sve predmete, već je isplanirano da ide na časove muzičke kulture, fizičkog vaspitanja, likovne kulture, građanskog vaspitanja i odeljenske zajednice. Imajući u vidu propise kojima je regulisana izrada individualnog obrazovnog plana, a shodno odredbi člana 5. stav 3. Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, kojom je propisano da IOP u školi može da se donese za deo ili oblast u okviru nastavnog predmeta, jedan nastavni predmet, grupu nastavnih predmeta ili za sve sadržaje, odnosno, nastavne predmete za razred koji učenik pohađa, kao i za vannastavne aktivnosti, iz IOP-a P. B. moglo bi se zaključiti da mu je individualni obrazovni plan potreban samo za predmete za koje je donet, a da mu prilagođavanje nastave za druge predmete nije potrebno, odnosno, da njih pohađa po redovnom nastavnom programu. Međutim, iz navoda iz pritužbe i izjašnjenja proizlazi da P. B. nije uopšte pohađao nastavu iz drugih predmeta, kao sva druga deca. Takođe, Poverenica ukazuje da su navodi škole da se „još uvek nisu stekli uslovi za postavljanje obrazovnih ciljeva”, potpuno neprihvatljivi i da dovode u neravnopravan položaj decu kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju u odnosu na drugu decu.

3.17. U toku postupka je utvrđeno da je P. B. pohađao nastavu samo iz predmeta za koje je imao izrađen IOP, dok nastavu iz drugih predmeta nije pohađao, što je dovelo do posledice da na kraju školske godine nije imao ocene iz svih predmeta, kao druga deca. U izjašnjenju škole je navedeno da se škola, početkom školske 2012/13, obratila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, jer od Školske uprave u Č. nije dobila uputstvo za ocenjivanje P. B. U izjašnjenju je dalje navedeno da je od ministarstvo obavestilo školu da su planirane izmene i dopune Pravilnika o evidencijama, kojima će se definisati način i mesto evidentiranja rada i ocena učenika u pedagoškoj dokumentaciji učenika koji rade po IOP-u. Međutim, Poverenica ukazuje da je škola u obavezi da primenjuje važeće propise, uz potpuno razumevanje potrebe da se određeni propisi unaprede. Stoga je škola bila u obavezi da postupa u skladu sa odredbama Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje kojim je propisano da se učenik koji stiče obrazovanja u toku primene IOP-a i ocenjuje prema njemu, a u skladu sa propisom o ocenjivanju učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Pri tome, osnovni principi na kojima Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju počiva su: uvažavanje individualnih razlika, potreba, uzrasta, prethodnih postignuća učenika i trenutnih uslova u kojima se ocenjivanje odvija, a propisano je i da se ocenjivanje vrši bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Takođe, odredbama člana 7. st. 1. i 3. ovog pravilnika propisano je da se učenik kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, ocenjuje se na osnovu ostvarenosti ciljeva i standarda postignuća u toku savladavanja individualnog obrazovnog plana, a kada učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po prilagođenim standardima postignuća, ocenjuje se na osnovu njegovog angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i prilagođenih standarda postignuća. Prilikom analize i odlučivanja u ovom predmetu, Poverenica je posebno imala u vidu činjenicu da je dopisom od 23. aprila 2013. godine, Školska uprava u Č. dala preporuke OŠ „T. R.” da poštuje Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i da stvori uslove za ocenjivanje P. B.

3.18. Na kraju, potrebno je još ukazati na da OŠ „T. R.” izvodi pogrešan zaključak da je pritužba neosnovana, navodeći da P. B. nije ocenjen jer njegov IOP nema obrazovne ciljeve. Iako Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nije analizirala eventualne manjkavosti i nepravilnosti individualnog obrazovnog plana P. B, ono što je evidentno jeste da je škola propustila da obezbedi uslove da P. B. bude ocenjen iz svih predmeta na kraju školske godine, kao svi drugi učenici. S druge strane, imajući u vidu navode škole, nije jasno na osnovu čega je roditeljima P. B. predloženo tokom juna 2013. godine da pripreme P. za razredni ispit. Poverenica konstatuje da je ovaj predlog veoma nelogičan, s obzirom da škola tvrdi da P. nije mogao biti ocenjen tokom godine i na kraju godine, pa se postavlja pitanje na koji način bi ovo ocenjivanje bilo moguće na razrednom ispitu. Dodatno je potrebno naglasiti da su pojedini navodi iz izjašnjenja potpuno neprihvatljivi, kao što je npr. „P. IOP nema obrazovnih ciljeva zato što u njegovom pedagoškom profilu nema karakteristika koje to omogućavaju”, odnosno, ukazuju na nerazumevanje specifičnosti položaja deteta sa smetnjama u razvoju u redovnom obrazovnom sistemu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti naglašava da učenici ne smeju da snose posledice neblagovremenog i neadekvatnog postupanja škole, odnosno, ukazuje da ako je bilo moguće stvoriti uslove da P. B. bude ocenjen na razrednom ispitu, bilo ih je moguće stvoriti i pre toga, tokom školske godine.

3.19. Sagledavajući sve okolnosti ovog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je „OŠ T. R.”, propuštajući da stvori uslove koji bi omogućili da P. B. bude ocenjen iz svih predmeta u školskoj 2012/13 godini, stavila P. B. u nepovoljniji položaj u odnosu druge učenike na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem OŠ „T. R.” iz Č. da stvori uslove koji bi omogućili da P. B. bude ocenjen iz svih predmeta u školskoj 2012/13 godini, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje OŠ „T. R.” u Č. da:

5.1. Preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će stvoriti uslove da P. B. bude ocenjen iz svih predmeta u školskoj 2013/14 godini.

5.2. Organizuje obuke i edukacije za zaposlene u školi na temu diskriminacije u obrazovanju, posebno u odnosu na učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju.

5.3. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da OŠ „T. R.” obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ „T. R.” ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba V.B. protiv osnovne škole T. R. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja