br. 07-00-255/2015-02 datum: 12.8.2015.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi udruženja Roma „D.” iz J, koja je podneta u ime maloletne T. R, uz saglasnost majke D. R, protiv K. B, zaposlene u OŠ „G. D.” iz J, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. U pritužbi je navedeno da je T. R. u. OŠ „G. D.” i da joj je nastavnica K. B. na času biologije rekla „Pa ti uskoro treba da se udaš”. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, K. B. je navela da takvu rečenicu nije izgovorila i da T. R. nikada nije diskriminisala po bilo kom osnovu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je konstatovala da se iz činjenica i dokaza koji su ponuđeni ne može utvrditi šta je tačno K. B. rekla T. R. na času biologije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenja da u konkretnom slučaju nije utvrđeno da je nastavnice biologije K. B. izvršila akt diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti T. R.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo udruženje Roma „D.” iz J, koju je podnelo u ime maloletne T. R, uz saglasnost majke D. R, protiv K. B, zaposlene u OŠ „G. D.” iz J.
1.2. U pritužbi je navedeno:
– da je T. R. učenica šestog razreda OŠ „G. D.” iz J. i da je ponavljala šesti razred dva puta;
– da je na času biologije nastavnica K. B. pitala T. R. koliko ima godina, da joj je T. R. odgovorila da ima 14 godina, a da joj je nastavnica rekla: „Pa ti treba uskoro da se udaš”, a da joj je to rekla jer je romske nacionalnosti;
– da su posle nekoliko dana učenici u školi počeli da zadirkuju T. R. i da joj postavljaju pitanje da li je trudna;
– da je majka T. R. povodom ovog slučaja razgovarala sa razrednim starešinom i školskim psihologom, te da su joj oni rekli da nastavnica biologije ne sme da daje neprimerene izjave;
– da je bila na razgovoru kod direktora škole, koji je rekao da će preduzeti potrebne mere kako bi utvrdio da li je K. B. rekla njenoj ćerki „Pa ti uskoro treba da se udaš”;
– da je nastavnica K. B. pozvala D. R. da dođe na razgovor u školu, ali da do razgovora nije došlo;
– da T. R. ne želi da nastavi školovanje zbog zadirkivanja u školi.
1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje K. B, nastavnice biologije u OŠ „G. D”.
1.4. U izjašnjenju K. B, između ostalog, navedeno je:
– da je zaposlena u OŠ „G. D”, kao nastavnica biologije od 1. septembra 2009. godine;
– da T. R. predaje biologiju od školske 2011/2012 godine i da je u toku poslednje četiri godine, posebnu pažnju posvećivala u radu sa njom;
– da se redovno konsultovala sa školskim psihologom i ostalim nastavnicima, kako bi ostvarila što bolje rezultate u radu sa T. R. jer ne pohađa redovno nastavu, zbog čega ne uspeva da uspešno prati nastavni plan i program;
– da sporije čita i piše, te da je iz tog razloga primenjuje individualizovanu nastavu u radu sa njom;
– da učenica ne nosi redovno školski pribor u školu, a da u petom razredu nije imala udžbenik, iako je dobila besplatan komplet knjiga, te da joj je ona dala njen primerak udžbenika da koristi;
– da je u toku školske 2011/2012 godine obavila individualni razgovor sa majkom T. R, bez povoda i poziva, dok je ona čekala u hodniku škole razrednog starešinu;
– da je uključena u rad sa pedagoškim asistentom;
– da je učenica dolazila na čas biologije nasmejana, da su normalno razgovarale na času bez animoziteta i nakon što je njena majka podnela pritužbu;
– da je njen odnos sa T. R. identičan kao sa ostalim učenicima i da se nije promenio podnošenjem pritužbe D. R;
– da je pozvala roditelje T. R. pisanim putem na razgovor 23. februara 2015. godine, kao i da je nju usmeno obavestila da pozove roditelje na razgovor, jer je bila zabrinuta za njene ocene u školi, jer već treći put pohađa šesti razred, ali da se roditelji nisu odazvali na poziv;
– da je 11. marta 2015. godine, obaveštena od direktora i školskog psihologa da je D. R. dolazila u školu i žalila se na njen rad;
– da je uputila pisani poziv roditeljima T. R. da dođu na razgovor zakazan za 16. mart 2015. godine, ali da se nisu odazvali na poziv, da je ponovo uputila poziv da dođu na razgovor zakazan za 25. mart 2015. godine, ali da se roditelji ni tada nisu odazvali;
– da je 27. marta 2015. godine, spremajući se da odvede učenike na opštinsko takmičenje „Šta znaš o zdravlju” u organizaciji Crvenog krsta, na ulazu u školu naišla na majku T. R;
– da joj se izvinila jer nije mogla da je primi razgovor, ali da joj je rekla da je potrebno da razgovaraju i da može da dođe u bilo kom terminu kada je ona u školi, uz prethodno najavljen dolazak;
– da je D. R. odgovorila da ne može da dođe na razgovor zbog obaveza na poslu i da joj je nastavnica predložila da na razgovor može da dođe otac deteta;
– da nije postignut dogovor o terminu razgovora, ali da smatra da je došlo do razgovora, situacija bi bila razrešena u kratkom roku i na najpovoljniji način za dete;
– da učenicima ne postavlja privatna pitanja;
– da na času biologije nije pitala T. R. koliko ima godina, kao i da joj nije rekla da treba da se uda;
– da nikada učenicima ne govori šta treba da rade, misle i kako da se osećaju, jer je svako dete posebna ličnost sa svojim potrebama i željama;
– da u toku četiri godine, koliko predaje biologiju T. R, nikada je nije diskriminisala po bilo kom osnovu;
– da je uključivala u vannastavne aktivnosti, kao što je izlet u prirodu i odlazak u pozorište „D” u B.
1.5. Uz izjašnjenje su podneta i sledeća dokumenta: 1) izjava direktora škole M. U; 2) spisak učenika koji su išli na predstavu u pozorištu „D.” u B; 3) poziv Crvenog krsta Pančevo na opštinsko takmičenje „Šta znaš o zdravlju”, za učenike osnovnih i srednjih škola od 3. marta 2015. godine i 4) fotokopije stranica Dnevnika rada br. 67, 69, i 77.
1.6. U izjavi direktora škole M. U. navedeno je:
– da se majka T. R. žalila na nastavnicu biologije K. B, jer je uputila neprimerenu izjavu njenoj ćerki;
– da je obavio razgovor sa K. B. i da je ona navela da su tvrdnje koje je iznela D. R. apsolutno netačne;
– da je K. B. konstantno uključivala T. R. u sve nastavne i vannastavne aktivnosti, kao i da je po anketama učenika proglašena za jednu od najboljih nastavnica u prošloj godini.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. U toku postupka utvrđeno je da je T. R. učenica šestog razreda OŠ „G. D.” i da joj biologiju predaje nastavnica K. B;
2.2. Uvidom u izjavu direktora škole M. U, utvrđeno je da se majka T. R. žalila direktoru na nastavnicu biologije K. B, jer je uputila neprimerenu izjavu njenoj ćerki. Pored toga, utvrđeno je da je direktor razgovarao sa nastavnicom K. B, koja tvrdi da navodi majke T. R. nisu tačne;
2.3. Uvidom u spisak učenika koji su išli na predstavu 15. oktobra 2013. godine u pozorištu „D.” u B, utvrđeno je da je T. R. jedna od 15 učenica i učenika odeljenja VI-2 koje je K. B. vodila na predstavu;
2.4. Uvidom u fotokopiju stranica Dnevnika rada br. 67, 69, i 77, OŠ „G. D”, utvrđeno je da je 23. februara i 25. marta 2015. godine K. B. u koloni napomena evidentirala da je pozvala roditelje T. R. na razgovor, takođe je evidentirala da se roditelji nisu odazvali na poziv.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1 Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju u oblasti obrazovanja i propisuje da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
3.5. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takođe je zabranjena diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
3.6. Donošenjem Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji (2009), Vlada Republike Srbije postavila je kao strateški cilj unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji i smanjenje razlika koje postoje između položaja romske populacije i ostalog stanovništva. Ovaj dokument se, pored drugih pitanja, bavi i ostvarivanjem prava na obrazovanje.
3.7. U delu Strategije za unapređivanje položaja Roma koji se odnosi na stanje u sistemu obrazovanja, između ostalog, navedeno je i da su Romi često izloženi različitim oblicima prikrivene ili otvorene diskriminacije koju vrše školske vlasti, nastavnici, školsko osoblje, druga deca i roditelji druge dece. Strategija ukazuje na problem da su očekivanja učitelja i nastavnika u vezi sa postignućima romske dece niža, što dovodi do smanjivanja podrške koja se pruža romskim učenicima, snižavanja kriterijuma, skraćivanja gradiva, pa i prevođenja u viši razred bez savladavanja gradiva. Takođe, ukazano je i na praksu etiketiranja škola sa većim brojem romske dece i praksu roditelja većinskog stanovništva da iz ovih škola ispisuju decu, zbog stava da takve škole ne nude dovoljan obrazovni nivo. Kao neke od prioriteta u poboljšanju položaja Roma, naznačeno je pravovremeno i efikasno uključivanje romske dece u predškolsko i osnovno obrazovanje, između ostalog stručnim usavršavanjem nastavnog osoblja za individualizovan obrazovni rad i interaktivnu nastavu, a posebno za suzbijanje stereotipa, predrasuda i diskriminacije, kao i sistematsko praćenje i sankcionisanje diskriminacije i drugih oblika ponašanja zasnovanih na etničkim i drugim predrasudama u predškolskim i školskim sredinama, posebno među vaspitačima, nastavnicima i osobljem ovih institucija.
3.8. Prema podacima MICS 2014 samo 63% dece predškolskog uzrasta iz romskih naselja pohađa ili je pohađalo pripremni predškolski program u odgovarajućem uzrastu, samo 69% dece uzrasta za polazak u osnovnu školu iz romskih naselja pohađa prvi razred osnovne škole, 85% dece uzrasta od 6 -13 godina pohađa osnovnu školu, dok 15% dece ne ide u školu. Od ukupnog broja dece iz romskih naselja koja upišu osnovnu školu, samo njih 64% je završi. Da bi postigla svoj puni potencijal, svoj deci je potrebno kvalitetno obrazovanje, međutim romska deca se neretko već na početku svog školovanja susreću sa neprijateljskim okruženjem i nalaze se u nejednakom položaju, što povećava rizik od prevremenog napuštanja školovanja. Zbog toga škola i nastavno osoblje imaju pojačanu ulogu i obavezu da pokažu veći stepen senzibilnosti u radu sa romskom decom, kao i da učine sve što je u njihovoj nadležnosti da pruže neophodnu podršku kako bi se romskoj deci pružila jednaka mogućnost da koriste svoje zakonsko pravo na obrazovanje.
Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja
3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je nastavnica K. B. na času biologije, uputila neprimeren komentar T. R, na osnovu njene pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.
3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode iz pritužbe da je nastavnica K. B. na času biologije rekla T. R: „Pa ti uskoro treba da se udaš”, aludirajući na njenu nacionalnu pripadnost. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, K. B. osporava ove tvrdnje i navodi da takvu rečenicu nije izgovorila i da T. R. nikada nije diskriminisala po bilo kom osnovu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da podnosilac pritužbe nije dostavio ni jedan dokaz u prilog tvrdnji da je K. B. diskriminisala T. R. S druge strane, K. B. navodi da je pozivala roditelje T. R. nekoliko puta, pisanim putem na razgovor, jer je bila zabrinuta za T. ocene, ali se roditelji nisu odazvali na poziv. Za ove tvrdnje, K. B. je pružila dokaze. Pored toga, u izjašnjenju je navedeno da je uputila još jedan poziv roditeljima T. R. da dođu na razgovor, jer je bila obaveštena od direktora i školskog psihologa da je D. R. dolazila u školu i žalila se na njen rad, međutim roditelji se nisu odazvali na poziv. Uvidom u fotokopije stranica Dnevnika rada br. 67, 69, i 77 OŠ „G. D.” dostavljenih u prilogu izjašnjenja, utvrđeno da je K. B. u koloni napomena evidentirala da je pozvala roditelje T. R. na razgovor zakazan za 23. februar 2015. godine i ponovo za 25. mart 2015. godine, kao i da se roditelji nisu odazvali na ove pozive. Pored toga, dostavljena je i izjava direktora škole u kojoj je navedeno da se majka T. R. žalila na rad K. B, jer je njenoj ćerki uputila neprimerenu izjavu, zbog čega je direktor škole obavio razgovor sa nastavnicom K. B, koja je navela da izjave majke T. R. nisu tačne.
3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je u vidu navode iz izjašnjenja da je K. B. uključivala T. R. u nastavne i vannastavne aktivnosti, kao što je npr. pozorišna predstava „Dečaci Pavlove ulice” u pozorištu „D.” u B. Uvidom u spisak učenika koji su išli na predstavu utvrđeno je da je T. R. jedna od 15 učenica i učenika koje je K. B. vodila na predstavu.
3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se iz činjenica i dokaza koji su ponuđeni ne može utvrditi da li je K. B, na času biologije, uputila neprimeren komentar T. R. u vezi sa njenom nacionalnom pripadnošću, imajući u vidu činjenicu da ni jedna ni druga strana nisu ponudile dokaze kojima bi potkrepile tvrdnje iz pritužbe i izjašnjenja.
3.13. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da zbog posebnog socijalnog i ekonomskog položaja u kojem se nalaze Romi u Srbiji, škola i nastavno osoblje imaju pojačanu ulogu, a pre svega obavezu da deci romske nacionalnosti omoguće praćenje nastave i učešće u drugim vaspitno-obrazovnim aktivnostima škole u uslovima bez diskriminacije i omalovažavanja. Pored toga, škole i druge obrazovne institucije imaju obavezu da pruže zaštitu učenicima od svih oblika vršnjačkog nasilja, kao i da obezbede razumevanje i prihvatanje različitosti, da kod dece razvijaju duh tolerancije i socijalne kohezije i adekvatnu pripremu svih učenika za učenje i rad u vršnjačkoj zajednici.
3.14. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da u konkretnom slučaju nije utvrđeno da je nastavnice biologije K. B. diskriminisala T. R. na osnovu njene pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.
4. MIŠLjENjE
U postupku koji je sproveden po pritužbi udruženja Roma „D”, iz J. koja je u ime maloletne T. R, uz saglasnost majke D. R, podneta protiv K. B. zaposlene u OŠ „G. D.” iz J, nije utvrđeno da je K. B. prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Pritužba udurženja D. protiv OŠ zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja 
