del. br. 972/2011 datum: 31. 8. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom obaveštenja i predloga … V. m. iz P., da se pokrene inicijativa za izmenu člana 19. stav 1. tačka 2. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS” br. 33/06), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

Odredbom člana 19. stav 1. tačka 2. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, br. 33/06), kojom je propisano da se diskriminacijom u obrazovanju ne smatra „organizacija posebnih oblika nastave, odnosno vaspitanja za učenike, odnosno decu predškolskog uzrasta, koji zbog nedovoljnih intelektualnih sposobnosti ne mogu da prate redovne nastavne sadržaje, kao i upućivanje učenika, odnosno dece predškolskog uzrasta u te oblike nastave, odnosno vaspitanja, ako se upisivanje vrši na osnovu akta nadležnog organa kojim je utvrđena potreba za takvim oblikom obrazovanja učenika, odnosno deteta predškolskog uzrasta”, neopravdano je napravljena razlika dece sa intelektualnim smetnjama u odnosu na drugu decu, čime je ova grupa dece diskriminisana na osnovu ličnog svojstva – intelektualnih smetnji.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, daje Ministarstvu rada i socijalne politike, kao nadležnom organu za podnošenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom

PREPORUKU

1. Ministarstvo rada i socijalne politike preduzeće, u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti, mere za eliminisanje diskriminatorne odredbe člana 19. stav 1. tačka 2. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

2. Ministarstvo rada i socijalne politike obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja i preporuke, o planiranim merama koje će sprovesti u cilju postupanja po preporuci.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti se obratila … V. m. iz P., sa obaveštenjem da je ova organizacija Ustavnom sudu Republike Srbije podnela inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 19. stav 1. tačka 2. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, i sa predlogom da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, podnese inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Ustavnom sudu i na taj način pomogne u borbi za jednaka prava sve dece. Uz obaveštenje i predlog je dostavljena kopija podnete inicijative sa obrazloženjem.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, u članu 19. stav 1. tačka 2. propisuje da se diskriminacijom u obrazovanju zbog invalidnosti ne smatra:
”Organizacija posebnih oblika nastave, odnosno vaspitanja za učenike, odnosno decu predškolskog uzrasta, koji zbog nedovoljnih intelektualnih sposobnosti ne mogu da prate redovne nastavne sadržaje, kao i upućivanje učenika, odnosno dece predškolskog uzrasta u te oblike nastave, odnosno vaspitanja, ako se upisivanje vrši na osnovu akta nadležnog organa kojim je utvrđena potreba za takvim oblikom obrazovanja učenika, odnosno deteta predškolskog uzrasta”.

U obaveštenju … V. m. navodi se da je ova odredba diskriminatorna u odnosu na decu sa intelektualnim smetnjama, koja su izdvojena u odnosu na drugu decu, zakonom kojim bi upravo trebalo da se obezbedi sprečavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom. Odredba predstavlja i podržava vrlo zastarelo rešenje iz vremena kada su komisije koje su bile osnivane na nivou lokalne samouprave (Komisije za razvrstavanje dece ometene u razvoju, tzv. „Komisije za kategorizaciju”) davale nalaz i mišljenje o (ne)mogućnostima dece sa smetnjama u razvoju za školovanje. Na osnovu tih nalaza i mišljenja je lokalna samouprava donosila rešenje kojim se dete upućivalo u redovnu ili specijalnu školu, a vrlo često su se tim rešenjima deca sa smetnjama u razvoju isključivala iz obrazovnog sistema i upućivala u ustanove socijalne zaštite (dnevne boravke, domove i slično), gde je postojao samo vaspitni rad, ali ne i obrazovanje. Takav dugogodišnji rad komisija bio je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i mnogim zakonima, ali kako su sada komisije ukinute i ne može se više bilo kakvim rešenjem ili odlukom jedno dete isključiti iz obrazovanja, potrebno je da se ova odredba i formalno ukloni iz pravnog poretka države koja se opredelila za poštovanje ljudskih prava, poboljšanje položaja sve dece, a posebno dece iz marginalizovanih grupa na putu ka potpunoj društvenoj uključenosti. Osim što je ovakav pristup prevaziđen, zakonska odredba je i zastarela i diskriminatorna, jer postavlja samo decu sa intelektualnim teškoćama („nedovoljne intelektualne sposobnosti”) u nepovoljniji položaj kada je izbor oblika obrazovanja u pitanju. Na taj način izdvojena je samo jedna vrsta invaliditeta, odnosno jedno lično svojstvo deteta. Istaknuto je i da su nova zakonska rešenja suštinski drugačija, da je došlo do potpune promene paradigme u odnosu na decu sa smetnjama u razvoju – više se ne posmatraju kroz tzv. medicinski model i „nedostatke”, već društvo kao celina radi na omogućavanju uključenja svakog deteta i razvijanja njegovih/njenih kapaciteta do krajnjih mogućnosti. Značajno je promenjena i uloga roditelja/staratelja deteta, prepoznato je da su oni najkompetentniji da procene sposobnosti i mogućnosti svoje dece, te je i ukinuta mogućnost da neko drugi (kao što su to radile komisije) odlučuje o vrsti obrazovanja u koju će se dete uključiti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da svi građani i građanke ostvaruju prava pod jednakim uslovima. Članom 71. st. 1 i 2. je propisano da svako ima pravo na obrazovanje, kao i da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u članu 4. propisano načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja.

S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su odredbe člana 19. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je propisano da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način nepravedno praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Takođe, relevantne su i odredbe člana 22. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je propisano da svako dete ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova/njena lična svojstva ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice, kao i odredbe člana 26. kojima je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Nadalje, samim Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (član 3. stav 1. tačka 2.) je propisano da je diskriminacija svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koje se zasniva na invalidnosti ili na razlozima u vezi sa njom. Takođe, set novina je sadržan u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009), koje imaju cilj da spreče diskriminaciju i omoguće uključivanje dece sa smetnjama u razvoju i dece sa invaliditetom u obrazovni sistem Srbije, čime će doprineti ostvarivanju ustavnog načela jednakosti i punoj socijalnoj inkluziji. Članom 3. stav 1. tačka 1. ovog zakona je propisano da „Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle: jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. Članom 6. je propisano sa svako ima pravo na vaspitanje i obrazovanje, kao i da su građani jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezičku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fizičku i psihičku konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, političko opredeljenje ili drugu ličnu osobinu. Članom 77. je propisano da za dete i učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan. Cilj individualnog obrazovnog plana je postizanje optimalnog uključivanja deteta i učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je važno podsetiti i na obaveze koje je Republika Srbija preuzela ratifikacijom međunarodnih konvencija – Konvencija o pravima deteta („Sl. list SFRJ, Međunarodni ugovori”, br. 15/90, „Sl. list SRJ, Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97), koja u članovima 23 i 28. utvrđuje jednakost dece sa smetnjama u razvoju sa ostalom decom, kao i o pravu na obrazovanje za svu decu, kao i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS, Međunarodni ugovori”, br. 42/2009), koja se u članu 7. posebno bavi decom sa invaliditetom i obavezuje države potpisnice da preduzmu sve potrebne mere kako bi osigurale da deca sa invaliditetom uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode na osnovu jednakosti sa drugom decom, a u članu 24. utvrđuje pravo na obrazovanje osoba sa invaliditetom bez diskriminacije i na osnovu jednakosti sa drugima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da se ovakva odredba ne može smatrati ni posebnom (afirmativnom) merom koje su propisane članom 21. stav 4. Ustava Republike Srbije – „Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima”, jer se izdvajanjem jedne grupe dece (dece sa intelektualnim teškoćama) postiže i podstiče dalja segregacija dece na osnovu ličnog svojstva, i upravo onemogućava njihova puna uključenost i ravnopravnost sa ostalom decom. To propisuje i sam Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, u opštim načelima u članu 2. stav 1. tačka 3. stoji da se zakon zasniva na načelima […] “uključenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnopravnoj osnovi”, ali propušta da sopstvena načela dosledno primeni kroz zakon.

Na osnovu analize činjenica i pravnih propisa, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da je odredba člana 19. stav 1. tačka 2. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, br. 33/06) diskriminatorna u odnosu na decu sa intelektualnim smetnjama, i preporuku Ministarstvu rada i socijalne politike radi preduzimanja mera, u skladu sa svojim zakonskih ovlašćenjima, kojima će otkloniti diskriminatornu odredbu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ujedno obaveštava … V. m. iz P. da će, u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije podneti inicijativu za izmenu diskriminatorne odredbe Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba udruženja V. m. zbog diskriminatornih odredbi sadržanih u Zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u odnosu na dece sa intelektualnim smetnjama

>