br. 07-00-146/2014-02 datum: 18. 7. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe U. r. iz G, podnete protiv OŠ „I. L. R.” iz V. G. zbog diskriminacije učenika na osnovu pripadnosti rumunskoj nacionalnoj manjini. U pritužbi je navedeno da su roditelji učenika i učenica OŠ „I. L. R.” iz V. G. zbog sakupili potpise za uvođenje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, te da su, tokom anketiranja za uvođenje ovog izbornog predmeta, deca izrazila želju da izučavaju rumunski jezik, ali im škola to nije omogućila. U toku postupka je utvrđeno da je OŠ „I. L. R.” iz V. G. anketirala učenike kako bi proverila njihovu zainteresovanost da izučavaju izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Rezultati ankete pokazali su da se ni u jednom odeljenju nije izjasnio dovoljan broj učenika zainteresovanih da izučavaju ovaj izborni predmet. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da neorganizovanjem nastave iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u školskoj 2013/2014 godini, OŠ „I. L. R.” iz V. G. nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 24. marta 2014. godine pritužbu, a 14. maja 2014. godine dopunu pritužbe U. r. koja je podneta protiv OŠ „I. L. R.” iz V. G.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da su roditelji učenika i učenica OŠ „I. L. R.” iz V. G. sakupili potpise za uvođenje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture,
– da su, tokom anketiranja za uvođenje ovog izbornog predmeta, deca izrazila želju da izučavaju rumunski jezik, ali im škola to nije omogućila.

1.3. Uz pritužbu i dopunu pritužbe, dostavljeni su: 1) zahtev U. r. koji žele da im deca uče rumunski jezik za uvođenje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u školskoj 2013/2014 godine sa potpisima roditelja učenika OŠ „I. L. R.” iz V. G, kojim su tražili od škole da njihovoj deci omogući da od 1. septembra 2013. godine pohađaju nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture; 2) zahtev kojim je OŠ „I. L. R.” iz V. G. zatražila od podnosioca pritužbe da dostavi tačne podatke o roditeljima potpisnicima zahteva za uvođenje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, 4) obaveštenje OŠ „I. L. R.” iz V. G. o rezultatima ankete sprovedene u ovoj školi; 5) zahtev za vanrednu kontrolu zakonitosti koji su podnosioci pritužbe uputili Republičkom prosvetnom inspektoru i 6) odgovor opštinske prosvetne inspekcije iz V. G.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje OŠ „I. L. R.” iz V. G.

1.5. U izjašnjenju M. M, direktora OŠ „I. L. R.” iz V. G, između ostalog, navedeno je:

– da je škola u septembru 2013. anketirala učenike kako bi proverila njihovu zainteresovanost za izučavanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture,
– da je rezultat ankete bio takav da se u prvom razredu prijavilo 3 učenika, drugom – 1 učenik, trećem – 5 učenika, četvrtom – 5 učenika, petom – 7 učenika, šestom – 4 učenika, sedmom – 5 učenika i u osmom razredu – 11 učenika.
– da je propisano da broj učenika za izborni predmet ne može biti manji od 15 učenika po grupi, a da je za grupu sa manjim brojem od 15 učenika po razredu potrebna saglasnost ministra,
– da se, imajući u vidu relevantne propise, nije prijavio dovoljan broj učenika za izučavanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture,
– da škola nema saznanja o tome koliko dece rumunske nacionalnosti pohađa nastavu, s obzirom da nije tražila od roditelja da se izjasne o nacionalnoj pripadnosti,
– da je u školi u toku upis dece u prvi razred školske 2014/2015 godine, te se njihovi roditelji prilikom popunjavanja Protokola za upis anketiraju o zainteresovanosti da njihovo dete pohađa nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

1.6. Na zahtev Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, direktor OŠ „I. L. R.” iz V. G. dopunio je izjašnjenje dopisom br. 853 od 15. maja 2014. godine, u kojem je navedeno da nije tražio saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za uvođenje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, kao ni za uvođenje izbornog predmeta Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture. Istakao je da se rukovodio Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama , u kojem nije pomenuta obaveza direktora škole da traži saglasnost, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za formiranje grupe sa manjim brojem od 15 učenika po razredu.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu, priloge koje je dostavio podnosilac pritužbe, kao i izjašnjenja škole utvrđeno je da je U. r. poslalo 5. septembra 2013. godine dopis OŠ „I. L. R.” iz V. G, kojim su zahtevali da se od školske 2013/2014 godine uvede nastava iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Uz zahtev su dostavljeni potpisi roditelja učenika/ca škole koji su zahtevali da njihova deca od 1. septembra 2013. godine pohađaju nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Potpise su dostavili roditelji 36 dece, učenika/ca od 1-8 razreda.

2.2. Uvidom u izjašnjenje, kao i uvidom u priloge koje je dostavio podnosilac pritužbe utvrđeno je da je škola zatražila od podnosioca pritužbe da uredi zahtev, jer su potpisi roditelja učenika sadržali nedostatke, odnosno, škola je utvrdila da zahtev sadrži potpise roditelja učenika koji više ne pohađaju ovu školu, kao i roditelja koji su preminuli. Međutim, škola je u prvoj polovini septembra 2013. godine anketirala učenike kako bi proverila njihovu zainteresovanost da izučavaju izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Prema rezultatima ankete u prvom razredu prijavilo se 3 učenika, drugom – 1 učenik, trećem – 5 učenika, četvrtom – 5 učenika, petom – 7 učenika, šestom – 4 učenika, sedmom – 5 učenika i u osmom razredu – 11 učenika.

2.3. Utvrđeno je da škola nije uvela izučavanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u školskoj 2013/2014 godini, sa obrazloženjem da se ni u jednom razredu nije izjasnilo najmanje 15 učenika koji su zainteresovani za izučavanje ovog izbornog predmeta. Takođe, direktor škole je, postupajući u skladu sa Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama, odlučio da ne traži saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za uvođenje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u razredima u kojima se prijavio nedovoljan broj učenika, smatrajući da ga propisi na to ne obavezuju.

2.4. Uvidom u priloge koji su dostavljeni uz dopunu pritužbe, utvrđeno je da je Udruženje roditelja koji žele da im deca uče rumunski jezik uputilo zahtev Republičkom prosvetnom inspektoru u vezi uvođenja izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u više škola sa teritorije Školske uprave Požarevac, među kojima je i OŠ „I. L. R.” iz V. G. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Odeljenje za inspekcijske poslove u ustanovama predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i nauke dopisom br. 424-614-13/2014-12 od 16. aprila 2014. godine obavestilo je podnosioca pritužbe da je prijava koja se odnosi na OŠ „I. L. R.” iz V. G. upućena na dalju nadležnost prosvetnoj inspektorki Opštinske uprave Veliko Gradište. Prosvetna inspektorka Sanja Stojadinović iz Odeljenja za opštu upravu i javne službe Opštinske uprave opštine Veliko Gradište, 15. aprila 2014. godine, dostavila je podnosiocu pritužbe obaveštenje br. 614-4/2014-02 o izvršenom nadzoru u OŠ „I. L. R.” iz V. G. Inspekcijskim nadzorom utvrđeno je da je OŠ „I. L. R.” iz V. G, na zahtev Školske uprave iz Požarevca, izvršila anketiranje učenika za učenje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, ali da nije uvela ovaj izborni predmet, jer ne raspolaže nastavnim kadrom, niti se za uvođenje ovog izbornog predmeta prijavio dovoljan broj učenika po odeljenjima za formiranje grupe. Prosvetna inspektorka je naložila školi da uključi Savet roditelja škole u postupak predlaganja izbornih predmeta, kao i da prilikom upisa učenika u prvi razred za školsku 2014/2015 godinu, postupi u skladu sa čl. 12. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju .

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je međunarodnim i domaćim propisima određeno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogući obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.

3.4. Potvrđivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina očuvali i razvijali svoju kulturu i sačuvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradiciju i kulturno nasleđe (čl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istraživanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i većine (čl. 12).

3.5. Zakonom o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima propisano je da, u pogledu obrazovanja, država preuzima obavezu da na teritoriji na kojoj su regionalni ili manjinski jezici u upotrebi, u skladu sa situacijom svakog od ovih jezika, i bez ikakvog ometanja učenja zvaničnog jezika, omogući osnovno obrazovanje na odgovarajućem regionalnim ili manjinskom jeziku; obezbedi značajan deo osnovnog obrazovanja na odgovarajućem regionalnom ili manjinskom jeziku ili obezbedi da učenje odgovarajućeg regionalnog ili manjinskog jezika postane integralni deo nastavnog plana. Pored toga, propisano je da država može da primeni jednu od ove tri mere makar na one polaznike čije porodice tako nešto zahtevaju, a čiji se broj smatra dovoljnim.

3.6. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama čl. 79. propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na korišćenje svog jezika i pisma; da u sredinama gde čine značajnu populaciju, državni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde čine značajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući i pravo na izražavanje, primanje, slanje i razmenu obaveštenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja, u skladu sa zakonom.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.8. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Odredbom čl. 9. ovog zakona propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, dok se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku. Izuzetno, može da se ostvaruje i dvojezično ili na srpskom jeziku.

3.9. Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, dok se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika. Odredbom čl. 12. st. 3. ovog zakona propisano je da škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično i za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja. Međutim, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za učenike pripadnike nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet.

3.10. Odredbama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je država dužna da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, dužna da obezbedi dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava može propisati određeni minimalni broj učenika, s tim da taj broj može biti manji od minimalnog broja učenika koji je zakonom propisan za obezbeđenje odgovarajućih oblika nastave i obrazovanja.

3.11. Pravilnikom o nastavnom planu za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja propisan je nastavni plan za učenike od prvog do osmog razreda osnovne škole koji sadrži spisak obaveznih i izbornih nastavnih predmeta. Oba pravilnika propisuju da je škola dužna da sa liste izbornih predmeta, pored obaveznih izbornih predmeta, ponudi još tri ili četiri izborna, od kojih učenik bira jedan predmet po svojim sklonostima. Među izbornim nastavnim predmetima koje je škola dužna da ponudi nalazi se i Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture.

3.12. Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2013/2014 godinu bliže se uređuje način formiranja odeljenja i propisuje da broj učenika za izborni predmet ne može biti manji od 15 učenika po grupi, da je broj grupa određen brojem odeljenja i da je za grupu sa manjim brojem od 15 učenika po razredu potrebna saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja. Takođe, propisano je da se škola za priznavanje manjeg, odnosno većeg broja učenika u odeljenju od propisanog, uz obrazloženje, obraća ministarstvu preko nadležne školske uprave.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i izjašnjenje sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.13. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, u konkretnom slučaju, zadatak Poverenice bio je da utvrdi da li je OŠ „I. L. R.” iz V. G. diskriminisala učenike rumunske nacionalnosti na osnovu njihove nacionalne pripadnosti, u pogledu mogućnosti da školske 2013/2014 godine pohađaju nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

3.14. Nesporno je da je OŠ „I. L. R.” iz V. G. anketirala učenike kako bi proverila njihovu zainetresovanost da izučavaju izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Rezultati ankete pokazali su da se ni u jednom odeljenju nije izjasnio dovoljan broj (najmanje 15) učenika koji su bili zainteresovani da izučavaju ovaj izborni predmet. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je propisano da broj učenika za izborni predmet ne može da bude manji od 15 učenika po grupi. Takođe, propisano je da je za grupu sa manjim brojem od 15 učenika po razredu potrebna saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja. Ova odredba podrazumeva da škola samostalno odlučuje da li će u konkretnom slučaju da zatraži saglasnost ministarstva. Poverenica napominje da ovakva odluka škole ne zavisi samo od broja prijavljenih učenika, već i od materijalnih, pedagoških i organizacionih uslova koje škola poseduje i koji bi joj u konkretnom slučaju olakšali ili otežali uvođenje izbornog predmeta za manji broj učenika od propisanog.

3.15. Imajući u vidu da nije postojala dovoljna zainteresovanost učenika i učenica za pohađanje nastave iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, može se konstatovati da je odluka škole da ne organizuje nastavu iz ovog izbornog predmeta opravdana.

3.16. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izražava nadu da će škola, osim anketiranja dece koja upisuju prvi razred školske 2014/2015 godine, anketirati i učenike/ce ostalih razreda kako bi proverila zainteresovanost za izučavanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Naime, pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, pomaže očuvanju nacionalnog identiteta i sprečavanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal jačanja međusobnog poštovanja i razumevanja različitih zajednica unutar jednog društva. Pravo očuvanja kolektivnog identiteta pomoću obrazovanja na jeziku manjine, mora da bude uravnoteženo sa potrebom integrisanja i učešća u široj državnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja, pored sticanja kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za lično ostvarenje i aktivan rad i život u zajednici, jeste i poštovanje ravnopravnosti, unapređivanje tolerancije i uvažavanje različitosti. S tim u vezi, Poverenica ukazuje da su proteklih godina sprovedena istraživanja o značaju učenja maternjeg jezika za pripadnike nacionalnih manjina tokom školovanja u osnovnim i srednjim školama. U skladu sa tim, istaknuto je da je učenje manjinskog jezika veoma važno za pojedince i grupe, naročito za pripadnike nacionalnih manjina, ali i za većinski narod. Naime, kvalitetno obrazovanje se zasniva na jačanju snaga, a najveća snaga koju poseduju učenici prilikom upisivanja u školu, jeste jezik koji su naučili kod kuće. Zapravo, na ovom jeziku oni su komunicirali sa članovima svoje porodice i on predstavlja način da izraze i predstave sebe. Za decu čiji je maternji jezik drugačiji od većinskog jezika, sistem obrazovanja koji uključuje i njihov maternji jezik, sadrži veoma značajne dobiti, odnosno, omogućava im da u školi nastave proces učenja jezika koji su započeli kod kuće. Stoga, posmatrano sa sociološkog aspekta, učenje maternjeg jezika pripadnika nacionalnih manjina značajno je i za pripadnike nacionalnih manjina i za većinski narod, jer omogućava manjinskim grupama da razumeju svoju kulturu i istoriju, kao i da izgrade svoje kapacitete kao budući edukovani građani. U tom slučaju, takav sistem edukacije obezbedio bi bolje multikulturalno razumevanje, kao i čuvanje jezičkog bogatstva jednog društva i povećavanje njegovih sposobnosti da bude višejezično.

3.17. Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da u konkretnom slučaju OŠ „I. L. R.” iz V. G. nije postupila diskriminatorno prema učenicima rumunske nacionalnosti.

4. MIŠLjENjE

Neorganizovanjem nastave iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u školskoj 2013/2014 godini, OŠ „I. L. R.” iz V. G. nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba udruženja roditelja protiv OŠ I. L. R. u V. G. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja