del. br. 1056 datum: 8. 7. 2012.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe Udruženja „F” iz K. protiv privrednog društva „T” d. o. o. iz B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi
MIŠLjENjE
U postupku koji je sproveden po pritužbi Udruženja „F” iz K, protiv privrednog društva „T” d. o. o. iz B, povodom odbijanja pružanja usluge uspostavljanja humanitarnog SMS servisa putem kojeg bi se prikupljala sredstva za izgradnju Sigurne kuće za decu i žene žrtve nasilja u K, utvrđeno je da „T” d. o. o. iz B. nije izvršio akt diskriminacije ni po jednom ličnom svojstvu podnosioca pritužbe, pa se postupanje privrednog društva „T” d.o.o. iz B. ne može kvalifikovati kao diskriminatorno.
O b r a z l o ž e nj e
D. V, u ime Udruženja „F” iz K. podnela je pritužbu 6. aprila 2012. godine protiv privrednog društva „T” d. o. o. iz B. U pritužbi je navedeno da „T” d. o. o. nije prihvatio da učestvuje u formiranju humanitarnog SMS servisa, i da im je na taj način uskraćeno pravo na uslugu koja je profitnim licima omogućena. Podnositeljka pritužbe smatra da su diskriminisani na osnovu statusa neprofitnog lica. U pritužbi je, pored ostalog, navedeno:
– da je udruženje „F” u saradnji sa gradom K. pokrenulo projekat izgradnje Sigurne kuće za žene i decu koji su žrtve porodičnog nasilja;
– da je prema predugovoru o saradnji na projektu, Udruženje „F” obavezano da prikupi finansijska sredstva za izgradnju sigurne kuće;
– da su 4. oktobra 2011. godine privrednom društvu „T” d. o. o. poslali molbu za odobrenje SMS humanitarne akcije čija bi svrha bila prikupljanje sredstava za izgradnju Sigurne kuće u K;
– da su istog dana dobili negativan odgovor, zato što ova akcija nije u skladu sa strategijom „T” d. o. o. iz B, prema kojoj odobravaju ovakve brojeve samo za akcije koje su od interesa na nacionalnom nivou;
– da je nakon toga Udruženje „F” angažovalo specijalizovanu firmu za posredovanje, koja je stupila u pregovore oko formiranja SMS servisa;
– da su tokom pregovora predložili nekoliko rešenja, među kojima su dva bila komercijalna;
– da je nakon nekoliko nedelja pregovaranja „T” d. o. o. odbio da im omogući SMS servis, odnosno, ovu vrstu usluge;
– da je kao jedan od razloga odbijanja saradnje, izražena sumnja da ovakav vid novčane transakcije može biti visoko rizičan i podložan zloupotrebama;
– da smatraju da ovakvim postupkom „T” d. o. o. diskriminiše zato što nemaju profitni status, te ih i iz tog razloga smatra visoko rizičnim za poslovanje.
Uz pritužbu je dostavljena i elektronska prepiska sa privrednim društvom „T” d. o. o. iz B, kao i sa specijalizovanom firmom za posredovanje „S” d. o. o.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje direktora „T” d. o. o. iz B. K. M. J, u čije ime je izjašnjenje poslala diplomirana pravnica S. J, u kojem je navedeno sledeće:
– da kompanija „T” d. o. o. učestvuje u humanitarnim akcijama isključivo na osnovu procedure – Community relations Management Policy ver. 3;
– da je za učešće u akciji potrebno ispunjenje nekih od sledećih uslova: da akcija sistematski rešava problem na nacionalnom nivou, ili da obezbeđuje prikupljanje sredstava za saniranje elementarnih nepogoda, ili ukoliko su akciju podržala sva tri mobilna operatera;
– da se poslovanje ove kompanije zasniva na principu društvene odgovornosti, koja uključuje i pomoć ugroženim kategorijama stanovništva;
– da učešće uzimaju isključivo po propisanim uslovima i procedurama, i da se tom prilikom odriču prihoda;
– da se svako učešće u humanitarnim akcijama temelji na istim kriterijumima koji važe za sve;
– da ne učestvuju u humanitarnim akcijama tako što obezbeđuju humanitarni broj pod komercijalnim uslovima;
– da T. nije mogao da ponudi neko drugo rešenje, jer u ovakvim akcijama ne postupa tako što menja ili prilagođava pravila poslovanja;
– da odgovor koji su pružili Udruženju „F”, nije odstupao od odgovora koji inače daju u ovakvim situacijama, pa status udruženja nije imao nikakav uticaj ne donošenje odluke o saradnji;
– da niti jednim postupkom nisu doveli ovo udruženje u nejednak položaj.
Uz izjašnjenje je dostavljeno: lista uspostavljenih humanitarnih brojeva sa spiskom pravnih lica korisnika ove usluge i nazivima humanitarnih akcija i procedura za učešće u humanitarnim akcijama – Sommunity relations management policy ver. 3.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode sadržane u pritužbi i izjašnjenjima, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Uvidom u dostavljenu elektronsku prepisku od 3. oktobra 2011. godine, utvrđeno je da je Udruženje „F” kontaktiralo „F. T” oko visine troškova i postupka uspostavljanja humanitarnog SMS broja, kao i da je 4. oktobra 2011. godine poslata molba za odobrenje SMS humanitarne akcije za prikupljanje sredstava za izgradnju Sigurne kuće u K, kojom je traženo da se oformi jedinstveni SMS broj. Dalje je utvrđeno da je „T” d. o. o. iz B. odgovorio 14. oktobra 2011. godine da su, u skladu sa strategijom kompanije, u mogućnosti da odobre limitiran broj humanitarnih brojeva, i to onih koji se tiču problema na nacionalnom nivou u kojima je ugrožen veliki broj građana, te stoga nisu u mogućnosti da odobre humanitarni broj za ovu svrhu.
Iz dostavljene prepiske sa posredničkom firmom „S” d. o. o. utvrđeno je da ni ovo privredno društvo nije uspelo da ostvari saradnju sa „T” d. o. o. iz B. po pitanju uspostavljanja SMS servisa, ni kao nekomercijalni (humanitarni) ni kao komercijalni servis.
Uvidom u dostavljenu listu humanitarnih brojeva, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da je u periodu od 2010. do 2012. godine, privredno društvo „T” d. o. o. odobrilo 25 humanitarnih brojeva. Kao korisnici, odnosno, partneri na humanitarnim brojevima, navedena su pravna lica iz neprofitnog sektora.
Uvidom u Sommunity relations management policy ver. 3, utvrđeno je da su ovim dokumentom definisani svrha i ciljevi u društvenom delovanju privrednog društva „T” d. o. o. B.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06) u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09), kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. t. 1, diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije predviđeni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 17. st. 1. propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ispitala je činjenične navode iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi utvrdila da li je u konkretnom slučaju privredno društvo „T” d. o. o. iz B. različito tretiralo Udruženje „F” prilikom donošenja odluke o odobravanju humanitarnog SMS broja, u odnosu na to da li imaju status profitnog ili neprofitno pravnog lica.
Nesporno je da je Udruženje „F” najpre neposredno, a kasnije putem posredničke firme stupilo u kontakt sa privrednim društvom „T” d. o. o. B. radi pokretanja postupka uspostavljanja humanitarnog SMS broja, koji bi služio za prikupljanje sredstava za izgradnju Sigurne kuće u K. Nesporno je, takođe, da privredno društvo „T” d. o. o. iz B. nije prihvatio da učestvuje u akciji, jer cilj akcije nije predviđen njegovom strategijom, kao i da nije prihvatio alternativne opcije za uspostavljanje SMS servisa koje su bile komercijalnog karaktera.
Da bi se ispitalo da li postupanje privrednog društva „T” d. o. o. iz B. u konkretnom slučaju predstavlja diskriminaciju Udruženja „F”, potrebno je odgovoriti na pitanje da li je ono zasnovano na činjenici da je Udruženje „F” neprofitno udruženje.
Dokumentom Sommunity relations management policy ver. 3 uređeni su procedura i uslovi učestvovanja u humanitarnim akcijama. Tako je tačkom 1. definisano da ovaj dokument reguliše donacije i sponzorstva kroz lokalne aktivnosti sa finansijskom i drugom podrškom za obrazovne, medicinske, kulturne institucije, civilni sektor, saradnju sa Vladom i ministarstvima, formiranje strateških partnerstava, briga za životnu sredinu. Tačka 3. propisuje da se humanitarni broj odnosi na SMS servis kojim se putem donacija pruža humanitarna pomoć, u situacijama elementarnih i drugih nepogoda koje pogađaju veliki broj ljudi. Isto tako, tačkom 4.4. propisana je procedura koju je potrebno da ispune svi koji apliciraju za sredstva fondacije, pa je tako između ostalog propisano i da će menadžment kompanije odlučiti da li je određena akcija u skladu sa strategijom i trenutnim mogućnostima fondacije. Ovim dokumentom regulisano je i da će se humanitarni broj naplaćivati isključivo putem donacija i da „T” d. o. o. B. neće uzimati finansijsku naknadu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je „T” d. o. o. iz B. uspostavio ukupno 25 humanitarnih brojeva u periodu od 2010. do 2012. godine i da se među partnerima u humanitarnim akcijama nalaze fondacije, organizacije civilnog sektora, udruženja građana i međunarodne organizacije. Stoga, nesporno je da je privredno društvo „T” d. o. o. iz B. sarađivalo kako sa profitnim, tako i sa neprofitnim organizacijama, odnosno, da je omogućilo da sva lica koja ispunjavaju uslove propisane procedurom ostvare pravo na uspostavljanje humanitarnog SMS broja, bez obzira na činjenicu da li dolaze iz profitnog ili neprofitnog sektora.
Imajući sve to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da odbijanje saradnje i molbe za uspostavljanje humanitarnog SMS servisa, nije dovelo u nejednak položaj podnositelje pritužbe u odnosu na organizacije koje imaju profitni status, odnosno, da se postupanje „T” d. o. o. iz B. ne može okarakterisati kao diskriminatorno.
Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da se postupanje privrednog društva „T” d. o. o. iz B. ne može okarakterisati kao diskriminatorno.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Pritužba udruženja F. protiv privrednog društva T. zbog diskriminacije na osnovu statusa neprofitnog pravnog lica u oblasti pružanja usluga