del. br. 1057 datum: 8. 7. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe Udruženja „F” iz K. protiv privrednog društva „T. S.” a. d. iz B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi

MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi Udruženja „F” iz K, protiv privrednog društva „T. S.” a. d. iz B, povodom odbijanja pružanja usluge uspostavljanja humanitarnog SMS servisa putem kojeg bi se prikupljala sredstva za izgradnju Sigurne kuće za decu i žene žrtve nasilja u K, utvrđeno je da „T. S.” a. d. iz B. nije izvršio akt diskriminacija ni po jednom ličnom svojstvu podnosioca pritužbe, pa se postupanje privrednog društva „T. S.” a. d. iz B. ne može kvalifikovati kao diskriminatorno.

O b r a z l o ž e nj e

D. V, u ime Udruženja „F” iz K. podnela je pritužbu 6. aprila 2012. godine protiv privrednog društva „T. S.” a. d. iz B. U pritužbi je navedeno da „T. S.” a. d. nije prihvatio da učestvuje u formiranju humanitarnog SMS servisa, i da im je na taj način uskraćeno pravo na uslugu koja je profitnim licima omogućena. Podnositeljka pritužbe smatra da su diskriminisani na osnovu statusa neprofitnog pravnog lica. U pritužbi je, pored ostalog, navedeno:

– da je Udruženje „F” u saradnji sa gradom K. pokrenulo projekat izgradnje Sigurne kuće za žene i decu koji su žrtve porodičnog nasilja;
– da je prema predugovoru o saradnji na projektu, Udruženje „F” obavezano da prikupi finansijska sredstva za izgradnju sigurne kuće;
– da su 4. oktobra 2011. godine privrednom društvu „T” a. d. poslali molbu za odobrenje SMS humanitarne akcije čija bi svrha bila prikupljanje sredstava za izgradnju Sigurne kuće u K;
– da su 21. oktobra 2011. godine dobili odgovor, da nisu u mogućnosti da odobre humanitarni broj, zato što ova akcija nije u skladu sa principima društveno odgovornog poslovanja ove kompanije;
– da je nakon toga Udruženje „F” angažovalo specijalizovanu firmu za posredovanje, koja je stupila u pregovore oko formiranja SMS servisa;
– da je nakon nekoliko nedelja pregovaranja „T. S.” a. d. odbio da im omogući SMS servis, odnosno ovu vrstu usluge;
– da je kao jedan od razloga odbijanja saradnje, navedeno da Udruženje „F” nema podršku drugih operatera za ovu akciju, i da cela akcija može biti kompromitovana;
– da smatraju da ovakvim postupkom „T. S.” a. d. diskriminiše zato što nemaju profitni status, te ih i iz tog razloga smatra visoko rizičnim za poslovanje.

Uz pritužbu je dostavljena i elektronska prepiska sa privrednim društvom „T. S.” a. d. iz B, kao i sa specijalizovanom firmom za posredovanje „S” d. o. o. iz B.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje B. R, generalnog direktora „T. S.” a. d. iz B, u kojem je navedeno sledeće:

– da je privredno društvo „T. S.” a. d. osnovano radi sticanja dobiti;
– da podržavaju humanitarne akcije koje su u skladu sa vrednostima i principima ove kompanije;
– da se humanitarne akcije sprovode kroz donacije, besplatne usluge i servise, kao i humanitarne brojeve, i da se za ovu vrstu usluga mogu prijaviti pojedinci, institucije i udruženja;
– da je ova kompanija nizom akcija pomogla ženama žrtvama nasilja, deci i bolesnima, i da ni na koji način nije diskriminisala neprofitni sektor;
– da su prilikom odlučivanja o saradnji sa podnositeljima pritužbe poštovali propisanu proceduru, pa u skladu sa tim pribavili mišljenje Sektora za odnose sa javnošću i odluku generalnog direktora;
– da je Sektor za odnose sa javnošću prilikom davanja mišljenja imao u vidu dve stvari: da li se konkretna akcija podudara sa sistemima i vrednostima koje ova kompanija promoviše, i da li su obezbeđeni uslovi da akcija bude uspešna;
– da u mišljenju Sektora za PR stoji da ova akcija ispunjava uslov koji se tiče poklapanja principa i vrednosti, međutim stava su da na osnovu prethodnog iskustva masovnost akcije i iznos prikupljenih sredstava nije adekvatan kada u akciji ne učestvuje više operatera mobilne telefonije, već samo jedan;
– da ova kompanija samo izuzetno otvara broj i u slučajevima kada drugi mobilni operateri ne učestvuju, i to kada je u pitanju prikupljanje sredstava za lečenje fizičkog lica, odnosno kada akcija dobije medijsku podršku;
– da „T. S.” a. d. ni na jedan način nije diskriminisao Udruženje „F”, pogotovo ne zato što se radi o neprofitnoj organizaciji ili zbog namene za koju bi sredstva trebala da budu prikupljena;
– da je jedini razlog zašto nisu ušli u saradnju, bilo odsustvo zainteresovanosti drugih mobilnih operatera.

Uz izjašnjenje je dostavljeno: lista sprovedenih humanitarnih akcija u periodu sa spiskom pravnih lica korisnika ove usluge i nazivima humanitarnih akcija, standardni tipski ugovor o uvođenju i korišćenju humanitarnog SMS broja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode sadržane u pritužbi i izjašnjenjima, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Uvidom u dostavljenu elektronsku prepisku od 3. oktobra 2011. godine, utvrđeno je da je Udruženje „F” kontaktiralo privredno društvo „T. S.” a. d. oko visine troškova i postupka uspostavljanja humanitarnog SMS broja, kao i da je 4. oktobra 2011. godine poslata molba za odobrenje SMS humanitarne akcije za prikupljanje sredstava za izgradnju Sigurne kuće u K, kojom je traženo da se oformi jedinstveni SMS broj. Dalje je utvrđeno da je PR Sektor privrednog društva „T. S.” a. d. odgovorio 21. oktobra 2011. godine, da nisu u mogućnosti da odobre humanitarni broj za ovu svrhu.

Iz dostavljene prepiske sa posredničkom firmom „S” d. o. o. iz B, utvrđeno je ni ovo privredno društvo nije uspelo da ostvari saradnju sa „T. S.” a. d. iz B. po pitanju uspostavljanja SMS servisa, ni kao nekomercijalni (humanitarni) ni kao komercijalni servis.

Uvidom u dostavljenu listu sprovedenih humanitarnih akcija, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da je u periodu od 2009. do 2012. godine, privredno društvo „T. S.” a. d. odobrilo ukupno 42 humanitarna broja. Kao korisnici, odnosno, partneri na humanitarnim brojevima, navedena su pravna lica iz profitnog i neprofitnog sektora, od čega je 38 iz neprofitnog sektora i 4 iz profitnog sektora.

Uvidom u tipski ugovor o uvođenju i korišćenju humanitarnog SMS broja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da sadržina ovog ugovora uređuje međusobne odnose ugovornih strana u vezi sa uvođenjem i korišćenjem humanitarnog SMS broja, čiji je cilj prikupljanje sredstava za akciju humanitarnog karaktera.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06) u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09), kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. t. 1, diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije predviđeni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 17. st. 1. propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ispitala je činjenične navode iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi utvrdila da li je u konkretnom slučaju privredno društvo „T. S.” a. d. iz B. različito tretiralo Udruženje „F” prilikom donošenja odluke o odobravanju humanitarnog SMS broja, u odnosu na to da li imaju status profitnog ili neprofitno pravnog lica.

Nesporno je da je Udruženje „F” najpre neposredno, a kasnije putem posredničke firme stupilo u kontakt sa privrednim društvom „T. S.” a. d. radi pokretanja postupka uspostavljanja humanitarnog SMS broja, koji bi služio za prikupljanje sredstava za izgradnju Sigurne kuće u K. Nesporno je, takođe, da privredno društvo „T. S.” a. d. iz B. nije prihvatilo da učestvuje u akciji, zato što drugi mobilni operateri nisu iskazali zainteresovanost, kao i da nije prihvatilo alternativne opcije za uspostavljanje SMS servisa koje su bile komercijalnog karaktera.

Da bi se ispitalo da li postupanje privrednog društva „T. S.” a. d. iz B. u konkretnom slučaju predstavlja diskriminaciju Udruženja „F”, potrebno je odgovoriti na pitanje da li je ono zasnovano na činjenici da je Udruženje „F” neprofitno udruženje.

Ugovorom o uvođenju i korišćenju humanitarnog SMS broja, uređeni odnosi između organizacije koja je inicijator humanitarne akcije i privrednog društva „T. S.” a. d. iz B.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je „T. S.” a. d. uspostavio ukupno 42 humanitarna broja u periodu od 2009. do 2012. godine i da se među partnerima u humanitarnim akcijama nalaze fondacije, organizacije civilnog sektora, gradske i opštinske uprave, zadužbine, crkvene organizacije, udruženja građana i međunarodne organizacije. Stoga, nesporno je da je privredno društvo „T. S.” a. d. sarađivalo kako sa profitnim, tako i sa neprofitnim organizacijama, odnosno, da je omogućilo da sva lica koja ispunjavaju uslove propisane procedurom ostvare pravo na uspostavljanje humanitarnog SMS broja, bez obzira na činjenicu da li dolaze iz profitnog ili neprofitnog sektora.

Imajući sve to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da odbijanje saradnje i molbe za uspostavljanje humanitarnog SMS servisa, nije dovelo u nejednak položaj podnositelje pritužbe u odnosu na organizacije koje imaju profitni status, odnosno, da se postupanje „T. S.” a. d. iz B. ne može okarakterisati kao diskriminatorno.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da se postupanje privrednog društva „T. S.” a. d. iz B. ne može okarakterisati kao diskriminatorno.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba udruženja F. protiv privrednog društva T.S. zbog diskriminacije na osnovu statusa neprofitnog pravnog lica u oblasti pružanja usluga