del. br. 1058 datum: 8. 7. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe Udruženja „F” iz K. protiv privrednog društva „B. I.” a. d. iz B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi

MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi Udruženja „F” iz K, protiv privrednog društva „B. I.” a. d. iz B, povodom odbijanja pružanja usluge za uspostavljanje sistema elektronskog plaćanja putem donacija sa ciljem prikupljanja sredstava za izgradnju Sigurne kuće za decu i žene žrtve nasilja u K, utvrđeno je da „B. I.” a. d. iz B. nije izvršila akt diskriminacije ni po jednom ličnom svojstvu podnosioca pritužbe, pa se postupanje privrednog društva „B. I.” a. d. iz B. ne može kvalifikovati kao diskriminatorno.

O b r a z l o ž e nj e

D. V, u ime Udruženja „F” iz K. podnela je pritužbu 6. aprila 2012. godine protiv privrednog društva „B. I.” a. d. iz B. U pritužbi je navedeno da „B. I.” a. d. nije prihvatila da učestvuje u formiranju sistema elektronskog plaćanja putem donacija, i da im je na taj način im uskraćeno pravo na korišćenje usluge koja je profitnim licima omogućena. Podnositeljka pritužbe smatra da su diskriminisani na osnovu statusa neprofitnog pravnog lica. U pritužbi je, pored ostalog, navedeno:

– da je Udruženje „F” u saradnji sa gradom K. pokrenulo projekat izgradnje Sigurne kuće za žene i decu koji su žrtve porodičnog nasilja;
– da je prema predugovoru o saradnji na projektu, Udruženje „F” obavezano da prikupi finansijska sredstva za izgradnju sigurne kuće;
– da su angažovali specijalizovanu firmu za posredovanje, koja je stupila u pregovore sa privrednim društvom „B. I.” a. d. iz B. oko formiranja usluge plaćanja putem interneta za potrebe doniranja;
– da su 8. novembra 2011. godine, preko posredničke firme, privrednom društvu „B. I.” a. d. dostavili potrebnu dokumentaciju;
– da su nakon toga dobili negativan odgovor od posredničke firme, da „B. I.” a. d. ima posebno strogu politiku zbog rizika koji postoji kod donacija, te stoga nije dala saglasnost za ovakav biznis model;
– da je kao jedan od razloga odbijanja saradnje, izražena sumnja da ovakav vid novčane transakcije može biti visoko rizičan i podložan zloupotrebama;
– da je Udruženje „F” nakon toga bez firme za posredovanje, lično poslalo molbu za uspostavljanje saradnje filijali ove banke u K;
– da smatraju da ovakvim postupkom „B. I.” a. d. diskriminiše zato što nemaju profitni status, te ih iz tog razloga smatra visoko rizičnim za poslovanje.

Uz pritužbu je dostavljena i elektronska prepiska sa privrednim društvom „B. I.” a. d. iz B, kao i sa specijalizovanom firmom za posredovanje „e” d. o. o. iz B.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje G. S, predsednika upravnog odbora „B. I.” a. d. iz B, u čije ime su izjašnjenje dostavili šefica službe za zastupanje V. R. i direktor sektora pravnih poslova P. Ć, u kojem je navedeno sledeće:

– da je uspostavljanje saradnje sa klijentima za plaćanje putem interneta regulisano internim dokumentom banke – Postupak aktiviranja, izmene uslova korišćenja i deaktiviranja e-commerce usluge za trgovce, kao i regulativom koja se primenjuje za kartičarske organizacije;
– da uspostavljanje usluge putem donacija nije regulisano posebnim aktom;
– da banka naplaćuje proviziju neprofitnim organizacijama, kao i svim ostalim trgovcima dok visina provizije zavisi od ostvarenog prometa;
– da je jedan od osnovnih kriterijuma na osnovu kojeg se donosi odluka o saradnji, kombinacija raspoloživosti resursa banke i očekivanih komercijalnih rezultata saradnje;
– da su u protekle dve godine uspostavili saradnju u vezi humanitarnih akcija sa četiri organizacije, i da one nisu imale nijednu transakciju koja je realizovana putem elektronskog plaćanja, te smatraju da je zbog toga poremećen uspeh kampanje;
– da ovaj elektronski vid plaćanja putem donacija donosi troškove mesečnog održavanja koji padaju na teret banke, te zbog toga banka generiše gubitke;
– da se ovakav vid plaćanja smatra visoko rizičnim, zato što je podložan reklamacijama i postoji opasnost od pranja novca;
– da je komunikacija sa potencijalnim klijentom verodostojno preneta, međutim dalja komunikacija sa klijentom nije vođena na način koji je predviđen procedurom što je verovatno i uzrokovalo nesporazum;
– da su voljni da ponovo razgovaraju sa klijentom i zajedno nađu adekvatno rešenje, koje bi odgovaralo svim stranama;
– da „B. I.” a. d. ni na jedan način nije diskriminisala Udruženje „F”, pogotovo ne zato što se radi o neprofitnoj organizaciji, ili zbog namene za koju bi sredstva trebala da budu prikupljena;
– da su tokom poslovanja imali saradnju sa profitnim i sa neprofitnim organizacijama, ali su isto tako, kada nisu ispunjeni svi uslovi, odbijali saradnju i sa profitnim i sa neprofitnim organizacijama.
Uz izjašnjenje i dopunu izjašnjenja je dostavljeno: Postupak aktiviranja, izmene uslova korišćenja i deaktiviranja e-commerce usluge za trgovce, lista korisnika usluga sistema elektronskog plaćanja preko interneta za potrebe doniranja u prethodne dve godine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode sadržane u pritužbi i izjašnjenjima, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Uvidom u dostavljenu elektronsku prepisku od 20. oktobra 2011. godine, utvrđeno je da je Udruženje „F” kontaktiralo privredno društvo „e” d. o. o. iz B koje posreduje u prometu roba i usluga, oko visine troškova i postupka uspostavljanja sistema elektronskog plaćanja putem donacija, kao i da je 8. novembra 2011. godine Udruženje „F” poslalo potrebnu dokumentaciju za otpočinjanje saradnje. Dalje je utvrđeno da su iz firme za posredovanje poslali odgovor 9. novembra 2011. godine da „B. I.”, zbog stroge politike, poslovanja nije dala saglasnost na ovaj model plaćanja.

Uvidom u dostavljenu listu sprovedenih humanitarnih akcija, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da je u periodu od 2010. do 2012. godine, privredno društvo „B. I.” a. d. odobrilo ukupno četiri akcije humanitarnog tipa u kojima je bio uspostavljen elektronski sistem plaćanja putem donacija. Kao korisnici, odnosno partneri, navedena su pravna lica iz neprofitnog sektora.
Uvidom u Postupak aktiviranja, izmene uslova korišćenja i deaktiviranja e-commerce usluge za trgovce, utvrđeno je da je ovim dokumentom uređena procedura aktiviranja, izmena uslova korišćenja i deaktiviranja e-commerce usluge za trgovce.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06) u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09), kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. t. 1, diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije predviđeni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 17. st. 1. propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ispitala je činjenične navode iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi utvrdila da li je u konkretnom slučaju privredno društvo „B. I.” a. d. iz B različito tretirala Udruženje „F” prilikom donošenja odluke o uspostavljanju sistema elektronskog plaćanja putem donacija, u odnosu na to da li imaju status profitnog ili neprofitnog pravnog lica.

Nesporno je da je Udruženje „F” najpre putem posredničke firme, a kasnije i neposredno stupilo u kontakt sa privrednim društvom „B. I.” a. d. radi pokretanja postupka uspostavljanja sistema elektronskog plaćanja putem donacija, koji bi služio za prikupljanje sredstava za izgradnju Sigurne kuće u K. Nesporno je, takođe, da privredno društvo „B. I.” a. d. nije prihvatilo da učestvuje u ovoj akciji, jer sistem plaćanja putem donacija smatra visoko rizičnim, kao i zato što se u prethodnim humanitarnim akcijama nije pokazao kao uspešan model plaćanja.

Da bi se ispitalo da li postupanje privrednog društva „B. I.” a. d. iz B u konkretnom slučaju predstavlja diskriminaciju Udruženja „F”, potrebno je odgovoriti na pitanje da li je ono zasnovano na činjenici da je Udruženje „F” neprofitno udruženje.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u Postupku aktiviranja, izmene uslova korišćenja i deaktiviranja e-commerce usluge za trgovce, u poglavlju 5. uređena forma zahteva koju korisnik treba da popuni kao i potrebna dokumentacija koja se elektronskim putem dostavlja ovlašćenom radniku banke, koji nakon prijema dokumentacije pristupa verifikaciji zahteva. Nakon verifikacije zahteva, proverava se usklađenost traženog poslovnog modela sa kartičarskom organizacijom i internim aktima banke, te se donosi odluka o usvajanju, odnosno, odbijanju zahteva. Posebno je naglašeno da će, ukoliko Služba za analizu i prevenciju platnih kartica ukaže na mogućnost zloupotrebe i izloženosti riziku, banka odustati od daljeg sprovođenja zahteva. Ukoliko ne postoji saglasnost nadležnih sektora za ostvarenje ove usluge, zaposleni putem elektronske pošte o tome obaveštava korisnika.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je „B. I.” a. d. iz B. uspostavila ukupno četiri elektronska sistema plaćanja putem donacija u periodu od 2010. do 2012. godine, kao i da se među partnerima u humanitarnim akcijama nalazi fondacija, organizacija civilnog sektora, zdravstvena ustanova, i međunarodna organizacija. Stoga, nesporno je da je „B. I.” a. d. sarađivala kako sa profitnim, tako i sa neprofitnim organizacijama, odnosno, da je omogućila da sva lica koja ispunjavaju uslove propisane procedurom ostvare pravo na uspostavljanje usluge elektronskog sistema plaćanja putem donacija, bez obzira na činjenicu da li dolaze iz profitnog ili neprofitnog sektora.

Imajući sve to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da odbijanje saradnje i molbe za uspostavljanje elektronskog sistema plaćanja putem donacija, nije dovelo u nejednak položaj podnositeljke pritužbe u odnosu na organizacije koje imaju profitni status, odnosno, da se postupanje „B. I.” a. d. iz B. ne može okarakterisati kao diskriminatorno.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da se postupanje privrednog društva „B. I.” a. d. iz B. ne može okarakterisati kao diskriminatorno.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba udruženja F. protiv privrednog društva B.I. zbog diskriminacije na osnovu statusa neprofitnog pravnog lica u oblasti pružanja usluga