del. br. 07-00-112/2013-01 datum: 22. 7. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo U. o. s. N. S. protiv U. o. s. V. i U. o. s. S, zbog donošenja i primene akta kojim se sudijama ženskog pola uskraćuje pravo na suđenje u određenom periodu zbog trudnoće i porođaja.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio M. B, u ime članova udruženja odbojkaških sudija N. S, koju je podneo protiv U. o. s. V. i U. o. s. S.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da predsedništvo U. o. s. V. sprečava sudije ženskog pola da sude u drugom delu prvenstva, zbog trudnoće i porođaja, jer im uskraćuje pravo da sude minimum šest meseci nakon porođaja i u obavezi su da prijave svoju trudnoću i otkažu sve utakmice posle ulaska u četvrti mesec trudnoće;

– da je odluka o primeni odredbe koja reguliše ovakav status žena sudija uneta u zapisnik sa treće sednice predsedništva U. o. s. V, pod tačkom 4, br. 06-2012/2013 od 20. decembra 2012. godine;

– da se ni u jednom pravilniku U. o. s. S. ne spominje ovakva odredba, ali da predsedništva U. o. s. V. i U. o. s. S. sprovode ovu „preporuku”;

– da se sudijama ženskog pola uskraćuje pravo da sude nakon porođaja, čime se pravi razlika između sudija na osnovu njihovog pola, a ujedno se utiče i na usavršavanje, napredovanje na viši rang takmičenja i slično;

– da Medicinska komisija Svetske odbojkaške federacije (FIVB) po pitanju lekarskih pregleda za sudije ima ograničenje za suđenje od šestog meseca trudnoće (začeća);

– da predsedništva ovih udruženja vrše diskriminaciju time što sudijama ženskog pola postavljaju dodatne uslove, uprkos činjenici da su sve sudije, članovi jedinstvenog udruženja izjednačeni u pravima i obavezama.

1.3. U dopuni pritužbe od 24. maja 2013. godine navedeno je da je akt br. 66/2012 od 18. oktobra 2012. godine, pod nazivom „Dogovori sa seminara U. o. s. S. pre početka takmičarske godine 2012/2013″, objavljen nakon održanog seminara U. o. s. S.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje U. o. s. V. i izjašnjenje U. o. s. S.

1.5. U izjašnjenju V. B, predsednika U. o. s. V, navedeno je:

– da U. o. s. V. nije donelo odluku kojom ograničava pravo sudijama ženskog pola da sude tokom trudnoće i nakon porođaja;
– da podnosilac pritužbe pogrešno tumači ulogu i značenje teksta iz zapisnika, s obzirom da je sporni tekst iz zapisnika obaveštenje članovima, a ne odluka predsedništva U. o. s. V, dok je u zapisniku jasno naznačeno da je reč o izvodu iz dokumenta U. o. s. S, del. br. 60/2012 od 18. oktobra. 2012. godine;
– da je predsedništvo U. o. s. V. informisalo svoje članove da se propis primenjuje na sve članove U. o. s. S. – na odbojkaške sudije sa cele teritorije Republike Srbije, pa tako i na članove U. o. s. V;
– da se ovaj propis U. o. s. S. direktno primenjuje na najvišim nivoima takmičenja Odbojkaškog saveza Srbije, u kojima U. o. s. S. ima neposrednu nadležnost formiranja lista i delegiranja sudija, kao i da ovaj propis U. o. s. V. mora da primenjuje jer ga na to obavezuju zakonski propisi;
– da je nesporna činjenica da je U. o. s. V, kao sportska organizacija, član U. o. s. S, kao i da sve sudije članovi U. o. s. V, jesu ujedno i članovi U. o. s. S;
– da se u zapisniku na koji se podnosilac poziva, nalazi prepis teksta odluke U. o. s. S, koji predstavlja opšti pravni akt kojim se uređuje status sudija i suđenje na utakmicama i kao takav predstavlja sportsko pravilo, u smislu Zakona o sportu, zbog čega je njegova primena zakonski obavezujuća za sve članove nacionalnog sportskog (odbojkaškog) saveza, pa tako i za U. o. s. V;
– da shodno propisima, U. o. s. V. nema nadležnost da svojom odlukom reguliše status sudija i suđenja na sportskim takmičenjima, jer je ova materija zakonom određena kao deo sportskih pravila za čije donošenje je nadležan Odbojkaški savez Srbije, tj. njegov deo koji se zove U. o. s. S;
– da je U. o. s. V. deo U. o. s. S, zbog čega je u obavezi da neposredno primenjuje sportska pravila, a što je i razlog objavljivanja spornog teksta u zapisniku predsedništva U. o. s. V. (informisanje članova o donetim sportskim pravilima);
– da je pritužba neosnovana u pogledu navoda da je predsedništvo U. o. s. V. donelo spornu odluku kojom diskriminiše žene sudije, tj. pritužba je upućena protiv pogrešnog pravnog lica, zbog čega je treba odbaciti.

1.6. U izjašnjenju D. J, predsednika U. o. s. S, navedeno je:

– da je akt br. 66/2012 od 18. oktobra 2012. godine, pod nazivom „Dogovor sa seminara U. o. s. S. pre početka takmičarske godine 2012/2013″, namenjen sudijama Superlige, Prve lige i Druge lige, objavljen na internet sajtu U. o. s. S. i distribuiran svim sudijama elektronskom poštom;
– da je u tački 13. ovog dokumenta navedeno da je obaveza sudija da prijave svoju trudnoću i otkažu sve utakmice posle ulaska u četvrti mesec trudnoće (zbog izbegavanja stresnih situacija i mogućih povreda na utakmicama), da minimum šest meseci treba da prođe posle porođaja da bi mogle da nastave sa suđenjem (ko ima potrebu ili želi, može da produži period nesuđenja posle porođaja), kao i da ukoliko je sezona počela ne može se naknadno uključiti u rad već se čeka početak sledeće sezone;
– da su navedene obaveze sudija ženskog pola rezultat višedecenijske prakse koja se primenjuje na najvišim odbojkaškim ligama u našoj zemlji, a usklađene su sa dokumentom Svetske odbojkaške federacije (FIVB) pod nazivom „Medical Controls for Referees”, koji je dostupan na internet sajtu FIBV;
– da su razlozi koji su U. o. s. S. decenijama opredeljivali za ovakav stav pre svega humanitarnog i društveno-odgovornog karaktera, s obzirom da su trudnoća i prvih godinu dana posle trudnoće najosetljiviji period i za ženu i za novorođenče u psiho-fizičkom i zdravstvenom smislu;
– da su reakcije igrača, trenera i publike na sudijske odluke vrlo često neprijatne i uzrokuju stresne situacije za svakog sudiju, kao i da je za ženu u trudnoći opasan fizički kontakt sa igračima i loptom tokom zagrevanja i odbojkaške utakmice, što se često dešava tokom utakmice;
– da majci i bebi niko ne može da nadoknadi period međusobne odvojenosti, a U. o. s. S. ne želi da bebi uskraćuje prirodni nagon da bude uz svoju majku, niti želi da preuzme odgovornost za posledice odvojenosti majke od bebe zbog suđenja na odbojkaškoj utakmici;
– da u periodu dojenja majka ne može da kontroliše višak mleka, niti se na garderobi može sakriti ta prirodna pojava, pa ako na utakmici dođe do izlučivanja viška mleka, bilo bi neprijatno i sudiji i ostalima u sali;
– da U. o. s. S. nema pravilnik ili neki drugi akt/dokument koji tretira pitanje suđenja za određeni period zbog trudnoće i porođaja, osim pravila iz „Dogovora sa seminara U. o. s. S. pre početka takmičarske sezone 2012/2013″;
– da je postojala i postoji namera da se pitanje angažovanja odbojkaških sudija ženskog pola u periodima tokom i po završetku trudnoće reguliše aktima U. o. su. S, ali da im nije poznato da postoji rešenje koje bi moglo da posluži kao uzor, zbog čega bi bila dragocena svaka sugestija za kreiranje takvog dokumenta, uz zahvalnost ukoliko bi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doprineo takvom dokumentu.

1.7. Uz izjašnjenje su dostavljeni sledeći dokazi: 1) Dogovor sa seminara U. o. s. S. pre početka takmičarske sezone 2012/2013, br. 66/2012 od 18. oktobra 2012. godine, 2) izvod iz dokumenta Svetske odbojkaške federacije (FIVB) pod nazivom „Medical Controls for Referees”.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u akt br. 66/2012 od 18. oktobra 2012. godine, pod nazivom: „Dogovori sa seminara U. o. s. S. pre početka takmičarske godine 2012/2013″, utvrđeno je da se ovaj dokument odnosi na pravila postupanja za sudije i kontrolore suđenja Superlige, Prve lige i Druge lige. Utvrđeno je da je u tački 13. ovog akta, pod nazivom „Trudnoća i posle porođaja”, navedeno da će ova materija biti precizirana na predsedništvu U. o. s. S. i uneta u odgovarajući pravilnik, a propisana je obaveza sudija da prijave svoju trudnoću i otkažu sve utakmice posle ulaska u četvrti mesec trudnoće (zbog izbegavanja stresnih situacija i mogućih povreda na utakmicama), da minimum šest meseci treba da prođe posle porođaja da bi mogle da nastavite sa suđenjem (ko ima potrebu ili želi, može da produži period nesuđenja posle porođaja), a ukoliko je sezona počela ne može se naknadno uključiti u rad već se čeka početak sledeće sezone.

2.2. Uvidom u zapisnik sa treće sednice predsedništva U. o. s. V. br. 06-2012/2013 od 20. decembra 2012. godine, utvrđeno je da je pod tačkom 4. navedeno da će se odredbe koje regulišu status žena sudija članova U. o. s. S. objavljene u dokumentu del. br. 60/2012 od 18. oktobra 2012. godine pod tačkom 13, primenjivati na sve članove U. o. s. S, a u skladu sa tim i na članove U. o. s. V.

2.3. Iz dokumenta svetske odbojkaške federacije (FIVB) – Lekarski pregledi za sudije, utvrđeno je da je pod tačkom 2. čiji je naziv: „Bolesti koje su nespojive sa suđenjem na FIVB takmičenjima”, navedeno, između ostalog, da ova lista služi kao vodič, da nije sveobuhvatna, kao i da će se kontinuirano ažurirati, a da su nabrojane bolesti kao što su: respiratorne bolesti, kardiovaskularne bolesti, bolesti nervnog sistema, akutni ili hronični alkoholizam i drugo, dok je pod tačkom 2.8. navedeno trudnoća – od 6 meseca od začeća.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije žena, pa tako Konvencija o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine propisuje je da je na osnovu lekarske potvrde ili druge odgovarajuće potvrde, na osnovu domaćeg zakona i prakse, u kojoj se navodi predviđeni datum porođaja, žena na koju se primenjuje ova konvencija ima pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju ne kraćem od 14 nedelja, kao i da, uzimajući u obzir zaštitu zdravlja majke i deteta, porodiljsko odsustvo obuhvata period od šest nedelja obaveznog odsustva nakon porođaja, ukoliko nije drugačije dogovoreno na nacionalnom nivou između vlade i reprezentativnih organizacija poslodavaca i zaposlenih. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena (CEDAW, 1979) koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Pored ostalog, članom 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškarca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. navedenog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Slična odredba sadržana je i u članu 4. Zakona o ravnopravnosti polova kojom je propisano da je diskriminacija po osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. U konkretnom slučaju, relevantna je i odredba člana 34. Zakona o ravnopravnosti polova, kojom je propisano da su sportske organizacije i udruženja dužne da obezbede ravnopravan tretman polova u razvijanju i finansiranju sportskih aktivnosti.

3.6. Odredbom člana 10. Zakona o sportu propisano je da je zabranjena svaka neposredna i posredna diskriminacija sportista u obavljanju sportskih aktivnosti, s obzirom na neko lično svojstvo, pol, status, opredeljenje ili uverenje, uključujući i diskriminaciju profesionalnih sportista i sportista koji žele to da postanu u pogledu zapošljavanja, zarade ili uslova rada, osim kada se pravljenje razlike, odnosno stavljanje sportiste u nepovoljniji položaj u odnosu na druge sportiste u istoj ili sličnoj situaciji temelji na samoj prirodi ili stvarnim i odlučujućim uslovima obavljanja određene sportske aktivnosti, a ciljevi koji se time žele postići jesu opravdani. Stavom 2. istog člana propisano je da se odredbe sportskih pravila i opštih akata organizacija u oblasti sporta kojima se utvrđuje diskriminacija sportista ne primenjuju. Takođe, prema odredbi čl. 3. st. 1. t. 20. ovog zakona, sportska pravila jesu pravila utvrđena opštim aktima nadležnih nacionalnih sportskih saveza kojima se uređuje obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti i ostvarivanje utvrđenih sportskih ciljeva, koja se neposredno primenjuju na sva lica koja su, neposredno ili posredno, obuhvaćena nadležnostima nacionalnog sportskog saveza. (čl. 5. st. 2)

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.7. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja U. o. s. V. i U. o. s. S, utvrđeno je da se sportska pravila iz akta koji je donelo U. o. s. S. br. 66/2012 od 18. oktobra 2012. godine: „Dogovori sa seminara UOSS pre početka takmičarske godine 2012/2013″ neposredno primenjuju na sve sudije i kontrolore suđenja Superlige, Prve lige i Druge lige na teritoriji Republike Srbije. Saglasno tome, sportska pravila propisana navedenim aktom primenjuje i U. o. s. V, što je i navedeno u izjašnjenju i utvrđeno na osnovu zapisnika sa treće sednice predsedništva U. o. s. V. Sa druge strane, nesporno je da U. o. s. S nema poseban pravilnik ili drugi opšti pravni akt koji posebno reguliše položaj odbojkaških sutkinja za suđenje tokom trudnoće i nakon porođaja.

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su osnovani i prihvatljivi navoda iz izjašnjenja U. o. s. V. da ono nije donelo odluku kojom ograničava sudije ženskog pola na suđenje za određeni period zbog trudnoće i porođaja, kao i da je nesporna činjenica da se u zapisniku sa treće sednice U. o. s. V. br. 06-2012/2013 od 20. decembra 2012. godine nalazi prepis teksta dokumenta koji je donelo U. o. s. S. Međutim, ne mogu se prihvatiti navodi U. o. s. V. da je bilo u obavezi da primenjuje ovakvu odluku U. o. s. S, jer je U. o. s. V. bilo dužno da neposredno primeni zakonske odredbe kojima je propisano da se odredbe sportskih pravila i opštih akata organizacija u oblasti sporta kojima se utvrđuje diskriminacija ne primenjuju (čl. 10. st. 2. Zakona o sportu). Poverenica je mišljenja da je U. o. s. V, po dostavljanju sportskih pravila za sudije i kontrolore suđenja od U. o. s. S, trebalo da ukaže U. o. s. S. na nepravilnosti, odnosno, da ne primenjuje akt koji je u suprotnosti sa imperativnim zakonskim propisima.

3.9. S obzirom da je ovo sportsko pravilo donelo U. o. s. S. i da se ono primenjuje na sva udruženja odbojkaških sudija koja su u njegovom sastavu/članstvu, potrebno je utvrditi da li odredba iz akta br. 66/2012, tačka 13. kojom je propisano: „da je obaveza sudija da prijave svoju trudnoću i otkažu sve utakmice posle ulaska u četvrti mesec trudnoće (zbog izbegavanja stresnih situacija i mogućih povreda na utakmicama), da minimum šest meseci treba da prođe posle porođaja da bi mogle da nastavite sa suđenjem (ko ima potrebu ili želi, može da produži period nesuđenja posle porođaja), a ukoliko je sezona počela ne može se naknadno uključiti u rad, već se čeka početak sledeće sezone”, neopravdano uskraćuje pravo odbojkaškim sutkinjama na suđenje za određeni period, odnosno da li U. o. s. S. diskriminiše odbojkaške sudije na osnovu pola.

3.10. Prema tvrđenju predsednika U. o. s. S, ovakve obaveze za sudije ženskog pola rezultat su višedecenijske prakse koja se primenjuje na najvišim odbojkaškim ligama u našoj zemlji, dok su razlozi koji su doveli do ovakvog stava „humanitarnog i društveno-odgovornog karaktera”, zasnovani na uverenju da su trudnoća i prvih godinu dana posle porođaja najosetljiviji period za majku i dete u psihofizičkom i zdravstvenom smislu. Imajući u vidu ova tvrđenja, kao i ostale argumente koji se navode u izjašnjenju U. o. s. S, može se zaključiti da oni, pre svega, predstavljaju iznošenje preovlađujućeg stava i uverenja, na osnovu kojih se razvila praksa koja je materijalizovana u tački 13. dokumenta pod nazivom „Dogovori sa seminara pre početka takmičarske godine 2012/2013″. Međutim, ovakvi argumenti, posmatrani pojedinačno i u celini, potpuno su neprihvatljivi i zasnivaju se na neutemeljenim i stereotipnim stavovima, od kojih su neki uvredljivi u odnosu na žene.

3.11. Nesporno je da u Srbiji majka i dete uživaju posebnu zaštitu, na osnovu Ustava i zakona Republike Srbije, kao i da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Prema odredbi čl. 94. Zakona o radu zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo, koje traje do navršena tri meseca od dana porođaja, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, i to najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Po isteku porodiljskog odsustva, žena ima pravo na odsustvo radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, a ovo pravo može da koristi i otac deteta (čl. 94. st. 3. i 5). Iz ovoga jasno proizlazi da su period i režim korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta definisani zakonom, te da nema razumnog i objektivnog opravdanja da Udruženje odbojkaških sudija svojim aktima smanjuje obim prava odbojkaškim sutkinjama.

3.12. U izjašnjenju se ističe da jedan od razloga, zbog čega se sutkinjama ograničava mogućnost suđenja za određeni period zbog trudnoće i porođaja, leži u činjenici da su, kako se navodi, „reakcije igrača, trenera i publike na sudijske odluke vrlo često neprijatne i uzrokuju stresne situacije za svakog sudiju, kao i da je za ženu u trudnoći opasan fizički kontakt sa igračima i loptom tokom zagrevanja i odbojkaške utakmice, što se često dešava tokom utakmice”. U vezi sa tim, Poverenica konstatuje da posao suđenja na odbojkaškim utakmicama nije rizičniji od drugih poslova koje trudnice i porodilje obavljaju u skladu sa zakonom i ukazuje da je u čl. 89. Zakona o radu propisano da zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi na poslovima koji su štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama, i to samo po nalazu nadležnog zdravstvenog organa. Saglasno tome, jedino bi nadležni zdravstveni organ mogao da utvrđuje da li konkretna sutkinja, imajući u vidu sve okolnosti koje su vezane za trudnoću, može da obavlja posao suđenja za vreme trudnoće bez štete za njeno zdravlje i zdravlje deteta.

3.13. Poverenica konstatuje da su potpuno neprihvatljivi argumenti koji se odnose na navodnu nemogućnost majke da u periodu dojenja „kontroliše višak mleka”, te da se zbog toga „na garderobi ne može sakriti ta prirodna pojava”, „pa ako na utakmici dođe do izlučivanja viška mleka, bilo bi neprijatno i sudiji i ostalima u sali”. Opisane pojave i potencijalne situacije koje mogu nastati sasvim su prirodne i ne bi trebalo da kod bilo koga izazovu neprijatnost, a ako sutkinja koja doji dete želi da predupredi takve situacije, to može da učini na mnogo načina. S druge strane, potrebno je imati u vidu da mnoge majke ne doje svoju decu, ili kombinuju dojenje i druge načine ishrane.

3.14. Poverenica ceni brigu za zdravlje i dobrobit majke i deteta koju U. o. s. S. u svom izjašnjenju nastoji da pokaže, ali ukazuje na činjenicu da pravilan psihofizički razvoj deteta ne podrazumeva neprekidno prisustvo majke. Tvrđenje Udruženja da „da majci i bebi niko ne može da nadoknadi period međusobne odvojenosti, a U. o. s. S. ne želi da bebi uskraćuje prirodni nagon da bude uz svoju majku, niti želi da preuzme odgovornost za posledice odvojenosti majke od bebe zbog suđenja na odbojkaškoj utakmici” rezultat je stereotipnih patrijarhalnih stavova o roditeljstvu i prenebregavanje potrebe da se majkama i očevima omogući usklađivanje profesionalnog i privatnog života kako bi na ravnopravnoj osnovi ispunjavali roditeljske dužnosti.

3.15. Prilikom odlučivanja da li odbojkaška sutkinja u određenom periodu trudnoće i nakon porođaja može da sudi odbojkašku utakmicu, potrebno je uzeti u obzir sve okolnosti i relevantne činjenice kao što su: međunarodni i domaći propisi koji regulišu ovu oblast, mišljenje same odbojkaške sutkinje kojoj se mora obezbediti da učestvuje u donošenju odluka koje se nje neposredno tiču, saglasno odredbi čl. 17. Statuta U. o. s. S, zatim, mišljenje nadležnog zdravstvenog organa, kao i sve druge okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u pojedinačnom slučaju. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da nema razumnog opravdanja da se odbojkaškoj sutkinji uskrati pravo na suđenje nakon četvrtog meseca trudnoće do šestog meseca posle porođaja, ukoliko se izjasni da želi da sudi i da prihvata sva prava i obaveze koje iz toga proističu.

3.16. S obzirom da je ovo pravilo doneto na osnovu uverenja i prakse, što je utvrđeno iz navoda iz izjašnjenja U. o. s. S, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da propisivanje ovakvog pravila predstavlja postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja, koja su zasnovana na stereotipnim stavovima o ulozi polova, odnosno predstavlja diskriminaciju na osnovu pola, koja je izričito zabranjena.

3.17. Po pitanju navoda iz izjašnjenja U. o. s. S. da su propisane obaveze sudija ženskog pola usklađene sa aktom „Medical Controls for referees” Svetske odbojkaške federacije (FIVB), Poverenica ukazuje da ovaj akt nema obavezujuću snagu, da služi kao pomoć i smernica prilikom odlučivanja u svakom konkretnom slučaju, kao i da ne propisuje nikakva ograničenja u vezi sa suđenjem nakon porođaja. Poverenica ujedno podseća da akti U. o. s. S. moraju biti u skladu sa nacionalnim propisima, uključujući i propise o zabrani diskriminacije.

3.18. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da i pored brojnih međunarodnih i domaćih propisa kojima se garantuje ravnopravnost žena i muškaraca, žene i muškarci nisu još uvek ravnopravni u našem društvu. Žene se i dalje posmatraju uglavnom kroz stereotipnu ulogu supruga i majki, a često se usled svoje biološke funkcije rađanja onemogućavaju da napreduju u karijeri i razvijaju ovaj značajan deo svog života. Veoma je važno imati na umu činjenicu da žene i pored toga što odsustvuju sa rada usled trudnoće ili roditeljstva, imaju prava da aktivno učestvuju u donošenju odluka koje su od značaja za njihovo dalje angažovanje i napredovanje u poslu. Stoga, prilikom odlučivanja o pravu odbojkaških sudija ženskog pola na suđenje u periodu trudnoće i/ili nakon porođaja, mora se obezbediti jednak tretman, a sve odluke moraju biti zasnovane na objektivnim kriterijumima a ne na osnovu uverenja ili prakse.

4. MIŠLjENjE

Uskraćivanjem prava odbojkaškim sudijama ženskog pola da sude u određenom periodu zbog trudnoće i roditeljstva, a prema pravilima propisanim u aktu br. 66/12 od 18. oktobra 2012.godine, U. o. s. S. prekršilo je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje U. o. s. S. da:

5.1. Preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kako bi uklonilo odredbe propisane u tački 13. akta pod nazivom: „Dogovori sa seminara U. o. s. S. pre početka takmičarske godine 2012/2013″, i o tome obavesti sve članove/članice U. o. s. S.

5.2. Obavesti sve članove/članice U. o. s. o mišljenju i preporuci Poverenice za zaštitu ravnopravnosti br. 07-00-112/2013-01 od 22. jula 2013. godine, kao i o preduzetim merama u cilju postupanja po preporuci.

5.3. Ubuduće vodi računa da prilikom odlučivanja o pravu odbojkaških sudija ženskog pola na suđenje u određenom periodu tokom trudnoće i nakon porođaja, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

Potrebno je da U. o. s. S. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko U. o. s. S. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba U. o. s. n. s. protiv U. o. s. v. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti sporta