br. 07-00-531/2014-02   datum: 21.4.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe J. R, koju je podnela njena majka T. R, protiv predškolske ustanove „D” iz B, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbi je navedeno da J. ima višestruke nutritivne alergije a da u PU „D” iz B. dobija istu hranu kao i druga deca, bez obzira što je predškolskoj ustanovi podnet zahtev za pripremanje hrane u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem. Majka je više puta kontaktirala PU „D” zbog pripremanja hrane u skladu sa zdravstvenim stanjem deteta, ali bez uspeha.  U izjašnjenju PU „D” iz B. navedeno je da je Gradski zavod za javno zdravlje B. doneo mišljenje da roditeljima treba dozvoliti da donose obroke za decu koja imaju specifične zahteve u ishrani i da će ubuduće preduzeti mere za obezbeđivanje uslova za pripremu hrane deci sa specifičnim zahtevima u ishrani, na osnovu preporuka Komisije za unapređenje ishrane. U toku postupka je utvrđeno da J. R. ima specifične zahteve u ishrani a da PU „D” samo delimično prilagođava ishranu za decu sa posebnim zahtevima, odnosno, da za J. R. ne obezbeđuje obroke u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da je PU „D” iz B. izvršila akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja, jer ne priprema hranu za J. R. u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem. PU „De” iz B. preporučeno je da preduzme sve neophodne mere kako bi J. R. obezbedila ishranu u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu J. R, koju je podnela njena majka T. R. Pritužba je podneta protiv Predškolske ustanove „D.” iz B, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da J. R. ide u vrtić „D O” u sklopu PU „D” u B, od 1. septembra 2012. godine;

– da od rođenja ima višestruke nutritivne alergije;

– da je V. Z, nutricionistkinja PU „D” rekla T. R. da predškolska ustanova nema uslove za pripremanje posebne hrane u skladu sa zdravstvenim stanjem deteta i da je jedini način da roditelji sami pripremaju i donose hranu;

– da od J. polaska u vrtić, svaki dan donosi hranu za nju;

– da je naknadno saznala da je PU u obavezi da sprema hranu u skladu sa zdravstvenim stanjem deteta, a da je o toj obavezi nije obavestio niko iz PU „D”;

– da je podnela zahtev za pripremanje hrane u skladu sa J. zdravstvenim stanjem, uz kompletnu medicinsku dokumentaciju;

– da je posle više bezuspešnih pokušaja da dođe do informacija šta se dešava sa zahtevom, podnela još jedan zahtev nakon čega je zakazan sastanak;

– da je održan sastanak na kojem su prisustvovali J. V., direktorka PU „D”, J. S, osoba zadužena za zdravlje dece u predškolskoj ustanovi i M. S, nutricionista. Da je na sastanku rečeno da su svesni da je njihova obaveza pripremanje hrane u skladu sa zdravstvenim stanjem deteta ali da je jedini problem budžet, koji treba da dobiju od Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu, kao i da počinje sa radom Komisija za unapređenje ishrane, koja će se baviti ishranom dece sa alergijama na nivou grada;

– da su je obavestili da je V. Z, glavna nutricionistkinja, na bolovanju i zamolili je da još malo sačeka jer će nakon dve nedelje početi sa pripremom hrane;

– da J. i dalje služe istu hranu kao i ostaloj deci;

– da nije dobila pisani odgovor ni na jedan zahtev, da se zbog nerešavanja problema, elektronskim dopisom ponovo obratila PU „D”. Dobila je odgovor da je u novembru 2014. godine održan sastanak Komisije za unapređenje ishrane, na kojem je usvojen asortiman namirnica za ishranu dece sa alergijama, ali da nemaju tačan datum početka primene jelovnika jer je potrebno da se dovrše procedure nabavke tih namirnica i da je njen elektronski dopis prosleđen Sekretarijatu za obrazovanje i dečiju zaštitu;

– da ponovo nije dobila nikakav odgovor i da smatra da, posle višemesečne neuspešne komunikacije sa PU „D”, oni izbegavaju da otpočnu sa pripremom hrane za decu sa alergijama, iako je to njihova obaveza i da na taj način diskriminišu J. na osnovu njenog zdravstvenog stanja.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljen je zahtev za pripremanje hrane u skladu sa zdravstvenim stanjem za J. R.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje PU „D” iz B.

1.5. U izjašnjenju PU „D.” iz B, između ostalog, navedeno je:

– da je broj dece sa specifičnim zahtevima u ishrani, prvenstveno zbog alergija na pojedine ili više namirnica u stalnom porastu;

– da se ustanova, usled nedostatka pravilnika o ishrani dece sa specifičnim zahtevima u ishrani i nedostatka uslova za pripremu posenih obroka, obratila Gradskom zavodu za javno zdravlje B, sa zahtevom za mišljenje o načinu obezbeđivanja ishrane za takvu decu;

– da T. R, kao ni ostali roditelji čija deca imaju specifične zahteve u ishrani, nisu i ne obezbeđuju u potpunosti ishranu svoje dece u ustanovi, već delimično – donose obroke koji u svom sastavu ne sadrže alergene;

– da je mesečna cena usluga vrtića bila umanjena iz razloga što predškoslske ustanove nemaju uslove za potpuno obezbeđivanje ishrane deci sa specifičnim zahtevima u ishrani;

– da će ustanova u narednom periodu sprovesti proceduru nabavke potrebnih namirnica iz predloženog asortimana, u skladu sa Zakonom  o javnim nabavkama, te preduzeti mere za obezbeđivanje uslova za pripremu hrane deci sa specifičnim zahtevima u ishrani, na osnovu preporuka Komisije.

1.6. Uz izjašnjenje PU „D” iz B. podneti su i sledeći dokumenti: 1) mišljenje Gradskog zavoda za javno zdravlje B; 2) rešenja o regresiranju troškova boravka u predškolskoj ustanovi za T. R. za 2014. i 2015. godinu i 3) obaveštenje Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu.

1.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 30. marta 2015. godine elektronski dopis T. R, u kojem je navela da od podnošenja pritužbe do tog dana nije došlo do promene, odnosno da se PU „D” iz B. više puta izjasnila da ne zna kada će početi sa pripremom hrane deci sa specifičnim zahtevima u ishrani.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u rešenje o regresiranju troškova boravka u predškolskoj ustanovi za T. R. za perid od 21.10.2013. do 20.10.2014. godine, utvrđeno je da je J. R. obolela od endokrinih bolesti, bolesti ishrane i metabolizma i bolesti digestivnog sistema, te da je to jedan od razloga zbog kojih je ostvareno pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi.

2.2. Uvidom u mišljenje o načinu obezbeđenja ishrane u predškolskim ustanovama za decu koja su alergična na nutritivne alergene Gradskog zavoda za javno zdravlje B, utvrđeno je:

– da predškolske ustanove u B. obezbeđuju ishranu za decu koja borave u jaslama i vrtićima, da se iz epidemioloških razloga roditeljima ne dozvoljava donošenje hrane za decu u kolektivu, osim kada se u predškolskoj ustanovi ne može obezbediti medicinski indikovana individualna dijeta koju je prepisao lekar;

– da se u poslednje vreme zapaža da potvde o nutritivnim alergijama izadaju lekari – pedijatri, bez prethodno izvršenih alergoloških ispitivanja i da dijagnoze navedene u pojedinim potvrdama ne ukazuju na to koje namirnice treba isključiti iz individualne ishrane;

– da učestalost nutritivnih alergija kod dece predstavlja sve veći problem u obezbeđenju kolektivne ishrane u predškolskim ustanovama u B;

– da je na osnovu zahteva PU „D” iz B, toj ustanovi izdato mišljenje da roditeljima treba dozvoliti da donose obroke za decu ukoliko postoji medicinska potreba za tim i ukoliko se u postojećim uslovima ne mogu ispoštovati zahtevi vezani za individualnu ishranu dece kod koje je medicinski utvrđena alergija na više različitih namirnica.

2.3. Uvidom u obaveštenje Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu utvrđeno je da je taj sekretarijat formirao Komisiju za unapređenje ishrane dece sa nutritivnim alergijama i drugim specifičnostima u ishrani u predškolsim ustanovama u B, da je Komisija održala sastanak 27. novembra 2014. godine i donela Predlog preporuka za realizaciju ishrane dece sa specifičnm zahtevima u ishrani, kao i Predlog asortimana namirnica za specifične vidove ishrane, kao i da će nove namirnice, za potrebe ishrane dece sa nutritivnim alergijama, nabavljati predškolske ustanove iz sopstvenih sredstava.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila  je navode iz pritužbe i izjašnjenja,  dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Jedan od opštih principa Konvencije o pravima deteta, koju je Republika Srbija ratifikovala, jeste princip nediskriminacije, koji obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom obezbedi svakom detetu, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Takođe, važan princip proklamovan Konvencijom je najbolji interes deteta, koji treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece.

3.4. Komitet za prava deteta doneo je Opšti komentar broj 7 – Ostvarivanje prava deteta u ranom detinjstvu, kojim je istaknuta činjenica da su deca titulari svih prava iz Konvencije, kao i da je rano detinjstvo period od ključnog značaja za ostvarivanje svih prava. Rano detinjstvo, u smislu ovog dokumenta, obuhvata period od rođenja deteta do polaska u školu. Jedan od ciljeva ovog komentara je skretanje pažnje na različitosti u ranom detinjstvu koje treba da se uzmu u obzir prilikom primene Konvencije, uključujući različitosti u okolnostima života male dece, kvaliteta njihovih iskustava i uticajima koji oblikuju njihov razvoj. Kada je u pitanju pravo na nediskriminaciju, Komitet poziva države ugovornice da identifikuju implikacije ovog principa na ostvarivanje prava u ranom detinjstvu. Pored toga, navedeno je i da čl. 2. Konvencije podrazumeva da određene grupe male dece ne smeju biti diskriminisane, kao i da diskriminacija može da se javi u obliku smanjenih nivoa ishrane, neadekvatne nege i pažnje i drugo, a obrađeno je i pitanje obezbeđivanja zdravstvene nege, u okviru kojeg je navedeno da države ugovornice, između ostalog, imaju odgovornost da obezbede i pristup dobroj ishrani.

3.5. Ustavom Republike Srbije zabranjena je diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Ovim zakonom posebno je zabranjena diskriminacija u oblasti obrazovanja i propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu  ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.7. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takođe je zabranjena diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Propisano je da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Takođe, ovim zakonom propisani su i opšti principi sistema obrazovanja i vaspitanja, pa je navedeno da ovaj sistem mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama.

3.8. Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisano je da se predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje u skladu sa Ustavom, zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ovim zakonom, polazeći od prava deteta, razvojnih, obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih i socijalnih potreba dece i porodica sa decom predškolskog uzrasta. Propisani su i principi delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja među kojima i dostupnost, odnosno, jednako pravo i dostupnost svih oblika predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisana je delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i ostale delatnosti koje se ostvaruju u predškolskoj ustanovi, u koje spada i ishrana dece.

3.9. Pravilnikom o normativu društvene ishrane dece u ustanovama za decu utvrđen je normativ društvene ishrane dece u ustanovama za decu, način vođenja evidencije o primeni normativa ishrane i sadržaj obrazaca (jelovnik, vrste i neto količine utrošenih namirnica za ishranu dece po obrocima i vrste i neto količina utrošenih namirnica za ishranu dece za jedan dan, nedelju i mesec dana o primeni normativa ishrane). U ovom pravilniku navedeno je da je pravilna ishrana bitan preduslov za pravilan rast, razvoj, očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje bolesti i podizanje biološkog potencijala, neophodan za obezbeđenje kontinuiranog procesa formiranja zdravog čoveka. Normativ ne propisuje konkretne namirnice koje dete treba ili ne treba da konzumira, već je u pitanju standard koji se primenjuje na svu decu, uključujući i decu sa specifičnostima u ishrani.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.10. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno ispitati da li je PU „D” iz B. diskriminisala J. R, na osnovu njenog zdravstvenog stanja. To znači da je potrebno utvrditi da li je predškolska ustanova neopravdano uskratila obezbeđivanje obroka za J. R. koja, zbog svog zdravstvenog stanja, ima specifične zahteve u ishrani.

3.11. Da bi se u konkretnom slučaju ispitalo da li je J. R. diskriminisana time što joj u predškolskoj ustanovi nije obezbeđena ishrana u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem (nutritivnim alergijama), potrebno je najpre razmotriti da li se ona, kao dete sa specifičnim zahtevima u ishrani, nalazi u bitno različitoj situaciji u odnosu na ostalu decu, koji takve zahteve nemaju. Ishrana u vrtićima je organizovana tako da odgovara potrebama dece široke populacije, s obzirom da je najveći broj dece u predškolskim ustanovama bez posebnih zahteva u ishrani, što znači da mogu da konzumiraju sve obroke koji im se obezbeđuju u ovim ustanovama. S druge strane, J. R. ima nutritivne alergije zbog kojih nije u mogućnosti da konzumira sve vrste namirnica, pa samim tim nije ni u mogućnosti da za vreme boravka u vrtiću konzumira obroke koji su pripremljeni za decu koja nemaju nutritivne alergije. Iz svega navedenog jasno proizlazi da je J. R. dete sa specifičnim zahtevima u ishrani, odnosno, da se nalazi u bitno različitoj situaciji u odnosu na ostalu decu koja te zahteve nemaju.

3.12. Nadalje, u cilju utvrđivanja da li je u konkretnom slučaju došlo do diskriminacije, neophodno je utvrditi koje pravilo se primenjuje prilikom organizovanja ishrane u predškolskoj ustanovi, kao i kako se primenjeno pravilo odražava na J. R, odnosno, kakve su posledice primene tog pravila. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je 1. avgusta 2014. godine svim predškolskim ustanovama u Republici Srbiji, među kojima je i PU „D” iz B, uputila preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti, kojom je preporučila preduzimanje svih potrebnih mera kako bi se obezbedila ishrana deci koja imaju zdravstveni problem, kao i deci koja iz verskih ili drugih nezdravstvenih razloga imaju specifične zahteve u ishrani. PU „D.” iz B. je 30. septembra 2014. godine poslala dopis Poverenici za zaštitu ravnopravnosti u kojem je navedeno da je ta ustanova nekoliko godina unazad delimično prilagođavala ishranu za decu sa posebnim zahtevima, u skladu sa mogućnostima. Navedeno je da su zbog porasta broja dece alergične i intolerantne na pojedine namirnice, nutricionisti prilagođavali recepture određenih jela, eliminacijom najčešćih alergenih komponenata, koje se u recepturama nalaze u malim količinama (npr. jaja, mleko, brašno), kako bi što veći broj dece sa specifičnim zahtevima mogao da konzumira hranu sa ostalom decom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da J. R. ima višestruke nutritivne alergije i da prosta najčešćih alergenih komponenata nije dovoljna za zadovoljenje njenih specifičnih potreba u ishrani.

3.13. S obzirom na navode iz izjašnjenja da je roditeljima čija deca imaju specifične zahteve u ishrani dopušteno da sami pripremaju i donose obroke za decu, kao i navode da PU „D” ne obezbeđuje u potpunosti ishranu svoje dece u ustanovi, može se konstatovati da PU „D”, između ostalog, ne poštuje Pravilnik o normativu društvene ishrane dece u ustanovama za decu, prema kojem pravilna ishrana predstavlja bitan preduslov za pravilan rast, razvoj, očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje bolesti i podizanje biološkog potencijala, neophodan za obezbeđenje kontinuiranog procesa formiranja zdravog čoveka. Iako ne propisuje konkretne namirnice koje dete treba ili ne treba da konzumira, u pitanju je standard koji se primenjuje na svu decu, uključujući i decu sa specifičnostima u ishrani.

3.14. U odnosu na navode iz pritužbe, da je na sastanku koji je održan povodom zahteva T. R. za pripremanje hrane u skladu sa zdravstvenim stanjem njenog deteta, rečeno je da je problem budžet koji PU treba da dobije od Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je u nadležnosti sekretarijata da prati i obezbeđuje kontrolu ishrane i preventivne zdravstvene zaštite u predškolskim ustanovama, ali da samu ishranu dece planiraju nutricionisti predškolskih ustanova koji pripremaju jelovnike. Nadalje, Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu, u obaveštenju upućenom svim predškolskim ustanovama, ukazao je da će nove namirnice, za potrebe ishrane dece sa nutritivnim alergijama, nabavljati predškolske ustanove iz sopstvenih sredstava. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se ne mogu prihvatiti razlozi finansijske prirode, imajući u vidu činjenicu da su predškolske ustanove na vreme obaveštene da će namirnice nabavljati iz sopstvenih sredstava, kao i da je za adekvatnu ishranu sve dece potrebna blagovremena priprema plana nabavki, koja je očigledno izostala u konkretnom slučaju.

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je neprihvatljivo da se u predškolskim ustanovama, deci koja su pod posebnim režimom ishrane, isporučuje ista ili delimično prilagođena hrana kao i deci koja nemaju specifične zahteve u vezi sa ishranom. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da PU „D” iz B. J. R. neopravdano uskraćuje obezbeđivanje obroka u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem i time je dovodi u nejednak položaj u odnosu na decu koja nemaju posebne zahteve u ishrani.

3.16. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je zabrinjavajuće da je od upućivanja preporuke mera za obezbeđivanje ravnopravnosti u vezi sa obezbeđivanjem ishrane deci koja imaju specifične zahteve u ishrani, prošlo više od osam meseci a PU „D” iz B. i dalje ne obezbeđuje ishranu za takvu decu.

4. MIŠLjENjE

PU „D” iz B. nije obezbedila ishranu u vrtiću za J. R, koja zbog zdravstvenog stanja ima specifične zahteve u ishrani, čime je PU „D” iz B. prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje PU „D” iz B. da preduzme sve neophodne radnje i mere kako bi J. R. obezbedila ishranu u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da PU „D.” iz B. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko PU „D” iz B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba T.R. protiv PU zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja