br. 07-00-138/2014-02 datum: 6. 8. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe T. M. N. iz B, majke V. N, koju je podnela protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U pritužbi je navedeno da je V. N. učenik Osnovne škole „S. G.” u B, da ima smetnje u razvoju, kao i da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku predložila da mu se obezbedi osoba za pedagošku i personalnu asistenciju. Navela je da mu nije obezbeđena asistencija, da se obraćala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, te da je obaveštena da u predškolskim ustanovama i osnovnim školama nisu angažovani pedagoški asistenti za decu sa smetnjama u razvoju, već su pedagoški asistenti angažovani za pružanje pomoći i dodatne podrške romskoj deci. U toku postupka je utvrđeno da je interresorna komisija u individualnom planu podrške procenila da je V. potrebno „obezbeđivanje osobe koja će vršiti pedagošku asistenciju i personalnu asistenciju”, ali da mu pomoć u obrazovno-vaspitnom radu pruža samo personalna asistentkinja, dok OŠ „S. G.” nema angažovanog pedagoškog asistenta/kinju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da propuštanjem da obezbedi uslove za angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja onemogućilo da V. N. dobije potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preporučeno da preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju u obrazovnom sistemu Republike Srbije, preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti da OŠ „S. G.” u B, koju pohađa V. N, angažuje pedagoškog asistenta, te da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 2. aprila 2014. godine pritužbu, a 6. maja 2014. godine dopunu pritužbe T. M. N, majke maloletnog V. N, podnetu protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je V. N. učenik Osnovne škole „S. G.” u B, da ima smetnje u razvoju, te da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku u mišljenju od 24. septembra 2013. godine predložila da se detetu obezbedi osoba za pedagošku i personalnu asistenciju,
– da V. N. nije obezbeđena pedagoška asistencija, što dovodi do toga da škola odbija da ga primi u produženi boravak nakon nastave, zbog čega nema pomoć u izradi domaćih zadataka, a u čemu bi trebalo da mu pomogne pedagoški asistent,
– da dete ima personalnog asistenta, a da je majka, zbog nepostojanja pedagoške asistencije u školi, prinuđena da doplaćuje personalnoj asistentkinji da boravi sa detetom u produženom boravku. Asistentkinja može da boravi sa njim samo do 14 časova, pa usled toga, tri dana u nedelji V. ne može da ruča sa drugom decom, jer mora da radi domaći zadatak sa asistentkinjom, koja je plaćena da sa njim ostane samo do 14 časova,
– da se obraćala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u vezi sa ovim problemom i da ju je ministar obavestio da u obrazovnom sistemu, odnosno, u predškolskim ustanovama i osnovnim školama, nisu angažovani pedagoški asistenti za decu sa smetnjama u razvoju. Naime, ministar je naveo da su pedagoški asistenti angažovani za pružanje pomoći i dodatne podrške romskoj deci,
– da škola koju V. pohađa, odbijanjem da ga primi u produženi boravak bez pratnje asistenta, vrši diskriminaciju, ali nenamerno, jer je na to primorava ministarstvo time što nije obezbedilo pedagoške asistente za decu sa smetnjama u razvoju,
– da smatra da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ovakvim postupanjem vrši diskriminaciju tako što romsku decu stavlja u povoljniji položaj u odnosu na neromsku decu, kao i decu sa smetnjama u razvoju koja su u redovnom sistemu obrazovanja.

1.3. Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavljeni su: 1) mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku br. 61-16/2013 od 24. septembra 2013. godine; 2) dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sektora za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih br. 07-00-00096/2014-07 od 10. februara 2014. godine; 3) dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja br. 610-00-00102/2014-01 od 11. marta 2014. godine; 4) molba koju je podnositeljka pritužbe uputila predsedniku Republike Srbije Tomislavu Nikoliću; 5) odgovor Generalnog sekretarijata predsednika Republike br. 07-2-3107/2013 od 27. januara 2014. godine; 6) mišljenje sa preporukama Zaštitnika građana br. 14-2755/12 od 6. decembra 2012. godine; 7) psihijatrijski izveštaj za V. N. od 1. jula 2013. godine; 8) izvod iz matične knjige rođenih za V. N; 9) izjava K. Ć, personalne asistentkinje V. N; 10) dopis Gradske opštine S. G. – Uprave gradske opštine, Odeljenje za budžet, privredu i društvene delatnosti br. 61-16/13 od 4. septembra 2013. godine i 11) dopis Gradske opštine S. G. – Uprave gradske opštine, odeljenje za budžet, privredu i društvene delatnosti od 1. oktobra 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo prosvete).

1.5. U izjašnjenju ministra prosvete dr Srđana Verbića od 15. jula 2014. godine, između ostalog, navedeno je:

– da je čl. 117. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja regulisano da obrazovno-vaspitna ustanova može da angažuje pedagoškog asistenta, kao vrstu dodatne obrazovne podrške deci i učenicima iz osetljivih društvenih grupa u skladu sa njihovim potrebama,
– da pedagoški asistent pruža pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška, te da ostvaruje saradnju sa roditeljima, kao i drugim institucijama,
– da su u Republici Srbiji angažovani pedagoški asistenti za pružanje dodatne podrške uglavnom romskoj deci,
– da, ukoliko Tim za inkluzivno obrazovanje u školi proceni da pedagoški asistent može da pruži pomoć i podršku i učenicima sa smetnjama u razvoju, biće angažovan u zajedničkim aktivnostima dodatne podrške,
– da škola za učenike sa smetnjama u razvoju, kao i škola koja ima učenike sa smetnjama u razvoju može da pruži dodatnu podršku u obrazovanju učenika sa smetnjama u razvoju u drugoj ustanovi sistema koja iskaže potrebu za ovim vidom stručne podrške,
– da je obezbeđena i dostupnost Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju i to kako ustanovama, tako i roditeljima dece i učenika, radi pružanja dodatne podrške deci i učenicima sa smetnjama u razvoju,
– da ovakva zakonska mogućnost dopušta ustanovi da u izuzetnim slučajevima, a u saradnji sa roditeljima, odnosno, starateljima deteta ili učenika nađe najbolje rešenje u interesu deteta ili učenika uzimajući u obzir sve raspoložive resurse, kako ustanove tako i zainteresovanih aktera u lokalnoj zajednici,
– da je u Republici Srbiji angažovano 172 pedagoška asistenta – 138 u osnovnim školama i 34 u predškolskim ustanovama,
– da je Pravilnikom o programu obuke za pedagoškog asistenta propisan program obuke čiji je cilj da osposobi asistente za samostalno obavljanje poslova. Program sadrži uvodni modul, šest obaveznih modula i četiri izborna modula od kojih kandidat bira dva. Sadržaji izbornih modula imaju cilj da osposobe pedagoškog asistenta u pružanju podrške i pomoći deci i učenicima sa teškoćama u učenju, invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i deci romske nacionalnosti.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljen spisak obrazovno-vaspitnih ustanova u Republici Srbiji u kojima su angažovani pedagoški asistenti.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu i priloge koji su dostavljeni uz pritužbu, utvrđeno je da se podnositeljka pritužbe, na početku školske 2013/2014 godine, obratila interresornoj komisiji radi obezbeđivanja dodatne obrazovne podrške za svoje dete, V. N, učenika OŠ „S. G.” u B. Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku podnela je 24. septembra 2013. godine mišljenje u kojem je navedeno da je V, tokom školskih aktivnosti, potrebno konstantno usmeravanje pažnje na željene aktivnosti, kao i ponavljanje instrukcija da ne bi došlo do njegovog pasivnog boravka na času. Takođe, u aktivnostima van nastave V. je potrebno konstantno usmeravati, kako bi se obezbedilo adekvatno funkcionisanje i osigurala njegova bezbednost. Zbog toga je Komisija utvrdila da je dete nesamostalno i da mu je potreban stalni nadzor u nastavi i u vannastavnim aktivnostima, kao i da ga nije moguće uključiti u vanškolske aktivnosti bez pratioca. Radi prevazilaženja prepreka sa kojima se dete i porodica susreću, Komisija je, između ostalog, predložila: uključenost deteta u obrazovni sistem uz izradu IOP-a; omogućavanje uključivanja u kulturne, sportske i rekreativne aktivnosti koje organizuje škola; obezbeđivanje osobe koja će vršiti pedagošku asistenciju i personalnu asistenciju (usmeravanje u cilju bezbednog boravka deteta u vannastavnim aktivnostima); te obezbeđivanje stručnog usavršavanja nastavnika koji rade sa detetom kroz savetodavni rad u saradnji sa OŠ „D. K.”, koja je zadužena za pružanje podrške. U delu mišljenja pod nazivom Individualni plan podrške detetu, kao opšti cilj, utvrđeno je uključivanje deteta u vaspitno-obrazovni proces i omogućavanje daljeg napredovanja kroz: poboljšanje zdravstvenog statusa deteta; usaglašavanje vaspitnih stilova roditelja; uključenost u obrazovni sistem i socijalizaciju deteta; obezbeđivanje osobe koja će vršiti pedagošku asistenciju i personalnu asistenciju; te nastavak ostvarivanja prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

2.2. Uvidom u pritužbu i dopunu pritužbe utvrđeno je da V. N. od 20. septembra 2013. godine, personalnu asistenciju pruža asistentkinja K. Ć. iz B. Asistentkinju je angažovala podnositeljka pritužbe i finansirala je njen rad tokom celog prvog polugodišta školske 2013/2014 godine. U drugom polugodištu personalna asistentkinja je zaključila ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa školom koju V. pohađa, s obzirom da je opština S. G. izdvojila sredstva za finansiranje personalnog asistenta. K. Ć, u izjavi koju je podnositeljka pritužbe dostavila u dopuni pritužbe, navodi da je V. personalna asistentkinja i da mu pruža asistenciju u gotovo svim aspektima njegovog boravka u školi. Navela je da V. pruža podršku u usmeravanju pažnje na željene aktivnosti na času, ponavlja mu učiteljičine instrukcije, pomaže u korišćenju školskog pribora i odlascima u toalet, podržava ga u komunikaciji sa drugom decom, pomaže u izvođenju vežbi na nastavi fizičkog vaspitanja, kontroliše njegovo ponašanje na školskom odmoru, umiruje ga kada remeti nastavu i prenosi važne informacije roditeljima u vezi sa detetovim školskim obavezama. Pored toga, K. Ć. pomaže V. da istraje u izvršenju zadataka, podstiče pozitivan odnos ostale dece prema njemu, pomaže mu da savlađuje gradivo na način koji je njemu prilagođen uz korišćenje pomoćnih sredstava koja se nalaze u učionici, uprošćava mu složenije školske sadržaje, a u toku produženog boravka pomaže mu da uradi domaći zadatak. K. Ć, obavljajući ove zadatke, smatra da obavlja i deo posla pedagoškog asistenta, jer detetu pruža podršku kako bi funkcionisalo u redovnom sistemu školovanja i iskoristilo sve svoje potencijale i time ostvarilo napredak. Smatra da je ove poslove, a naročito pomoć u izradi domaćeg zadatka, prinuđena da obavlja zato što škola nema pedagoškog asistenta. Istakla je da joj podnositeljka pritužbe doplaćuje da sa V. boravi i u produženom boravku, jer su zaposleni u školi zauzeli stav da dete ne može da prisustvuje produženom boravku bez osobe koja bi bila uz njega. Produženi boravak u školi se sastoji od ručka i izrade domaćeg zadatka, te stoga personalna asistentkinja pomaže V. da uradi domaći zadatak kako to njemu odgovara, bez remećenja ostale dece u izradi njihovih domaćih zadataka, jer teže shvata i ima problem sa pažnjom.

2.3. Uvidom u dopis Ministarstva prosvete br. 07-00-00096/2014-07 od 10. februara 2014. godine utvrđeno je da je ministarstvo informisalo podnositeljku pritužbe da škola može da dobije pedagoškog asistenta nakon ispunjavanja uslova konkursa koji ministarstvo raspisuje. Navedeno je pedagoški asistent obavlja poslove vezane za angažovanje u školi sa svim zaposlenima, učenicima, roditeljima, a u saradnji sa direktorom i sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave, te da njegovi poslovi ne obuhvataju kontinuiranu ličnu asistenciju za dete odnosno učenika. Ministarstvo je izvršilo uvid u Individualni plan podrške za V. N. i utvrdilo da je Interresorna komisija predložila dodatnu podršku za V, te je između ostalih vidova zdravstvene i socijalne podrške predložena i obrazovna podrška. Ministarstvo prosvete napominje da je u tački 4. Individualnog plana podrške predloženo obezbeđivanje personalnog asistenta, za koje nije nadležno Ministarstvo prosvete, već se ovaj dodatni vid podrške obezbeđuje preko lokalne samouprave.

2.4. Uvidom u dopis Ministarstva prosvete br. 610-00-00102/2014-01 od 11. marta 2014. godine utvrđeno je da je ministarstvo obavestilo podnositeljku pritužbe da u obrazovnom sistemu Republike Srbije nisu angažovani pedagoški asistenti u predškolskim ustanovama i osnovnim školama za decu sa smetnjama u razvoju. Ministarstvo je naglasilo da su pedagoški asistenti angažovani u predškolskim ustanovama i osnovnim školama za pružanje pomoći i dodatne podrške uglavnom romskoj deci, jer je procenjeno da su deca, učenici i pripadnici romske nacionalne manjine, kao osetljiva društvena grupa, u nejednakom društvenom, socio-ekonomskom i obrazovnom položaju u odnosu na decu i učenike većinskog stanovništva. Takođe, istaknuto je da ukoliko uprava obrazovno-vaspitne institucije, vaspitači, učitelji i nastavnici procene da angažovani pedagoški asistenti mogu zajedno sa njima pomoći i pružiti podršku i deci sa smetnjama u razvoju, na nivou ustanove se planiraju zajedničke aktivnosti koje su sastavni deo dodatne podrške u obrazovanju.

2.5. Uvidom u spisak obrazovno-vaspitnih ustanova u Republici Srbiji u kojima su angažovani pedagoški asistenti, a koji je dostavilo Ministarstvo prosvete, utvrđeno je da u OŠ „S. G.” u B. nije angažovan pedagoški asistent/kinja

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u čl. 28. predviđa da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

3.4. Odredbom čl. 29. Konvencije o pravima deteta, koja je proširena i pojašnjena Opštim komentarom br. 1. iz 2001. godine, navedeno je da čl. 29. st. 1. Konvencije insistira na potrebi da obrazovanje bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremljeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu. Komitet naglašava da je važno da deca usvoje i životne veštine kao što su sposobnost da se donose uravnotežene odluke; da se sukobi rešavaju na nenasilan način; da se razvije zdrav način života, dobri odnosi u društvu i odgovornost, kritičko razmišljanje, talenti i druge sposobnosti. Nasuprot tome, Komitet napominje da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vređa ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje.

3.5. Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uključujući i one na osnovu smetnji u razvoju. Ovo izričito pominjanje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno i može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece. Komitet posebnu pažnju poklanja inkluzivnom obrazovanju, te navodi da ono treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Način i oblik uključivanja treba da budu diktirani individualnim obrazovnim potrebama deteta, jer obrazovanje neke dece sa smetnjama u razvoju zahteva vrstu podrške koju nije lako pronaći u redovnom školskom sistemu.

3.6. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u čl. 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Članom 24. je propisano da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svih nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da u ostvarivanju prava na obrazovanje, države će obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive. Pored toga, propisano je da osobe sa invaliditetom treba da dobiju posebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja.

3.7. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.8. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 19. st. 1. i 2. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.9. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i načini za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Odredbama čl. 6. propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj grupi u školi u skladu sa ovim zakonom. Odredbom čl. 44. st. 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije, te je određeno da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Članom 25. propisane su nadležnosti Ministarstva prosvete, te je st. 1. propisano da u obezbeđivanju uslova za ostvarivanje prava dece, učenika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih prava utvrđenih ovim zakonom, ministarstvo preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti obezbeđuje ostvarivanje tih prava. Poslovi pedagoškog asistenta definisani su ovim zakonom (čl. 117. st. 3), tako što je određeno da asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje i sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave. Odredbom st. 8 ovog člana propisano je da izuzetno radi pružanja pomoći detetu odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje pratilac deteta, odnosno učenika. Takođe, odredbom čl. 27. st. 3. propisana je mogućnost škole za učenike sa smetnjama u razvoju, kao i škole koja ima učenike sa smetnjama u razvoju da pružaju dodatnu podršku u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici, u skladu sa kriterijumima i standardima koje propisuje ministar.

3.10. Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u najboljem interesu učenika u školi za učenike sa smetnjama u razvoju, u skladu sa zakonom. Odredbom čl. 64. uređeno je da za učenika kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan u skladu sa zakonom. Cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje. Za ostvarivanje dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, direktor škole, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški asistent i roditelj, odnosno staratelj može da dobije posebnu stručnu pomoć u pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Radi ostvarivanja dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, škola ostvaruje saradnju sa organima lokalne samouprave, kao i drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i širem nivou.

3.11. Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku propisano je da se dodatna podrška obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno učeniku iz društveno osetljivih grupa, kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj zaštiti. Odredbom čl. 3. propisano je da dodatna podrška obuhvata zdravstvene, socijalne i obrazovne usluge koje se pružaju detetu i omogućavaju mu punu društvenu uključenost i napredovanje, te da se odnosi na prava i usluge koje detetu obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i socijalnih prepreka ka nesmetanom obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti od značaja za uključivanje u obrazovni proces, život u zajednici i uspešno napredovanje. Odredbama čl. 4. uređena je procena potreba koja se vrši radi sagledavanja potreba deteta i mogućnosti da se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u ustanovi socijalne ili zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima obezbede mere podrške, odnosno, neposredna i posredna dodatna podrška koje zahtevaju dodatna finansijska sredstva. Neposredna dodatna podrška, između ostalog, podrazumeva: prilagođavanje i nabavku udžbenika i nastavnih sredstava; individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje standarda postignuća iz jednog ili više predmeta; upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije; angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti); prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski; angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično. Odredbama čl. 5. propisan je postupak procene potrebe deteta za pružanjem dodatne podrške, te je uređeno da se procena potreba deteta za pružanjem dodatne podrške vrši po zahtevu roditelja, odnosno staratelja deteta i po službenoj dužnosti – na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite, odnosno pružaoca usluga socijalne zaštite, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja deteta. U postupku procene Komisija je dužna da na osnovu utvrđene situacije ustanovi podršku koju dete već dobija i preporuči dodatnu podršku iz oblasti obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite, uključujući i onu koja zahteva dodatna finansijska sredstva, kao i da odredi način realizacije koordinisane međuresorne saradnje, sa ciljem uključivanja deteta u život zajednice i obezbeđivanja uslova za maksimalni razvoj deteta. Komisija je obavezna da dostavlja redovne izveštaje o svom radu opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, kao i resornim ministarstvima o predloženoj i pruženoj podršci, najmanje dva puta godišnje (čl. 10), a odredbama čl. 11. propisani su principi na osnovu kojih se vrši procena potreba deteta za dodatnom podrškom, odnosno: poštovanje urođenog dostojanstva i individualne samostalnosti uključujući slobodu sopstvenog izbora; uvažavanje razlika i njihovo prihvatanje kao dela ljudske raznolikosti; zabrana diskriminacije; uvažavanje razvojnih sposobnosti dece iz osetljivih grupa kao i poštovanje prava dece iz osetljivih grupa na očuvanje svog identiteta i obezbeđivanje pune uključenosti u obrazovni sistem i kvalitetno napredovanje.

3.12. Pravilnikom o programu obuke za pedagoškog asistenta uređeno je da program obuke sadrži uvodni modul, šest obaveznih modula i četiri ponuđena izborna modula od kojih je kandidat za program obuke u obavezi da izabere dva. Izborni moduli imaju za cilj da osposobe pedagoškog asistenta u pružanju podrške i pomoći: deci i učenicima u razvoju jezika i socijalnih veština neophodnih za uspešno školovanje, deci i učenicima sa teškoćama u učenju, invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i deci i učenicima iz siromašnih porodica, seoske sredine i romske nacionalne zajednice, uz uvažavanje specifičnih obeležja kulture i tradicije. Odredbama čl. 4. propisano je da se programom obuke pedagoški asistent osposobljava za poslove koji se posebno odnose na kontinuirano unapređivanje rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, naročito u: staranju da redovno pohađaju vaspitno-obrazovni i obrazovno-vaspitni proces, da imaju neophodan pribor i da redovno rade domaće zadatke; pružanju pomoći, motivisanju i podsticanju dece i učenika u učenju, učešću u drugim aktivnostima, izradi zadataka, kao i pružanju jezičke podrške kada je potrebna; pružanju pomoći deci i učenicima, kojima je potrebna dodatna podrška, da se integrišu u vaspitnu grupu ili u odeljenje; podsticanju pozitivnog odnosa i stava dece i učenika u odnosu na decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška i staranju o bezbednosti dece i učenika tokom boravka u predškolskoj ustanovi i školi, trajanja nastave u prirodi, izleta ili ekskurzije. Pedagoški asistent se obučava da obavlja i poslove koji se odnose pružanje pomoći vaspitaču, nastavniku i stručnom saradniku, naročito u: pripremi i realizaciji vaspitno-obrazovnog i obrazovno-vaspitnog procesa, uključujući i ocenjivanje, kao i uvažavajući iskustva i prethodna znanja dece i učenika; organizaciji posebnih aktivnosti na nivou vaspitne grupe, odeljenja, predškolske ustanove, škole, opštine (obeležavanje značajnih datuma, posete muzejima, pozorištima, organizacija izleta, nastave u prirodi, ekskurzija, itd.); procesu integracije dece i učenika, kojima je potrebna dodatna podrška, u vaspitnu grupu ili odeljenje; uključivanje u tim za podršku detetu i učeniku za koga se izrađuje individualni obrazovni plan. Pedagoški asistent, takođe, tokom edukacije stiče veštine koje su važne za saradnju i rad sa roditeljima i porodicom, te za uspostavljanje saradnje i procedura sa drugim državnim organima i institucijama. Između ostalog, pedagoški asistent se obučava i za poslove vezane za izveštavanje ministarstva nadležnog za poslove prosvete o radu u predškolskoj ustanovi, školi, lokalnoj samoupravi, i te izveštaje je dužan da im dostavlja najmanje dva puta godišnje.

3.13. Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine uočeni su problemi u dosadašnjem razvoju i reformi obrazovanja, na primer sa uvođenjem inkluzivnog pristupa zbog, između ostalog, slabih kapaciteta škola za prepoznavanje unutrašnjih prepreka i pravljenje inkluzivnog školskog razvojnog plana, velikog otpora inkluziji, još uvek medicinskog, a ne pedagoškog pristupa problemu, dominantno predavačke nastave koja ne ostavlja prostor za individualizovan pristup. Takođe je konstatovano da zaposleni u obrazovanju generalno malo znaju o inkluziji i ne razumeju je dobro, ukazano je na nedostatak pedagoških asistenata, kao i na nedovoljnu primenu individualizovanog pristupa i prilagođavanja nastave potrebama dece. Stoga, strategija predviđa da program rada škole treba da podrazumeva korišćenje raznovrsnih oblika i metoda nastave/učenja usmerenih na učenje i učenika (dobra predavačka nastava, stvaralačke i kulturne aktivnosti, samostalni rad učenika, projekatska nastava, laboratorijske i terenske vežbe). U tom smislu, u strategiji se navodi da ovakve raznovrsne metode rada omogućavaju bolju individualizaciju nastave, izlaze u susret specifičnim potrebama učenika, bilo da je reč o talentovanim i obdarenim učenicima ili o učenicima koji imaju smetnje i teškoće u radu, jer bez modernih oblika rada nemoguće je koncipirati razvoj zemlje na principima pametnog, održivog i inkluzivnog razvoja, i razviti kompetencije potrebne za život u savremenom društvu.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.14. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije diskriminisalo V. N, učenika sa smetnjama u razvoju, u pogledu mogućnosti da ostvari pomoć i dodatnu podršku koju učenicima i nastavnom osoblju pruža pedagoški asistent.

3.15. Nesporno je da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i učeniku sprovela procenu potreba V. N. na osnovu pregleda, primenjenih tehnika, metoda procene, kao i na osnovu nalaza, mišljenja i izveštaja stručnjaka i nadležnih organa i institucija. Komisija je ustanovila da V. već dobija određenu dodatnu podršku, prvenstveno zdravstvenu, ali da mu je potrebna dodatna podrška i pomoć. OŠ „S. G.” u B, koju V. pohađa, kao učesnik u postupku procene o vidovima podrške koji su detetu potrebni, dala je mišljenje da je V. potrebna dodatna podrška i pomoć radi omogućavanja optimalnog uključivanja u obrazovno-vaspitni proces, kako bi napredovao i maksimalno iskoristio svoje potencijale. Prema mišljenju škole, V. je neophodna pomoć u osamostaljivanju u svakodnevnim aktivnostima, pomoć za bezbedno kretanje u školskom prostoru, izvan škole, za lične potrebe i za osamostaljivanje u grupi vršnjaka. Mišljenje je dala i PU „D. d.”, koja je predložila ličnog pratioca/pedagoškog asistenta, uz izradu IOP-a i savetodavni rad sa roditeljima. U individualnom planu podrške detetu, koji je sastavni deo mišljenja komisije, kao opšti cilj određeno je uključivanje deteta u vaspitno-obrazovni proces i omogućavanje daljeg napredovanja. Pod tačkom 4. individualnog plana podrške određeno je da je V. u potrebno „obezbeđivanje osobe koja će vršiti pedagošku asistenciju i personalnu asistenciju”.

3.16. Nesporno je da V. N, nakon dobijanja mišljenja Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške od 24. septembra 2013. godine, pomoć u obrazovno-vaspitnom radu pruža personalna asistentkinja K. Ć, kao i da OŠ „S. G.” nema angažovanog pedagoškog asistenta/kinju. Iz izjave personalne asistentkinje utvrđeno je da ona pruža pomoć i podršku V. koja se ogleda u obezbeđivanju prevazilaženja obrazovnih, fizičkih i socijalnih prepreka za njegovo uključivanje u obrazovni proces, odnosno, pomaže mu u praćenju nastave, saradnji sa učiteljicom, razvijanjem pozitivnog odnosa sa vršnjacima i izradi njegovih domaćih zadataka u produženom boravku. K. Ć, takođe, obavlja poslove i zadatke vezane za podršku detetu koje nisu u vezi sa nastavom, odnosno, pomaže mu prilikom održavanja higijene u školi, hranjenja, boravka na odmorima itd. Takođe, sarađuje sa V. roditeljima i prenosi im sva obaveštenja od značaja za njegovo obrazovanje. Iz ovoga se može zaključiti da K. Ć. obavlja poslove personalne asistentkinje (lični pratilac), ali i poslove pedagoške asistentkinje, iako zakonom nije ostavljena mogućnost da ta dva posla radi jedna osoba.

3.17. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je dopise koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo podnositeljki pritužbe 11. marta 2014. godine, kao i izjašnjenje na pritužbu koje je ovo ministarstvo uputilo Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Iz navedenih dopisa proizlazi da u obrazovnom sistemu u Republici Srbiji nisu angažovani pedagoški asistenti za decu sa smetnjama u razvoju, već su oni angažovani za pružanje pomoći i dodatne podrške „uglavnom” romskoj deci. Ministarstvo nije dostavilo ni jedan dokaz kojim bi ukazalo da i deca iz ostalih društveno osetljivih grupa (deca sa smetnjama u razvoju, deca sa teškoćama u učenju, deca iz siromašnih porodica i seoske sredine) i njihovi nastavnici imaju pomoć i podršku pedagoških asistenata.

3.18. Poverenica konstatuje da je za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje u ovom predmetu, potrebno sagledati: 1) pojam, ulogu i značaj pedagoškog asistenta u vaspitno-obrazovnom radu, 2) razliku između zadataka i poslova pedagoškog asistenta i personalnog asistenta, 3) ulogu Ministarstva prosvete u obezbeđivanju podrške i pomoći pedagoškog asistenta deci sa smetnjama u razvoju.

3.19. Pedagoški asistent je saradnik koji pruža pomoć i podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama, a takođe pruža pomoć i nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. Pedagoški asistent sarađuje sa nastavnicima i zajedno sa njima pruža podršku deci kojoj je to potrebno. On može biti angažovan samo za jedno dete, ali i za više dece u jednom razredu ili u više razreda. Angažovanje pedagoškog asistenta se planira, odnosno, trebalo bi da se zna kom detetu pruža podršku, za koje aktivnosti i u kom vremenskom periodu. Pedagoški asistent obavlja tri grupe aktivnosti: a) angažovanje u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u vidu: pružanja dodatne podrške deci i učenicima u skladu sa njihovim potrebama; pomoć nastavnom osoblju u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna obrazovna podrška; pružanje podrške u realizaciji diferenciranih aktivnosti za konkretne učenike/ce ili za grupu učenika; rad sa decom sa kojom se radi po individualnom obrazovnom planu; pružanje podrške u organizovanju aktivnosti koje će pomoći deci kojoj je potrebna dodatna podrška da se uspešnije uključe u školske i vanškolske aktivnosti sa drugom decom i da budu uspešnija u učenju; b) saradnja sa porodicom učenika u vidu: podsticanja porodice da upisuju decu u predškolsku ustanovu i školu i osiguranje redovnosti pohađanja pripremnog predškolskog programa i škole; podrške roditeljima u kontaktu sa školom; pružanja informacija o porodici i porodičnom okruženju iz koga dete dolazi; motivisanje roditelja i podizanja svesti o značaju obrazovanja i v) ostvarivanje saradnje sa lokalnom zajednicom, odnosno, ostvarivanje saradnje sa lokalnom upravom i relevantnim institucijama u cilju zastupanja prava dece i rešavanja njihovih konkretnih problema. Stoga, pedagoški asistent predstavlja bitnu kariku u inkluzivnom obrazovanju i ima ulogu da učestvuje u procesu kreiranja inkluzivne prakse i kulture uz stvaranje pozitivne klime u školama u koje su uključena deca iz različitih osetljivih grupa . Dok pedagoški asistent pruža asistenciju deci i nastavnicima tokom nastavnog procesa, personalni asistent, odnosno, lični pratilac deteta, pruža podršku određenom detetu, ali je njegova podrška u većoj meri logističke prirode i nije direktno vezana za izvođenje nastave (vođenje i dovođenje deteta u školu, pomoć detetu koje se otežano kreće, podrška prilikom oblačenja i vršenja higijene, pomoć prilikom ishrane i omogućavanje bezbednog boravka u školi itd).

3.20. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ima dužnost da obezbedi uslove i preduzme sve neophodne mere u ostvarivanju prava učenika na obrazovanje i druga prava koja su utvrđena ovim zakonom, a među kojima je i pravo na dodatnu podršku u obrazovanju i vaspitanju. Imajući u vidu da angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu predstavlja vid dodatne podrške deci iz osetljivih društvenih grupa, Poverenica konstatuje da je u nadležnosti Ministarstva prosvete da svoj deci, bez diskriminacije, obezbedi dodatnu podršku onda kada nadležna interresorna komisija proceni potrebu za pružanjem ove vrste pomoći i podrške. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, stoga, smatra da je Ministarstvo prosvete bilo dužno da i deci sa smetnjama u razvoju i njihovim nastavnicima, jednako kao što je to učinilo za romsku decu i njihove nastavnike, omogući da ostvare dodatnu podršku koju u obrazovno-vaspitnom radu pruža pedagoški asistent.

3.21. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz dopisa koji je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo podnositeljki pritužbe 11. marta 2014. godine, a u kome je navedeno da su pedagoški asistenti angažovani za pružanje dodatne pomoći i podrške uglavnom romskoj deci, jer je procenjeno da su deca, učenici i porodice romske nacionalne manjine, kao osetljiva društvena grupa, u nejednakom društvenom, socio-ekonomskom i obrazovnom položaju u odnosu na decu i učenike većinskog stanovništva. Nesporno je da se učenici, pripadnici romske nacionalne manjine, svakodnevno suočavaju sa preprekama pri uključivanju u obrazovni sistem, te da je nekima od njih neophodna dodatna pomoć i podrška. Upravo zbog toga, ranijim propisima u obrazovni sistem uključen je specijalni saradnik – romski asistent u nastavi, koji je kasnije institucionalno nadograđen u pedagoškog asistenta. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se ovakvom institucionalnom nadogradnjom, pedagoški asistent nije pretvorio u asistenta koji pruža dodatnu pomoć isključivo romskoj deci, već ovaj stručni saradnik, u skladu sa zakonom, pruža važnu pomoć i podršku i deci iz drugih društveno osetljivih grupa kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, teškoća u učenju i drugih razloga potreba dodatna podrška pedagoškog asistenta. Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se ograničenja i teškoće dece iz društveno osetljivih grupa ne mogu upoređivati, odnosno, ne mogu se meriti njihove potrebe za dodatnom podrškom. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ima zakonsku obavezu da preduzme sve neophodne uslove kako bi svoj deci, nezavisno od društvene grupe kojoj pripadaju, a za koje je procenjeno da im je potrebna dodatna pomoć i podrška pedagoškog asistenta, obezbedi uslove za ostvarivanje prava na ovaj vid dodatne obrazovne podrške.

3.22. Što se tiče dece sa smetnjama u razvoju, Poverenica konstatuje da se deca iz ove društvene grupe, slično kao i romska deca, suočavaju sa brojnim preprekama u procesu uključivanja u obrazovni sistem. Naime, istraživanja pokazuju da se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju sa institucionalnim, komunikacijskim i psihosocijalnim preprekama, te imaju različite kapacitete i otpornost na stresne situacije. Institucionalne prepreke ogledaju se u diskontinuitetu u sadržajima učenja, oblicima, metodama, načinu rada u ustanovama koje se bave obrazovanjem dece, kao i izostanka timskog rada u ustanovi. Komunikacijske prepreke ogledaju se u nepostojanju procedura i prakse razmene informacija u okviru ustanove i porodice, nepostojanja procedure razmene informacija između različitih ustanova, nedostupnost informacija i izostanak njihovog predstavljanja na različite i alternativne načine, nepriznavanje potreba da se u komunikaciji sa decom i njihovim roditeljima koriste različita sredstva komunikacije (sličice, gestovi, tehnička pomagala itd), kao i nepoznavanje tih oblika komunikacije. Psihosocijalne prepreke nastaju usled toga što je jedan broj zaposlenih u obrazovnoj ustanovi, ali i roditelja i dece neinformisan, bez dovoljno znanja, socijalno distanciran i sa negativnim stavovima i brojnim predrasudama u vezi sa decom sa smetnjama u razvoju, te je prisutan otpor nastojanjima da se obezbede uslovi za obrazovanje sve dece u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja . Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je neopravdana odluka Ministarstva prosvete da se dodatna podrška koja se ogleda u angažovanju pedagoških asistenata omogući samo romskoj deci sa obrazloženjem da se oni suočavaju sa najozbiljnijim preprekama prilikom uključivanja u obrazovni sistem, kao i da deca sa smetnjama u razvoju mogu da koriste pomoć i podršku pedagoških asistenata samo ukoliko pohađaju škole koje već imaju pedagoške asistente koji su angažovani radi podrške romskoj deci i njihovim nastavnicima.

3.23. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je i dopis Ministarstva prosvete koji je upućen podnositeljki pritužbe 10. februara 2014. godine, u kome ministarstvo navodi da je tačkom 4. Individualnog plana podrške za V. N. predloženo obezbeđivanje personalnog asistenta, za čije angažovanje je nadležna lokalna samouprava, a ne ministarstvo. Međutim, tačkom 4. individualnog plana predloženo je „obezbeđivanje osobe koja će vršiti pedagošku asistenciju i personalnu asistenciju”. Iz ove preporuke se možda može steći utisak da je V. potrebna dodatna podrška jedne osobe, koja bi obavljala zadatke i pedagoške i personalne asistencije. Međutim, kako je ranije istaknuto, zadaci pedagoškog i personalnog asistenta se u potpunosti razlikuju i ne može ih vršiti jedna osoba. Naime, pedagoški asistent mora da pohađa program obuke za pedagoškog asistenta i njegov/njen zadatak je da pruža dodatnu podršku učenicima, nastavnicima i roditeljima koja je prvenstveno usmerena na obrazovanje i vaspitanje deteta. S druge strane, personalni asistent ne pohađa obuku za obavljanje svojih poslova i njegov/njen zadatak je da pruža dodatnu podršku samo određenom detetu, a zadaci koje obavlja po pravilu nisu u vezi sa izvođenjem nastave. Na osnovu detaljne analize mišljenja interresorne komisije za V. N, Poverenica je stava da je komisija utvrdila da je V. potrebna asistencija koja se ogleda u dodatnoj podršci u uključivanju u obrazovni sistem i realizaciji obrazovno-vaspitnog procesa (ponavljanje instrukcije nastavnika, usmeravanje pažnje deteta na aktivnosti na času, optimalno uključivanje u obrazovno-vaspitni proces), dok mu je sa druge strane neophodna asistencija za bezbedno kretanje u školskom prostoru, izlaske van škole i za lične potrebe. Poverenica, stoga, konstatuje da iz navedenog mišljenja proizlazi da je V, prema mišljenju interresorne komisije, potrebna kako personalna, tako i pedagoška asistencija kako bi napredovao i maksimalno iskoristio svoje potencijale u školi koju pohađa. Iz opisa poslova koje je personalna asistentkinja K. Ć. navela da pruža V, može se uočiti da ona obavlja zadatke personalnog asistenta (što i jeste njen zadatak), ali i deo posla koji bi trebalo da obavlja pedagoški asistent, koga škola nije angažovala. Treba imati u vidu da K. Ć. nije pohađala program obuke za pedagoškog asistenta, niti može da pruži pomoć i podršku nastavnicima i stručnim saradnicima u školi koju V. pohađa, što je, takođe, zadatak pedagoškog asistenta.

3.24. Obezbeđivanjem dodatne podrške, koja se ogleda u angažovanju pedagoških asistenata samo romskoj deci, isključena su, bez ikakvog razloga, sva ostala deca iz drugih društveno osetljivih grupa, za koje je interresorna komisija procenila da im je potrebna dodatna obrazovna podrška pedagoškog asistenta. Činjenica da deca sa smetnjama u razvoju i njihovi nastavnici mogu da dobiju dodatnu podršku pedagoškog asistenta jedino ukoliko ga je škola već angažovala zbog romske dece, stavlja decu sa smetnjama u razvoju u situaciju da, radi ostvarivanja ciljeva koji su im određeni individualnim planom, zavise od toga da li je u školi već angažovan asistent za romsku decu.

3.25. Poverenica konstatuje da veoma zabrinjava činjenica da pedagoški asistenti, koji nesumnjivo predstavljaju institucionalni instrument za sprovođenje inkluzivne obrazovne politike i treba da budu jedan od značajnih nosioca promena u obrazovnom sistemu, nisu angažovani u predškolskim ustanovama i osnovnim školama za decu sa smetnjama u razvoju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da nisu jasni razlozi za njihovo neangažovanje, imajući u vidu da upravo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisuje konkurs za program obuke za pedagoškog asistenta i da polaznici tokom trajanja obuke stiču znanja koja ih osposobljavaju za pružanje podrške i pomoći deci i učenicima sa teškoćama u učenju, invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i deci iz siromašnih porodica, seoske sredine i romske nacionalne manjine. Takođe, pedagoški asistenti stiču znanja i veštine koji su potrebni za rad sa porodicama dece, kao i pružanje podrške zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

3.26. Iako su najčešće asocijacije na pojam inkluzije vezane za decu i mlade sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i na otvaranje redovnog obrazovnog sistema za decu iz društvenih grupa koje su dugo vremena bile isključene iz sistema redovnog obrazovanja, sve češće se podvlači da je inkluzivnost obrazovnog sistema jedna njegova složena dimenzija koja iskazuje mogućnost sistema i obrazovnih ustanova da izađu u susret potrebama sve dece i da svoj deci obezbede kvalitetno obrazovanje. Stoga, mere dodatne podrške, među kojima su pedagoški asistenti, upotreba alternativnih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije, kao i obavezno stručno usavršavanje nastavnog osoblja od značaja je za svu decu. Inkluzivno obrazovanje doprinosi aktivnom uključivanju svakog deteta u obrazovni sistem, poboljšanju nastave i sredine za učenje, kao i prihvatanju različitosti.

3.27. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da je Komitet za prava deteta u Komentaru br. 9 istakao da je inkluzivno obrazovanje skup vrednosti, načela i praksi usmerenih na traženje značajnog, efektivnog i kvalitetnog obrazovanja za sve učenike, koje je pravedno prema različitosti uslova za učenje i zahteva, ne samo dece sa smetnjama u razvoju, već i svih učenika. Taj cilj se može postići putem različitih organizacionih sredstava, koje uvažavaju različitost dece. Komitet napominje da je važno razumeti da uključivanje ne treba shvatiti ni praktikovati kao puko integrisanje dece sa smetnjama u razvoju u redovan sistem bez obzira na njihove potrebe.

3.28. Sagledavajući sve okolnosti ovog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, propuštajući da obezbedi uslove za angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju, onemogućilo V. N. da ostvari dodatnu podršku u skladu sa individualnim planom podrške, čime je izvršila akt diskriminacije na osnovu invaliditeta.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem da obezbedi uslove za angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije onemogućilo je da V. N. dobije potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 33. stava 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da:

5.1. Preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti da OŠ „S. G.” u B, koju pohađa V. N, angažuje pedagoškog asistenta.

5.2. Preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju u obrazovnom sistemu Republike Srbije.

5.3. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba T. M. N. protiv Ministarstva prosvete zbog pritužbe po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja i vaspitanja