del. br. 07-00-60/2013-02 datum: 10. 8. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela S. R. iz B. protiv bivšeg poslodavca, baletske škole “L. D.” iz B, zbog diskriminacije u oblasti rada na osnovu pola i porodičnog statusa.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila S. R. iz B. povodom odluke poslodavca, baletske škole „L. D.”, donete tokom njenog porodiljskog odsustva, da joj nakon osam godina rada ne produži radni odnos na određeno vreme.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je bila zaposlena u baletskoj školi „L. D.” iz B, izdvojeno odeljenje u B, na radnom mestu nastavnice klasičnog baleta,
– da je osam godina, bez prekida radnog angažovanja, radila na osnovu ugovora o radu na određeno vreme, od 1. septembra 2004. godine do 31. avgusta 2012. godine,
– da je 23. jula 2012. godine započela sa korišćenjem porodiljskog odsustva, a da joj je 31. avgusta 2012. godine dostavljeno rešenje o prestanku radnog odnosa na određeno vreme,
– da je 14. novembra 2012. u listu „Poslovi” baletska škola „L. D.” objavila konkurs za radno mesto nastavnika/ce klasičnog baleta, ali da ovaj konkurs nije videla, niti je o njemu obaveštena,
– da je na osnovu konkursa baletska škola zaposlila drugu osobu i sa njom zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme.

1.3. Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) ugovor o radu br. 263/11 od 1. septembra 2008. godine; 2) ugovor o radu na određeno vreme br. 217/20 od 1. septembra 2009. godine; 3) ugovor o radu na određeno vreme br. 265/7 od 1. septembra 2010. godine; 4) ugovor o radu br. 49/1 od 23. februara 2012. godine; 5) rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, filijala Bor br. 18158 od 1. jula 2005. godine o utvrđivanju S. R. svojstva osiguranice počev od 1. septembra 2004. godine; 6) fotokopija radne knjižice; 7) izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad zdravstvene ustanove u Boru od 24. jula 2012. godine; 8) rešenje Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu zaštitu br. 132-10428/2012-XIX-03 od 19. oktobra 2012. godine kojim se S. R. priznaje pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva; 9) rešenje baletske škole „L. D.” iz B. br. 244/3 od 31. avgusta 2012. godine o prestanku radnog odnosa i 10) oglas za zapošljavanje, objavljen u listu „Poslovi” od 14. novembra 2012. godine, kojim baletska škola „L. D.”, između ostalog, oglašava slobodno radno mesto nastavnika/ce klasičnog baleta u izdvojenom odeljenju ove škole u Boru.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje S. S. N, direktorke baletske škole „L. D.” iz B.

1.5. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da je podnositeljka pritužbe bila zaposlena u osnovnoj baletskoj školi „L. D.” B. – izdvojeno odeljenje u B, na određeno vreme i sa različitim obimom radnog vremena, u periodu od 1. septembra 2004. godine do 31. avgusta 2012. godine,
– da je poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme u BŠ „L. D.” dobijanje zadovoljavajuće ocene na prethodnoj proveri radnih sposobnosti zaposlenih – audiciji,
– da se audicija sprovodi nakon raspisanog konkursa za zapošljavanje, te da se svi postupci vezani za zasnivanje radnog odnosa u ovoj školi sprovode na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja , Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u baletskoj školi „L. D.” i Pravilnika o vrsti stručne spreme nastavnika u osnovnoj baletskoj školi ,
– da je podnositeljka pritužbe, više puta tokom svog radnog angažovanja na određeno vreme u BŠ „L. D.”, konkurisala za radno mesto nastavnice klasičnog baleta, ali da na audiciji nikada nije ostvarila ocenu „zadovoljava”,
– da su nastavnici/e klasičnog baleta deficitaran kadar, da nije bilo moguće na tom radnom mestu zaposliti drugo lice koje u potpunosti zadovoljava sve uslove predviđene konkursom, te je jedino rešenje bilo angažovanje podnositeljke pritužbe na osnovu ugovora o radu na određeno vreme, do donošenja odluke po raspisanom konkursu, odnosno, do izbora kandidata/kinje, a najduže do završetka školske godine,
– da je u školskoj 2011/2012 godini sa podnositeljkom pritužbe zaključen ugovor o radu na određeno vreme br. 305. od 1. septembra 2011. godine,
– da je konkurs za zapošljavanje na radnom mestu nastavnika/ce klasičnog baleta u BŠ „L. D.”, izdvojeno odeljenje u B., raspisan 21. februara 2012. godine, da na konkursu nije izabran ni jedan kandidat/kinja, te je sa podnositeljkom pritužbe zaključen ugovor o radu na određeno vreme br. 49/1 od 23. februara 2012. godine, a da je kao datum isticanja ovog ugovora naveden 31. avgust 2012. godine, kada joj je i prestao radni odnos,
– da, prema odredbama Zakona o radu, radni odnos zasnovan na određeno vreme prestaje istekom roka za koji je zasnovan, kao i da žena ne uživa posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu kada je zaposlena na određeno vreme,
– da prema mišljenju Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 011-00-865/2005-02 od 9. septembra 2005. godine, zaposlenoj ženi koja je zasnovala radni odnos na određeno vreme radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan, bez obzira što tog dana odsustvuje sa rada zbog trudnoće ili porođaja,
– da radni odnos na određeno vreme u ustanovama obrazovanja, prema čl. 132. st. 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme, bez obzira na dužinu angažovanja zaposlenih,
– da je konkurs za zapošljavanje na radnom mestu nastavnika/ce klasičnog baleta u BŠ „L. D.”, izdvojeno odeljenje u B, objavljen 14. novembra 2012. godine u listu „Poslovi”, da je po ovom konkursu zaposlena D. V, koja je ispunjavala sve uslove i na audiciji je ostvarila ocenu „zadovoljava”,
– da je D. V. bila radno angažovana u BŠ „L. D.” od 2011. godine sa 50% radnog vremena, a da je zaposlena zbog toga što predsednik stručnog veća i starije koleginice podnositeljke pritužbe nisu uspeli da utiču na podnositeljku pritužbe da ispravi mnogobrojne uočene greške i nepravilnosti u svom radu,
– da je nakon konkursa, sa D. V. zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme od 21. januara 2013. godine,
– da su nakon zapošljavanja D. V, prestale primedbe roditelja učenika i učenica na kvalitet i redovnost nastave, a takođe je zaustavljeno i napuštanje škole, što je rezultat predanosti i rada zaposlene,
– da BŠ „L. D.” nije obavezna da o raspisivanju konkursa obavesti potencijalne kandidate i kandidatkinje, posebno imajući u vidu da se tekst konkursa uvek objavljuje u listu „Poslovi” i na veb sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje.

1.6. Na zahtev Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, direktorka BŠ „L. D.” iz B. dopunila je izjašnjenje dopisom br. 348 od 4. jula 2013. godine, u kojem je navedeno da je BŠ „L. D.” raspisala konkurs za prijem u radni odnos nastavnika/ce klasičnog baleta u izdvojenom odeljenju ove škole u Boru 1. septembra 2010. godine, a da je prethodna provera radnih sposobnosti (audicija) sprovedena 4. oktobra 2010. godine. Audicija je održana pred komisijom, prema zadatom programu, tako što su kandidati/kinje imali zadatak da održe dvočas učenicima i učenicama odeljenja 3. ili 4. razreda osnovne baletske škole, u skladu sa pređenim gradivom prema nastavnom programu razreda. Podnositeljka pritužbe S. R, učestvovala je na ovoj audiciji kao kandidatkinja za radno mesto nastavnice klasičnog baleta.

1.7. U dopuni izjašnjenja, između ostalog, navedeno je i:

– da S. R. nije uspostavila komunikaciju sa učenicima i učenicama; nije poštovala strukturu časa; nije uputila ni jednu korekciju učenicima, što je ukazalo da nije opažala greške učenika, te nije imala jasno postavljene ciljeve i zadatke,
– da je metodski nedovoljno objašnjavala određene nastavne jedinice, uglavnom je netačno demonstrirala određene korake, te su učenici bili zbunjeni, a nisu dobili pomoć od nje, radi pravilnog izvođenja novih baletskih koraka,
– da nije uočavala greške, uzroke, niti je usmeravala učenike i učenice na put kojim bi tačno izvodili određene korake, iako je imala dovoljno vremena za to,
– da je imala veoma oskudnu saradnju sa muzičkim saradnikom (korepetitorom), te nije primetila da učenici improvizuju određene korake i da se konsultuju međusobno,
– da, što se tiče samog rada podnositeljke pritužbe, koji je pratila direktorka BŠ „L. D.” i predsednici stručnih veća, opšti utisak direktorke je da S. R. nije postizala planirane ciljeve i očekivane ishode, iako je primala savete, smernice i svaku vrstu pomoći i korekcije u svom radu od stručnjaka koji su obilazili i kontrolisali nastavu, kao i da nije uvažavala sugestije, unapređivala svoja znanja i veštine, što je uticalo na nekvalitetno odvijanje nastave, te je, na kraju, rezultiralo ocenom „ne zadovoljava” na prethodnoj proveri radnih sposobnosti – audiciji.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je S. R. bila zaposlena u BŠ „L. D.”, izdvojeno odeljenje u B. na radnom mestu nastavnice klasičnog baleta, u periodu od 1. septembra 2004. do 31. avgusta 2012. godine, na osnovu ugovora o radu na određeno vreme.

2.2. Tokom radnog angažovanja na određeno vreme u BŠ „L. D.”, S. R. je konkurisala za rad na radnom mestu nastavnika/ce klasičnog baleta, na osnovu konkursa za zapošljavanje koji je škola objavila 1. septembra 2010. godine. Prethodna provera radnih sposobnosti – audicija za kandidate koji su se prijavili na konkurs, održana je 4. oktobra 2010. godine, tokom koje su kandidati imali zadatak da održe čas učenicima 3. i 4. razreda osnovne baletske škole. Uvidom u izvod iz nalaza komisije zadužene za ocenjivanje kandidata/kinja, utvrđeno je da podnositeljka pritužbe nije pokazala zadovoljavajuće rezultate na audiciji, te kako nije primljena u stalni radni odnos po osnovu konkursa za zapošljavanje, nastavila je sa radnim angažovanjem u BŠ „L. D.” na osnovu ugovora o radu na određeno vreme.

2.3. Podnositeljka pritužbe je 23. jula 2012. godine započela sa korišćenjem porodiljskog odsustva, a 31. avgusta 2012. godine primila je rešenje o prestanku radnog odnosa na određeno vreme.

2.4. 14. novembra 2012. godine objavljen je konkurs za zapošljavanje na radnom mestu nastavnika/ce klasičnog baleta u BŠ „L. D.”, izdvojeno odeljenje u B. U radni odnos na neodređeno vreme, na osnovu ovog konkursa, primljena je D. V, koja je već neko vreme bila zaposlena u ovoj školi na osnovu ugovora o radu na određeno vreme. Podnositeljka pritužbe se nije prijavila na ovaj konkurs.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje, kao i priloge koje su dostavili podnositeljka pritužbe i BŠ „L. D.” iz B.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije žena, uz neophodnu zaštitu trudnica i porodilja prilikom zasnivanja i trajanja radnog odnosa.

3.4. Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine propisano je da je protivzakonito da poslodavac prekida zaposlenje ženi u toku trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ili tokom perioda nakon njenog povratka na posao koji se utvrđuje nacionalnim zakonodavstvom, osim na osnovu koji nije vezan za trudnoću ili nošenje deteta i njegove posledice i negu deteta. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Takođe, čl. 4. Konvencije o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu radnika i radnica: radnici s porodičnim obavezama (1981) propisano je da se, u cilju postizanja stvarne jednakosti u mogućnostima i tretmanu radnika i radnica, moraju preduzeti sve mere u skladu sa nacionalnim uslovima i mogućnostima kako bi se radnicima sa porodičnim obavezama omogućilo ostvarenje njihovog prava na slobodan izbor zaposlenja i kako bi se vodilo računa o njihovim potrebama u odnosu na uslove rada i zapošljavanja, kao i u odnosu na socijalnu sigurnost.

3.5. Ustav Republike Srbije , odredbom čl. 60. st. 5. propisuje da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je čl. 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Odredbom čl. 21. Ustava RS propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.7. Odredbom čl. 37. st. 1. Zakona o radu propisano je da se radni odnos na određeno vreme zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno (…), s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. U Zakonu o radu, koji je bio na snazi u vreme prestanka radnog angažovanja S. R, nisu postojala posebna pravila o zaštiti žena koje rade na određeno vreme od otkaza ugovora o radu u toku trudnoće, odnosno, radni odnos na određeno vreme mogao je da prestane istekom roka za koji je zasnovan , bez obzira na trudnoću.

3.8. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja , čl. 132. st. 9. propisano je da radni odnos zaposlenih u ustanovi na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Čl. 130. propisano je da se prijem u radni odnos vrši na osnovu konkursa, te da direktor ustanove raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos. Takođe je propisano da kandidat nezadovoljan odlukom o izabranom kandidatu može da podnese prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Analiza prestanka radnog angažovanja podnositeljke pritužbe u BŠ “L. D.” iz B. sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u ovom predmetu zadatak Poverenika bio je da ispita da li je odlukom da ne nastavi sa radnim angažovanjem S. R, BŠ „L. D.” izvršila prema njoj diskriminaciju na osnovu njenog ličnog svojstva – trudnoće i odlaska na porodiljsko odsustvo.

Da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju postupanje škole bilo diskriminatorno, od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja, iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je škola prema njoj izvršila akt diskriminacije, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza leži na školi.

U ovom predmetu podnositeljka pritužbe učinila je verovatnim akt diskriminacije, u smislu čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, u toku postupka utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe u BŠ “L. D.” iz B. neprekidno bila radno angažovana punih osam godina, sukcesivnim sklapanjem ugovora o radu na određeno vreme, da posle odlaska na porodiljsko odsustvo škola sa njom nije sklopila novi ugovor, te se osnovano može pretpostaviti da je razlog za takvo postupanje škole prema podnositeljki pritužbe bila upravo njena trudnoća, odnosno odlazak na porodiljsko odsustvo. S obzirom na to da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi BŠ “L. D.” iz Beograda. Saglasno tome, mora se oceniti da li činjenice i dokazi koje je škola ponudila u prilog tvrđenju da nije izvršila diskriminaciju pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoje objektivni faktori zbog kojih sa podnositeljkom pritužbe nije sklopila novi ugovor o radu, koji nisu ni u kakvoj vezi sa njenom trudnoćom i porodiljskim odsustvom, a koji pružaju objektivno i razumno opravdanje za takav postupak škole.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja BŠ „L. D.” da se podnositeljka pritužbe, tokom radnog angažovanja na određeno vreme a pre odlaska na porodiljsko odsustvo, prijavila na konkurs za zapošljavanje na radno mesto nastavnika/ce klasičnog baleta, koji je objavljen 1. septembra 2010. godine, kao i da na prehodnoj proveri radnih sposobnosti – audiciji, koja je u okviru ovog konkursa sprovedena, S. R. nije postigla zadovoljavajuće rezultate, odnosno, ocenjena je sa „ne zadovoljava”, zbog čega nije primljena u radni odnos na neodređeno vreme. Takođe, Poverenica je cenila i navode iz izjašnjenja direktorke škole da podnositeljka pritužbe „nije uvažavala savete, sugestije i pomoć starijih koleginica i drugog stručnog kadra škole, usled čega rukovodstvo škole duže vreme nije bilo zadovoljno njenim radom i postignutim rezultatima.”
U vezi sa tim, Poverenica najpre konstatuje da je škola nastavljala da radno angažuje S. R, po ugovoru o radu na određeno vreme iako njenim radom nije bila zadovoljna. Iako je neshvatljivo da je poslodavac punih osam godina zadržao u neprekidnom radnom odnosu osobu čijim radom i rezultatima rada nije zadovoljan, posebno ako se ima u vidu da se radi o nastavnom radu sa mladima, koji se mora realizovati uz poštovanje svih standarda kvaliteta, poverenica smatra prihvatljivim obrazloženje koje je škola dala: – da su nastavnici/ce klasičnog baleta deficitaran kadar, što je opštepoznata činjenica, te da nije imala drugih mogućnosti da obezbedi redovno odvijanje nastave, osim da nastavi sa radnim angažovanjem S. R.

3.11. U izjašnjenju koje je dostavila, škola je detaljno obrazložila razloge zbog kojih rukovodstvo škole nije bilo zadovoljno radom podnositeljke pritužbe. Detaljno su obrazloženi i razlozi zbog kojih podnositeljka pritužbe nije dobila zadovoljavajuću ocenu na prethodnoj proveri radnih sposobnosti zaposlenih – audiciji, sprovedenoj u okviru konkursa koji je raspisan 1. septembra, 2010. godine, pre nego što je zatrudnela i otišla na porodiljsko odsustvo. Poverenica je uzela u obzir i činjenicu da je 21. februara 2012. godine, takođe pre odlaska podnositeljke pritužbe na porodiljsko odsustvo, bio raspisan još jedan konkurs za zapošljavanje na radnom mestu nastavnika/ce klasičnog baleta u BŠ „L. D.” i da na tom konkursu nije izabran ni jedan kandidat/kinja, jer to potvrđuje da je škola nastojala da popuni radno mesto nastavnika/ce klasičnog baleta. Takođe, uzela je u obzir i činjenicu da je pre odlaska na porodiljsko odsustvo S. R, škola radno angažovala, po osnovu ugovora na određeno vreme, D. V, koja je kasnije i primljena u radni odnos na neodređeno vreme.

Sagledavajući celokupno stanje stvari, Poverenica konstatuje da je škola ponudila dovoljno uverljive činjenice i dokaze na osnovu kojih se može pouzdano zaključiti da je odluka škole da ne nastavi sa radnim angažovanjem S. R. zasnovana na objektivnim razlozima, koji nisu u vezi sa njenom trudnoćom i odlaskom na porodiljsko odsustvo, odnosno da postoji objektivno i razumno opravdanje zbog kojeg škola nije sklopila novi ugovor sa S. R.

3.12. Iako Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije nadležan da analizira i utvrđuje eventualne povrede radnih prava zaposlenih, Poverenica smatra potrebnim da se u ovom slučaju osvrne na deo izjašnjenja BŠ „L. D.” u kojem se navodi da je neprekidno osmogodišnje angažovanje S. R. u ovoj školi bilo zakonito, te da „nije bilo osnova da zaposlenoj radni odnos koji je zasnovan na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno vreme, bez obzira na dužinu trajanja”.

Naime, čl 37. Zakona o radu propisano je da se radni odnos na određeno vreme zasniva na period koji ne može trajati duže od 12 meseci. Po pitanju međusobnog odnosa, odnosno, veze između čl. 132. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim se reguliše pitanje radnog odnosa na određeno vreme u ustanovama obrazovanja i čl 37. Zakona o radu, primenjuje se čl. 2. st. 1. Zakona o radu kojim se utvrđuje da se odredbe ovog zakona primenjuju na zaposlene koji rade na teritoriji RS kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica – poslodavca (…), ako zakonom nije drugačije određeno. Dakle, Zakon o radu je lex generalis po pitanju regulisanja radnih odnosa zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, odnosno, uređuje sva pitanja koja nisu regulisana posebnim zakonom, u ovom slučaju Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uređuje neke posebne slučajeve radnog odnosa na određeno vreme (radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana, do preuzimanja zaposlenog, do izbora kandidata na konkursu – do završetka školske godine), ali ne propisuje da radni odnos na određeno vreme može trajati beskonačno, s obzirom da bi takav stav bio u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o radu i namerom zakonodavca da kreira poseban vid radnog odnosa koji će trajati do okončanja određenih poslova koji po svojoj prirodi traju određeni kraći vremenski period (sezonski poslovi, rad na projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i koji postojeći broj zaposlenih ne može izvršiti). Poverenica na kraju ističe da je ispravan stav škole da u obrazovnim ustanovama, na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, radni odnos na određeno vreme ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme, međutim, ova zakonska odredba znači da zaposleni ne može biti primljen u radni odnos na neodređeno vreme bez sprovedenog konkursa, a ne da može biti zaposlen na određeno vreme sve dok poslodavac tako želi, što je u suprotnosti sa samom prirodom radnog angažovanja na određeno vreme i odredbama Zakona o radu.

3.13. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da porodica i majka prema Ustavu RS uživaju posebnu zaštitu, što je i potvrđeno novim izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je stupio na snagu nakon prestanka radnog odnosa podnositeljke pritužbe. Naime, čl. 187. ovog zakona propisano je da se zaposlenoj za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, koja je ugovorom zasnovala radni odnos na određeno vreme, ugovor produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. Ukazujući na ovu veoma važnu zakonsku odredbu, Poverenica posebno naglašava da prilikom odlučivanja o radnopravnom statusu zaposlenih žena poslodavac može da razmatra i kvalifikuje isključivo kvalitet njihovog rada i angažovanja, a ne i okolnosti koje se odnose na trudnoću, roditeljstvo ili porodični status. Zapravo, samo rezultati rada, stručnost i kvalitet rada zaposlenih mogu biti relevantni kriterijumi prilikom donošenja odluka o radnopravnom statusu i daljem angažovanju zaposlenih žena.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi S. R. iz B. nije utvrđeno da je BŠ „L. D.” iz B. diskriminisala podnositeljku pritužbe na osnovu njenih ličnih svojstava – pola i porodičnog statusa.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba S. R. protiv baletske škole L. D. zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada