del. br. 07-00-403/2013-02 datum: 28. 6. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo S. m. s. i t. S. o. o. O. b. M. protiv poslodavca, O. b. M, zbog diskriminacije na radnom mestu na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio S. m. s. i t. S. o. o. O. b. M. protiv poslodavca, O. b. M. zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.

1.2. U pritužbi je I. G, predsednik sindikalne organizacije naveo sledeće:

– da direktor O. b. M. već treću godinu za redom poklon čestitku povodom 8. Marta – Međunarodnog praznika žena, uručuje samo radnicama koje nisu članice sindikata;
– da je sindikat nekoliko puta, pisanim i usmenim putem, skrenuo pažnju direktoru i upozorio ga da ovakvim postupanjem diskriminiše članice sindikata, ali da njihove molbe nisu naišle na razumevanje poslodavca;
– da smatraju da su ovakvim postupanjem poslodavca, članice sindikata diskriminisane na osnovu ličnog svojstva – članstva u sindikalnoj organizaciji.

1.3. Uz pritužbu je dostavljeno: molbe sindikalne organizacije koje su upućene direktoru bolnice br. 269 od 21. marta 2013. godine i br. 186 od 21. marta 2011. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka upućen zahtev N. S, direktoru O. b. M, da se u roku od 15 dana od dana prijema zahteva izjasni na navode iz pritužbe.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog je navedeno:

– da je u O. b. M. ima 101 zaposlenih, od čega je 79 žena;
– da od 79 zaposlenih žena, 19 nisu članice ni jednog od dva registrovana sindikata;
– da nijedan predsednik sindikata nije dao predlog kako da se zajednički organizuje proslava Međunarodnog dana žena;
– da to što 19 radnica nisu članice nijednog sindikata, ne znači da ne zaslužuju pažnju na ovaj praznik;
– da nije bio u situaciji da drugačije postupi, kao i da smatra da ne bi bilo u redu da sve zaposlene dobiju poklon po dva osnova, a da 19 radnica bude na neki način zapostavljeno;
– da smatra da su na ovaj način ispoštovane sve zaposlene i da nije bilo diskriminacije;
– da zbog mnogobrojnih poslovnih obaveza nije bio u mogućnosti da se sastane sa predsednikom sindikata kako bi razgovarali o ovoj stvari;
– da postavlja pitanje zašto predsednik sindikata nije dao čestitke i za ovih 19 zaposlenih, kada uzima sredstva za sindikalnu nadoknadu od svih zaposlenih;
– da do sada nije imao primedbi i problema sa zaposlenima, kao ni sa članovima drugog sindikata, te smatra da je ova pritužba lični stav predsednika sindikata a ne mišljenje zaposlenih;
– da odbacuje navode iz pritužbe.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljen izvod o stanju i promeni sredstava O. b. M. br. 91 od 3. juna 2013. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka je, iz navoda iz pritužbe i dostavljenih isprava, utvrđeno da je I. G, predsednik S. m. s. i t. S. o. o. O. b. M. protiv poslodavca, O. b. M. uputio dopis direktoru bolnice br. 269 od 21. marta 2013. godine. Uvidom u dopis, utvrđeno je da je sindikat upozorio direktora da je i ove godine prekršio Zakon o zabrani diskriminacije i ponovo napravio razliku između članica sindikata i ostalih zaposlenih, tako što je poklon čestitku za 8. mart uručio samo radnicama koje nisu članice sindikata. Utvrđeno je i da je sindikat zamolio direktora da zakaže sastanak da reprezentativnim sindikatima u cilju prevazilaženja posledica učinjene diskriminacije.

2.2. Uvidom u dopis br. 186 od 21. marta 2011. godine utvrđeno je da je I. G, predsednik S. m. s. i t. S. o. o. O. b. M. protiv poslodavca, O. b. M. uputio protest direktoru bolnice povodom diskriminatornog postupanja prema članicama sindikata jer je, kako je navedeno, direktor povodom Međunarodnog praznika žena poklon čestitku uručio samo radnicama koje nisu članice sindikata, da predstavnici sindikata smatraju da su ovakvim postupanjem članice sindikata stavljene u neravnopravan položaj i traže da se nejednakost otkloni i da se direktor izvini svim članicama sindikata. Utvrđeno je i da su predstavnici sindikata, ovim dopisom, uputili molbu direktoru da ispravi propust prema radnicama koje su stavljene u lošiji položaj, kako ne bi morali da zaštitu svojih prava traže od nadležnih institucija.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvu. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada br. 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje propisano je da radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalne slobode. Dalje je propisano da se takva zaštita može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj da se zaposlenje radnika podredi uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim sredstvima nanese šteta zbog toga što je on član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih časova ili, pristankom poslodavca, za vreme radnih časova.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom čl. 55. st. 1. propisano je da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , a diskriminacija je definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije, a odredbom čl. 25. zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 16. kojom je propisana zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored toga, Zakonom o zabrani diskriminacije propisani su i teški oblici diskriminacije , pa se kao jedan od vidova teške diskriminacije propisuje diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica.

3.6. Zakon o radu takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.7. Nesporno je među strankama da je N. S, direktor O. b. M. 2013. godine poklon čestitke povodom Međunarodnog dana žena 8. marta dodelio samo zaposlenim ženama koje nisu članice sindikata.

3.8. Na osnovu navoda iz dopisa sindikata br. 186 od 21. marta 2011. godine, upućenom direktoru, koje u toku postupka direktor nije osporio, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je direktor O. b. M. i u 2011. i 2013. godini dodelio poklon čestitku samo zaposlenim ženama koje nisu članice sindikata. U odnosu na navode iz pritužbe da je poslodavac poklon čestitke dodelio samo radnicama koje nisu članice sindikata i u 2012. godini, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da podnositelj pritužbe nije pružio dokaze kojima bi potkrepio ove navode, te u skladu sa čl. 35. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije ova činjenica nije mogla da bude utvrđena. Ipak, može se zaključiti da uskraćivanje poklon čestitke zaposlenim ženama članicama sindikata nije slučajni propust, već je postalo uobičajena diskriminatorna praksa poslodavca.

3.9. Poverenica je cenila navode iz izjašnjenja direktora O. b. M. da samo 19 zaposlenih radnica nisu članice sindikata i da su na taj način bile uskraćene za poklon čestitke od sindikalne organizacije, da je smatrao da i one zaslužuju poklon za praznik, da je ovakvim postupanjem izjednačio sve zaposlene jer smatra da ne bi bilo u redu da neke zaposlene dobiju poklon čestitku po osnovu članstva u sindikatu i od poslodavca, a neke zaposlene samo po jednom osnovu. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre podseća da je članstvo u sindikalnoj organizaciji slobodna volja zaposlenog i da je na zaposlenom da odluči da li će biti član neke sindikalne organizacije. Ukoliko se zaposleni odluči da pristupi sindikatu, on ima prava i obaveze koje proističu iz ovog članstva. Međutim, prava i obaveze koje pojedini zaposleni ima na osnovu članstva u sindikatu ne smeju biti razlog za različito postupanje poslodavca, odnosno, poslodavac ne može da uskraćuje ili ograničava prava na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji. O. b. M. je poslodavac svim zaposlenima, bez obzira na činjenicu da li su oni članovi sindikata ili nisu, te samim tim nije prihvatljivo pravljenje razlike koje se zasniva na članstvu u sindikalnoj organizaciji. Poverenica je stava da je u konkretnom slučaju irelevantno da li je sindikat obezbedio poklon čestitku za zaposlene žene (članice sindikata) za Međunarodni dan žena. Naime, poklon čestitke povodom praznika, kao što su paketići za Novu godinu i čestitke za 8. mart, ne spadaju u zaradu, već u druga primanja zaposlenih, pa stoga poslodavac ima mogućnost ali ne i obavezu da omogući ova primanja zaposlenima. Međutim, ukoliko poslodavac donese odluku da se zaposlenima obezbede druga primanja po bilo kom osnovu, ta primanja moraju biti jednako dostupna svima na koja se odnose. U konkretnom slučaju, poslodavac može da donese odluku da će povodom Međunarodnog dana žena dodeliti poklon čestitke zaposlenim ženama, ali se ta poklon čestitka mora obezbediti svim ženama zaposlenim kod poslodavca.

3.10. Povodom navoda iz izjašnjenja da je trebalo da se i reprezentativni sindikati uključe u proslavu Međunarodnog dana žena i da omoguće da i 19 zaposlenih koje nisu članice sindikata dobiju poklon čestitku, Poverenica ukazuje da se obaveza sindikata odnosi samo na članove i članice sindikata, jer proističe iz članstva u sindikatu, odnosno, da sindikat nema obavezu da omogućava pogodnosti koje proističu iz članstva, zaposlenima koji nisu članovi sindikalne organizacije. S druge strane, obaveze i prava iz radnog odnosa proističu iz ugovora o radu, pa se samim tim moraju odnositi podjednako i u istom obimu na sve koji su u radnom odnosu kod poslodavca.

3.11. Povodom navoda iz izjašnjenja koji se odnose na raspodelu finansijskih sredstava iz sindikalne članarine koju plaćaju zaposleni, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da to pitanje ne spada u nadležnost ovog državnog organa.

4. MIŠLjENjE

O. b. M. je 2011. i 2013. godine uručila poklon čestitke povodom Međunarodnog dana žena samo zaposlenim radnicama koje nisu članice sindikata, čime je izvršila težak oblik diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji, zabranjen čl. 25. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi sa čl. 6. i čl. 13. st. 1. t. 6. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 18. Zakona o radu.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje O. b. M. i N. S, direktoru O. b. M, kao odgovornom licu da:

5.1. Objavi na oglasnoj tabli O. b. M. pisano izvinjenje zaposlenim ženama članicama sindikata zbog diskriminatornog postupanja prema njima na osnovu sindikalne pripadnosti, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

5.2. Ubuduće vodi računa da svojim postupcima ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na članstvu u sindikalnoj organizaciji ili bilo kom drugom ličnom svojstvu.

Potrebno je da O. b. M. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o postupanju po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko O. b. M. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba S. m. s. i t. S. o. o. O. b. protiv O. b. M. zbog diskriminacije po osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji u oblasti rada i zapošljavanja