br. 07-00-557/2013-02 datum: 25. 10. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela S. B. iz L, protiv Zavoda za zaštitu spomenika kulture u K. zbog diskriminacije na osnovu mesta prebivališta u oblasti rada. U toku postupka je utvrđeno da je S. B. bila članica stručnog tima na projektu konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu crkve S. T. u K. Kada je prema proceni rukovoditeljka radova B. D, bilo neophodno upućivanje poziva S. B. radi angažovanja na određenim radovima, Zavod za zaštitu spomenika kulture je onemogućio njeno angažovanje na ovim poslovima, zato što nema prebivalište u K. Ovu odluku direktorka zavoda je usmeno saopštila rukovoditeljki radova u kasnijoj fazi projekta. Rukovoditeljka radova je ovu odluku direktorke, kao i razlog neangažovanja S. B. na ovim poslovima konstatovala u službenoj belešci koju je sačinila. Po sprovedenom postupku utvrđeno je da S. B. nije angažovana za obavljanje posla na ikonostasu crkve S. T. u K. samo zato što nema prebivalište u K, iako je u pogledu stručne spreme i profesionalnih standarda ispunjavala uslove, a po proceni rukovoditeljke radova je bilo potrebno njeno učešće u određenoj fazi radova. Postavljanje ovog uslova u konkretnom slučaju nije bilo dopušteno i opravdano. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je Zavod za zaštitu spomenika kulture u K. izvršio akt neposredne diskriminacije na osnovu mesta prebivališta, jer nije omogućio radno angažovanje S. B. na projektu konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu crkve S. T. u K. zato što nije iz K. Zavodu za zaštitu spomenika kulture je preporučeno da prilikom izbora kandidata i kandidatkinja za bilo koji vid radnog angažovanja poštuje imperativne zakonske propise prema kojima bilo koje lično svojstvo lica mora predstavljati stvarni i odlučujući uslova za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se obavlja, da mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama zavoda, kao i da ubuduće vodi računa da okviru obavljanja svoje delatnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila S. B. iz L. protiv Zavoda za zaštitu spomenika kulture u K. i V .M, v. d. direktorke zavoda.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je bila predviđena za članicu stručnog tima za obavljanje poslova na projektu konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu crkve S. T. u K.;
– da je zbog odluke V. M, v. d. direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture u K. onemogućena da radi na ovim poslovima;
– da je V. M. ovu odluku usmeno saopštila B. D, rukovoditeljki radova;
– da je njeno učešće u stručnom timu na ovom projektu odredila B. D, rukovoditeljka radova, ali neposredno pred potpisivanje ugovora V. M. je saopštila rukovoditeljki radova da S. B. ne može biti članica tima zato što nije iz K, a da je politička odluka grada da na projektu ne mogu da rade oni koji nisu iz K.;
– da je direktorki zavoda poznato da je nekoliko godina živela u K. i da je tada radila na određeno vreme u zavodu, kao i da ne vidi ni jedan stručni razlog zbog kojeg ne može da učestvuje po pozivu rukovoditeljke radova na ovim poslovima, s obzirom na svoju biografiju;
– da je ovakva odluka direktorke zavoda neprimerena i izražava najgrublji oblik diskriminacije u oblasti u kojoj bi trebalo da se vrednuje znanje, a ne teritorijalna, verska ili politička pripadnost;
– da je stavljena u neravnopravan položaj prilikom izbora kandidata za obavljanje posla na ikonostasu crkve S. T. u K. isključivo zbog njenog ličnog svojstva – zato što nije rođena i ne živi u K.

1.3. Uz pritužbu je dostavila službenu belešku B. D. od 24. jula 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture u K. i B. D, rukovoditeljke radova.

1.5. U izjašnjenju V. M, v. d. direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture u K, navedeno je:

– da je tačno da je S. B. u više navrata bila zaposlena u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u K. na određeno vreme, najpre zbog zamene zaposlene B. D, a potom i zbog povećanog obima posla;
– da je S. B, ugovor o radu br. 1179/1 od 1. novembra 2012. godine istekao 18. marta 2013. godine, jer je prestala potreba za njenim radom na određeno vreme, odnosno, zbog prestanka povećanog obima posla;
– da je S. B. bila članica projektnog tima za realizaciju projekta konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu crkve S. T. u K, za čije sufinansiranje je Zavod za zaštitu spomenika kulture podneo prijavu na konkurs koji je raspisalo Ministarstva kulture i informisanja RS za sufinansiranje projekta u oblasti kulturnog nasleđa;
– da sufinansiranje navedenog projekta nije odobreno, pa samim tim nije došlo ni do zaključenja bilo kakvog ugovora, niti je realizovan sastav stručnog tima za sprovođenje projekta;
– da je sredstva za izvođenje konzervatorsko restauratorskih radova na ikonostasu crkve S. T. u K. obezbedio grad, tako što je Skupština grada K. usvojila finansijski plan zavoda;
– da je netačno da je neko iz uprave grada K. ili rukovodstva zavoda doneo „političku odluku”, koja je diskriminatorska ili na bilo koji način ugrožava ravnopravnost zaposlenih ili angažovanih lica po osnovu ugovora bez zasnivanja radnog odnosa;
– da je Zavod za zaštitu spomenika kulture u K, kao naručilac radova, a na predlog B. D, rukovoditeljke radova, uputio pozive za rad na ikonostasu crkve S. T. u K. i J. B. iz P. i D. P. iz B.;
– da su, takođe na predlog B. D, a preko studentske zadruge angažovani D. P, S. S, V. V, M. J, K. G. i A. Z;
– da je nesporno da B. D. nije uputila poziv S. B. za obavljanje posla na ikonostasu crkve S. T. u K, kao i da S. B. nije otkazano angažovanje, jer ne može biti prekinut ili otkazan ugovor koji nije ni zaključen;
– da je Zavod za zaštitu spomenika kulture u K, kao naručilac radova doneo odluku o sprovođenju javne nabavke čiji je predmet nabavka usluga – sedam honorarnih saradnika u cilju zaključivanja ugovora o izvođenju preostalih radova na ikonostasu crkve S. T. u K. i ikonostasu crkve S. I. u S. kod K. i objavio poziv za podnošenje ponuda i tendersku dokumentaciju na portalu javnih nabavki u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama.

1.6. Uz izjašnjenje su priloženi sledeći dokazi: 1) pozivi za angažovanje na radovima na ikonostasu crkve S. T. u K. upućeni D. P. iz B. i J. B. iz P, kao i putni nalozi za ova lica, 2) spisak angažovanih lica preko Omladinske zadruge u K, 3) izjave B. D. od 7. avgusta i 4. septembra 2013. godine, 4) službena beleška u vezi primene Zakona o javnim nabavkama od 7. avgusta 2013. godine.

1.7. U izjašnjenju B. D, rukovoditeljke radova, navedeno je:

– da je S. B. imenovana za članicu stručnog tima po rešenju br. 981/1 od 10. oktobra 2012. godine;
– da je bila sigurna da će S. B. svojim iskustvom, stručnošću i posvećenošću poslu biti od velike pomoći, s obzirom da je sa njom sarađivala na istim projektima od septembra 2011. godine do marta 2013. godine, kada joj je prestao ugovor o radu;
– da je uobičajena procedura angažovanja lica za obavljanje posla na ikonostasu crkve S. T. u K. takva da se upućuje poziv saradniku za dolazak i učešće na radovima;
– da je obavestila V. M, v. d. direktorku zavoda da planira da pozove i S. B, na šta joj je direktorka najpre odgovorila da će razmisliti, a zatim joj u sledećem razgovoru saopštila da ne može da pozove S. jer nije iz K, a s obzirom da projekat finansira grad K, imaju pravo da traže da saradnici budu iz K;
– da je postupila po nalogu v. d. direktorke zavoda, mada je očekivala da će se S. B. priključiti timu, ali pošto nije, bila je prinuđena da reorganizuje ekipu i plan radova, jer u K. nema dovoljno stručnih lica za obavljanje ovog posla;
– da je S. B. saopštila odluku v. d. direktorke, iako je znala da je S. odbila pozive za druge poslove zbog učešća na ovom projektu;
– da je u međuvremenu sprovedena javna nabavka za saradnike na projektu čijim radovima rukovodi, tako da je istog dana bilo otvaranje ponuda, mada su radovi bili zaustavljeni mesec dana ranije;
– da se na nju vrši veliki pritisak i da strahuje kakve će biti posledice.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u službenu belešku br. 928/1 od 24. jula 2013. godine, koju je sačinila i potpisala B. D, utvrđeno je da joj je V. M, v. d. direktorka, 16. jula 2013. godine saopštila da ne može da angažuje S. B, slikarku restauratorku, zato što S. B. nije iz K, a kako se na sednicama skupštine više puta pominjalo da moraju biti angažovani samo K, svi su dužni da poštuju takvu odluku. Takođe je naznačeno da je S. B. bila predviđena za rad na ovim poslovima, po rešenju o imenovanju stručnog tima za obavljanje posla na ikonostasu crkve S. T. u K.

2.2. Uvidom u putne naloge, koji su dostavljeni uz izjašnjenje, utvrđeno je da je Zavod za zaštitu spomenika kulture u K. angažovao spoljne saradnice za obavljanje posla na ikonostasu crkve S. T. u K. i J. B. iz P, više puta u periodu od maja do jula 2013. godine, kao i D. B. iz B, više puta periodu od maja do jula 2013. godine.

2.3. Iz izjave B. D, rukovoditeljke radova od 7. avgusta 2013. godine, utvrđeno je da je za završetak radova na ikonostasu crkve S. T. u K. po projektu koji finansira grad K, angažovano šest saradnika, i to: D. P, S. S. i V. V. u trajanju od 30 radnih dana, kao i M. J, K. G. i A. Z. u trajanju od 45 radnih dana. Ova lica imaju prebivalište u K, osim M. J. sa prebivalištem u V. B, što je utvrđeno uvidom u spisak lica koja je Zavod za zaštitu spomenika kulture angažovao preko Omladinske zadruge u K.

2.4. Iz izjave B. D. br. 1181/1 od 4. septembra 2013. godine, utvrđeno je da su kandidati i kandidatkinje za obavljanje posla na ikonostasu crkve S. T. u K. morali da ispune uslove koji se tiču stručne spreme, znanja i iskustva, s obzirom na vrstu radova koji su planirani projektom, a da je direktorka zavoda naknadno postavila i uslov da angažovana lica budu iz K, s obzirom da projekat finansira grad K.

2.5. Takođe, iz navedene izjave B. D. utvrđeno je da na početku radova nije bilo neophodno angažovanje S. B, dok je za fazu radova u kojoj je bila potrebna konsolidacija nedostajućih delova i pozlate procenila da je potrebno njeno prisustvo, ali je direktorka zavoda onemogućila da uputi poziv S. B, zato što nije iz K.

2.6. Uvidom u službenu belešku od 7. avgusta 2013. godine, koju je sačinila diplomirana pravnica Zavoda za zaštitu spomenika kulture u K, utvrđeno je da je direktorka zavoda naložila rukovoditeljki radova da otkaže angažovanje svim licima na projektu konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu Crkve S. T. u K. koja su bila angažovana preko Omladinske zadruge u K. Ovo iz razloga što je, po obaveštenju službe računovodstva zavoda, ukupna bruto zarada svih lica koja su bila angažovana prelazila iznos od 400.000 dinara, zbog čega je bilo neophodno primeniti Zakon o javnim nabavkama.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Prema odredbi čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupe lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako u čl. 16. st. 1. propisana zabrana diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz st. 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.5. Iako Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, prema zahtevu iz izjašnjenja, nije dostavljen spisak lica koja su činila sastav stručnog tima na projektu konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu crkve S. T. u K, činjenica da je S. B. bila članica stručnog tima utvrđena je na osnovu saglasnih navoda iz izjašnjenja direktorke zavoda i iskaza rukovoditeljke radova, koje su potvrdile ovu činjenicu. Nesporno je da S. B. nije angažovana za obavljanje posla na ikonostasu crkve S. T. u K, iako je prema proceni rukovoditeljke radova bilo potrebno njeno učešće u određenoj fazi radova.

3.6. Imajući u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, u konkretnom slučaju potrebno utvrditi iz kojih razloga je S. B. onemogućeno obavljanje posla na ikonostasu crkve S. T. u K, odnosno, da li je na odluku da ne bude angažovana na ovom poslu, isključivo uticala činjenica što S. B. nema prebivalište u K.

3.7. Prema tvrđenju S. B, direktorka zavoda je odlučila da ona ne bude angažovana na ovim poslovima zato što nije iz K. i ovu odluku je usmeno saopštila rukovoditeljki radova. Ove tvrdnje su potvrđene uvidom u službenu belešku B. D, kao i iz njenog iskaza koji je dostavila u toku postupka. Budući da je u ovom predmetu podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije, saglasno čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, na Zavodu za zaštitu spomenika kulture u K, protiv koga je pritužba podneta, leži teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti. Međutim, Zavod za zaštitu spomenika kulture u K. u izjašnjenju na pritužbu nije negirao tvrdnje da S. B. nije upućen poziv za obavljanje radova na ikonostasu crkve S. T. u K. samo zato što nije iz K. Prema tome, može se konstatovati da nije sporno da Zavod za zaštitu spomenika kulture u K. nije uputio poziv za angažovanje na ovim radovima S. B. zato što nije iz K.

3.8. U izjašnjenju V. M, direktorke zavoda navedeno je da S. B. nije upućen poziv za angažovanje na ovim poslovima jer nije imala zaključen ugovor sa zavodom, niti je tada bila u radnom odnosu, s obzirom da joj je ugovor o radu na određeno vreme istekao 18. marta 2013. godine, zbog čega „ne može biti prekinut ili otkazan ugovor koji nije ni zaključen”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ovi navodi nisu relevantni u konkretnom slučaju. Naime, iako je nesporno da S. B. nije bila u radnom odnosu kod ovog poslodavca u trenutku kada je rukovoditeljka radova planirala da joj uputi poziv za angažovanje na ovim poslovima, krajem jula 2013. godine, ova okolnost nije bila smetnja za njeno angažovanje. To je potvrđeno i u iskazu rukovoditeljke radova, koja je navela da je uobičajena praksa angažovanja lica za obavljanje radova na ikonostasu crkve S. T. u K. bila upućivanje poziva licima za dolazak i učešće na radovima. Pored toga, Zavod za zaštitu spomenika kulture je za radove na ovom projektu angažovao nekoliko osoba preko Omladinske zadruge u K, koje nisu bile u radnom odnosu kod ovog poslodavca.

3.9. Poverenica ukazuje da u konkretnom slučaju nisu od značaja ni navodi iz izjašnjenja da Zavodu za zaštitu spomenika kulture u K. nije odobreno sufinansiranje projekta od Ministarstva kulture i informisanje RS, već je finansijska sredstva za izvođenje ovih radova obezbedio grad K, zbog čega „navedeni projekat u smislu sastava stručnog tima za sprovođenje nije realizovan.” Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nesporno je da je rukovoditeljka radova u jednom trenutku procenila da je potrebno učešće S. B. na ovim poslovima, imajući u vidu njenu stručnost, znanje, iskustvo i posvećenost poslu, ali joj nije uputila poziv s obzirom da je S. B. iz L, a po usmenom nalogu direktorke mogla su da se angažuju samo lica iz K. Pored toga, Poverenica napominje da je u konkretnom slučaju u pitanju isti projekat, pa okolnost koja je dovela do promene lica koje finansira projekat konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu crkve S. T. u K, odnosno, činjenica da projekat finansira grad K. a ne ministarstvo, nije od uticaja na izbor lica, odnosno promenu stručnog tima koja su predviđena za učešće na ovom projektu.

3.10. Evidentno je i da uslov da na projektu mogu učestvovati samo K. nije postojao u početnoj fazi projekta, već ga je direktorka zavoda naknadno usmeno saopštila rukovoditeljki radova. To potvrđuje i činjenica da je Zavod za zaštitu spomenika kulture za obavljanje posla na ikonostasu crkve S. T. u K. u periodu do jula 2013. godine angažovao i lica koja nisu bila iz K, već sa prebivalištem u B. i P. Imajući u vidu ovu činjenice, Poverenica najpre ukazuje da se u postupcima radi zaštite od diskriminacije ispituje konkretan akt diskriminacije, odnosno, postupanje lica protiv kojeg je pritužba podneta u konkretnoj situaciji, a da je irelevantno kakvo je njegovo ponašanje i postupanje u nekim drugim situacijama. To znači da Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je u konkretnom slučaju odbio da angažuje S. B. zato što nije iz K, ne može uspešno oboriti pretpostavku da je diskriminisao S. B. zbog njenog prebivališta pozivajući se na to da je na navedenom projektu angažovao i lica koja nisu bila iz K. Istinitost ove činjenice ne obara pretpostavku da je u konkretnom slučaju diskriminacija izvršena.

3.11. Iz izjave rukovoditeljke radova od 7. avgusta 2013. godine, utvrđeno je da je za završetak radova na ikonostasu crkve S. T. u K. bilo potrebno angažovanje šest saradnika, čija su imena navedena. Prema spisku lica koja je Zavod za zaštitu spomenika kulture angažovao preko Omladinske zadruge u K. utvrđeno da petoro od navedenih saradnika imaju prebivalište u K, dok jedna osoba ima prebivalište u V. B, što je u neposrednoj blizini K, na udaljenosti od oko 24 km, a mesta su povezana međugradskim prevozom. Rukovoditeljka radova je u službenoj belešci konstatovala „da joj je 16. jula 2013. godine direktorka zavoda saopštila da ne može da angažuje S. B. za radove na ikonostasu crkve S. T. u K. iz razloga što S. nije iz K.”. Stoga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti prilikom utvrđivanja činjenice da S. B. nije angažovana u određenoj fazi projekta zato što nema prebivalište u K. u potpunosti poklonila veru ovom iskazu rukovoditeljke radova, jer je saglasan njenom iskazu od 5. septembra 2013. godine, kao i izjavi od 4. septembra 2013. godine, imajući posebno u vidu i činjenicu da Zavod za zaštitu spomenika kulture u izjašnjenju i tokom postupka nije ni sporio da je S. B. onemogućio učešće na projektu konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu crkve S. T. u K, jer nema prebivalište u K.

3.12. Sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, sva lica u oblasti rada koja po bilo kom osnovu učestvuju u radu uživaju zaštitu od diskriminacije. Zakon o radu takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove rada i izbor kandidata za obavljanje određenog posla. Kako je prema utvrđenom činjeničnom stanju podnositeljki pritužbe onemogućeno učešće na projektu konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu crkve S. T. u K. samo zato što nema prebivalište u K, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da je zbog ovog ličnog svojstva S. B. uskraćena mogućnost da pod jednakim uslovima, u postupku izbora lica za obavljanje ovog posla, bude vrednovana njena stručna sprema i profesionalne kompetencije.

3.13. Poverenica ukazuje i da u konkretnom slučaju nisu postojali opravdani razlozi za pravljenje razlike po osnovu mesta prebivališta, prilikom izbora lica za angažovanje na ovim poslovima. Naime, članom 16. st. 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključivanje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Imajući u vidu da je slična odredba sadržana i u čl. 22. st. 1. Zakona o radu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se u ovom slučaju, imajući u vidu vrstu i specifičnost posla, mesto prebivališta, odnosno teritorijalna pripadnost, ne može smatrati opravdanim uslovom prilikom angažovanja lica za obavljanje radova na ikonostasu crkve S. T. u K. Poverenica napominje da se Zavod za zaštitu spomenika kulture u K. u svom izjašnjenju nije ni pozivao na uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na ovim poslovima. Naknadnom odlukom direktorke zavoda da je neophodno da lica koja se angažuju imaju prebivalište u K, očigledno je da se Zavod za zaštitu spomenika kulture, kao naručilac posla u konkretnom slučaju, nije rukovodio potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima lica za obavljanje ovog posla. To je potvrđeno i u iskazu rukovoditeljke radova koja je zbog ovog uslova „bila prinuđena da reorganizuje ekipu, kao i plan rada, jer u K. nema dovoljno stručnih lica za obavljanje ovog posla.”

3.14. Poverenica konstatuje da Zavod za zaštitu spomenika kulture u K, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, ima punu slobodu odlučivanja o izboru lica koja će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja i sposobnosti. Međutim, Zavod za zaštitu spomenika kulture u K. ne sme da postavlja uslove koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja za radno angažovanje na određenim poslovima, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo postupanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte

3.15. Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i utvrđeno činjenično stanje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je S. B. uskraćeno angažovanje na radovima na ikonostasu crkve S. T. u K. samo zbog činjenice što nema prebivalište u K, a propisivanje ovog uslova nije bilo dopušteno i opravdano.

4. MIŠLjENjE

Zavod za zaštitu spomenika kulture u K. je S. B. onemogućio radno angažovanje na projektu konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu crkve S. T. u K. zato što nema prebivalište u K, čime je izvršio akt neposredne diskriminacije na osnovu mesta prebivališta, zabranjen čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 33. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Zavodu za zaštitu spomenika kulture u K. da:

5.1. Prilikom izbora kandidata i kandidatkinja za bilo koji vid radnog angažovanja poštuje imperativne zakonske propise prema kojima bilo koje lično svojstvo lica mora predstavljati stvarni i odlučujući uslova za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se obavlja.

5.2. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Zavoda za zaštitu spomenika kulture u K. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Zavoda za zaštitu spomenika kulture u K.

5.3. Da ubuduće, u okviru obavljanja svoje delatnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da Zavod za zaštitu spomenika kulture obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Zavod za zaštitu spomenika kulture u K. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba S. B. protiv Zavoda za zaštitu spomenika kulture zbog diskriminacije po osnovu prebivališta u oblasti rada i zapošljavanja