br. 07-00-488/15-02 datum: 28.12.2015.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi S. B. P, koja je podneta protiv Komande Žandarmerije, zbog diskriminacije na osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa. U pritužbi je navedeno da je S. B. P. samohrana majka deteta mlađeg od sedam godina, zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova, na poslovima zdravstvene zaštite u Drugom odredu Žandarmerije, na radnom mestu lekara, i da je predložena za premeštaj u budući Sektor za ljudske resurse, gde bi iste poslove radila za duplo manju platu, izgubivši UOSL status i beneficirani radni staž. Takođe, navedeno je da joj je rečeno da je razlog to što ne ide na terene u Kopnenoj zoni bezbednosti i što je žena pa time ne odgovara potrebama službe. U izjašnjenju je navedeno da je tačno da je S. B. P. predložena za premeštaj u budući sektor iz razloga što su njeni dosadašnji radni rezultati slabiji u odnosu na rezultate rada ostalih lekara u Drugom odredu, odnosno to što je bila manje produktivna i funkcionalna u odnosu na ostale zaposlene lekare u tom odredu, s obzirom da poslednjih šest, sedam godina nije uzimala učešća u izvršavanju posebnih bezbednosnih zadataka na području KZB, kao i na drugim jednodnevnim i višednevnim angažovanjima van sedišta Odreda jedinice, i da činjenica da je majka maloletnog deteta nije uticala na odluku. U toku postupka utvrđeno je da će se u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, u skladu sa reformskim procesom, formirati novi Sektor za ljudske resurse i da je Komanda Žandarmerije sačinila predlog za raspoređivanje zaposlenih u budući sektor, gde je na spisku od 14 predloženih, 12 žena, među kojima je S. B. P. Kako tokom postupka poslodavac nije pružio objektivno i razumno opravdanje za predlog da S. B. P. bude premeštena u budući Sektor za ljudske resurse, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je Komanda Žandarmerije, predlogom za nepovoljniji premeštaj S. B. P. iz Žandarmerije u Sektor za ljudske resurse, izvršila posrednu diskriminaciju na osnovu pola i porodičnog statusa, te je Komandi Žandarmerije preporučeno je da preduzme sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema zaposlenoj S. B. P.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu S. B. P, protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Žandarmerije, zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa i pola.
1.2. U pritužbi je, pored ostalog, navedeno:
– da je podnositeljka pritužbe od 10. maja 2003. godine zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova, na poslovima zdravstvene zaštite u Drugom odredu Žandarmerije, na radnom mestu lekarke, sa UOSL statusom;
– da je radne zadatke obavljala profesionalno, radeći terenski rad u otežanim uslovima u Kopnenoj zoni bezbednosti, obezbeđivala sve javne skupove i obuke, često radila prekovremeno i tri godine bila jedina lekarka Drugog odreda, bez naknade za dodatno opterećenje;
– da nikada nije dovedena u pitanje njena kompetentnost, niti je bilo šta ukazivalo na to da ne odgovara potrebama službe, već je ravnopravno sa muškarcima obavljala radne zadatke;
– da je nakon sedam godina rada u Žandarmeriji rodila dete, a ubrzo postala roditelj sa samostalnim vršenjem roditeljskog prava;
– da je obavljala sve poslove osim terenskog rada i da je čak, kada bi našla pomoć za čuvanje deteta, obavljala i poslove obezbeđenja javnih skupova u noćnim terminima, iako je oslobođena noćnog rada, a da je u kolektivu nastupilo omalovažavanje jer je svako bolovanje zbog bolesti deteta smatrano zabušavanjem, a zakonska zaštita od noćnog i terenskog rada kao zloupotreba;
– da je 29. juna 2015. godine nezvanično saznala da je predložena za premeštaj u drugu organizacionu jedinicu MUP-a Republike Srbije, radi formiranja budućeg sektora, gde bi iste poslove radila za duplo manju platu, izgubivši UOSL status i beneficirani radni staž;
– da je na pitanje zašto je predložena za premeštaj, dobila odgovor od šefa Odseka za zdravstvenu zaštitu u komandi Žandarmerije da je razlog to što ne ide na terene u Kopnenoj zoni bezbednosti i to što je žena, pa time ne odgovara potrebama službe;
– da se 7. jula 2015. godine pisanim putem obratila komandantu svog odreda sa zahtevom da joj se pisano obrazlože kriterijumi i razlozi za njen premeštaj, ali odgovor nije dobila;
– da je podnela zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, nakon čega je dobila sva dokumenta u vezi sa premeštajem;
– da je na osnovu dokumenata saznala da je bilo potrebno odabrati pet izvršilaca medicinske struke/lekar ili medicinski tehničar, bez obzira na pol i stručnu spremu;
– da u Grupi za zdravstvenu zaštitu njenog odreda zaposleno pet lekara i tri medicinska tehničara, a da je predložena ona, iako ima 12,5 godina radnog staža na tom radnom mestu, dok ostali lekari imaju sedam, šest ili godinu i po radnog staža;
– da su i u drugim odredima Žandarmerije bile predložene samo žene, a da je urgiranjem jedne od njih kod političkih zvaničnika, ona zamenjena muškarcem;
– da je daljim urgencijama još jedna žena naknadno sklonjena sa spiska za premeštaj i zamenjena osobom muškog pola;
– da je 25. i 26. juna 2015. godine Direkciji policije upućen dopis Kabineta ministra sa predlogom broja izvršilaca za premeštaj iz Žandarmerije a da je 29. juna odgovoreno direktno iz Komande Žandarmerije sa imenima izvršilaca, iako pismeni zahtev za predloge nije spušten na nivo komandanta Odreda kao kompetentnih rukovodilaca za davanje predloga iz svog odreda;
– da iz toga proizlazi da je neko unapred imao u planu da će S. B. P. biti premeštena i stavio je na spisak za odgovor Kabinetu ministra, iako tu saglasnost nije dao njen pretpostavljeni;
– da je njeno ime bilo na spisku koji je bio na stolu šefa Odseka za zdravstvenu zaštitu Komande Žandarmerije još u decembru 2014. godine.
1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je sledeća dokumentacija: 1) dopis Kabineta ministra br. 01/12248/14-80 od 25. juna 2015. godine; 2) dopis Kabineta ministra br. 01/12248/14-81 od 26. juna 2015. godine; 3) dopis Žandarmerije 03/13 br. 112-5157/2015 od 29. juna 2015. godine; 4) dopis Žandarmerije 03/13 br. 119-412/2015-683 od 6. jula 2015. godine; 5) dopis Drugog odreda Žandarmerije 03/13/13 br. 119-420/2015 od 7. jula 2015. godine i 6) dopis Žandarmerije 03/13 br. 112-5157/2015-1 od 8. jula 2015. godine.
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatražila izjašnjenje od Komande Žandarmerije.
1.5. U izjašnjenju G. D, komandanta Žandarmerije, navedeno je:
– da je na osnovu akata Kabineta ministra br. 01/12248/14-80 od 25. juna 2015. godine i 01/122481/14-81 od 26. juna 2015. godine od Komande Žandarmerije zahtevano da se u skladu sa aktuelnim reformskim procesom u MUP-u Republike Srbije, povodom uspostavljanja poslovnog procesa budućeg Sektora za ljudske resurse, dostavi predlozi za najmanje po jednog zaposlenog lekara, psihologa i medicinskog tehničara koji bi poslove i dalje obavljali detaširano u organizacionim jedinicama u kojima se nalaze, s tim da bi im radno-pravni status bio vezan za Sektor za ljudske resurse;
– da je Komanda Žandarmerije, postupajući po navedenim aktima, po pribavljenim predlozima rukovodilaca organizacionih jedinica – odreda, dostavila Direkciji policije objedinjeni odgovor, sa predlogom za raspoređivanje zaposlenih u Sektor za ljudske resurse;
– da je među predloženim bila S. B. P, zaposlena u grupi za zdravstvenu zaštitu Odseka za logistiku Drugog odreda Žandarmerije, na radnom mestu poslovi zdravstvene zaštite;
– da je nakon toga odredima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu prosleđen akt Komande Žandarmerije 03/13 br. 119-420/2015 od 07. jula 2015. godine, kojim se traži da u vezi sa prethodno dostavljenim spiskovima sa imenima zaposlenih, rukovodioci organizacionih jedinica, tj. komandanti odreda dostave pisane predloge za premeštaj;
– da je u vezi sa tim, dostavljen odgovor Drugog odreda aktom 03/13/13 br. 119-420/2015 od 7. jula 2015. godine, gde je pored ostalih zaposlenih koji su predloženi za premeštaj u Sektor za ljudske resurse i S. B. P;
– da je Direkciji policije aktom Komande Žandarmerije 03/13 br. 112-5157/2015-1 od 8. jula 2015. godine dostavljen na odobrenje predlog za raspoređivanje zaposlenih u Žandarmeriji u Sektor za ljudske resurse, gde je u odnosu na prethodno dostavljeni akt 03/13 br. 112-5157/2015 od 29. juna 2015. godine, umesto prethodno predložene M. M. iz Petog odreda naknadno predložen S. R;
– da je u Odseku za zdravstvenu zaštitu Odeljenja za logističku podršku i normativno pravne poslove, sa Grupama za zdravstvenu zaštitu u Odseku za logistiku u Odredima, sistematizovano 58 radnih mesta – lekari, medicinski tehničari, psiholozi i stomatolozi, od čega je popunjeno 45 radnih mesta na kojima su raspoređene 24 osobe ženskog pola, kao i 21 osoba muškog pola, što izraženo u procentima iznosi da 53,4% zaposlenih jesu osobe ženskog pola, dok 46,6% zaposlenih čine osobe muškog pola;
– da su kriterijumi na osnovu kojih su rukovodioci organizacionih jedinica odlučivali koje će zaposlene iz delokruga zdravstveno-psiholoških poslova u Žandarmeriji predložiti za premeštaj u Sektor za ljudske resurse MUP-a RS, bili: rezultati rada zaposlenih, odnos prema radnim obavezama, odnosno njihova produktivnost i funkcionalnost u izvršavanju službenih zadataka koji su povereni Žandarmeriji, sa akcentom na izvršavanju posebnih zadataka u terenskim uslovima rada u Kopnenoj zoni bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i višednevnim angažovanjima jedinice van sedišta odreda;
– da je važećim aktom o sistematizaciji radnih mesta u MUP-u RS predviđeno da se u svim odredima Žandarmerije broj izvršilaca-lekara smanji sa pet na četiri,
– da je struktura zaposlenih i postupanje po navedenim kriterijumima na osnovu kojih je odlučivano koji će zaposleni iz Žandarmerije biti predloženi za premeštaj u Sektor za ljudske resurse, rezultirala činjenicom da su od 14 zaposlenih predloženih za premeštaj, samo dva zaposlena muškarca, dok su ostalo zaposlene žene;
– da se razlozi za izmenu akta Komande Žandarmerije 03/13 br. 112-5157/2015 od 29. juna 2015. godine, aktom 03/13 br. 112-5157/2015-1 od 8. jula 2015. godine, gde je umesto prvobitno predložene M. M, naknadno predložen za premeštaj u Sektor za ljudske resurse S. R. iz Petog odreda, ogledaju u činjenici da je nakon detaljnih razmatranja postavljenih kriterijuma konstatovano da je lekar S. R. bio manje produktivan i funkcionalan u odnosu na lekarku M. M.;
– da se konkretni razlozi predloga za premeštaj lekarke S. B. P. iz Žandarmerije u Sektor za ljudske resurse ogledaju u potrebi službe i činjenici da su njeni dosadašnji rezultati rada u Grupi za zdravstvenu zaštitu Odseka za logistiku Drugog odreda, slabiji u odnosu na rezultate rada ostalih lekara u odredu, odnosno, da je u prethodnom periodu bila manje produktivna i funkcionalna u odnosu na ostale zaposlene lekare u Drugom odredu, tj. poslednjih 6-7 godina nije učestvovala u izvršavanju posebnih bezbednosnih zadataka na području Kopnene zone bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i višednevnim angažovanjima jedinice van sedišta odreda, gde su zbog prirode radnih zadataka najizraženije potrebe za preduzimanjem mera zdravstvene zaštite, te da postoji uverenje da će u sastavu Sektora za ljudske resurse ostvariti bolje i kvalitetnije rezultate rada;
– da okolnosti vezane za činjenicu da je S. B. P. majka maloletnog deteta nisu uticale na odluku o predlogu za premeštaj;
– da je pritužba S. B. P. neosnovana, s obzirom da je prilikom navedenog postupanja poštovano načelo jednakosti i zabrane diskriminacije, odnosno navedeno postupanje je bilo opravdano i sa zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su bila primerena i nužna;
– da je u vezi sa aktuelnim reformskim promenama u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, poslodavac u mogućnosti da u skladu sa čl. 148 b Zakona o policiji, odnosno odredbama čl. 90, 91 i 92. Zakona o državnim službenicima zaposlenog trajno premesti na drugo radno mesto.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u pritužbu i izjašnjenje, utvrđeno je da će se u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, u skladu sa reformskim procesom, formirati novi Sektor za ljudske resurse.
2.2. Uvidom u dopis Kabineta ministra br. 01/12248/14-80 od 21. juna 2015. godine, utvrđeno je:
– da je radi uspostavljanja poslovnog procesa budućeg sektora, Kabinet ministra obavestio Direkciju policije da je potrebno opredeliti radna mesta i izvršioce u specijalnim jedinica Direkcije, koji će obavljati zdravstveno-psihološke poslove u budućem Sektoru za ljudske resurse;
– da je potrebno opredeliti najmanje po jednog zaposlenog lekara, psihologa i medicinskog tehničara iz svakog organizacionog dela SAJ-a, PTJ-a i Žandarmerije, koji će poslove obavljati detaširano i čiji će radno-pravni status biti vezan za Sektor za ljudske resurse;
– da je svrha takvog postupanja neophodnost uspostavljanja poslovnih procesa i funkcionisanja budućeg sektora za ljudske resurse, što će za posledicu imati povećanje efikasnosti i borbene gotovosti specijalnih jedinica;
2.3. Uvidom u dopis Žandarmerije 03/13 br. 112-5157/2015 od 29. juna 2015. godine, utvrđeno je da je Komanda Žandarmerije sačinila predlog za raspoređivanje zaposlenih u Sektor za ljudske resurse, gde je na spisku od 14 predloženih, 13 žena, među kojima je S. B. P;
2.4. Uvidom u dopis Žandarmerije 03/13 br. 112-5157/2015-1 od 8. jula 2015. godine, utvrđeno je da je Komanda Žandarmerije izmenila akt 03/13 br. 112-5157/2015 od 29. juna 2015. godine, tako što je umesto policijske službenice M. M. iz Petog odreda, za raspoređivanje u budući sektor predložen policijski službenik S. R. iz istog odreda, te da je od 14 predloženih zaposlenih, 12 žena i dva zaposlena muškog pola;
2.5. Uvidom u dopis Drugog odreda Žandarmerije 03/13/13 br. 119-420/2015 od 7. jula 2015. godine utvrđeno je da su razlozi za premeštaj S. B. P. – odlasci na izvršenje posebnih zadataka u Kopnenoj zoni bezbednosti, rad i zalaganje na poslu prilikom obavljanja svakodnevnih zadataka, kršenja radne discipline, kao i činjenica da su predloženi upoznati sa predlogom, odnosno spiskom predloženih zaposlenih.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) koju je Republika Srbija ratifikovala, odredbom člana 11. propisuje obavezu države članice da preduzima sve podesne mere radi eliminisanja diskriminacije žena u oblasti zapošljavanja kako bi se obezbedila jednaka prava muškarcima i ženama, u skladu sa principom ravnopravnosti polova.
3.4. Konvencija o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu radnika i radnica: radnici s porodičnim obavezama (1981) propisuje da se, u cilju postizanja stvarne jednakosti u mogućnostima i tretmanu radnika i radnica, moraju preduzeti sve mere u skladu sa nacionalnim uslovima i mogućnostima kako bi se radnicima sa porodičnim obavezama omogućilo ostvarenje njihovog prava na slobodan izbor zaposlenja i kako bi se vodilo računa o njihovim potrebama u odnosu na uslove rada i zapošljavanja, kao i u odnosu na socijalnu sigurnost.
3.5. U preambuli Direktive 2010/18/EZ o roditeljskom odsustvu navedeno je da je potrebno dati prvenstvo postupcima u oblasti podrške ravnoteži rada i življenja, a istovremeno je ukazano da je, da bi se nastavilo ostvarivanje napretka po pitanju usklađenosti, nužno uspostaviti uravnoteženu, integrisanu i održivu politiku koja obuhvata rešenja vezana za odsustvo, uz rad i uz infrastrukturu namenjenu brizi o detetu. U čl. 4. ove direktive određeno je da države članice, kako bi osigurale da radnici koriste pravo na roditeljsko odsustvo, moraju preduzeti potrebne mere kako bi zaštitile radnike od postupaka koji su za njih nepovoljniji. Pored toga, u čl. 5. je propisano da prava koja je radnik stekao ili treba da stekne na datum kada započinje roditeljsko odsustvo, moraju ostati u istom obimu sve do završetka roditeljskog odsustva. Na kraju roditeljskog odsustva primenjuju se ta prava i sve promene koje su proistekle iz nacionalnog prava, kolektivnih ugovora i/ili prakse.
3.6. Ustav Republike Srbije, odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored ostalog, čl. 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Odredbom čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija u oblasti rada, tako što je zabranjeno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.
3.8. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Odredbom člana 11. propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogućnosti i tretman u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
3.9. Odredbama člana 18. Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, a odredbom člana 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa. Takođe, čl. 91. st. 2. propisano je da samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života (…) može da radi prekovremeno, odnosno noću samo uz svoju pisanu saglasnost.
3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su navedenim međunarodnim dokumentima i nacionalnim zakonodavstvom propisana pravila prema kojima stavljanje žena u nepovoljniji položaj zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, dojenja i slično, predstavlja diskriminaciju. Pored toga, propisana su i pravila da im se zbog porodičnih okolnosti ne smeju smanjivati prava koja proističu iz radnog odnosa. Rodna ravnopravnost, pored ostalog, pretpostavlja da muškarci i žene imaju jednake mogućnosti u uživanju prava, što je bitna odrednica demokratskog društva i države zasnovane na vladavini prava. Međutim, nejednakosti između žena i muškaraca i dalje postoje, i to u svim sferama društvenog života (npr. razlike u platama, nejednaka zastupljenost u javnoj sferi i političkom životu, neravnomerna podela rada i odgovornosti u privatnoj sferi). Ove neravnopravnosti su rezultat društvenih odnosa izgrađenih na stereotipnim ulogama polova, koje su vidljive u porodici, obrazovanju, kulturi, medijima, tržištu rada i u drugim oblastima društvenog života, a često se koriste kao opravdanje i objašnjenje za podređeni položaj žene u društvu, čime se održavaju i podstiču postojeće neravnopravnosti. Opštepoznata je činjenica da su žene veoma često diskriminisane u sferi radnih odnosa, posebno zbog svoje biološke funkcije rađanja. Najčešći oblici diskriminacije na osnovu pola u vezi trudnoće su: odbijanje poslodavca da zaposli žena zbog trudnoće, davanje otkaza ili premeštanje na drugo (niže) radno mesto po završetku korišćenja porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta ženama nije osiguran i omogućen povratak na isto radno mesto, onemogućava im se napredovanja u službi za vreme trudnoće, kao i profesionalno usavršavanje za vreme trudnoće. Ovakvo stanje u društvu i praksa poslodavaca isključuju žene iz takmičenja za zaposlenje i/ili napredovanje na poslu i sistematski stavljaju i održavaju žene u lošijem položaju, kršeći tako princip jednakosti.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.11. Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu, utvrđeno je da je S. B. P. zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova od 10. maja 2003. godine, na poslovima zdravstvene zaštite u Drugom odredu Žandarmerije, na radnom mestu lekarke sa UOSL statusom. Komanda Žandarmerije, postupajući po nalozima Kabineta ministra unutrašnjih poslova i Direkcije policije, sačinila je predlog za raspoređivanje određenog broja zaposlenih u budući Sektor za ljudske resurse. Na konačnom spisku je 14 zaposlenih koji su predloženi za raspoređivanje u budući sektor, od toga 12 žena, među kojima je i S. B. P. U izjašnjenju komandanta Žadarmerije navedeno je da se konkretni razlozi za premeštaj lekarke S. B. P. iz Žandarmerije u Sektor za ljudske resurse ogledaju u potrebi službe i činjenici da su njeni dosadašnji rezultati rada u Grupi za zdravstvenu zaštitu Odseka za logistiku Drugog odreda slabiji u odnosu na rezultate rada ostalih lekara u odredu, odnosno, da je u prethodnom periodu bila manje produktivna i funkcionalna u odnosu na ostale zaposlene lekare, tj. poslednjih 6-7 godina nije učestvovala u izvršavanju posebnih bezbednosnih zadataka u području Kopnene zone bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i višednevnim angažovanjima jedinice van sedišta odreda, gde su zbog prirode radnih zadataka najizraženije potrebe za preduzimanjem mera zdravstvene zaštite.
3.12. Iz navoda iz pritužbe, koji nisu osporeni u izjašnjenju Žandarmerije, utvrđeno je da bi podnositeljka pritužbe, premeštajem u budući Sektor za ljudske resurse, obavljala iste poslove za duplo manju zaradu, uz gubitak UOSL statusa i beneficiranog radnog staža, čime bi faktički bila premeštena na radno mesto sa znatno nepovoljnijim uslovima rada. Takođe, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe samohrana majka, koja je obavljala sve zadate poslove i radne zadatke, izuzev terenskog i povremeno noćnog rada, imajući u vidu činjenicu da je zakonom zaštićena od ovih vrsta radnog angažovanja.
3.13. Imajući to u vidu, sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije potrebno je utvrditi da li su za odluku da se S. B. P. uvrsti na spisak zaposlenih koji će biti raspoređeni na radno mesto u budućem Sektoru za ljudske resurse postojali objektivni i opravdani razlozi ili je odluka bazirana na činjenici da je podnositeljka pritužbe žena i samohrana majka, koja zbog svog porodičnog statusa nije vršila poslove terenskog rada. Pri tome, u konkretnom slučaju je potrebno imati u vidu odredbu čl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kojoj posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Saglasno tome, diskriminacija neće postojati pod uslovom da je cilj konkretnog postupanja (akt, radnja ili propuštanje) legitiman i da su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nužna. Budući da je podnositeljka pritužbe iznela činjenice i ponudila dokaze kojima je učinila verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled takvog akta nije došlo do povrede načela jednakosti snosi Komanda Žandarmerije, saglasno čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije.
3.14. U postupku su analizirani kriterijume na osnovu kojih su rukovodioci organizacionih jedinica odlučivali koje će zaposlene iz delokruga zdravstveno-psiholoških poslova u Žandarmeriji predložiti za premeštaj u Sektor za ljudske resurse MUP RS. Uvidom u navode iz izjašnjenja i dostavljene priloge utvrđeno je da je razlog premeštaja zaposlenih iz specijalnih jedinica Direkcije policije, među kojima je i Žandarmerija, uspostavljanje budućeg Sektora za ljudske resurse, sa ciljem povećanja efikasnosti i borbene gotovosti specijanih jedinica.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i svaki drugi državni organ, ima pravo da u skladu sa propisima Republike Srbije, sprovodi reforme svog rada, uvodi nove sektore i jedinice i personalne promene radi unapređenja poslovanja, kao i iz drugih razloga zasnovanih na povećanju efikasnosti i borbene gotovosti, posebno imajući u vidu specifične zadatke koje ovo ministarstvo obavlja. U konkretnom slučaju, Komanda Žandarmerije, postupajući u skladu sa nalogom Kabineta ministra unutrašnjih poslova, imala je zadatak da opredeli određeni broj zaposlenih koji će biti raspoređeni u budući Sektor za ljudske resurse.
Može se konstatovati da je Žandarmerija uspostavila određene kriterijume, na osnovu kojih su rukovodioci organizacionih jedinica odlučivali koje će zaposlene da predlože za premeštaj u Sektor za ljudske resurse. Naime, rukovodioci su vršili izbor među 45 zaposlenih u Odseku za zdravstvenu zaštitu odeljenja za logističku podršku i normativno pravne poslove, od kojih 24 čine osobe ženskog pola (53,4%). Navedeni kriterijumi bili su: rezultati rada zaposlenih, odnos prema radnim obavezama, odnosno njihova produktivnost i funkcionalnost u izvršavanju službenih zadataka koji su povereni Žandarmeriji, sa akcentom na izvršavanju posebnih zadataka u terenskim uslovima rada u Kopnenoj zoni bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i višednevnim angažovanjima jedinice van sedišta odreda. Treba ukazati da su ovi kriterijumi formulisani veoma jasno i da se njima, na prvi pogled, jednako tretiraju svi zaposleni u Odseku za zdravstvenu zaštitu odeljenja za logističku podršku i normativno pravne poslove.
3.15. Međutim, da bi se ispitalo da li je S. B. P. posredno diskriminisana time što je predložena za premeštaj u budući Sektor za ljudske resurse, potrebno je najpre razmotriti da li se ona, kao majka koja samostalno vrši roditeljsko pravo i koja je koristila svoje pravo da ne vrši zadatke u terenskim uslovima rada, nalazi u bitno različitoj situaciji u odnosu na ostala lica sa kojima to nije slučaj. Poverenica ukazuje da je položaj u kome se nalazi podnositeljka pritužbe, kao i svih drugih lica u sličnoj situaciji, bitno različit u odnosu na druge zaposlene u Odseku za zdravstvenu zaštitu odeljenja za logističku podršku i normativno pravne poslove Žandarmerije. Naime, prilikom formiranja kriterijuma za premeštaj zaposlenih u novi sektor „akcenat je stavljen” na izvršavanje posebnih zadataka u terenskim uslovima rada u Kopnenoj zoni bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i višednevnim angažovanjima jedinice van sedišta odreda. Time je Komanda Žandarmerije zaposlenima uputila jasnu i nedvosmislenu poruku – da će, ukoliko odluče da zbog brige o detetu ne obavljaju radne zadatke tokom noći i u terenskim uslovima, biti u lošijem položaju u odnosu na ostale kolege i koleginice. Za ovu grupu zaposlenih to faktički znači da će njihov rad biti smatran manje efikasnim i manje produktivnim, te da mogu očekivati premeštaj na lošije plaćena radna mesta, uz gubitak beneficija iz radnog odnosa koje su do tada uživali.
3.16. U pogledu navoda iz izjašnjenja da Ministarstvo unutrašnjih poslova kao poslodavac, ima mogućnost da u skladu sa čl. 148 b Zakona o policiji, odnosno odredbama čl. 90 – 92. Zakona o državnim službenicima, zaposlenog trajno premesti na drugo radno mesto, može se konstatovati da su u konkretnom slučaju ovi navodi irelevantni. Okolnost da poslodavac sprovodi postupak trajnog premeštaja S. B. P. u skladu sa odredbama Zakona o policiji i Zakona o državnim službenicima, ne znači ujedno da nije izvršio diskriminaciju na osnovu pola i porodičnog statusa, koja je povod za podnošenje pritužbe. Imajući u vidu odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova, u konkretnom slučaju relevantan je osnov predloga za premeštaj podnositeljke pritužbe na nepovoljnije radno mesto. U izjašnjenju komandanta Žandarmerije navedeno je da se konkretni razlozi za premeštaj S. B. P. iz Žandarmerije u Sektor za ljudske resurse ogledaju u potrebi službe i činjenici da su njeni dosadašnji rezultati rada u Grupi za zdravstvenu zaštitu Odseka za logistiku Drugog odreda, slabiji u odnosu na rezultate rada ostalih lekara u odredu, odnosno, da je u prethodnom periodu bila manje produktivna i funkcionalna u odnosu na ostale zaposlene lekare u Drugom odredu, tj. poslednjih 6-7 godina nije učestvovala u izvršavanju posebnih bezbednosnih zadataka na području Kopnene zone bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i višednevnim angažovanjima jedinice van sedišta odreda, gde su zbog prirode radnih zadataka najizraženije potrebe za preduzimanjem mera zdravstvene zaštite, te da postoji uverenje da će u sastavu Sektora za ljudske resurse ostvariti bolje i kvalitetnije rezultate rada. Iz navedenog jasno proizlazi da je S. B. P. predložena za premeštaj na drugo radno mesto isključivo zbog toga što nije učestvovala u izvršavanju posebnih zadataka van sedišta odreda, što je u direktnoj vezi sa činjenicom da je podnositeljka pritužbe žena i samohrana majka koja je koristila svoje pravo da zbog brige o detetu, ne obavlja zadatke u terenskim uslovima rada.
3.17. Pored toga, može se konstatovati da analiza ovog predmeta ide u prilog tvrdnji podnositeljke pritužbe da joj je šef Odseka za zdravstvenu zaštitu u komandi Žandarmerije rekao da je razlog za njen premeštaj činjenica „da ne ide na terene u Kopnenoj zoni bezbednosti i to što je žena, pa time ne odgovara potrebama službe”. Naime, analiza pritužbe i izjašnjenja pokazuje da su rukovodioci vršili izbor između 45 zaposlenih, od kojih polovinu čine žene, te da su doneli odluku da u novi sektor premeste 14 zaposlenih, od kojih čak 12 čine žene. Ova činjenica nesumnjivo pokazuje da Komanda Žandarmerije vrši posrednu diskriminaciju na osnovu pola zaposlenih, zasnovanu na predrasudama i sterotipima da žene zbog svojih porodičnih obaveza nisu efikasne i produktivne u operativnom radu kao njihove muške kolege.
3.18. Poverenica podseća na istraživanja o statusu žena u policiji, koja pokazuju da su žene i muškarci zaposleni u MUP-u složni oko toga da i dalje postoji unutrašnja neformalna podela na „ženske” i „muške” poslove. U „ženske poslove” se ubrajaju pravni, finansijski, analitički poslovi, zatim poslovi u vezi sa upravljanjem ljudskim resursima, komunikacijom, kao i poslovi logističke podrške jer najviše žena ima u Sektoru finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova, Upravi za upravne poslove, Sekretarijatu ministarstva, Birou za saradnju sa medijima. Čak i kada je žena operativac a u sklopu posla ima puno birokratskih i administrativnih zadataka, oni se uvek, prema mišljenju žena, dodeljuju njima. Kao „muški poslovi” percipiraju se svi oni poslovi koji zahtevaju visok nivo fizičke i psihičke izdržljivosti i primenu sredstava prinude, kao što su rad u specijalnim jedinicama, rad u kriminalističkoj, saobraćajnoj policiji, policiji opšte nadležnosti i dr. I u tim organizacionim mestima su zaposlene žene, ali na onim poslovima koji podrazumevaju pomoć ili podršku. Mali broj intervjuisanih žena u policiji smatra da je njihova karijera išla uzlaznom putanjom i da se na tom putu nisu susretale sa preprekama ili izazovima. Većina žena tvrdi upravo suprotno, smatraju da su se u napredovanju u karijeri suočavale sa mnogo izazovnih situacija i da im se činilo da nikada neće imati prohodnost ka višim pozicijama. Većina žena se slaže da je mnogo više rada i odricanja potrebno ženama da bi napredovale u sistemu, te da u policiji važi nepisano pravilo da muškarci imaju prednost pri unapređivanju. Žene smatraju da ono što ih sprečava na putu ka višim radnim mestima jeste preovlađujuće mišljenje da „visoki rukovodilac ne može biti žena, jer muškarci bolje obavljaju taj posao”. Čak i u upravama u kojima žene čine 85%, za rukovodioca se u većini slučajeva bira muškarac. Pored toga, muškarci smatraju da žene rukovodioci ne smeju da popuste pod pritiskom na poslu, jer će se to smatrati slabošću i objasniće se time da se radi o ženi. Sve žene koje su se izborile za obavljanje tzv. „muških poslova” ili su na rukovodećem mestu, u najvećem procentu su po mišljenju muškaraca zaposlenih u policiji neudate ili razvedene ili su bez dece. Ovakvo mišljenje se obrazlaže time što posao u policiji zahteva mnoga odricanja, a ako se žena opredeli da se posveti karijeri, porodica neminovno trpi. Muškarci u policiji smatraju da žene imaju velike teškoće u usklađivanju poslovnog i privatnog života. Ukoliko se u potpunosti posvete karijeri odlučuju se da nemaju brak ili decu ili zbog predanosti poslu porodica trpi što kasnije, po njihovom mišljenju, dovodi do razvoda. Ako prioritet daju porodici, smatraju da zbog toga posao trpi i da nisu spremne da se žrtvuju, da rade teške poslove, da budu na terenu, da rade noćne smene, nego se svesno opredeljuju za kancelarijski rad. U tom slučaju, opet na njih, muškarce, „spadnu” najteži poslovi.
3.19. Predlogom za raspoređivanje S. B. P. u budućem Sektoru za ljudske resurse, jer od rođenja deteta nije učestvovala u izvršavanju posebnih bezbednosnih zadataka na području Kopnene zone bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i višednevnim angažovanjima jedinice van sedišta odreda, poslodavac je izvršio posrednu diskriminaciju po osnovu pola i porodičnog statusa. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su razlozi za nepovoljnije raspoređivanje podnositeljke pritužbe (radno mesto sa manjom zaradom, uz oduzimanje beneficija iz radnog odnosa) njena lična svojstva – pol i porodični status, s obzirom da iz navoda izjašnjenja i dostavljenih priloga nije utvrđen ni jedan objektivan i opravdan razlog za ovakvo postupanje poslodavca.
3.20. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da su u brojnim međunarodnim dokumentima i nacionalnom zakonodavstvu ugrađena pravila prema kojima stavljanje žena u nepovoljniji položaj zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, dojenja i slično, predstavlja direktnu diskriminaciju zasnovanu na polu, za koju nije potrebno tražiti tzv. upoređivače (osobe koje su u istoj poziciji) jer zbog različitih reproduktivnih funkcija žena i muškaraca, takvo poređenje nije moguće. S druge strane, u međunarodnim i nacionalnim propisima sadržane su i odredbe kojima je propisano da rod (rodne uloge) i odsustvo sa posla zbog brige o deci i porodici ne smeju da budu prepreka profesionalnom napredovanju ili da budu osnov za nepovoljnije raspoređivanje nekog lica, a ukoliko takav tretman postoji – u pitanju je posredna diskriminacija.
Rodna ravnopravnost, pored ostalog, pretpostavlja da muškarci i žene imaju jednake mogućnosti u uživanju prava, što je bitna odrednica demokratskog društva i države zasnovane na vladavini prava. Međutim, nejednakosti između žena i muškaraca i dalje postoje, i to u svim sferama društvenog života (npr. razlike u platama, nejednaka zastupljenost u javnoj sferi i političkom životu, neravnomerna podela rada i odgovornosti u privatnoj sferi). Ove neravnopravnosti su rezultat društvenih odnosa izgrađenih na stereotipnim ulogama polova, koje su vidljive u porodici, obrazovanju, kulturi, medijima, tržištu rada i u drugim oblastima društvenog života, a često se koriste kao opravdanje i objašnjenje za podređeni položaj žene u društvu, čime se održavaju i podstiču postojeće neravnopravnosti. Opštepoznata je činjenica da su žene veoma često diskriminisane u sferi radnih odnosa, posebno zbog svoje biološke funkcije rađanja. Ovakvo stanje u društvu i praksa poslodavaca isključuju žene iz takmičenja za zaposlenje i/ili napredovanje na poslu i sistematski stavljaju i održavaju žene u lošijem položaju, kršeći tako princip jednakosti.
4. MIŠLjENjE
Predlogom Komande Žandarmerije za nepovoljniji premeštaj S. B. P. iz Žandarmerije u Sektor za ljudske resurse, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Komanda Žandarmerije prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
5. PREPORUKA
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Komandi Žandarmerije da preduzme sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema zaposlenoj S. B. P.
Potrebno je da Komanda Žandarmerije obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Ukoliko Komanda Žandarmerije ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstva javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Pritužba S.B.P. protiv MUP-a zbog diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa u oblasti rada 
