del. br. 399 datum: 20. 4. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), postupajući po pritužbi R. V. iz B., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

D. K. R, direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za B, uskraćivanjem saglasnosti da zaposleni R. V. učestvuje na savetovanju „Aktivnosti sindikata na poboljšanju položaja zaposlenih, efikasnom rešavanju problema i preventivnog delovanja”, koje se održalo u periodu od 20-22. oktobra 2011. godine u Banji Vrujci, nije izvršila akt diskriminacije R. V. na osnovu njegovog političkog ubeđenja i članstva u političkoj stranci ili nekog njegovog drugog ličnog svojstva.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se pritužbom R. V. iz B, zaposlen u Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala za B, Služba u O, protiv D. K. R, direktorke Filijale za B. Nacionalne službe za zapošljavanje, a povodom njenog neodobravanja R. V. da prisustvuje savetovanju „Aktivnosti sindikata na poboljšanju položaja zaposlenih, efikasnom rešavanju problema i preventivnog delovanja” koje je održano u periodu od 20-22. oktobra 2011. godine u Banji Vrujci.

U pritužbi je navedeno sledeće:

– da je D. K. R. izvršila diskriminaciju prema R. V. time što mu je „onemogućila” stručno usavršavanje;

– da je Osnovna organizacija Sindikata Filijale za B. NSZ izabrala R. V. da sa još dve koleginice prisustvuje savetovanju „Aktivnosti sindikata na poboljšanju položaja zaposlenih, efikasnom rešavanju problema i preventivnog delovanja”, ali da D. K. R. nije odobrila R. V. odlazak na ovo savetovanje, i to bez obrazloženja, čime mu je onemogućila stručno usavršavanje, a što je uzrokovano njegovim političkim ubeđenjem;

– da D. K. R. duže vreme „diskriminatorno postupa” prema R. V, i to iz razloga što je on član Srpske napredne stranke zbog čega je i odbio njene pritiske da se učlani u političku stranku G17+ čija je D. K. R. članica;

– da je njegovo odbijanje da se učlani u stranku G17+ prvo za posledicu imalo zaključenje Aneksa ugovora o radu i rešenje o njegovom raspoređivanju iz B. u Službu u O. zbog čega je pokrenut i parnični postupak koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u B. Pored navedenog, pritužilac ističe da mu je nakon raspoređivanja u Službu u O. bila onemogućena upotreba telefona kao i da mu je bilo zabranjivano da izađe sa radnog mesta kada je bio pozivan na sud radi saslušanja;

– R. V. je pritužbom tražio i da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pokrene sudski postupak protiv D. K. R. radi zabrane daljeg vršenja diskriminacije i naknade nematerijalne štete podnosiocu pritužbe.

Uz pritužbu su dostavljeni sledeći prilozi: odluka Osnovne organizacije Sindikata Filijale za B. Nacionalne službe za zapošljavanje od 13. oktobra 2011. godine; odluka Osnovne organizacije Sindikata Filijale za B. NSZ od 18. oktobra 2011. godine; dopis podnosioca pritužbe Nacionalnoj službi za zapošljavanje od 10. novembra 2011. godine i dopis podnosioca pritužbe direktoru Nacionalne službe za zapošljavanje Filijale za B. od 29. septembra 2010. godine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, i tražila je od D. K. R. da se izjasni o osnovanosti pritužbe.

U izjašnjenju D. K. R. direktorke Filijale za B. Nacionalne službe za zapošljavanje br. 0115-9-7/2012 navedeno je sledeće:

– da je članom 16. Pravila sindikalne organizacije zaposlenih u NSZ propisano da Nadzorni odbor vrši nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem Sindikalne organizacije, a da je R. V. član Nadzornog odbora sindikata Filijale za B;

– da se savetovanje odnosilo na poboljšanje aktivnosti sindikata u cilju poboljšanja položaja zaposlenih, efikasnom rešavanju problema i preventivnog delovanja, odnosno pitanja koja nisu u nadležnosti Nadzornog odbora sindikata, kao ni u vezi sa poslovima koje R. V. obavlja u okviru svojih radnih zadataka;

– da je u skladu sa internom procedurom na prethodnu saglasnost D. K. R. dostavljen Zahtev za stručno usavršavanje sa Odlukom Izvršnog odbora OO Sindikata Filijale za B. NSZ, nakon čega direktor Nacionalne službe za zapošljavanje odobrava odlazak na savetovanje. Napomenuto je i da zahtev za stručno usavršavanje nije imao mišljenje, odnosno, obrazloženje neposrednog rukovodioca što treba da bude sastavni deo zahteva;

– da je neodobravanje odlaska R. V. na konkretno savetovanje opravdano iz razloga što se nije radilo o stručnom usavršavanju zbog potreba posla, već o učešću na seminaru za potrebe sindikalnog delovanja, a da u Nacionalnoj službi za zapošljavanje prioritet imaju osnovne dužnosti i zadaci zaposlenih, što su u konkretnom slučaju bile i obaveze R. V. kao savetnika za zapošljavanje pred tada predstojeći Sajam zapošljavanja. Pored navedenog, istaknuto je i da rukovoditeljka Službe u O. nije za R. V. predložila nikakvo stručno usavršavanje već je napomenula da će biti uključen u projekte sa lokalnom samoupravom i u organizaciji Sajma zapošljavanja;

– da je u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, propisano da među poslovima savetnika za zapošljavanje, između ostalog spada i posredovanje pri zapošljavanju, prikupljanje i analiziranje informacije o slobodnim poslovima i da je Sajam zapošljavanja jedna od konkretnih mera aktivne politike zapošljavanja i mesto susreta poslodavca i tražioca zaposlenja;

– da su druge dve koleginice, koje je predložila Osnovna organizacija Sindikata Filijale za B. NSZ dobile saglasnost za prisustvovanje konkretnom savetovanju iz razloga što nisu savetnice za zapošljavanje (VSS, VŠS), kao što je to R. V, već rade na poslovima evidentičara (SSS); u procedurama rada u Nacionalnoj službi za zapošljavanje predviđeno da savetnici za zapošljavanje pozivaju i upućuju nezaposlena lica na Sajam izdajući im tzv. uput za Sajam, a što je i isključiva obaveza savetnika za zapošljavanje a ne i evidentičara;

– da D. K. R. nikada nije sa R. V. vodila razgovore koji su se odnosili na bilo čije političko angažovanje, te da, u vezi sa tim, na njega nikada nije vršen bilo kakav pritisak, kao i da D. K. R. nije član ni jedne političke stranke, što je bilo i predmet dokazivanja u sudskom postupku;

Pored navedenog, u izjašnjenju su izneti i druge različite informacije koje su bile ili su predmet spora između D. K. R. i R. V, a koje u ovom postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti nisu relevantne jer se ne odnose na predmet razmatranja odnosno na sporni odlazak na savetovanje zbog koga R. V. smatra da je diskriminisan.

Uz izjašnjenje direktorke D. K. R. dostavljeni su i sledeći prilozi i dokazi za činjenične navode iznete u izjašnjenju: izvod iz interne procedure; obrazac zahteva za stručno usavršavanje; zahtev za stručno usavršavanje prosleđen elektronskom poštom na saglasnost direktorki Filijale od 18. oktobra 2011. godine; opis poslova iz Akta o sistematizaciji; kopija novinskog članka iz dnevnog lista „Dnevnik” od 27. jula 2010. godine; zahtev R. V. od 13. decembra 2010. godine i odgovor NSZ Filijale za B. od 21. decembra 2010. godine, kao i pregled opštih odsustvovanja sa rada za decembar 2010. godine i maj 2011. godine; opšti pregled odsustvovanja sa rada za period maj – oktobar 2010. godine; molba i odgovor na molbu za korišćenje telefona od 07. oktobra 2010. godine.

Iz priloženih dokaza je utvrđeno da je R. V. član Nadzornog odbora sindikata Filijale za B. Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i da je Izvršni odbor OO Sindikata Filijale za B. Nacionalne službe za zapošljavanje doneo odluku da se na savetovanje „Aktivnosti sindikata na poboljšanju položaja zaposlenih, efikasnom rešavanju problema i preventivnog delovanja” koje se održalo 20-22. oktobra 2011. godine u Banji Vrujici pošalju R. V, O. S. i S. M.

Iz zahteva za stručno usavršavanje od 18. oktobra 2011. godine utvrđeno je da je predsednica sindikata M. J. podnela zahtev da se zaposlenima R. V, O. S. i S. M. odobri prisustvovanje savetovanje „Aktivnosti sindikata na poboljšanju položaja zaposlenih, efikasnom rešavanju problema i preventivnog delovanja”. Dalje, iz odluke Izvršnog odbora OO Sindikata Filijale za B. NSZ, takođe od 18. oktobra 2011. godine se vidi da je na konkretno savetovanje umesto R. V. upućena T. I. i to iz razloga što nije dobio saglasnost za odsustvo sa rada od strane direktorke Filijale za B. a zbog potreba posla.

U toku postupka utvrđena je i činjenica da je R. V. savetnik za zapošljavanje, kao i da je konkretno savetovanje bilo u periodu pripreme Sajma zapošljavanja. Iz akta o sistematizacije radnih mesta u opisu posla savetnika za zapošljavanje jeste, pored ostalog, da posreduje u zapošljavanju, da prikuplja i analizira informacije o slobodnim poslovima, potrebama i kadrovima i usklađenosti traženje sa ponudom radne snage. Savetnik za zapošljavanje uspostavlja i održava kontakte sa poslodavcima a u dogovoru sa neposrednim rukovodiocem učestvuje u pripremi i organizaciji sajmova zapošljavanja i dr. Istim aktom je u opisu posla evidentičara određeno da evidentičar vodi evidencije o tražiocima zaposlenja, pruža informacije o pravima i obavezama tražiocima zapošljavanja i izdaje sve vrste uputa, izvoda, vrši unos i obradu odgovarajućim podataka i dr.

Iz internog akta čiji je deo dostavljen uz izjašnjenje na pritužbu, a koji se odnosi na postupak stručnog usavršavanja zaposlenih u NSZ jasno se može videti da neposredni rukovodilac navodi potrebe za stručnim usavršavanjem u cilju uspešnije realizacije planiranih zadataka zaposlenih u organizacionoj jedinici kojom rukovodi. U ovom konkretnom slučaju za R. V. njegova rukovoditeljka nije predložila stručno usavršavanje, već je odredila da će biti angažovan na poslovima organizacije Sajma zapošljavanja, kao i da će biti uključen u projekte sa lokalnom samoupravom.

Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije diskriminacija je definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Zakon o zabrani diskriminacije članom 16. zabranjuje i diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su, između ostalog, i pravo na stručno usavršavanje i na pravične i zadovoljavajuće uslove rada i na stupanje u sindikat. Odredbama člana 25. Zakona o zabrani diskriminacije, propisana je i zabrana diskriminacije zbog političkog ubeđenja lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji.

Zakonom o radu članom 49. propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada.

Članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

U ovom slučaju strane su iznele niz činjenica koje se odnose na druge akte i događaje koji se tiču ostvarivanja prava R. V. u vezi sa radom. Kako se predmet ovog postupka odnosi samo na neodobravanje direktorke D. K. R. da zaposleni R. V. bude upućen na savetovanje „Aktivnosti sindikata na poboljšanju položaja zaposlenih, efikasnom rešavanju problema i preventivnog delovanja”, prilikom zauzimanja stava da li je time izvršena diskriminacija, uzete u obzir samo činjenice koje se odnose na ovaj događaj.

Nesporno je da direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za B. nije odobrila da R. V. bude upućen na savetovanje „Aktivnosti sindikata na poboljšanju položaja zaposlenih, efikasnom rešavanju problema i preventivnog delovanja”, koje se održavalo u periodu od 20-22. oktobra 2011. godine u Banji Vrujci, a da je odobrenje da prisustvuju ovom savetovanju dala drugim dvema koleginicama, iako su svi oni, na osnovu odluke Izvršnog odbora Osnovne organizacije Sindikata Filijale za B. Nacionalne službe za zapošljavanje, predloženi da učestvuju na ovom savetovanju.

Da bi se ispitalo da li je u konkretnom slučaju izvršna diskriminacija, potrebno je utvrditi da li se različito postupanje prema R. V. u odnosu na druge dve zaposlene zasniva na ličnom svojstvu R. V. ili na drugim objektivnim razlikama.

Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je razlika u postupanju posledica činjenice da se situacija u kojoj se nalazio R. V. bitno razlikuje od situacije u kojoj su se nalazile druge dve zaposlene kojima je odobreno odsustvo radi prisustvovanja savetovanju. Naime, svi su zaposleni kod istog poslodavca, svi su članovi istog sindikata i za sve je postojao predlog za upućivanje na savetovanje, ali su bitno različite okolnosti u pogledu poslova koje oni obavljaju, a koje su od značaja za donošenje odluke o davanju saglasnosti za učešće na savetovanju, imajući u vidu činjenicu da se Sajam zapošljavanja održavao u isto vreme. Podnosilac pritužbe je zaposlen na poslovima savetnika za zapošljavanje (VSS, VŠS), dok su druge dve njegove koleginice zaposlene na poslovima evidentičarki (SSS). Kako je za odlučivanje o pravima i odgovornostima zaposlenih nadležan rukovodilac, u ovom slučaju direktorka D. K. R, na njoj je bilo da donese konačnu odluku o tome ko može da odsustvuje sa posla, imajući u vidu potrebu nesmetanog obavljanja radnih procesa.

D. K. R. je u izjašnjenju obrazložila odluku da R. V. ne odobri odsustvovanje sa posla zbog odlaska na savetovanje koje je sindikat organizovao, i to tako što je navela da je u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj službi za zapošljavanje propisano da u poslove savetnika za zapošljavanje, između ostalog, spada i posredovanje pri zapošljavanju, prikupljanje i analiziranje informacije o slobodnim poslovima i da je Sajam zapošljavanja jedna od konkretnih mera aktivne politike zapošljavanja, kao i da je procedurama rada u Nacionalnoj službi za zapošljavanje propisano da savetnici za zapošljavanje pozivaju i upućuju nezaposlena lica na Sajam izdajući im tzv. uput za Sajam, a što je i isključiva obaveza savetnika za zapošljavanje, a ne evidentičara. R. V. je zaposlen na radnom mestu savetnika za zapošljavanje i imao je obaveze u vezi pripreme i organizacije predstojećeg Sajma zapošljavanja, u skladu sa opisom poslova njegovog radnog mesta, pa je to bio razlog zbog kojeg je D. K. R. odbila davanje saglasnosti R. V. za odlazak na savetovanje, a ne bilo koje njegovo lično svojstvo. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da se u ovom konkretnom slučaju savetovanje na temu „Aktivnosti sindikata na poboljšanju položaja zaposlenih, efikasnom rešavanju problema i preventivnog delovanja”, u smislu Zakona o radu, ne može smatrati savetovanjem koje spada pod obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje koje zahteva potreba i proces rada, u odnosu na radno mesto i poslove koje obavlja R. V. u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a takođe ni u odnosu na poslove koje obavlja kao član Nadzornog odbora sindikata Filijale za B.

U svetlu svih ovih okolnosti, odluka direktorke D. K. R. objektivno je opravdana i nije zasnovana na bilo kom ličnom svojstvu R. V.

Imajući u vidu utvrđene činjenice i dokaze, kao i navode iz pritužbe i izjašnjenja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da u konkretnom slučaju D. K. R. nije izvršila akt diskriminacije R. V. na osnovu bilo kog njegovog ličnog svojstva time što mu nije odobrila da prisustvuje savetovanju „Aktivnosti sindikata na poboljšanju položaja zaposlenih, efikasnom rešavanju problema i preventivnog delovanja”.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnost, saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da u ovom slučaju nije izvršena diskriminacija.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba R.V. protiv NSZ zbog diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja