br. 07-00-182/2016-02 datum: 27.5.2016.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe R.I.C, protiv Jedinstvene Srbije, zbog izjava koje je Dragan Marković, predsednik ove stranke dao 13. januara 2016. godine, u intervjuu u nedeljniku A. Pritužba je podneta zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, jer je u ovom intervjuu Dragan Marković, govoreći o LGBT populaciji, između ostalog, izjavio: „Kakva bre populacija? To su grupice ljudi koje od svojih i tuđih zdravstvenih problema prave biznis. Kako da podržim nešto što je protivprirodno…” Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da iznošenje ovakvog stava predstavlja akt diskriminacije, jer vređa dostojanstvo osoba istopolne seksualne orijentacije i u odnosu na njih stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje, doprinosi širenju stereotipa i predrasuda, kao i stigmatizaciji i netoleranciji. Poverenica je istakla da posebnu odgovornost i težinu ima to što je ovakvu izjavu izneo nosilac javne vlasti, čija je ustavna i zakonska dužnost da poštuje zabranu diskriminacije i ravnopravnost svih građana i građanki. Zbog toga je dato mišljenje da je Dragan Marković, u izjavama od 13. januara 2016. godine, u nedeljniku A, prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Draganu Markoviću preporučeno je da uputi izvinjenje pripadnicima i pripadnicama LGBT populacije koje će objaviti u jednom dnevnom listu sa nacionalnim tiražom i da ubuduće ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo LGBT populacije i podržavaju stereotipi prema osobama istopolne seksualne orijentacije, te da svojim postupanjem doprinose smanjenju homofobije, nasilja i diskriminacije i povećanju tolerancije prema ovoj populaciji, kao i svim drugim manjinskim grupama.
.

1. TOK POSTUPKA

1.1. R.I.C. podneo je pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv Jedinstvene Srbije, zbog izjava koje je Dragan Marković, predsednik ove stranke dao 13. januara 2016. godine, u intervjuu u nedeljniku A. U pritužbi je navedeno:
– da je Dragan Marković u više navrata izjavio da je homoseksualnost bolest, zbog čega je pravosnažno osuđen zbog diskriminacije, ali da i dalje nastavlja da iznosi tvrdnje da je homoseksualnost „zdravstveni problem”.
– da je u intervjuu u nedeljniku A. 13. januara 2016. godine, govoreći o LGBT osobama, između ostalog izjavio: Kakva bre populacija? To su grupice ljudi koje od svojih i tuđih zdravstvenih problema prave biznis…;
– da je ovaj način izvršena diskriminacija svih pripadnika i pripadnica LGBT populacije u Srbiji.

1.2. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa čl. 35. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije dostavila pritužbu na izjašnjenje predsedniku Jedinstvene Srbije, Draganu Markoviću. Zahtev za izjašnjenje je primio 29. marta 2016. godine, međutim, u propisanom roku od 15 dana, kao ni do okončanja postupka Dragan Marković nije dostavio izjašnjenje na navode pritužbe.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Utvrđeno je da je 13. januara 2016. u nedeljniku A. Dragan Marković, predsednik Jedinstvene Srbije, dao intervju za ovaj časopis, koji je objavljen pod naslovom: „Ja sam protiv pedera, droge, NVO i Hrvata”.

2.2. Uvidom u ovaj prilog utvrđeno je da je Dragan Marković, govoreći o LGBT populaciji, između ostalog izjavio: „Kakva bre populacija? To su grupice ljudi koje od svojih i tuđih zdravstvenih problema prave biznis. Kako da podržim nešto što je protivprirodno, što je protiv naše tradicije, što je direktno upereno protiv mog naroda i budućnosti naše dece? Taj film nećete gledati”.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirala je navode iz pritužbe, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.2. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine , u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.
3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbom člana 21. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Analiza izjave Dragana Markovića sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.5. S obzirom na predmet pritužbe u konkretnom slučaju je potrebno ispitati da li su navedene izjave Dragana Markovića, predsednika Jedinstvene Srbije, suprotne imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena, imajući u vidu da je odredbom čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se određeno ponašanje/izjava može kvalifikovati kao uznemiravanje i ponižavajuće postupanje kada ono objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva.
3.6. Iznošenje stava Dragana Markovića, predsednika Jedinstvene Srbije, da je LGBT populacija „grupica ljudi koja od svojih i tuđih zdravstvenih problema prave biznis” te da „ne može da podrži nešto što je protivprirodno” samo po sebi predstavlja akt diskriminacije, s obzirom da vređa dostojanstvo ovih osoba, stvarajući u odnosu na njih ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Poverenica smatra da je iznošenje stava o tome da je homoseksualnost „zdravstveni problem, da je protiv prirodna” ponižavajuće i uvredljivo, da doprinosi stvaranju i održavanju stereotipa i predrasuda, kao i stigmatizaciji i netoleranciji prema osobama istopolne seksualne orijentacije. Pored toga, ovakve izjave Dragana Markovića, predsednika Jedinstvene Srbije su suprotne stavovima Svetske zdravstvene organizacije, koja je još 1990. godine uklonila homoseksualnost sa liste bolesti (ICD-10), te se od tada homoseksualnost zvanično smatra jednim od oblika seksualnosti, odnosno, jednom od seksualnih orijentacija. Posebnu odgovornost i težinu ima što je ovakvu izjavu izneo funkcioner, čija je ustavna i zakonska dužnost da poštuje zabranu diskriminacije i ravnopravnost svih građana i građanki. Ovo posebno ako se ima u vidu negativna društvena percepcija osoba koje su istopolne seksualne orijentacije i homofobija, koja predstavlja vrednosnu, odnosno, ideološku poziciju koja se usvaja socijalizacijom, a reprodukuje kroz prakse utemeljene na neznanju, zamagljivanju i sakrivanju činjenica, a koja nije urođena. O tome nosioci javne vlasti, kao i svi drugi koji svojim radom i autoritetom utiču na formiranje stavova javnog mnjenja, svesni odgovornosti za javno izgovorenu reč, moraju posebno da vode računa. Zbog toga je još naglašenija njihova obaveza da svojim aktima ne podržavaju i podstiču stereotipe i predrasude prema osobama istopolne seksualne orijentacije.
3.7. Poverenica podseća da član 46. Ustava jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Stavom 2. ovog člana propisano je da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Međutim, proklamovanje slobode govora ne znači da je ta sloboda neograničena. U skladu sa Ustavom, a upravo radi zaštite prava i ugleda drugih, odredbama čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije izričito je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao jedan od posebnih oblika diskriminacije. Same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemiravaju i ponižavaju na osnovu njihovog ličnog svojstva mogu biti raznovrsne, uključujući i usmeno ili pisano saopštavanje određenih ideja, stavova i mišljenja
3.8. Poverenica ukazuje da posebna pažnja mora da se posveti sprečavanju pojava omalovažavanja, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja. Treba imati u vidu da su osobe homoseksualne orijentacije jedne od marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa, da prema njima postoji socijalna distanca kao i da se svakodnevno susreću sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. Zbog toga svi društveni akteri moraju da preduzmu mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi osobe homoseksualne orijentacije uživale sva prava koja su građanima i građankama Srbije garantovana, bez diskriminacije, kao i da preduzmu adekvatne mere protiv svih onih koji svojim postupcima krše antidiskriminacione propise. Pri tome, organi javne vlasti imaju posebnu odgovornost i izuzetno važnu ulogu u širenju tolerancije i podsticanju prava na slobodu od diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

U izjavama koje je Dragan Marković, predsednik Jedinstvene Srbije dao 13. januara 2016. godine u intervjuu u nedeljniku A, a koja se odnosi na pripadnike LGBT populacije, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Draganu Markoviću, predsedniku Jedinstvene Srbije da:
5.1. Uputi izvinjenje pripadnicima i pripadnicama LGBT populacije koje će objaviti u jednom dnevnom listu sa nacionalnim tiražom, zbog diskriminatornih izjava i stavova iznetih 13. januara 2016. godine u listu A.
5.2. Ubuduće ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo LGBT populacije i podržavaju stereotipi prema osobama istopolne seksualne orijentacije, te da svojim postupanjem doprinosi smanjenju homofobije, nasilja i diskriminacije i povećanju tolerancije prema ovoj populaciji, kao i svim drugim manjinskim grupama.
Potrebno je da Dragan Marković, predsednik Jedinstvene Srbije, obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o postupanju po ovoj preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dragan Marković ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba R.I.C. protiv Dragana Markovića zbog govora mržnje prema LGBT populaciji