del. br. 489 datum: 19. 4. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS”, br. 22/2009) povodom pritužbe R. c. m. iz B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

Tekstom „Ciganska poslovna pratnja – kučići što idu za njima dok skupljaju karton” koji je postavljen 5. marta 2012. godine na profilu O. A. na društvenoj mreži Tviter, povređeno je dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine, čime je izvršen akt diskriminacije – uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, zabranjen čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, daje O. A.

PREPORUKU

1. O. A. će u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom pozvati na sastanak predstavnike i predstavnice R. c. m. iz B, organizacije koja se bori za zaštitu prava romske nacionalne manjine, kako bi neposredno saznao sa kakvim se problemima romska zajednica suočava u svakodnevnom životu, kao i kako je na njih uticao tekst ove sadržine. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti stavlja na raspolaganje svoje službene prostorije za ovaj sastanak i izražava spremnost da pruži podršku u organizaciji sastanka.

2. O. A. i R. c. m. će nakon sastanka uputiti zajedničko saopštenje javnosti o nedopustivosti bilo kojeg oblika diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. Ukoliko iz bilo kog razloga sastanak ne bude održan, O. A. će uputiti pisano izvinjenje pripadnicima i pripadnicama romske nacionalne manjine zbog teksta koji je na Tviteru postavio 5. marta 2012. godine. Javno izvinjenje će o svom trošku objaviti u jednom dnevnom listu koji izlazi na celoj teritoriji Republike Srbije.

3. O. A. će se ubuduće suzdržavati da bilo kojom radnjom vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.

4. O. A. će obavestiti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim radnjama u cilju postupanja po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

O b r a z l o ž e nj e

R. c. m. iz B podneo je 12. marta 2012. godine pritužbu protiv O. A, zbog uvredljive „šale” koju je napisao na svom Tviter profilu, a koja glasi: „Ciganska poslovna pratnja – kučići što idu za njima dok skupljaju karton.” U pritužbi je navedeno da je 6. marta 2012. godine u dnevnom listu Kurir, objavljen tekst pod nazivom „O. A. vređao Rome” u kojem je navedeno da je O. A. na svom Tviter profilu napisao uvredljivu šalu. Podnosilac pritužbe smatra da O. A. objavljivanjem ovakve uvredljive “šale” vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica čitave jedne etničke zajednice, uz korišćenje pogrdnog izraza „Ciganska”, a koja se surovo ruga izrazito nepovoljnom socijalnom i ekonomskom statusu Roma i Romkinja. U pritužbi je posebno naglašena odgovornost O. A, s obzirom na činjenicu da je on poznata javna ličnost, voditelj Pink televizije i da ima uticaj na javno mnjenje. Navedeno je, takođe, da ponižavajući odnos prema Romima i Romkinjama u značajnoj meri generiše druge oblike diskriminatornog tretmana, kao i rasno motivisane napade na pripadnike ove osetljive društvene grupe.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

O. A. je dostavio pisano izjašnjenje 28. marta 2012. godine, preko punomoćnika, advokatkinje N. Š, u kojem je navedeno:

– da se zbog podnete pritužbe, pre svega, „oseća veoma loše jer ga neko optužuje za raspirivanje mržnje i diskriminacije nacionalnih manjina”,
– da su mnogi njegovi bliski prijatelji i saradnici romske nacionalnosti i svi koji ga poznaju „znaju da ljude ne deli po nacionalnosti, veri i boji kože”,
– da je po profesiji zabavljač, te da se šali pre svega na svoj račun, na račun raznih društvenih kategorija i grupa ljudi, kao i na račun socijalnih pojava,
– da mu se u pritužbi zamera reč „ciganska”, zbog čega se „ovim putem najiskrenije izvinjava svakom ko se našao uvređenim, jer mu to nije bila namera”,
– da ukoliko je sporna reč „ciganski” tada je, navodi „moguće otvoriti polemiku iz domena umetnosti i zahtevati ukidanje predstava „Cigani lete u nebo”, pesme „Evo banke cigane moj”, „Ciganin sam al najlepši”, „Cigani, tiho, tiho svirajte”. Kako je u svim ovim delima reč „ciganski” stavljena u „veoma pozitivan kontekst, nikako se ne može smatrati uvredljivom”,
– da je čitava vest iskonstruisana na osnovu iskaza na Tviteru, a da niko nije proverio, kao i da je nemoguće dokazati da li je Tviter profil lažan ili ne, s obzirom da je, kako navodi, „Tviter socijalna mreža koja je pre svega namenjena privatnoj komunikaciji ograničenog broja ljudi i izjave postavljene na ovoj mreži ne mogu se smatrati vestima, niti informacijama koje su svima dostupne”, pojašnjavajući da je navedeni tekst izašao u javnost zahvaljujući radnjama novinarke „Kurira”, koja ga je objavila u dnevnom listu sa visokim tiražem i na taj način učinila dostupnim javnosti, ističe „da je novinarka, koja je omogućila da navedeni vic pročita oko 100.000 ljudi umesto nekoliko stotina preko Tvitera, trebala lično da ga pozove i zamoli da skloni ovaj vic sa profila, ukoliko se zalaže za ravnopravnost manjina”,
– da je u istom broju lista „Kurir”, gospodin A, istaknuti aktivista romske nacionalnosti njega nazvao „džukelom”, na koji način ga je veoma uvredio,
– da uz pritužbu koja mu je dostavljena nije priložen „print screen” koji je glavni dokaz u ovom postupku, zbog čega je pritužba nepotpuna i neosnovana, te je treba odbaciti,
– predložio je da se ova situacija reši mirnim putem, uz ponovno „najdublje izvinjenje svakome ko se eventualno uvredio”.

Dopisom Poverenice za zaštitu ravnopravnosti br. 72/12 od 5. aprila 2012. godine O. A. je dostavljen dokaz koji je priložen uz pritužbu.

Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je analizirala sve navode, kako podnosioca pritužbe, tako i navode iz izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Iz dokaza koji je dostavljen uz pritužbu, i to snimka profila (print screen) O. A. na društvenoj mreži Tviter od 5. marta 2012. godine, utvrđeno je da je postavljen tekst sadržine „Ciganska poslovna pratnja – kučići što idu za njima dok skupljaju karton”.

Iz dostavljenog izjašnjenja na pritužbu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da je O. A. postavio na svom Tviter profilu tekst navedene sadržine, imajući u vidu dokaz koji je uz pritužbu priložen, kao i činjenicu da O. A. nije osporio postavljanje teksta.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je dalje analizirala da li je na ovaj način O. A. izvršio akt diskriminacije, pa je prilikom sagledavanja okolnosti ovog slučaja imala u vidu da je pripadnicima nacionalnih manjina članom 76. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) garantovana ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je članom 81. propisano da Republika Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji. Članom 21. propisano je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjen svaki vid diskriminacije, po bilo kom osnovu.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, dok je čl. 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je O. A, postavljanjem teksta navedene sadržine na svom Tviter profilu, pripadnike i pripadnice romske nacionalne manjine stavio u izrazito negativan kontekst, upotrebljavajući reči i izraze koje nesumnjivo vređaju njihovo dostojanstvo i stvaraju ponižavajuće i uvredljivo okruženje, čime je izvršio akt diskriminacije zabranjen čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je cenila navode iz izjašnjenja O. A. „da je u pitanju bio vic, s obzirom da je po profesiji zabavljač, da njegova namera nije bila vređanje bilo koga, uz izvinjenje svakom ko se našao uvređenim”. Međutim, sa aspekta antidiskriminacionih propisa nije od značaja da li je O. A. imao nameru da diskriminiše romsku zajednicu. U konkretnom slučaju, predmet procene jeste sama radnja, odnosno, postavljanje teksta navedene sadržine na Tviter profilu, u pogledu koje se ispituje da li je dopuštena ili nije dopuštena, s obzirom na sve okolnosti slučaja. Dakle, ispituje se da li je ova radnja suprotna imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena i koji su obavezujući za sve, dok je namera izvršioca diskriminatornog akta pravno irelevantna. Ovo proizlazi i iz odredbe čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, jer zakonodavac zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica. Prema tome, u konkretnom slučaju nije pravno relevantno da li je namera O. A. bila da povredi dostojanstvo Roma i Romkinja.

Poverenica ukazuje da član 46. Ustava jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, dok stav 2. ovog člana propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U skladu sa Ustavom, upravo radi zaštite prava i ugleda drugih, odredbama člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije izričito je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao jednog od posebnih oblika diskriminacije.

U pogledu tvrđenja O. A. „da se izjave postavljene na Tviteru ne mogu smatrati vestima, niti informacijama koje su svima dostupne”, Poverenica ukazuje da su ovi navodi neprihvatljivi, imajući u vidu činjenicu da je Tviter jedna od najvećih i najposećenijih društvenih mreža, zbog čega se nikako ne može smatrati „da je namenjena privatnoj komunikaciji”, kako se u izjašnjenju ističe. Pri tome, same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemiravaju i ponižavaju na osnovu njihovog ličnog svojstva mogu biti raznovrsne, a među ove radnje svakako spada i postavljanje uvredljivih sadržaja na društvenim mrežama, pri čemu je takođe irelevantno da li je to moglo da vidi „nekoliko stotina ili 100.000 ljudi”, s obzirom da je nesporno da su izražavanje stavova, ideja, ili iznošenje bilo koje informacije na ovaj način dostupne većem broju ljudi. Sa druge strane, jedan od osnovnih ciljeva društvenih mreža je primanje, saopštavanje ili prenošenje informacija, stavova, mišljenja ili ideja, kako bi veći broj ljudi mogao da se sa njima upozna na jednostavan način i u kratkom vremenskom periodu. Pored toga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je stepen odgovornosti O. A. veći, ako se ima u vidu činjenica da je ugledna javna ličnost i da svojim postupcima i izjavama može uticati na formiranje mišljenja javnog mnjenja, pa je samim tim obaveza uzdržavanja od radnji koje predstavljaju akt diskriminacije još naglašenija. Zbog toga je O. A. bio dužan da vodi računa da postavljeni tekst ove sadržine mogu da vide ili na drugi način o njemu budu obavešteni, između ostalih, i pripadnici ili pripadnice romske nacionalne manjine, koje bi ovakav tekst svakako uznemirio, ponizio i izazvao nelagodu i ljutnju.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imala u vidu da je, uprkos naporima različitih državnih institucija i organizacija civilnog društva koje preduzimaju mere usmerene ka poboljšanju položaja Roma, ova nacionalna manjina i dalje jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju još uvek nisu dovele do osetnijeg unapređenja uslova života i njihovog položaja u društvu. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da posebna pažnja mora da se posveti sprečavanju pojava omalovažavanja, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje i preporučila O. A. preduzimanje odgovarajućih radnji u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba R. c. m. protiv O. A. zbog diskriminacije na osnovu etničke pripadnosti u oblasti javnog informisanja