br. 07-00-285/2014-02 datum: 21. 11. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacije R. i. c. iz B. protiv lista „N. n.”, a povodom teksta novinarke J. Đ. „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas”, koji je objavljen u izdanju 5-6. jul 2014. godine. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da se tekst „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas” odnosi na fotografije koje su na internetu objavila dvojica Kanađana, nakon što su postali roditelji, uz pomoć surogat majke. Na fotografijama je par muškaraca koji grli novorođenog dečaka. U tekstu su objavljene tri fotografije para sa bebom, dok je na vrhu tekstu crvenim slovima izdvojen komentar „Da li ovo čeka i Srbiju!”, „Svet ‘slavi’ gej par sa bebom”. U okviru fotografije na kojoj par pozira, u crvenom krugu, koji je veoma uočljiv i pokriva trećinu fotografije, velikim slovima je napisano „KUDA IDE OVA PLANETA”. Tekst počinje komentarom „Sačuvaj bože i daleko bilo!”, nakon čega novinarka u uvodu objašnjava da fotografije dvojice muškaraca koji drže sina, kojeg su dobili uz pomoć surogat majke, danima oduševljava tamošnje pristalice gej brakova na društvenim mrežama, ali da „sagovornici N. n. samo mole boga da ovako nešto ne stigne u Srbiju. Međutim, oni upozoravaju i da nas očekuje teška borba da to izbegnemo”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su naslovom teksta „Samo da ovo zlo ne stigne kod nas”, kao i podnaslovom teksta „Sačuvaj bože i daleko bilo!” koji je objavljen u listu „N. n.”, u izdanju 5-6. jul 2014. godine, izražene ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, odnosno, da su objavljivanjem ovog teksta prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je listu „N. n.” preporučeno da pozove na sastanak predstavnike i predstavnice R. i. c. kako bi neposredno saznali sa kakvim se problemima LGBT osobe suočavaju u svakodnevnom životu, kao i kako je na njih uticao tekst ove sadržine, kao i da ubuduće ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica LBT populacije i podržavaju predrasude prema marginalizovanim društvenim grupama, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na LGBT osobe.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila organizacija R. i. c. iz B, povodom teksta novinarke J. Đ. „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas”, koji je objavljen u listu „N. n.”, u izdanju 5-6. jul 2014. godine.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je novinarka J. Đ. objavila tekst o dvojici Kanađana koji su uz pomoć surogat majke dobili dete, uz komentare „Kuda ide ova planeta” i „Sačuvaj bože i daleko bilo!”,
– da je u tekstu citirana i diskriminatorna izjava V. G. iz D, koji navodi „Ovo je samo surova jeftina ropaganda gej lobija u svetu, te najveće kriminalne bande, najvećeg zla. Sada vam je jasno zbog čega smo se borili protiv gej parade, ona propagira i dovodi do ovakve situacije, do ove boleštine. Tu stradaju nevina deca. Ona su od rođenja osuđena na težak život, život prepun problema, počevši od toga da nikada neće moći da se socijalizuju niti žive normalnim životom. Postoje mnoge studije koje govore sa čim se kroz život sve suočavaju deca koja odrastaju sa dva oca, tu su mnogobrojne frustracije, poremećaji ličnosti…”
– da su „N. n.” ovim tekstom diskriminisale osobe drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne.

1.3. Uz pritužbu je dostavljen tekst „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas”, objavljen u listu „N. n.”, u izdanju 5-6. jul 2014. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa su u toku postupka pribavljena izjašnjenja lista „N. n.” od glavnog i odgovornog urednika ovog lista A. K. i direktora „N. n. i.” d.o.o. V. V, preko punomoćnika advokata Đ. J. Č.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog je navedeno:

– da su u objavljenom tekstu verno prenete izjave sagovornika, čija su imena i prezimena jasno navedena u tekstu,
– da tekst i izjave sagovornika ne predstavljaju bilo kakav vid diskriminacije osoba drugačije seksualne orijentacije,
– da u tekstu niko nije pozvan da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, niti je bilo koja osoba koja se o tome izjasnila diskriminsana zbog tog izjašnjenja, te je stoga jasno da tekstom „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas” nisu povređene odredbe čl. 21. Zakona o zabrani diskriminacije,
– da se tekst odnosi na par Kanađana homoseksualne orijentacije i njihovom usvajanju deteta, te da o ovoj temi širom sveta postoje oprečna mišljenja, odnosno, pravo je svakog građanina da se izjasni o ovoj društvenoj pojavi,
– da su „N. n.” upravo kontaktirale ljude koji imaj stav o pomenutoj problematici i to objavile u svom izdanju,
– da smatraju da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti poseduje senzibilitet za poštovanje značajnog ljudskog prava – prava na slobodu izražavanja u sredstvima javnog informisanja,
– da pravnim propisima u našoj zemlji osobama koje nisu heteroseksualne orijentacije nije dato pravo da zaključuju brak ni da usvajaju decu, tako da tekstom objavljenim u „N. n.” nije izvršena diskriminacija osoba seksualne orijentacije drugačije od heteroseksualne, jer ne postoji priznato i zakonom zaštićeno pravo koje bi bilo povređeno,
– da je sporna legitimacija podnosioca pritužbe, jer je nejasno zbog čega podnosioci pritužbe smatraju da su diskriminisani i koja su njihova prava povređena.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je u izdanju 5-6. jul 2014. godine u listu „N. n.” objavljen prilog novinarke J. Đ. „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas”.

2.2. Uvidom u ovaj prilog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da se tekst „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas” odnosi na fotografije koje su na internetu objavila dvojica Kanađana, nakon što su, uz pomoć surogat majke, postali roditelji dečaka. Na fotografijama par muškaraca grli novorođenog dečaka. U tekstu su objavljene tri fotografije para sa bebom, dok je na vrhu tekstu crvenim slovima izdvojen komentar „Da li ovo čeka i Srbiju!”, „Svet ‘slavi’ gej par sa bebom”. U okviru fotografije na kojoj par pozira, u crvenom krugu, koji je veoma uočljiv i pokriva trećinu fotografije, velikim slovima napisano je „KUDA IDE OVA PLANETA”. Tekst počinje komentarom „Sačuvaj bože i daleko bilo!”, nakon čega novinarka u uvodu objašnjava da fotografije dvojice muškaraca koji drže sina, kojeg su dobili uz pomoć surogat majke, danima oduševljava tamošnje pristalice gej brakova na društvenim mrežama, ali da „sagovornici N. n. samo mole boga da ovako nešto ne stigne u Srbiju. Međutim, oni upozoravaju i da nas očekuje teška borba da to izbegnemo”.

2.3. U nastavku priloga, objavljene su izjave V. G. iz D, psihološkinje A. J. i socijalnog psihologa D. P. Sva tri sagovornika smatraju da bi „ovaj fenomen” mogao da postane i naša realnost, budući da gej lobi uživa veliku podršku, kao i da im je žao dece koju usvajaju parovi seksualne orijentacije drugačije od heteroseksualne, jer su, zbog seksualne orijentacije svojih roditelja, osuđeni na težak život i povećanu mogućnost da i sama budu homoseksualne orijentacije. Takođe, sva tri sagovornika se slažu da je u pitanju nenormalan životni model u kojem roditelji uče i navode decu da veruju da je samo istopolna ljubav prava.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i tekst objavljen u listu „N. n.” u izdanju 5-6. jula 2014. godine, pod naslovom „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas”.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine , u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav RS jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.6. Odredbom čl. 38. Zakona o javnom informisanju, koji je važio u vreme objavljivanja spornog teksa, propisana je zabrana objavljivanja ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne orijentacije.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li tekst „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas” predstavlja uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno, da li se njime stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.8. Analiza teksta „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas” pokazala je da je ovim tekstom poslata poruka čitalačkoj publici da sagovornici „Naših novina”, komentarišući fotografije koje su dvojica Kanađana postavila na internet neposredno po rođenju dečaka koga su dobili uz pomoć surogat majke, strahuju da bi „ovaj fenomen” mogao da postane i naša realnost, budući da „gej lobi u Srbiji uživa veliku podršku”, te „da mole boga da Srbiju ‘tako nešto’ zaobiđe, jer im je najviše žao usvojene dece gej parova koja su od rođenja osuđena na težak život”. Takođe, istaknuto je da Srbiju očekuje “teška borba” da izbegne da parovi drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne usvajaju decu.

Sadržina teksta pokazuje da je novinarka J. Đ. citirala izjave V. G. iz D, psihološkinje A. J. i socijalnog psihologa D. P, ne iskazujući pri tome svoje mišljenje i stav u samom tekstu. Međutim, analiza naslova, podnaslova i sintagmi ispisanih velikim štampanim slovima na slici i iznad slike dvojice Kanađana sa bebom („Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas”, „Sačuvaj bože i daleko bilo!”, „Da li ovo čeka i Srbiju”, „Kuda ide ova planeta”), koje je izabralo uredništvo „N. n.”, šalje poruku čitaocima da rađanje deteta čiji su roditelji homoseksualne orijentacije predstavlja „zlo” i fenomen od koga treba da se zaštitimo i „molimo” da ostane daleko od nas.

Poverenica konstatuje da ovakav način izveštavanja, praćen navedenim naslovom i podnaslovom, produbljuje jaz između pripadnika/ca LGBT populacije i većinskog stanovništva, da izaziva strah kod čitalaca da će pripadnici LGBT populacije, svojim težnjama da zasnuju porodicu, dovesti do poremećaja sistema vrednosti i povrede dečijih prava, te da je neophodno da se kao društvo borimo kako bismo ovakvo „zlo” izbegli. Ovakav način izveštavanja je neprihvatljiv i suprotan antidiskriminacionim propisima, bez obzira što aktuelni zakonski propisi Republike Srbije ne omogućavaju pripadnicima LGBT populacije da zaključuju brak i usvajaju decu, jer zastupa ideju da roditeljstvo osoba homoseksualne orijentacije predstavlja „zlo” protiv koga se treba boriti. Naslovom i podnaslovom teksta, uredništvo „N. n.” nije se ogradilo od stavova svojih sagovornika, niti je autorka teksta pokušala da sazna kakav je zaista život dece gej parova u onim zemljama u kojima je osobama LGBT orijentacije omogućeno da, u okviru svojih zajednica, usvajaju decu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na rezultate četvorogodišnjeg istraživanja Američke akademije za pedijatriju (u daljem tekstu: AAP), o kome su izveštavali i naši mediji, kojim su stručnjaci AAP utvrdili da bi svi parovi trebalo da dobiju jednake šanse za usvajanje dece i da se deca bolje razvijaju u porodici sa dva roditelja, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju. Osim toga, istraživači AAP izložili su u svom izveštaju razloge zbog kojih smatraju da su osobe homoseksualne orijentacije dobri roditelji, odnosno, naveli su da roditelji homoseksualne orijentacije sami biraju da li žele da imaju decu, brinu o deci koja teško pronalaze staratelje (npr. deca drugačije boje kože ili starija od tri godine), deca su im otvorenija, tolerantnija i saosećajnija od druge dece, postižu dobre školske uspehe i samouverena su.

3.9. U odnosu na navode iz izjašnjenja uredništva „N. n.”, da su u tekstu verno objavljene izjave sagovornika autorke teksta i da je u demokratskom okruženju pravo svakog građanina da se izjasni o određenoj društvenoj pojavi, Poverenica ukazuje da je ovakav stav uredništva potpuno ispravan i nesporan. Međutim, sagovornik N. n, V. G. iz GG D. naveo je, između ostalog, da je ovo „samo surova jeftina propaganda gej lobija u svetu, te najveće kriminalne bande, najvećeg zla. Sada vam je jasno zbog čega smo se borili protiv gej parade, ona propagira i dovodi do ovakve situacije, do ove boleštine. Tu stradaju nevina deca (….)”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je i u svojim ranijim mišljenjima zauzela stav da mediji daju značajan doprinos diskusijama o mnogobrojnim pitanjima od javnog interesa, kao i u pružanju različitih informacija i stavova. Međutim, u slučajevima kada sagovornici svojim izjavama podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje prema određenom licu ili grupi lica na osnovu njihovih ličnih svojstava, novinari/ke imaju zadatak da u tekstovima ukažu na diskriminatorne izjave sagovornika, da ih svojim pitanjima ne podstiču na davanje izjava kojima se ponižava određena grupa ljudi i izaziva strah, te da se ograde od diskriminatornih izjava i pruže čitaocima i čitateljkama i drugačiji pogled na određenu problematiku, kako bi podsticali toleranciju i prihvatanje različitosti. Navedeni zadatak novinara/ki proizlazi iz odgovornosti medija da svojim tekstovima utiču na formiranje mišljenja javnog mnjenja, pa su stoga dužni da vode računa o objavljivanju tekstova koji svojim sadržajem promovišu predrasude i podstiču neprijateljsko i uvredljivo okruženje za pojedine grupe ljudi. Sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova, nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

3.10. Povodom navoda iz izjašnjenja da je sporno pravo na podnošenje pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je odredbom člana 3. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti efikasno štite od svih oblika diskriminacije, dok iz odredbe člana 2. stav 1. tačka 2. proizlazi da to mogu biti i pravna lica. U vezi sa tim, potrebno je imati u vidu da u ovom slučaju R. i. c. nije podneo pritužbu zbog diskriminacije dva Kanađanina koji su postali očevi dečaka, već zbog diskriminacije grupe lice – LGBT osoba. Zbog toga R. i. c, koji se upravo bavi zaštitom i unapređivanjem položaja LGBT osoba, ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. To proizlazi i iz čl. 15. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kojim je izričito propisano da u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je uredništvo „N. n.” izborom naslova teksta „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas”, te podnaslova „Sačuvaj bože i daleko bilo!”, podržalo uvredljive izjave V. G. kojima se ponižavaju osobe homoseksualne orijentacije i sugeriše da postoji potreba da se društvo bori da se težnje nekih od njih da postanu roditelji nikada ne ostvare. Poverenica u potpunosti podržava navod iz izjašnjenja da se u tekstu obrađuje tema o kojoj širom sveta postoje oprečna mišljenja, odnosno, da postoje ljudi koji se zalažu za pravo homoseksualnih parova da uz pomoć surogat majke postanu roditelji ili da usvajaju decu, kao što postoje i oni koji se sa takvom mogućnošću ne slažu. Međutim, upravo ovo neslaganje u stavovima javnog mnjenja trebalo je da spreči uredništvo „N. n.” da izabere naslov koji ponižava i vređa pripadnike homoseksualne orijentacije koji žele ili su se ostvarili kao roditelji, s obzirom da mediji imaju snažan uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, između ostalog i o različitosti i osetljivim društvenim grupama, te ujedno imaju i veliku odgovornost. Odabirom naslova „Samo da ovo zlo ne stigne kod nas” i podnaslova „Sačuvaj bože i daleko bilo!” uredništvo N. n. je jasno izrazilo stav da roditeljstvo osoba LGBT orijentacije predstavlja zlo protiv koga se treba boriti, iako je u navodima iz izjašnjenja jasno istaknuto da o ovoj temi postoje brojna oprečna mišljenja. Ukoliko je uredništvo naših novina ovim tekstom, kako se to u izjašnjenju navodi, želelo da kontaktira ljude koji imaju stav o ovoj problematici i omogućilo im da se nesmetano izjasne, nameće se pitanje zašto se onda odlučilo za naslov i podnaslov koji nesumnjivo vređa pripadnike LGBT populacije i šalje poruku čitaocima da LGBT osobe nikada ne smeju da postanu roditelji, jer bi to predstavljalo „zlo”, odnosno da se protiv takve mogućnosti treba boriti i sprečiti je. Stoga, Poverenica konstatuje da je nejasno iz kog razloga „N. n.” nisu ostale neutralne u izveštavanju o ovoj problematici, već su naslovom i podnaslovom zapravo podstakle vređanje LGBT osoba, naročito imajući u vidu činjenicu da naslov nije u skladu sa izjavama ostala dva sagovornika „N. n.”, A. J. i D. P, koji ni jednom rečju nisu napomenuli da roditeljstvo osoba homoseksualne orijentacije predstavlja „zlo” i pojavu od koje treba „bog da nas sačuva”.

Osim toga, neophodno je imati u vidu da sadržaj poruka „Sačuvaj bože i daleko bilo!”, te „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas” dovodi do posledice da pripadnici LGBT populacije postaju nepoželjni u društvu, što je posebno opasno kada se zna da su osobe homoseksualne orijentacije jedna od marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa, kao i da se svakodnevno susreću sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. Naime, prema podacima iz istraživanja, svaka peta osoba u Srbiji opravdava pretnje i nasilje u cilju sprečavanja Parade ponosa . Stoga, svako dovođenja osoba seksualne orijentacije drugačije od heteroseksualne u kontekst zla i bolesti, naročito putem sredstava javnog informisanja, veoma je opasno i zabrinjavajuće, jer podstiče diskriminaciju ove društvene grupe, osećaj izolovanosti od većinske populacije i nemogućnosti da se legitimnim sredstvima bore za ostvarenje prava na ravnopravnosti u svim oblastima društvenog života.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da su Kodeksom novinara Srbije definisani profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišljenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja. U delu pod nazivom Novinarska pažnja, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.

3.13. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da su mediji moćno sredstvo u širenju tolerancije, podsticanju prava na ravnopravnost i suzbijanju diskriminacije i uverena je da je odabir naslova i podnaslova u tekstu „Samo da ovo zlo ne stigne i kod nas” rezultat nedovoljnog poznavanja međunarodnih i domaćih standarda u oblasti ravnopravnosti. Ujedno, Poverenica izražava nadu i očekivanje da će „N. n.” nastojati da kroz priloge koje objavljuje, razvija svest o jednakosti i ravnopravnosti, kao i da će uticati na izmenu obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na osobe drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne.

4. MIŠLjENjE

Naslovom teksta „Samo da ovo zlo ne stigne kod nas”, kao i podnaslovom teksta „Sačuvaj bože i daleko bilo!” koji je objavljen u listu „N. n.”, u izdanju 5-6. jul 2014. godine izražene su ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Objavljivanjem ovog teksta prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje uredništvu lista „N. n.” da:

5.1. Pozove na sastanak predstavnike i predstavnice R. i. c. kako bi neposredno saznali sa kakvim se problemima LGBT osobe suočavaju u svakodnevnom životu, kao i kako je na njih uticao tekst ove sadržine, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

5.2. Ubuduće ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica LBT populacije i podržavaju predrasude prema marginalizovanim društvenim grupama, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na LGBT osobe.

Potrebno je da list „N. n.” obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko „N. n.” ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba protiv lista N. n. zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanja