br. 07-00-143/2015-02  datum: 24.7.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe političke stranke, Opštinski odbor u S. protiv D. S, državnog sekretara u Ministarstvu privrede. Pritužba je podneta povodom izjava koje je D. S. dao … 2015. godine prilikom gostovanja na RTV Vranje u emisiji „Oko juga”. U toku postupka je utvrđeno da je D. S, državni sekretar u Ministarstvu privrede, na novinarsko pitanje da li se zaposleni na prostoru P. okruga zapošljavaju po principu „postani član … stranke”, između ostalog, izjavio: „ako me pitate da li smo u prethodnom periodu zaposlili nekoliko ljudi, ili desetinu, petnaest ili dvadeset ljudi koji su članovi … stranke, jesmo. I sada Vam otvoreno kažem, jesmo i hoćemo. I to ćemo uraditi i u ovoj godini, zato što ti isti ljudi prethodnih sedam ili osam godina nisu imali šansu da podignu svoju glavu. E, sada smo došli u situaciju da se stvari malo promene i to ćemo i da uradimo”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da iznošenje stava da će se u budućnosti nastaviti sa zapošljavanjem članova …stranke, koji prethodnih godina zbog svoje stranačke pripadnosti nisu mogli da nađu posao, predstavlja neopravdano privilegovanje članova vladajuće stranke i izaziva osećaj straha i uznemirenosti kod ostalih građana i građanki koji su članovi drugih političkih stranaka ili ne pripadaju ni jednoj stranci. Zbog toga je dato mišljenje da je izjavom koju je D. S, državni sekretar u Ministarstvu privrede dao RTV Vranje u vezi sa stranačkim zapošljavanjem u emisiji „Oko juga”, emitovanoj … 2015. godine, prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. D. S. je preporučeno da u svojim izjavama i javnim nastupima ne privileguje članove svoje političke partije, već da svojim postupanjem doprinosi poštovanju načela jednakosti i zabrane diskriminacije u svim oblastima društvenog života, te da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu političke stranke, Opštinski odbor u S, podnetu protiv D. S, državnog sekretara u Ministarstvu privrede. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je D. S. gostovao na RTV Vranje u emisiji „Oko juga”, koja je emitovana … 2015. godine,

– da je na pitanje novinara da li je svuda u P. okrugu jedino moguće dobiti posao ukoliko ste član … stranke, odgovorio da je u prethodnom periodu zaposleno više ljudi koji su članovi … stranke i da će se to i dalje činiti i u ovoj godini, jer ti ljudi prethodnih godine nisu imali šansu „da podignu svoju glavu”,

– da je istakao mu ovakvo pitanje verovatno ne bi ni bilo postavljeno kada bi u S. svi ponovo mogli da budu članovi stranke koja je podnela pritužbu i zapošljavaju svoje kadrove, a da svi koji ne pripadaju ovoj partiji nikada ne dobiju šansu da se zaposle,

– da podnosilac pritužbe smatra da je D. S. ovakvom izjavom, imajući u vidu da je državni sekretar u Ministarstvu privrede i koordinator … stranke za P. okrug, uznemirio građane i građanke S. koji ne žele da budu članovi/ce … stranke, a nisu zaposleni i plaše se da zbog ovakve izjave državnog sekretara neće uspeti da se zaposle,

– da je D. S. svojom izjavom u emisiji „Oko juga” izvršio diskriminaciju na osnovu političkog ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci.

1.2. Uz pritužbu je dostavljen CD emisije „Oko juga”, emitovane … 2015. godine na RTV Vranje.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje D. S, državnog sekretara u Ministarstvu privrede. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da je … 2015. godine gostovao na RTV Vranje u emisiji „Oko juga”, u kojoj je sa voditeljem emisije razgovarao o problemima vezanim za „Simpo” a.d. i drugim aktuelnim pitanjima,

– da mu je voditelj postavio pitanje u vezi sa zapošljavanjem stranačkih aktivista i da je odgovorio da su zaposlili nekoliko pripadnika stranke čiji je član i da će to raditi i u budućnosti,

– da ovom izjavom nije imao nameru da bilo koga diskriminiše, već da ponovo ukaže na problem i manire koji su postojali u prošlosti kada su ljudi zapošljavani isključivo ako su bili članovi stranke koja je podnela pritužbu.,

– da je izjavom da će i dalje zapošljavati članove …  zapravo želeo da kaže da je Srbija danas potpuno drugačija i da je vode ljudi kojima partijski interes nije ispred državnog interesa,

– da su prilikom zapošljavanja pre svega vodili računa da li kandidat/kinja ispunjava sve potrebne kvalifikacije za rad na određenom radnom mestu i da je cilj da se zaposli što više građana, a to da li su članovi …  ili ne, ne treba posmatrati kao teret ili kao činjenicu koja ide u prilog prilikom zapošljavanja,

– da ni u jednom trenutku nije rekao da neće zapošljavati građane S. koji nisu članovi … stranke ,

– da smatra da pritužba predstavlja samo još jedan u nizu napada Opštinskog odbora …stranke (podnosioca pritužbe) u S. na njega lično.

2.  ČINjENIČNO STANjE

2.1.   Tokom postupka utvrđeno je da je … 2015. godine D. S., državni sekretar u Ministarstvu privrede, gostovao na RTV Vranje u emisiji „Oko juga”.

2.2.  Uvidom u snimak emisije „Oko juga” od … 2015. godine, utvrđeno je da je novinar postavio sledeće pitanje: „Da li je svuda na prostoru P. okruga zapošljavanje radnika po principu „postani član … stranke”, a zagovornici ste principa da nema zapošljavanja po političkoj pripadnosti. U Surdulici ima niz primera u suprotnosti od onoga što propagirate?” Na ovo pitanje je D. S. odgovorio: „Eh, kad bi u S. ponovo svi mogli da budu članovi stranke koja je podnela pritužbu i da se samo ljudi iz te stranke zapošljavaju, verovatno ne bi bilo takvih pitanja. A svi koji nisu članovi te stranke da nikada u životu ne dobiju šansu za svoje radno mesto. Ako me pitate da li smo u prethodnom periodu zaposlili nekoliko ljudi, ili desetinu, petnaest ili dvadeset ljudi koji su članovi … stranke, jesmo. I sada Vam otvoreno kažem, jesmo i hoćemo. I to ćemo uraditi i u ovoj godini, zato što ti isti ljudi prethodnih sedam ili osam godina nisu imali šansu da podignu svoju glavu. E, sada smo došli u situaciju da se stvari malo promene i to ćemo i da uradimo.”

3.  MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirala je navode iz pritužbe, dokaze koji su dostavljeni uz pritužbu, navode iz izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2.    Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3.    Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4.   Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su oblici diskriminacije. S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su odredbe člana 25. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je zabranjena diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.5. U konkretnom slučaju, potrebno je ispitati da li su navedene izjave D. S, državnog sekretara u Ministarstvu privrede suprotne imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena, imajući u vidu da je odredbom čl. 2. st. 1. tač. 1. propisano da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način zbog njihovog ličnog svojstva.

3.6. Na početku, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je odgovor D. S. na novinarsko pitanje da li se zaposleni na prostoru P. okruga zapošljavaju po principu „postani član … stranke”. Državni sekretar je na ovo pitanje odgovorio „ako me pitate da li smo u prethodnom periodu zaposlili nekoliko ljudi, ili desetinu, petnaest ili dvadeset ljudi koji su članovi … stranke, jesmo. I sada Vam otvoreno kažem, jesmo i hoćemo. I to ćemo uraditi i u ovoj godini, zato što ti isti ljudi prethodnih sedam ili osam godina nisu imali šansu da podignu svoju glavu. E, sada smo došli u situaciju da se stvari malo promene i to ćemo i da uradimo.” Na ovaj način D. S. naveo je, zapravo, da ima saznanja da su u prethodnoj godini osobe koje su članovi … stranke dobile posao, te da i ubuduće mogu očekivati da će zasnovati radni odnos, jer su članovi ove političke partije.

3.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz izjašnjenja D. S. da ni jednog trenutka nije rekao da neće zapošljavati građane S. koji nisu članovi … stranke . Međutim, Poverenica konstatuje da državni sekretar, tokom odgovora na pitanje u vezi sa zapošljavanjem nije naveo da posao mogu da očekuju i osobe koje su članovi drugih političkih stranaka ili nisu članovi nijedne političke stranke. Treba ukazati i da je D. S, svojom izjavom u emisiji „Oko juga” pokazao da ima moć u odabiru zaposlenih, kao i da članovi stranke  iz P. okruga mogu da očekuju da će i u narednom periodu zasnovati radni odnos, čime je neopravdano privilegovao članove ove stranke. S druge strane, zbog ovakve izjave visokog državnog funkcionera, može se očekivati da su članovi drugih političkih stranaka, kao i osobe koje ne pripadaju nijednoj političkoj stranci, zabrinuti da neće uspeti da se zaposle ili da će biti stavljeni u podređen položaj u odnosu na osobe koje su članovi …  stranke.

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je i navod iz izjašnjenja D. S. da je svojom izjavom želeo da ukaže „na problem i manire koji su postojali u prošlosti kada su ljudi zapošljavani isključivo ako su bili članovi stranke koja je podnela pritužbu. Iako je poznata činjenica da u Srbiji postoji „stranačko kadriranje” duži niz godina, te iako je D. S. u izjašnjenju naveo da mu je namera bila suprotna, ono što je u stvari izgovorio predstavlja svojevrsnu najavu da će činiti isto što i njegovi prethodnici, iako pripadnost političkoj stranci nije niti može biti uslov za zasnivanje radnog odnosa. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je nedopušteno zapošljavanje osoba na osnovu njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti/nepripadnosti nekoj političkoj stranci. Politička ubeđenja zaposlenih predstavljaju njihova lična i privatna uverenja i ne mogu biti razmatrana relevantna prilikom zapošljavanja.

3.9. U vezi navoda iz izjašnjenja D. S. da su njegove reči izvučene iz konteksta, te da je zapravo imao nameru da istakne da će i dalje zapošljavati dobre, marljive i vredne ljude, koji ispunjavaju uslove za rad na određenom radnom mestu, bez obzira da li pripadaju nekoj političkoj stranci, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da prilikom ispitivanja da li konkretno ponašanje (npr. izgovaranje određenih reči, preduzimanje nekih radnji i slično) predstavlja akt diskriminacije, namera nije relevantna sa aspekta antidiskriminacionih propisa, odnosno, nije od značaja činjenica da li je ta osoba imala nameru da diskriminiše. Predmet procene jeste samo manifestovano ponašanje, u pogledu koga se ispituje da li je dopušteno ili nije, s obzirom na sve okolnosti tj. da li je suprotno imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte. Ovo potvrđuje i činjenica da zakonodavac u članu 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja uznemiravanje lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah (…) Same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemirava na osnovu njihovog ličnog svojstva mogu biti raznovrsne, uključujući i javno saopštavanje određenih ideja, stavova i mišljenja. Pored toga, u konkretnom slučaju nije pravno relevantno da li je cilj D. S. bio da uznemiri osobe koje nisu članovi … stranke. Samo iznošenje stava da će u budućnosti biti nastavljeno zapošljavanje članova … , koji prethodnih godina zbog svoje stranačke pripadnosti nisu mogli da nađu posao, predstavlja neopravdano privilegovanje članova vladajuće stranke i izaziva osećaj straha i uznemirenosti kod ostalih građana koji su članovi drugih političkih stranaka ili ne pripadaju ni jednoj stranci. Ovakvim izjavama, kojima se najavljuje zapošljavanje pripadnika određene političke stranke, kod ostalih građana javlja se osećaj nesigurnosti i zabrinutosti da su u podređenom položaju i da njihove stručne kvalifikacije neće biti procenjivane, ukoliko nisu članovi te političke stranke.

3.10. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da državni funkcioneri imaju pojačanu odgovornost, jer javnim iznošenjem svojih stavova i najavom određenih aktivnosti mogu dovesti do uznemiravanja javnosti i pojačati zabrinutost građana koji su nezaposleni i koji mogu zaključiti da je neophodno da postanu članovi određene stranke, u konkretnom slučaju vladajuće stranke kako bi dobili posao i rešili svoje egzistencijalne probleme.

4. MIŠLjENjE

Izjavom koju je D. S, državni sekretar u Ministarstvu privrede, dao na RTV Vranje u emisiji „Oko juga” u vezi sa stranačkim zapošljavanjem, koja je emitovana … 2015. godine, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje D. S, državnom sekretaru u Ministarstvu privrede da:

5.1. U svojim izjavama i javnim nastupima ne privileguje članove svoje političke partije, već da svojim postupanjem doprinosi poštovanju načela jednakosti i zabrane diskriminacije u svim oblastima društvenog života.

5.2. Vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA

ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba protiv D.S. zbog diskriminacije na osnovu članstva u političkoj stranci