br. 07-00-734/2015-02 datum: 21. 3. 2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi P.P. i I.M.Lj.P, podnete protiv A.T. iz N.P, zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. U pritužbi je navedeno da je A.T. svojim objavama na Fejsbuku i objavljivanjem fotografije P.P, podstakao komentare u kojima se P.P. preti smrću. Uz pritužbu su dostavljeni i odštampani snimci Fejsbuk stranice A.T. na kojima se nalaze navedeni komentari. P.P. je naveo da je zbog komentara u kojima se poziva na nasilje i preti smrću, oseća ugroženim, kako za svoju bezbednost tako i za bezbednost svojih najbližih. U izjašnjenju A.T, navedeno je da svojim objavama nije diskriminisao P.P, a da ne može da bude odgovoran za komentare koje su druga lica ostavljala na njegovom Fejsbuk profilu, i izrazio žaljenje zbog takvih komentara. U toku postupka utvrđeno je da je A.T. svojim objavama na Fejsbuku, otvorio raspravu u kojoj je podsticana diskriminacija, mržnja i nasilje prema P.P. i osobama drugačije sekualne orijentacije. Utvrđeno je da je A.T. odgovoran zbog toga što je takve komentare, koji po svojoj sadržini predstavljaju govor mržnje, držao dostupnim javnosti, a bio je u mogućnosti da ih ukloni. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da je A.T. prekršio propise koji zabranjuju diskriminaciju i dala mu preporuku, da uputi pismo izvinjenja P.P. i da se ubuduće suzdrži od kršenja antidiskriminacionih propisa.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratili su se P.P. i I.M.Lj.P. u ime i uz saglasnost P.P, pritužbom protiv A.T. iz N.P. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.

1.2. Imajući u vidu da su obe pritužbe podnete povodom iste pravne stvari, postupci su spojeni, te je u skladu sa odredbom člana 117. Zakona o opštem upravnom postupku vođen jedinstven postupak.

1.3. U pritužbama, između ostalog, navedeno je:
– da je 25. oktobra 2015. godine, A.T. postavio na svom Fejsbuk profilu privatne fotografije P.P, uz komentar „jesmo li to konačno dobili nekoga ko se bori za gej prava u Sandžaku?.”
– da su nakon ove objave usledili brojni komentari. Prvi komentar je ostavio D.T, koji je postavio sliku na kojoj je napisano „Keep calm and kill them all”, što u prevodu znači ostani miran i pobij ih sve.
– da je nakon toga Fejsbuk korisnik pod imenom E.J.E.T. postavio fotografiju vojnika Islamske države u procesu linčovanja sirijskog gej muškarca bacanjem sa litice, uz komentar „evo rešenja”. Na taj komentar A.T. je odgovorio „originalno, nema šta”, na šta T. odgovara da je to u skladu sa šerijatom.
– da je nakon urgencija više nevladinih organizacija, T. uklonio navedenu objavu i postavio novu, u kojoj je naveo da je L. kontaktirao nevladine organizacije povodom tog slučaja i ostavio komentar „hvala Alahu što iz dana u dan razotkrivam ko nas to pljuje preko sandžačke granice, i hvala Alahu što moj patriotizam iskazujem na pravi način”,
– da je ova druga objava A.T, praćena komentarima poput „Kjafir! Alah mu kičmu slomio!” koji je postavio A.N.H, kao i „Spodoba! Na trg, pa na lomaču, javno!”, koji je postavila M.S.U, „Kolac. Pa ga podmazat, pa ga nabit dok ne umre” koji je postavio M.H, zatim nekoliko fotografija kamenovanja gej muškaraca, kao i pozivanje T. na šerijatsku kaznu za homoseksualnost „bacanjem sa visokih stijena, sad imamo dosta zgrada pa nemamo potrebu za pentranjem”, „bacanje sa visina i posipanje kamenjem” kao i „spaljivanje”.
– da je P.P, nakon ove objave dobio uvredljive i preteće poruke na svom Fejsbuk profilu od A.A. koji ga je nazvao „pederom koji treba da crkne”. Navedeno je da je A. pripadnik navijačke grupe Ekstremi iz N.P,
– da je P.P. rođen u … gde je i odrastao, da se definiše kao transrodna osoba, i aktivista je za ljudska prava,
– da je student završne godine sociologije u I, da se trenutno nalazi na studentskoj razmeni u L. i da je zbog homofobičnih napada A.T. zabrinut za svoju bezbednost, kao i za bezbednost najbližih.

1.3. Uz pritužbu su dostavljeni snimci ekrana (screenshot) Fejsbuk stranice A.T, na kojima se nalaze navedene objave i komentari.

1.4. U skladu sa odredbama čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, u toku postupka je pribavljeno izjašnjenje A.T.

1.5. U izjašnjenju A.T, navedeno je:
– da pritužba nije dostavljena na izjašnjenje u zakonskom roku, s obzirom da prema odredbi člana 35. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta u roku od 15 dana,
– da fotografije koje je A.T. objavio na svom Fejsbuk profilu nisu privatno vlasništvo P.P, zato što su preuzete sa njegovog tviter naloga koji je javan, i da je njegov Fejsbuk profil takođe dostupan javnosti, pa nema narušavanja privatnosti,
– da jeste imao objavu Gradonačelniče, pitao te je dečko nešto.. što se odnosi na pitanje koje je P.P. uputio M.M: zašto se ne pozabavi problemima homosekualaca u Sandžaku, dok jede specijalitete Obaminog kuvara, a nakon toga je više informativno postavio pitanje: da li smo dobili nekoga ko se bori za gej prava u Sandžaku. Zatim je ostavio šaljivi komentar da dečko stavlja lajner bolje od čaršijskih manekenki.
– da izražava duboko žaljenje zbog komentara koji su se našli na njegovom zidu, i svojih sarkastičnih odgovora. Naglasio je da P.P. nije napadnut u N.P. niti je pretrpeo štetu, već je dobio samo jednu preteću poruku od maloletnika, ali da sebe ne smatra odgovornim za to,
– da ubuduće neće biti takvih komentara jer ne planira da se bavi homoseksualcima,
– da je član humanitarne organizacije O.R, predsednik omladinske družine „O.F.”, glumac O.T, i bavi se društveno korisnim radom,
– da izražava kajanje zato što je druge ljude mogao dovesti u neprijatnu situaciju sa zakonom, i da se izvinjava u ime onih koji se kaju zbog ostavljenih komentara, i zbog svojih sarkastičnih odgovora,

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među stranama u postupku nije sporno da je A.T. korisnik Fejsbuk profila, na kome su se nalazile predmetne objave i komentari koji su nakon toga usledili. Takođe, nije osporavano da su se predmetne objave i komentari odnosili na P.P. iz N.P.

2.2. Uvidom u odštampane snimke ekrana Fejsbuk profila A.T, utvrđeno je da je A.T. imao na svom Fejsbuk profilu sledeće objavu: „Proverena informacija da je jedan od glavnih vođa LGBT (DERPE) populacije iz Istanbula, lik iz … koji tamo studira.” Zatim objavu: „Gradonačelniče, pitao te dečko nešto? A ja da pitam javnost, jesmo li to konačno dobili nekoga ko se bori za gej prava u Sandžaku? Ili mi se čini?..” sa fotografijom P.P. Nakon ove objave, korisnik E.J.E.T. postavio je fotografiju izvršenja smrtne kazne bacanjem sa visine, uz komentar „evo rešenja” na šta je A.T. odgovorio „originalno, nema šta”. Zatim je D. T. postavio fotografiju na kojoj se nalazi puška i natpis „keep calm and kill’em all”.

A.T. je takođe objavio: „Dotični koga sam okačio na zid, čisto da prezentujem njegov rad poslao je na preko 50 organizacija mejl (koji sam ja naravno pročitao) i kako navodi ne može da diše jer je ugrožen zbog komentara koji su se našli ispod slika..” Nakon ove objave, A.H. je ostavio komentar: „Kjafir.. Alah mu kičmu slomio..”, M.U.: „Spodoba, na trg pa na lomaču”, M.H.: „Kolac, pa ga podmazat pa ga nabit dok ne umre..” Korisnik E.J.E.T. je postavio eksplicitnu fotografiju javnog kamenovanja muške osobe, uz komentar: „šerijatska kazna za homoseksualizam se izvršava bacanjem sa visokih stijena, sad imamo dosta zgrada pa nemamo potrebu za pentranjem. Po mišljenju ibn Abaz r.a. homoseksualci se bacaju sa visina i po „ateriranju” pospu kamenjem. Simbolika je u tome što je Lutov narod uništen kišom kamenja. Ima i drugih mišljenja, (mislim) Alija r.a. kaže da se oni spaljuju, a po nekima se bace u provaliju i proprate kamenjem.”

2.3. Uvidom u odštampani snimak privatne Fejsbuk poruke utvrđuje se da je A. A. poslao sledeću poruku: „Brt ti si 100% peder beeez uvrede gadiš mi se životom i nmg da verujem šta sve bog neće stvorit i ps nisi žensko nego obični peder gej kako god nazivaš sebe stvarno takvi kao ti treba da crknu.”

2.4. Uvidom u Fejsbuk profil A.T. , utvrđuje se da je profil otvoren za javnost, kao i da navedeni profil ima 3528 pratilaca.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja sa svim dostavljenim prilozima, kao i relevantne pravne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine , u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 11. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima ili drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Odredbama člana 21. propisano je da je seksualna orijentacija privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu navode iz pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zadatak Poverenika bio je da utvrdi da li je A.T. izvršio akt diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije P.P. objavama na Fejsbuk profilu i da li je odgovoran za komentare koji su nakon toga usledili.

3.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da je pritužba dostavljena na izjašnjenje A. T. u roku od 15 dana od kada su otklonjene smetnje za vođenje postupka, pa je neosnovana primedba A.T. da je navedeni rok prekoračen. Takođe, rok od 15 dana za dostavljanje pritužbe na izjašnjenje licu protiv koga je podneta, je po svojoj prirodi instrukcioni, i prekoračenje roka ne povlači sa sobom gubitak prava, odnosno nije smetnja za dalje vođenje postupka.

3.8. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, A.T. nije osporavao da je korisnik predmetnog Fejsbuk profila, da je imao citarane objave i da su usledili navedeni komentari. Međutim, on smatra da su njegove objave satiričnog karaktera, a da ne može da bude odgovoran za komentare koje su ostavljala druga lica. Sa tim uvezi, predmet ovog postupka će biti i utvrđivanje eventualne odgovornosti A.T. za komentare drugih lica, u slučaju da su komentari po svojoj sadržini nezakoniti.

3.9. Uvidom u komentare koji su objavljeni na Fejsbuk profilu A.T, nakon njegovih objava, nedvosmisleno se utvrđuje da su njima izražena mišljenja i ideje, porukama i slikom, kojima se podstiče diskriminacija i mržnja prema građanima drugačije seksualne orijentacije, kao i nasilje prema P.P. Citiranim komenatrima, nije samo povređeno dostojanstvo P.P, već je stvorena atmosfera linča, i veoma neprijateljsko raspoloženje prema njemu i LGBT populaciji.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na to da je položaj LGBT osoba u Srbiji izuzetno težak. Diskriminacija je deo svakodnevnog života ovih osoba, a najčešći oblici diskriminacije su pretnje, govor mržnje i otvoreni vidovi nasilja. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da svaki drugi građanin smatra da je homoseksualnost bolest koju treba lečiti, a više od 80% ne želi osobe drugačije seksualne orijentacije u svojoj porodici. Široko rasprostranjena homofobija i transfobija imaju duboke korene u društvu, i izraz su negativnih stereotipa i predrasuda. Osobe drugačije seksualne orijentacije su prinuđene da žive kao građani drugog reda, u strahu i neizvesnosti.

3.11. Socijalna distanca prema osobama drugačije seksualne orijentacije, prisutna je u svim društvenim oblastima. Uprkos tome što se negativni stavovi o ovim osobama izražavaju svakodnevno, predmet posebne zabrinutosti Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju jeste ekstremna sadržina navedenih komentara, kao i očigledna namera A.T. da komentare sa takvom sadržinom ostavi dostupnim javnosti. Pretnje smrću bilo kome, a naročito zbog nečijeg ličnog svojstva, apsolutno su nedopustive. Pozivanje na linč, čak primenu surovih načina izvršenja smrtne kazne, duboko je suprotno vrednostima našeg pravnog poretka i civilizacijskim tekovinama.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ukazuje da je nasilje prema LGBT osobama, ozbiljan društveni problem u zemlji i regionu. S tim u vezi, u maju 2015. godine u Crnoj Gori, održan je treći međunarodni IDAHO forum (International Day Against Homophobia and Transphobia – IDAHO), pod nazivom „okončanje nasilja i zločina iz mržnje”. Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, potpisala je zajedničku regionalnu „Izjavu o okončanju nasilja i zločina iz mržnje prema LGBT osobama”.

3.13. Kako je već navedeno, analizom predmetnih komentara koji su usledili nakon objava A.T. na njegovom Fejsbuk profilu, utvrđeno je da predstavljaju govor mržnje. Sa druge strane, same objave A.T, posmatrano po njihovoj sadržini kreću se u granicama slobode govora i ne predstavljaju povredu antidiskriminacionih propisa. U vezi sa tim, kao i navodima iz njegovog izjašnjenja da on nije odgovoran za komentare drugih lica, postavlja se pitanje osnova njegove odgovornosti.

Najpre, činjenica je da je A.T. na navedeni način podstakao komentare, kojima nije bio cilj raspravljanje o društvenim odnosima i izražavanje slobode govora, već im je upravo cilj bila diskriminacija i izražavanje i podsticanje nasilja i mržnje prema P.P. i svim osobama drugačijeg seksualnog opredeljenja ili rodnog identiteta. A.T. nije mogao da utiče na to ko će ostavljati komentare i kakvi će komentari biti, međutim, kao administrator svoje stranice na Fejsbuku, imao je pravo i dužnost da spreči da nezakoniti komentari budu dostupni javnosti, na taj način što će ih ukloniti. Nasuprot tome, A.T. navedene komentare nije uklonio, već ih je držao dostupnim, a bio je svestan njihove sadržine budući da ih je čak i komentarisao. Imajući u vidu da je on započeo raspravu o navedenoj temi na navedenoj internet platformi, bilo je razumno da očekuje pojavu komentara, naročito imajući u vidu da je profil otvoren za javnost i da ima više od 3000 pratilaca. Samim tim, imao je i obavezu da se stara o eventualno nezakonitim sadržajima koji se pojavljuju na profilu, koje jedino on može da administrira.

U pogledu odgovornosti za komentare trećih lica, na različitim internet platformama, važno je pomenuti i odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Delfi AS protiv Estonije, br. 64569/09. Navedenom presudom utvrđena je direktna odgovornost pravnog lica koje je postavljalo vesti na određenu internet stranicu, za komentare koji su usledili a koji su po svojoj sadržini predstavljali nezakonit govor. U paragrafu 159. presude, navedeno je da u slučaju kada komentari trećih lica predstavljaju govor mržnje ili direktnu pretnju fizičkom integritetu pojedinaca, država članica je ovlašćena da uspostavi odgovornost vlasnika portala za nezakonite komentare koji nisu uklonjeni bez odlaganja. Sud je u obrazloženju presude ukazao i na relevantne međunarodne dokumente: Deklaraciju o slobodi komunikacije na internetu, koji je usvojio Komitet ministara Saveta Evrope 28. maja 2004. godine, na određene direktive Evropske unije kao i na druge međunarodne dokumente (dokumenti Specijalnog izvestioca za unapređenje i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Zajednička deklaracija specijalnog izvestioca za slobodu mišljenja i izražavanja, predstavnika OEBS-a za slobodu medija i specijalnog izvestioca Organizacije američkih država za slobodu izražavanja.)

3.14. Opšti uslovi korišćenja Fejsbuka , čija je poslednja revizija urađena 30. januara 2015. godine, u odeljku 5, koji se odnosi na zaštitu prava drugih, izričito zabranjuju povredu prava drugih lica, odnosno korišćenje Fejsbuk aplikacije zarad kršenja propisa. U slučaju zloupotrebe nečijeg Fejsbuk naloga od strane drugih lica, ostavljena je mogućnost prijavljivanja takvih zloupotreba, a aplikacija snabdeva korisnike alatima, pomoću kojih mogu da uređuju sadržaje na svojim stranicama

3.15. U sprovedenom postupku, nesumnjivo je utvrđeno da je A.T. podstakao raspravu u kojoj su izneti stavovi, mišljenja i komentari koji predstavljaju grubo kršenje propisa koji zabranjuju diskriminaciju, kao i da je A.T. odgovoran što je na svom Fejsbuk profilu, koji je otvoren za javnost, držao dostupnim komentare u kojima je pozivano na nasilje, mržnju i diskriminaciju P.P. i osoba drugačije seksualne orijentacije. Olakšavajuću okolnost predstavlja činjenica da je A.T, naknadno, u izjašnjenju na navode iz pritužbe, izrazio žaljenje zbog komentara koji su usledili nakon njegovih objava.

4. MIŠLjENjE

4.1. Podsticanjem rasprave o osobama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, u kojima je rečima i slikom izražavana mržnja i pozivano na nasilje i diskriminaciju kao i držanjem takvih komentara dostupnim javnosti, na svom Fejsbuk profilu, A. T. je prekršio odredbu člana 11. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom se zabranjuje govor mržnje.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje A. T:

5.1. Da uputi pismo izvinjenja P.P, preko I.M.Lj.P.

5.2. Da se ubuduće suzdržava od kršenja propisa koji zabranjuju diskriminaciju.

Potrebno je da A.T. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko A.T. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba P. P. protiv A. T. zbog diskriminaicje po osnovu seksualnog opredeljenja i govora mržnje