br. 07-00-533/2013-02 datum: 14. 10. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacija „P.” iz B. i S. r. o.„S. f.” iz S., protiv nedeljnog regionalnog lista „N. N.” iz S. a povodom teksta „Ujed na ‘romski’ način” koji je objavljen 3. aprila 2013. godine. Tema ovog teksta je problem koji građani S. imaju sa napadima pasa lutalica, kao i rashodom u gradskom budžetu koji je nastao zbog velikog broja isplaćenih zahteva na ime odštete zbog ujeda pasa lutalica. U jednom delu teksta je navedeno da su česte zloupotrebe, odnosno, da građani lažno prijavljuju ujede pasa lutalica i traže odštetu od grada, kao i da zloupotrebe vrše većinom stanovnici romskog naselja. Osnov za ovo tvrđenje je izjava jednog stanovnika romskog naselja koji je želeo da ostane anoniman, kako je u tekstu navedeno. Time su sve lažne prijave ujeda pasa lutalica dovedene u vezu sa Romima, uprkos podacima Gradskog javnog pravobranilaštva koji sadrže pregled zahteva za odštetu, iz kojih se može zaključiti da su oko 10% od ukupnog broja prijava za ujede pasa lutalica podneli građani koji žive u romskom naselju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je nedeljni regionalni list „N. N.” objavljivanjem ovog teksta u kojem su izraženi stavovi i ideje koji su uznemiravajući i ponižavajući, povredio dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine, čime je prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je nedeljnom regionalnom listu „N. N.” iz S. preporučeno da povodom navoda iznetih u tekstu „Ujed na ‘romski’ način” uputi javno izvinjenje romskoj nacionalnoj manjini, da pozove na sastanak predstavnike i predstavnice S. r. o.„S. f.” i „P.”, kako bi neposredno saznali sa kakvim se problemima romska zajednica suočava u svakodnevnom životu i kako je na njih uticao tekst ove sadržine, kao i da ubuduće ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske i bilo koje druge nacionalne manjine i podržavaju predrasude prema nacionalnim manjinama.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom su se obratile organizacija „P.” iz B. i S. r. o. „S. f.” iz S., povodom teksta objavljenog u listu N. N. – „Ujed na ‘romski’ način” u broju 69. od 3. aprila 2013. godine.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da su u tekstu „Ujed na ‘romski’ način”, koji se bavio temom ujeda pasa lutalica, iznete ideje, informacije i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja i nasilje prema Romima;
– da su u ovom tekstu Romi prikazani kao nacionalna manjina koja „okrutno postupa prema životinjama, ubija ih i kuva ima glave a zatim sami sebi nanose telesne povrede, kako bi nezakonito pribavili imovinsku korist od Gradske uprave S.”;
– da je u istom tekstu iznet i podatak koliko je Gradska uprava u gubitku zbog lažnih prijava i dobijanja odšteta za ujed pasa lutalica;
– da se iz sadržaja ovog članka pre može doći do zaključka da su Romi u Smederevu neka vrsta izopačene grupe, nego da se radi o članku koji se bavi problemom „lažnih” ujeda pasa lutalica;
– da je upravo objavljivanjem ovakvog naslova članka napravljena najveća šteta Romima u Smederevu, jer prosečni građani koji su samo videli naslovnu stranu nedeljnika mogu da dođu do zaključka da su isključivo Romi odgovorni za lažne prijave ujeda pasa lutalica;
– da se u ovom tekstu Romi predstavljaju kao grupa koja u višemilionskim iznosima nanosi štetu gradskom budžetu, dok se u ostalim tekstovima istog broja ovih novina piše o problemima u finansiranju Gradske uprave i ukidanju određenih usluga. Kao primer, navedeno je ukidanje besplatnog javnog prevoza, zatvaranje sigurne kuće za žrtve nasilja u porodici i smanjenje plata direktorima javnih preduzeća;
– da su u sledećem broju ovog lista (broj 70), objavljena saopštenja Kabineta gradonačelnika S. i S. r. o.„S. f.”. U saopštenju Kabineta gradonačelnika je navedeno da je nedopustivo prozivanje bilo koje etničke grupe i osuđeni su tekstovi koji odstupaju od profesionalnih standarda i zasnivaju svoje tvrdnje na nepouzdanim izvorima pri obradi osetljivih tema koje su na granici uvredljivog i ponižavajućeg za jednu etničku grupu. S. r. o. „S. f.” u saopštenju je naveo da je generalizacija ovog problema kao romskog, uvredljiva za Rome koji osuđuju nečasne radnje;
– da uprkos saopštenjima koja su objavljena u broju 70, uredništvo lista nije uputilo izvinjenje pripadnicima romske nacionalne manjine, niti ispravku teksta. Štaviše, ponovili su da se radi o pripadnicima romske nacionalne manjine i da kao novinari nemaju pravo da prećutkuju problem koji dovodi do rasipanja novca građana i poreskih obveznika;
– da su se podnositelji pritužbe obratili Gradskoj upravi grada S. sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, kako bi utvrdili da li su u tekstu iznete neistine koje su imale za cilj podsticanje diskriminacije i mržnje prema Romima;
– da su ovim zahtevom tražili informaciju o broju prijavljenih ujeda pasa lutalica na teritoriji grada S. na kojoj se nalazi romsko naselje M. K., te da su dobili informaciju da je u periodu od 9. januara do 28. septembra 2012. godine podnet 361 zahtev za naknadu štete nastale usled ujeda pasa lutalica, od čega je 36 iz naselja M. K., kao i da ne vode evidencije o nacionalnoj pripadnosti podnosioca zahteva;
– da je objavljivanjem ovog teksta povređen Etički kodeks novinara;
– da je prilikom izveštavanja o Romima kao onima koji nanose štetu gradskom budžetu, ovaj list prema kodeksu bio dužan da konsultuje makar dva nezavisna izvora koja bi ovu informaciju potvrdila ili osporila, umesto toga objavio je da „Romi okrutno postupaju prema životinjama, ubijaju ih i kuvaju im glave, a zatim sebi nanose telesne povrede, sve u cilju nezakonitog pribavljanja imovinske koristi od Gradske uprave Smederevo”;
– da podnosioci pritužbe smatraju da je u ovom slučaju došlo do govora mržnje, jer objavljivanje teksta na naslovnoj stranici, manipulisanje statističkim podacima i kršenje Etičkog kodeksa novinara ukazuje na to da ovaj tekst prevazilazi granice uznemiravajućeg i ponižavajućeg postupanja.

1.3. Uz pritužbu su dostavili članak „Ujed na ‘romski’ način” objavljen u listu N. N. i fotokopiju naslovne strane broja 69. od 3. aprila 2013. godine, odgovor Gradske uprave grada S. na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja br. 037-3-26/2013-08 od 29. aprila 2013. godine, saopštenje uredništva lista „N. N.” povodom teksta „Ujed na ‘romski’ način” u listu br. 70. od 10. aprila 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje nedeljnog regionalnog lista „N. N.” i glavne i odgovorne urednice ovog lista O. M. .

1.5. U izjašnjenju na pritužbu V. R. , direktorke i O. M. , glavne i odgovorne urednice lista „N. N.”, između ostalog je navedeno:

– da u dosadašnjoj karijeri niko do novinara zaposlenih u ovom listu nije imao profesionalnu ni etičku mrlju u karijeri, niti su protiv njih pokretani sudski sporovi, da ne postoje teme kojima su kršili bilo kakva i bilo čija prava, a najmanje stoji „da su ikada delili ljude po verskoj, nacionalnoj, seksualnoj ili bilo kojoj drugoj opredeljenosti”;
– da su uvek nastojali da dovoljno prostora daju manjinama i njihovim predstavnicima koji žive u smederevskom kraju, te su pisali o njihovom svakodnevnom životu, položaju, ukazivali na manjkavosti u odnosu na njihov status, a poseban akcenat stavljali na projekat inkluzije Roma u društvenu zajednicu;
– da je tačno da su u broju 69. N. N. od 3. aprila 2013. godine objavili tekst pod naslovom „Ujed na ‘romski’ način” u kome se autori bave problemom pasa lutalica u S., da veći deo članka (gotovo 90 %) ukazuje na problem koji građani svakodnevno imaju sa čoporima pasa lutalica u centru grada i šire, kao i da su se ovom temom bavili isključivo zato što im je stizao veliki broj molbi građana da se na ovu temu skrene adekvatna pažnja;
– da su se u spornom tekstu najviše bavili nedostatkom azila za smeštaj pasa lutalica i odnosom lokalne samouprave prema tom problemu, što je kao posledicu dovelo do velikih izdataka na ime odštete građanima zbog ujeda pasa lutalica;
– da je obaveza lista „N. N.”, kao nosioca javnog informisanja, da ukaže na činjenicu da je na ime odštetnih zahteva od 2008. do 2011. godine iz budžeta isplaćeno 43 miliona dinara, te da je tekst upravo koncipiran tako da ukaže na veliko trošenje novca građana, dok su, sa druge strane, upravo građani u stalnoj opasnosti od pasa lutalica;
– da se samo u jednom manjem delu članka govori o zloupotrebama prilikom uzimanja odštete zbog ujeda pasa lutalica, kao i da je ova vrsta zloupotrebe „javna tajna” u gradu, da je o zloupotrebama posvedočio izvor koji je stanovnik naselja M. K. u kome žive pripadnici romske nacionalne manjine, koji je hteo da ostane anoniman, što je uredništvo novina bilo dužno da ispoštuje;
– da je upravo anonimni izvor naveo da su opisane zloupotrebe retke i da su to radili pojedini pripadnici romske nacionalne manjine;
– da su u tekstu naveli i izjavu načelnika Komunalne policije koji je potvrdio da je u procesu naplate odšteta bilo raznih zloupotreba;
– da je moguće da su, krajnje nenamerno, napravili omašku pri davanju naslova teksta „Ujed na ‘romski’ način”. Međutim, stavljanjem reči romski pod navodnike jasno su poručili da reč ima preneseno značenje, te da se ne radi o generalizovanju ponašanja svih Roma;
– da im nije bio cilj da sve Rome prikažu „kao nacionalnu manjinu koja okrutno postupa prema životinjama” i koja se bavi zloupotrebama, te da je poenta teksta bila na problemu zloupotreba, a nikako na diskriminaciji manjine;
– da su posle objavljivanja ovog članka imali sastanak sa D. S. predstavnikom organizacije „S. f.”, na kojem su mu uputili izvinjenje koje je on prihvatio, kao i da su se dogovorili o okvirima buduće saradnje i tekstovima kojima će ubuduće skretati pažnju na položaj Roma u S. Međutim, D. S. im nakon toga nije poslao tekstove koji bi se bavili ovom tematikom;

– da su ispunili deo dogovora sa sastanka da u narednom broju 71. od 17. aprila 2013. godine, objave reakciju S. „S. f.” na „sporni” tekst, kao i saopštenje Kabineta gradonačelnika. Takođe u dogovoru sa Stojkovićem, objavili su i stav uredništva čime su čitaocima objasnili da im diskriminacija nije bila namera, kao i da su mislili da je time okončana svaka sumnja u eventualne loše namere uredništva i autora teksta, a i D. S. se na pomenutom sastanku složio sa tom konstatacijom;
– da se nikada nisu služili govorom mržnje i da pružaju izvinjenje svima kojima su svojim pisanjem povredili nacionalno osećanje.

1.6. Uz izjašnjenje su dostavili dopis privrednog društva „M. F.” d.o.o. od 9. aprila sa zahtevom za zaštitu od pasa lutalica.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među stranama nije sporno da je 3. aprila 2013. godine u broju 69. nedeljnog regionalnog lista „N.N.” objavljen tekst „Ujed na ‘romski’ način”, koji se našao i na naslovnoj strani ovog lista.

2.2. Uvidom u ovaj tekst, utvrđeno je da se tekst „Ujed na ‘romski’ način” bavi problemima koji građani imaju sa napadima pasa lutalica. U tekstu je navedeno da napušteni psi haraju gradom i da gotovo svakodnevno napadaju prolaznike, a da su česte žrtve izgladnelih pasa i domaće životinje. Navedeno je i da je budžet grada S. pod velikim opterećenjem, zbog velikog broja odštetnih zahteva građana zbog ujeda pasa lutalica, kao i da je u periodu od 2008. do 2011. godine samo na ime odštetnih zahteva isplaćeno 43 miliona dinara, ali da se, nakon promene načina dokazivanja ujeda, broj lažnih prijava smanjio. Autori su predstavili način utvrđivanja povrede i visinu odštetnog zahteva, a na kraju teksta je ponovo pokrenuto pitanje lažnih prijava ujeda pasa lutalica. U članku je navedeno da je „..prema saznanjima „N. N.” ovo je poslednjih godina bio vrlo unosan biznis koji je gradski budžet desetkovao za milione”, a nakon toga je preneta priča stanovnika naselja M. K., koji je označen kao anonimni izvor, koji opisuje na koji način se dolazilo do novčane odštete „..Njime su se najčešće bavili Romi iz M. K. koji su išli dotle da su hvatali pse, ubijali ih, a potom im skidali vilice i kuvali ih radi sterilizacije. Onda su sami sebi nanosili povrede u vidu ujeda i odlazili kod lekara da prijave napad. Potom su išli u opštinu da sve to naplate.” Nadalje, u tekstu se govori da u Smederevo dolaze i psi lutalice iz drugih gradova, tako što ih vlasnici dovoze i ostavljaju u gradu, ali da je ovo organizovano doseljavanje uličnih pasa teško dokazati.

2.3. Uvidom u naslovnu stranu broja 69. utvrđeno je da se na naslovnoj strani nalaze naslovi, odnosno, najava za nekoliko tekstova (Moralno je da V. podnese ostavku; Od 1. aprila ukinut besplatan prevoz – nije prvoaprilska šala; Kako je umro M. B. ; Teror pasa lutalica u Smederevu – Ujed na „romski” način; S. P. – Teheran na dlanu; Manje plate čelnicima javnih preduzeća; Koliko zarađuje rukovodstvo Železare – Minus il’ plus ko Amer il’ Rus; Tanje direktorske koverte; Da li su nedeljni izbori za Savete mesnih zajednica lakmus političkog rejtinga ili…), ovi naslovi su štampani slovima različite veličine, a naslov „Ujed na ‘romski’ način” centralni je i najveći na naslovnici.

2.4. Uvidom u br. 70. od 10. aprila 2013. godine, utvrđeno je da su na strani 14. objavljene reakcije na tekst iz prethodnog broja „Ujed na ‘romski’ način”. U saopštenju za javnost koji je izdao Kabinet gradonačelnice navedeno je da u Smederevu živi 27 nacionalnih manjina i da žele jedinstvo i dobre međuljudske odnose, te osuđuju tekstove koji odstupaju od profesionalnih standarda i zasnivaju svoje tvrdnje na nepouzdanim izvorima, naročito pri obradi osetljivih tema koje su na granici osetljivog i uvredljivog za jednu etničku ili bilo koju drugu grupaciju. U pismu D. S., predsednika S. „S. f.” navedeno je da sa žaljenjem konstatuje da jeste bilo mnogo zloupotreba pri naplati odštete zbog ujeda pasa lutalica, ali da mu nije jasno odakle uredništvu informacija da je to ponašanje karakteristično samo za Rome. Generalizacija ovog problema kao romskog, uvredljiva je za Rome koji osuđuju ovakva ponašanja. Uredništvo lista „N. N.”, povodom reakcija na tekst „Ujed na ‘romski’ način”, navelo je da nijedan novinar nema prava da se bavi ovom profesijom a da prećutkuje problem koji direktno dovodi do rasipanja novca građana i poreskih obveznika, koji odlazi u ruke manipulanata, ma kojoj veri i naciji pripadali. Navedeno je i da u spornom članku stoji da je to „uglavnom” od pripadnika romske manjine, ali da to nikako ne znači da su imali nameru da diskriminišu čitavu nacionalnu manjinu, kao i da su stavljanjem navodnika na reč romski u naslovu, jasno poručili čitaocima da ne uopštavaju problem. U saopštenju su naveli i da smatraju neopravdanim optužbe kojima im se imputiraju rasističke pobude i dodeljuju etikete „mrzitelja” romske manjine.

2.5. Uvidom u dopis ovlašćenog lica za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja iz Kabineta gradonačelnika grada S. br. 037-3-26/2013-08 od 29. aprila 2013. godine, utvrđeno je, na osnovu informacija dobijenih od Gradskog javnog pravobranilaštva, da je u periodu od 9. januara do 28. septembra 2012. godine podnet 361 zahtev za naknadu štete, od čega su 36 zahteva podnele osobe koje imaju prebivalište na teritoriji mesne zajednice Slavija V i da ne vode evidenciju o nacionalnoj pripadnosti lica koja prijavljuju ujede pasa lutalica.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i sadržinu teksta objavljenog u nedeljnom regionalnom listu „N. N.” – „Ujed na ‘romski’ način” u broju 69. od 3. aprila 2013. godine.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije , koja u čl. 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

3.4. Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije, usvojio je 2000. godine Opštu preporuku XXVII pod nazivom „Diskriminacija Roma”. Komitet je preporučio da države ugovornice Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije usvoje mere u oblasti medija, i tako što će među profesionalcima u svim medijima podsticati svest o naročitoj odgovornosti da se ne šire predrasude i da se izbegava izveštavanje o incidentima u koje su uključeni pojedini pripadnici romskih zajednica na način na koji se krivica svaljuje na romsku zajednicu kao celinu.

3.5. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama čl. 76. Ustava Republike Srbije garantuje se ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je čl. 81. propisano da Republika Srbija u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, podstiče duh tolerancije i međukulturalnog dijaloga i preuzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.7. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.8. Odredbom čl. 38. Zakona o javnom informisanju propisana je zabrana objavljivanja ideja, ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti.

Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li tekst „Ujed na ‘romski’ način” predstavlja uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao i da li se njime stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.10. Analiza teksta „Ujed na ‘romski’ način” pokazala je da njime čitaocima i čitateljkama upućena poruka da čopori pasa lutalica predstavljaju veliki problem u Smederevu, da je broj isplaćenih zahteva na ime odštete za ujede pasa lutalica stvorio veliki rashod u gradskom budžetu, da je do nedavno postojao veliki broj zloupotreba prilikom dobijanja odštete i da grad mora da nađe efikasan način da reši problem pasa lutalica. Analiza poslednjeg dela članka, u kojem je naveden primer zloupotreba prilikom dobijanja odštete, pokazala je da je romska nacionalna manjina, odnosno, nacionalna pripadnost, stavljena u prvi plan, te da se iz teksta može zaključiti da su Romi lažirali ujede pasa i na osnovu toga dobijali odštete od grada. Na taj način su sve lažne prijave dovedene u vezu isključivo sa pripadnicima romske nacionalne manjine. Ovakav način izveštavanja o jednom važnom problemu u gradu je neprihvatljiv i suprotan antidiskriminacionim propisima, s obzirom da se ovim tekstom šalje poruka da su Romi odgovorni za velike rashode u gradskom budžetu, kao i da do novca od ošteta dolaze na protivpravan način. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na podatke iz dopisa Gradskog javnog pravobranilaštva grada S. o broju podnetih odštetnih zahteva zbog ujeda pasa lutalica, koji predstavljaju informacije od javnog značaja i koji su bili dostupni i autorima i uredništvu „N. N.”. Naime, ovi podaci pokazuju da su samo 10% (36 od 361) zahteva za naknadu štete podneli stanovnici naselja M. K., koje se nalazi u MZ Slavija V i koje je pretežno romsko naselje. Pored toga, iako se u tekstu tvrdi da je bilo mnogo zloupotreba, preneta je priča samo jednog, i to anonimnog izvora, koji je opisujući način zloupotrebe, eksplicitno povezao nacionalnu pripadnost sa krivicom za zloupotrebe, rečima „…Njime su se najčešće bavili Romi iz M. K.”.

3.11. U pogledu naslovne strane broja 69, može se konstatovati da je naslov „Ujed na ‘romski’ način” najveći na naslovnoj strani, kao i da reč romski, koja je napisana pod navodnicima, skreće direktnu pažnju upravo na deo teksta koji se bavi zloupotrebama prilikom dobijanja odštetnih zahteva i na nesumnjiv način obeležava kao krivce pripadnike romske nacionalne manjine.

3.12. U odnosu na navode iz izjašnjenja uredništva „N. N.” da novinari ne smeju da prećutkuju problem koji direktno dovodi do rasipanja novca građana, Poverenica ukazuje da je ovakav stav uredništva potpuno ispravan i nesporan. Međutim, s obzirom da mediji imaju snažan uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, između ostalog i o različitosti i osetljivim društvenim grupama, mediji ujedno imaju i veliku odgovornost. Navođenjem da su postojale brojne zloupotrebe „koje su se razvile u biznis”, uz samo jedan primer zloupotrebe, od anonimnog izvora, u kojem je naglašena nacionalnost osoba koje su navodno vršila te zloupotrebe, celokupna romska nacionalna manjina dovedena je u vezu sa zloupotrebama. Ukoliko je svrha ovog teksta, kako je u izjašnjenju navedeno, bila da se široj javnosti ukaže na način na koji se zloupotrebama dolazilo do odšteta, logično se nameće pitanje zašto je u tom kontekstu nužno označavati nečiju nacionalnu pripadnost. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da za ukazivanje na učestalu pojavu koja je štetna za građane nije potrebno navođenje nacionalne pripadnosti, osim kada ona nije u direktnoj vezi sa događajima, jer se na taj način pažnja usmerava na pripadnike nacionalne manjine, oni se etiketiraju kao osobe koje zloupotrebljuju prava i troše novac svih građana, a pritom se takvim izveštavanjem najmanje „alarmira javnost” o učestalom aktuelnom problemu. Pri tome je neophodno imati u vidu da etiketiranje jedne nacije kao kriminogene i time društveno nepoželjne i štetne, dovodi do posledice da pripadnici te zajednice postaju nepoželjni u društvu, što je posebno opasno kada se zna da je romska populacija u Srbiji veoma često izložena diskriminaciji u svim sferama društvenog života, kao i da su često izloženi napadima pojedinaca i organizacija koje zagovaraju mržnju i netrpeljivost prema pripadnicima nacionalnih manjina.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da su Kodeksom novinara Srbije definisani profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišljenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja. U izveštajima o krivičnim delima, nacionalna, rasna, verska, ideološka i politička pripadnost, kao i seksualno opredeljenje, socijalni i bračni status osumnjičenih ili žrtava, pominje se samo u slučaju kada su opredeljenja, pripadnost ili status u neposrednoj vezi s vrstom i prirodom počinjenog krivičnog dela. U delu pod nazivom Novinarska pažnja, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu. Pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj ili nekoj drugoj grupi ljudi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava.

3.14. Povodom navoda iz izjašnjenja da uredništvo lista „N. N.” nije imalo nameru da diskriminiše i omalovaži romsku nacionalnu manjinu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se diskriminatorne izjave koje predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema grupi lica zbog njihovog ličnog svojstva ne mogu pravdati tvrđenjem da nije postojala namera. U slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, za utvrđivanje činjenice da li je neko izvršio diskriminaciju ili ne, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše. To znači da prilikom ispitivanja da li je određen akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, što proizlazi i iz odredbe čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica.

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je donošenjem Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji , Vlada Republike Srbije postavila kao strateški cilj unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji, sa ciljem smanjenja razlika koje postoje između položaja romske populacije i ostalog stanovništva. Uloga medija u ostvarivanju ovog cilja je izuzetno velika, pogotovo u sprečavanju širenja stereotipa i predrasuda, jer mediji imaju značajnu ulogu u promociji društvenih shvatanja i vrednosti.

3.16. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da su mediji moćno sredstvo u širenju tolerancije i podsticanju prava na jednake mogućnosti i suzbijanju diskriminacije i uverena je da je objavljivanje spornog teksta rezultat nedovoljnog poznavanja međunarodnih i domaćih standarda u oblasti ravnopravnosti. Ujedno, Poverenica izražava nadu i očekivanje da će „N. N.” nastojati da kroz priloge koje objavljuju, razvijaju svest o jednakosti nacionalnih manjina i uticati na izmenu obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na romsku nacionalnu manjinu.

4. MIŠLjENjE

U tekstu „Ujed na ‘romski’ način” koji je objavljen u broju 69. od 3. aprila 2013. godine, nedeljnog regionalnog lista „N. N.”, izražene su ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine, čime je stvoreno ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Objavljivanjem ovog teksta prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje uredništvu nedeljnog regionalnog lista „N. N.” iz S. da:

5.1. Uputi javno izvinjenje romskoj nacionalnoj manjini povodom navoda iznetih u tekstu „Ujed na ‘romski’ način”, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, odnosno, u prvom narednom izdanju lista računajući od dana prijema mišljenja sa preporukom.

5.2. Pozove na sastanak predstavnike i predstavnice S. r. o. „S. f.” i „P.”, kako bi neposredno saznali sa kakvim se problemima romska zajednica suočava u svakodnevnom životu, kao i kako je na njih uticao tekst ove sadržine, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom,

5.3. Ubuduće ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske i bilo koje druge nacionalne manjine i podržavaju predrasude prema nacionalnim manjinama, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na romsku nacionalnu manjinu.

Potrebno je da list „N. N.” obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko „N. N.” ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba P. i S. f. protiv lista N. N. zbog diskriminacije po osnovu etničkog porekla u oblasti javnog informisanja