br. 07-00-695/2013-02 datum: 3. 3. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Organizacije „L” iz B, kojoj su se pridružile mnoge organizacije i pojedinci, a koja je podneta protiv Ivice Dačića, predsednika Vlade Republike Srbije. Pritužba je podneta povodom izjava koje je Ivica Dačić dao 23. septembra 2013. godine, uoči najave održavanja Parade ponosa, koje su preneli mnogi mediji u Srbiji. U toku postupka je utvrđeno da je Ivica Dačić, premijer Republike Srbije, povodom održavanja Parade ponosa, govoreći o LGBT osobama, između ostalog, izjavio: „Ne treba ulaziti u drugu krajnost i dodvoravati se njima. Treba li da postanem gej da bi to bilo proevropski. Ravnopravni su sa ostalim građanima, ali nemoj da mi pričate da je to normalno, kad nije. Ako je to normalno, zašto smo onda izuzeci. Nemam ja nikakvu mržnju prema njima, samo ne mogu da prihvatim da je to normalno zato što nije prirodno.” Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da iznošenje ovakvog stava predstavlja akt diskriminacije, jer vređa dostojanstvo osoba istopolne seksualne orijentacije i u odnosu na njih stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje, doprinosi širenju stereotipa i predrasuda, kao i stigmatizaciji i netoleranciji. Poverenica je istakla da posebnu odgovornost i težinu ima to što je ovakvu izjavu izneo najviši državni funkcioner i nosilac javne vlasti, čija je ustavna i zakonska dužnost da poštuje zabranu diskriminacije i ravnopravnost svih građana i građanki. Zbog toga je dato mišljenje da je Ivica Dačić, u izjavama 23. septembra 2013. godine koje su preneli mnogi mediji u Srbiji, izneo stavove koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo osoba homoseksualne orijentacije, te mu je preporučeno da pozove na sastanak delegaciju Organizacije za lezbejska ljudska prava „L”, kako bi neposredno saznao sa kakvim se problemima i izazovima osobe istopolne seksualne orijentacije suočavaju u svakodnevnom životu, kao i kako na njih utiču izjave ovakve sadržine. Takođe mu je preporučeno da ubuduće ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo LGBT populacije i podržavaju stereotipi prema osobama istopolne seksualne orijentacije, te da svojim postupanjem doprinosi smanjenju homofobije, nasilja i diskriminacije i povećanju tolerancije prema ovoj populaciji, kao i svim drugim manjinskim grupama.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu Organizacije za lezbejska ljudska prava „L” iz B, kojoj su se pridružile sledeće organizacije i pojedinci: A. ž. c, B.C.Lj.P, G, G.L.I.F, G.O.S.I, G.P.M.O.I, Ž.P., J.K.P.Lj.P, K, K.P, M.O.Lj.P.S, R.C.M, R.Ž.F, S.P.M, B.B, D.K, Đ.M, I.Ž, I.F, N.M, N.G, J.T, M.A.P, A.G. i S.N.G, podnetu protiv Ivice Dačića, predsednika Vlade Republike Srbije. U pritužbi je navedeno:

– da je premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u obraćanju medijima 23. septembra 2013. godine, samo pet dana pre nego što je Parada ponosa trebalo da se održi, izjavio da po njegovom mišljenju biti homoseksualac nije normalno niti prirodno;
– da je u izjavi Ivice Dačića koju su, pored ostalih, preneli i dnevni listovi Blic i Kurir, kao i portali Telegraf i B92, navedeno: „Ravnopravni su sa ostalim građanima, ali nemoj da mi pričate da je to normalno kada nije. Ako je to normalno zašto smo izuzeci? Homoseksualci imaju ista prava, ali ne i da postavljaju pravila ponašanja. Nemam ja nikakvu mržnju prema njima, samo ne mogu da prihvatim da je to normalno, zato što nije prirodno”;
– da je naglasio da se još uvek ne zna da li će Parada ponosa biti održana, ali da nije normalno što to neko planira;
– da je u izjavi televiziji B92, koju su preneli brojni mediji, među kojima i Blic, jedan od najtiražnijih dnevnih listova, Ivica Dačić izjavio: „Ne treba ulaziti u drugu krajnost i dodvoravati se njima. Treba li da postanem gej da bi to bilo proevropski.”
– da podnosioci pritužbe smatraju da ove izjave „podgrevaju” stereotipe prema LGBT osobama kao „bolesnim i neprirodnim”, kao i da su uznemirujuće i uvredljive jer podržavaju dalje produbljivanje razlika između heteroseksualnih i homoseksualnih osoba.

1.2. Uz pritužbu su dostavljeni linkovi dnevnih listova (portal Telegraf, Kurir, Blic i dr) u kojima je objavljena izjava Ivice Dačića, predsednika Vlade Republike Srbije.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje Ivice Dačića, predsednika Vlade Republike Srbije. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da je u jednom delu izjave jasno rekao da homoseksualci imaju ista prava, kao i svi ostali, da imaju pravo na okupljanje, a da je isključivo iz bezbednosnih razloga izneo svoj stav, odnosno, da bi zbog njihove sigurnosti voleo da se ne okupljaju;
– da je govoreći o tome šta je „normalno” podrazumevao da je to stav većine, da je stav većine u Srbiji da podržavaju tradicionalne i porodične vrednosti, a da je on kao premijer jedne demokratske države, u obavezi da zastupa mišljenje većine;
– da je mišljenje i stav većine ono što se mora prihvatiti i podržati, jer je to smisao demokratije, naravno pod uslovom da se takvim mišljenjem i stavom ne dira u prava manjina;
– da je za „normalno” prihvatio pravila ponašanja većine, navodeći da LGBT osobe imaju ista prava, ali da kao manjina ne mogu uspostavljati pravila ponašanja i da kao izuzeci moraju biti tolerantni ka stavu i osećanjima većine;
– da svojom izjavom nije imao nameru da podrži stereotipe prema LGBT osobama, niti da na bilo koji način njihov izbor okarakteriše kao patologiju, niti da podstiče diskriminaciju, a najmanje da izrazi toleranciju prema nasilju ka LGBT osobama, jer bi bilo koje pozivanje na nasilje bilo u suprotnosti sa poslom ministra unutrašnjih poslova koje obavlja;
– da će rado primiti predstavnike organizacije koje se bore za prava osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, kako bi na taj način neposredno stekao uvid u to sa kakvim se problemima sreću.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Utvrđeno je da je 23. septembra 2013. godine, Ivice Dačića, predsenik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova, dao izjavu koje su preneli mnogi mediji (Blic, portal Telegraf, Kurir), povodom održavanja Parade ponosa, koja je bila zakazana za 28. septembra 2013. godine.

2.2. Uvidom u ove priloge, utvrđeno je da je Ivica Dačić, u izjavama za medije, povodom najave održavanja Parade ponosa, govoreći o LGBT osobama, između ostalog, naveo: Znam da je ustavno pravo da se izražava različitost, ali moje je pravo da ne idem na to. Ne treba ulaziti u drugu krajnost i dodvoravati se njima. Treba li da postanem gej da bi to bilo proevropski.” Ravnopravni su sa ostalim građanima, ali nemoj da mi pričate da je to normalno, kad nije. Ako je to normalno, zašto smo onda izuzeci? Nemam ja nikakvu mržnju prema njima, samo ne mogu da prihvatim da je to normalno zato što nije prirodno. Ako je to manjina i izuzetak, onda i oni treba da vode računa da ne vređaju osećanja većine. Ako to postoji u zemljama EU, ne znači da mi treba da pružimo podršku toj pojavi. Zato, molim vas, nemoj tamo neko da kaže da je to uzor kojim ćemo vaspitavati našu decu, ne, ali oni imaju pravo da se okupe, mada bih voleo da se iz bezbednosnih razloga ne okupljaju.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirala je navode iz pritužbe, dokaze koji su dostavljeni, navode iz izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbom čl. 21. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Analiza navoda iz pritužbe sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.5. Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, potrebno je ispitati da li su navedene izjave Ivice Dačića suprotne imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena, imajući u vidu da je odredbom čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se određeno ponašanje/izjava može kvalifikovati kao uznemiravanje i ponižavajuće postupanje kada ono objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva. Isto tako, potrebno je sagledati događaj povodom kojeg je izjava data, kao i okolnosti u kojima je data.

3.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da je povodom izjave premijera Srbije Ivice Dačića o LGBT osobama, uoči najave održavanja Parade ponosa u septembru 2013. godine, izdala saopštenje za javnost u kojem je navedeno da ovakve diskriminatorne izjave ne doprinose razvijanju tolerancije i samo produbljuju netrpeljivost i mržnju prema LGBT osobama. U saopštenju je ukazano i da nosioci javnih vlasti imaju pojačanu odgovornost, jer javnim iznošenjem takvih svojih stavova utiču na oblikovanje stavova javnog mnjenja, uz očekivanje da se svi suzdrže od ovakvih izjava i da svojim nastupima doprinesu da sve aktivnosti LGBT populacije, uključujući i najavljenu Paradu ponosa, proteknu u mirnoj atmosferi.

3.7. Iznošenje stava Ivice Dačića, predsednika Vlade Republike Srbije da homoseksualnost „nije normalna i nije prirodna”, samo po sebi predstavlja akt diskriminacije, s obzirom da predstavlja neprihvatljivo etiketiranje i vređa dostojanstvo ovih osoba, stvarajući u odnosu na njih ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Posebnu odgovornost i težinu ima što je ovakvu izjavu izneo najviši državni funkcioner, čija je ustavna i zakonska dužnost da poštuje zabranu diskriminacije i ravnopravnost svih građana i građanki, a ne samo mišljenje većine, kako je u izjašnjenju navedeno. Poverenica smatra da je iznošenje stava o tome da homoseksualnost „nije normalna” ponižavajuće i uvredljivo, da doprinosi stvaranju i održavanju stereotipa i predrasuda, kao i stigmatizaciji i netoleranciji prema osobama istopolne seksualne orijentacije. Ovo posebno ako se ima u vidu ekstremno negativna društvena percepcija osoba koje su istopolne seksualne orijentacije i visok nivo homofobije, koja nije urođena, niti nužna ljudska odlika, već predstavlja vrednosnu, odnosno, ideološku poziciju koja se usvaja socijalizacijom, a reprodukuje kroz prakse utemeljene na neznanju, zamagljivanju i sakrivanju činjenica. O tome nosioci javne vlasti, kao i svi drugi koji svojim radom i autoritetom utiču na formiranje stavova javnog mnjenja, svesni odgovornosti za javno izgovorenu reč, moraju posebno da vode računa. Zbog toga je još naglašenija njihova obaveza da svojim aktima ne podržavaju i podstiču stereotipe i predrasude prema osobama istopolne seksualne orijentacije.

3.8. U vezi navoda iz izjašnjenja predsednika Vlade Republike Srbije da „svojom izjavom nije imao nameru da podrži stereotipe LGBT osobama, niti na bilo koji način da njihov izbor okarakteriše kao patologiju, niti da podstiče diskriminaciju, a najmanje da izrazi toleranciju prema nasilju ka LGBT osobama”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da prilikom ispitivanja da li konkretno ponašanje, koje se sastoji u izgovaranju određenih reči, u preduzimanju nekih faktičkih radnji i slično, predstavlja akt diskriminacije, namera nije relevantna sa aspekta antidiskriminacionih propisa, odnosno, nije od značaja činjenica da li je ta osoba imala nameru da diskriminiše. Predmet procene jeste samo manifestovano ponašanje, u pogledu koga se ispituje da li je, s obzirom na sve okolnosti, dopušteno ili nije dopušteno, tj. da li je suprotno imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte. Ovo potvrđuje i činjenica da zakonodavac u članu 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica. Prema tome, u konkretnom slučaju nije pravno relevantno da li je cilj predsednika Vlade Republike Srbije bio da povredi dostojanstvo osoba homoseksualne orijentacije. Samo iznošenje stava da je homoseksualnost nešto što „nije normalno, zato što nije prirodno”, predstavlja uvredu za sve osobe homoseksualne orijentacije, koje su zbog svog ličnog svojstva okarakterisane kao „nenormalne i neprirodne”. Ovakav akt jeste akt diskriminacije i ni na koji način ne doprinosi povećanju tolerancije, već produbljuje netrpeljivost i mržnju prema LGBT osobama.

3.9. Poverenica ukazuje da član 46. Ustava RS jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, a stavom 2. ovog člana propisano je da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U skladu sa Ustavom, upravo radi zaštite prava i ugleda drugih, odredbama člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije izričito je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao jedan od posebnih oblika diskriminacije. Same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemirava i ponižava na osnovu njihovog ličnog svojstva mogu biti raznovrsne, uključujući i javno saopštavanje određenih ideja, stavova i mišljenja.

3.10. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su osobe homoseksualne orijentacije jedna od marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa, kao i da se svakodnevno susreću sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri moraju da pruže podršku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi osobe homoseksualne orijentacije uživale sva prava koja su građanima i građankama Srbije garantovana, bez diskriminacije, kao i da preduzmu adekvatne mere protiv svih onih koji svojim postupcima krše antidiskriminacione propise. Pri tome, organi javne vlasti imaju posebnu odgovornost i izuzetno važnu ulogu u širenju tolerancije i podsticanju prava na slobodu od diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

U izjavama koje je Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije dao 23. septembra 2013. godine, povodom najave održavanja Parade ponosa za 28. septembar 2013. godine, a koje su preneli mnogi mediji u Srbiji, izneti su stavovi koju su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo osoba istopolne seksualne orijentacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ivici Dačiću, predsedniku Vlade Republike Srbije da:

5.1. pozove na sastanak delegaciju Organizacije za lezbejska ljudska prava „L”, kako bi neposredno saznao sa kakvim se problemima i izazovima osobe istopolne seksualne orijentacije suočavaju u svakodnevnom životu, kao i kako na njih utiču izjave ovakve sadržine, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti stavlja na raspolaganje svoje službene prostorije za ovaj sastanak i izražava spremnost da pruži podršku organizaciji sastanka.

5.2. ubuduće ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo LGBT populacije i podržavaju stereotipi prema osobama istopolne seksualne orijentacije, te da svojim postupanjem doprinosi smanjenju homofobije, nasilja i diskriminacije i povećanju tolerancije prema ovoj populaciji, kao i svim drugim manjinskim grupama.
Potrebno je da Ivica Dačić, predsednik Vlade republike Srbije, obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ivica Dačić ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba organizacije L. protiv predsednika Vlade Srbije zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanja