br. 07-00-354/2014-02 datum: 28. 10. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi organizacija „I – B” i M. ž. p. n, protiv F. „S”, koje su podnete povodom emitovanja video spota „Zdravo, ja sam Aca” u okviru humanitarne kampanje za prikupljanje sredstava za podršku rada SOS Dečijem selu Kraljevo, odnosno, deci smeštenoj u SOS hraniteljske porodice. U pritužbi organizacije „I – B” navedeno je da dečak izgovara rečenicu „Od kako je mama bolesna, ona ne može da nas čuva, zato živim u Dečijem selu”, dok je u pozadini prikazana žena korisnica invalidskih kolica. Nakon obraćanja organizacije „I – B”, F. „S.” izmenila je spot, tako što je sklonjena slika žene korisnice invalidskih kolica. Nakon toga, M. ž. p. n. podnela je pritužbu i navela da se i u izmenjenoj verziji spota „Zdravo, ja sam Aca” i dalje diskriminišu žene i osobe sa zdravstvenim problemima. F. „S.” navela je u izjašnjenjima da je kampanja sprovedena kako bi se uputio apel za podršku deci smeštenoj u hraniteljske porodice bez navođenja zlostavljanja i zanemarivanja kao dominantnih razloga za izdvajanje dece iz porodica i da namera nije bilo da se bilo ko diskriminiše. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazala je da pored upućenog apela koji se odnosi na prikupljanje novčanih sredstava, ovaj spot šalje i poruku najširoj javnosti o deci koja su korisnici usluga Fondacije, te je upravo iz tog razloga veoma važno da spot ne sadrži primere koji mogu podsticati predrasude i stereotipe i kojima se povređuje dostojanstvo određenih grupa lica. Poverenica smatra da je potpuno neprimereno da se u ovom spotu pojavi slika žene koja koristi invalidska kolica u pozadini, uz tekst koji dečak izgovara: „Od kako je mama bolesna, ona ne može da nas čuva, zato živim u Dečijem selu”, jer je nedopustivo da jedan od retkih primera spominjanja/prikazivanja majki sa invaliditetom u javnosti bude u kontekstu njihove nemogućnosti da se o deci staraju i izmeštanju dece iz porodica i smeštanju u alternativne oblike brige. Iako je pozitivno što je slika žene korisnice invalidskih kolica uklonjena iz spota, treba imati u vidu da sam tekst koji dečak izgovara vređa dostojanstvo žena, pre svega žena sa zdravstvenim problemima, i promoviše negativne stereotipe vezane za rodne uloge i odgovornosti koje žene i muškarci imaju u vezi sa roditeljstvom. Zbog toga je doneto mišljenje da su kreiranjem i emitovanjem spota prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, a F. „S.” preporučeno je da izmeni sadržinu video spota, kao i da ubuduće, svojim aktivnostima i javnim kampanjama, ne krši antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 28. avgusta 2014. godina pritužbu organizacije za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom „I. – B.” u kojoj je navedeno:

– da se na Javnom servisu Srbije, u okviru marketinške kampanje, emituje video spot F. „S.” u cilju prikupljanja finansijskih sredstava za rad domova za decu bez roditeljskog staranja,
– da u video spotu, između ostalog, dečak izgovara „Od kako je mama bolesna, ona ne može da nas čuva, zato živim u Dečijem selu”, dok je u pozadini prikazana žena koja sedi u invalidskim kolicima,
– da ovakva sadržina video spota krši osnovna ljudska prava žena sa invaliditetom koje su majke ili to žele da postanu,
– da Zakon o socijalnoj zaštiti propisuje nekoliko važnih usluga podrške, poput podrške porodici sa decom i asistencije, koje bi mogle biti primenjene i na majke sa invaliditetom,
– da je oduzimanje starateljstva majkama sa invaliditetom praksa centara za socijalni rad koju bi trebalo prekinuti po svaku cenu.

1.2. Uz pritužbu su dostavljen link na kom se nalazi video spot „Zdravo, ja sam Aca” https://www….

1.3. M. ž. p. n. podnela je Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbu 10. septembra 2014. godine u kojoj je navedeno:

– da se pritužba odnosi na video spot „Ja sam Aca” koji je kreirala i objavila F. „S.”,
– da je nakon intervencije organizacije „I. – B.”, deo spota izmenjen i iz njega uklonjen osnov diskriminacije – invaliditet,
– da dečak u video spotu, kao razlog boravka u dečijem selu, navodi bolesnu majku koja ne može da brine o njemu,
– da navođenje bolesti i pola kao osnova za nebrigu o deci i smeštaj dece u centre takvog tipa predstavlja diskriminaciju žena i osoba sa zdravstvenim problemima.

1.4. Uz pritužbu su dostavljen link na kom se nalazi izmenjeni video spot „Zdravo, ja sam Aca” https://www…

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 40. st. 4 Zakona o zabrani diskriminacije , saglasno čl. 117. Zakona o opštem upravnom postupku , sprovela je jedinstven postupak, kako bi utvrdila pravno relevantne činjenice i okolnosti.

1.6. U toku postupka, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije zatražena su izjašnjenja F. „S.” na navode iz obe pritužbe.

U izjašnjenju na pritužbu organizacije „I. – B.”, V. M. J, nacionalna direktorka F. „S.” navela je sledeće:

– da se video spot „Zdravo, ja sam Aca” emituje na Radio televiziji Srbije u okviru humanitarne kampanje za prikupljanje sredstava za podršku rada SOS Dečijem selu Kraljevo, odnosno deci smeštenoj u SOS hraniteljske porodice a ne za potrebe domova za decu bez roditeljskog staranja, kako je u pritužbi navedeno;
– da tekst koji se izgovara u spotu glasi „Zdravo, ja sam Aca. Sada krećem u drugi razred. Najviše volim da vozim raketu. Od kada je mama bolesna, ona ne može da nas čuva. Od tada, živim u Dečijem selu, sa sekom i drugom decom. Ana je naša SOS mama. Ana kaže da imam dobre drugove. Kada porastem, onda ćemo svi da se vozimo u raketi. U SOS Dečijem selu u Kraljevu, brinemo se da deca bez roditeljskog staranja dobiju jednaku šansu za budućnost. To možemo da postignemo uz samo malo vaše pomoći. Pošalji SMS na 6323, budi naš prijatelj”;
– da je jedina namera i poruka ovog spota bila da se uputi apel za podršku brizi o deci smeštenoj u hraniteljske porodice SOS Dečijeg sela Kraljevo, kako bi se deci omogućili dobri uslovi za školovanje i time, za bolju budućnost u samostalnom životu;
– da je namera F. bila da se bez spominjanja dominantnih razloga izdvajanja dece iz porodice, poput zanemarivanja i zlostavljanja, na što bezbolniji način po decu i bez okrivljavanja roditelja, napravi pozitivna poruka i apel;
– da namera nije bila da se bilo ko diskriminiše ili da se povrede bilo čija osećanja, a posebno ne da se pošalje poruka da je invaliditet uzrok za izmeštanje dece iz porodica;
– da je osnovni moto F. da svako dete treba da živi u porodici i da se trude da deci koja su im poverena na brigu, omoguće okruženje što sličnije porodičnom, kao i održavanje kontakta sa srodnicima i povratak u biološku porodicu kada je to moguće;
– da se u SOS programu jačanja porodica pruža podrška porodicama u riziku, kako bi se preveniralo izmeštanje dece;
– da bolest roditelja kao i invaliditet mogu biti, a ponekad i jesu razlozi zbog kojeg roditelji ne mogu obezbediti svakodnevnu brigu o deci i predstavljaju razlog za smeštanje dece u alternativne oblike brige;
– da se tekst i prateća slika spota ne mogu tumačiti kao poruka „da su sve žene sa invaliditetom bolesne” a posebno ne „da žene sa invaliditetom ne treba da imaju decu ili da im decu zbog invaliditeta treba oduzeti”;
– da „S.” nema nadležnosti i ne može uticati na odluke centara za socijalni rad o izdvajanju dece iz porodice ili odluke sudova;
– da je 26. avgusta 2014. godine, nakon telefonskog razgovora sa L. Č. M, upućeno izvinjenje organizaciji „I. – B.”, kao i da im je saopšteno da će preduzeti mere da se spot koriguje brisanjem crteža žene sa invaliditetom, kako bi se izbegla asocijacija ili tumačenje povezano sa osobama sa invaliditetom;
– da je 28. avgusta 2014. godine izvršena korekcija spota, što se može utvrditi uvidom na link https://www…, o čemu je podnositeljka pritužbe obaveštena;
– da su preduzeli adekvatne mere i da je time pritužba, bez ulaženja u pitanje osnovanosti, postala bespredmetna.

1.7. U izjašnjenju na pritužbu M. Ž. p. n, ponovljeni su navodi iz prethodnog izjašnjenja, a dodatno je navedeno :

– da u SOS hraniteljskim porodicama Dečijeg sela žive i deca čije su majke bolesne i ne mogu se brinuti o njima;
– da se u video spotu koristi jedan primer, da je izjava data u jednini, te da se prateća slika spota ne može generalizovati i tumačiti kao poruka „ da su sve žene i osobe sa oboljenjima manje sposobne za brigu o deci”, a posebno ne „da je navođenje ženskog pola i bolesti predstavljeno kao osnov za nebrigu o decu”;
– da organizacija smatra da ne postoji praksa bezrazložnog oduzimanja dece roditeljima koji su inače podobni i sposobni da se brinu o deci;
– da ovakve eventualne pojedinačne slučajeve treba osuditi i procesuirati, ali da to ne može biti razlog za potpuno zabranu iznošenja notornih životnih činjenica i konkretnih primera.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbi i izjašnjenja, utvrđeno je da je u okviru humanitarne kampanje F. „S.” za prikupljanje sredstava za podršku rada SOS Dečijem selu Kraljevo, odnosno, deci smeštenoj u SOS hraniteljske porodice, emitovan video spot „Zdravo, ja sam Aca”.

2.2. Sadržina teksta koji prati video spot je sledeća: „Zdravo, ja sam Aca. Sada krećem u drugi razred. Najviše volim da vozim raketu. Od kada je mama bolesna, ona ne može da nas čuva. Zato, živim u Dečijem selu, sa sekom i drugom decom. Ana je naša SOS mama. Ana kaže da imam dobre drugove. Kada porastem, onda ćemo svi da se vozimo u raketi. U SOS Dečijem selu u Kraljevu, brinemo se da deca bez roditeljskog staranja dobiju jednaku šansu za budućnost. To možemo da postignemo uz samo malo vaše pomoći. Pošalji SMS na 6323, budi naš prijatelj”;

2.3. Uvidom u spotove koji su dostupni na linkovima naznačenim u pritužbama, utvrđeno je da je u prvobitnoj emitovanoj verziji video spota, u delu kada se izgovaraju rečeni „mama je bolesna”, na slici prikazana žena korisnica kolica, dok je naknadnom izmenom u tom delu video spota, deo slike na kojem se nalazila žena u kolicima prekriven belom bojom. Tekst spota nije izmenjen.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu analizirala navode iz pritužbe, dokaze koji su dostavljeni, navode iz izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 2009. godine potvrdila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , koja u članu 6. propisuje da su države ugovornice svesne da su žene i devojke sa invaliditetom izložene višestrukoj diskriminaciji i da će u tom pogledu preduzeti mere kako bi im obezbedile potpuno i ravnopravno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda. Članom 8. je propisano da se države ugovornice obavezuju da usvoje neposredne, efikasne i odgovarajuće mere da se bore protiv stereotipa, predrasuda i štetne prakse u odnosu na osobe sa invaliditetom, uključujući one zasnovane na polu i životnom dobu, u svim sferama života, a jedna od mera je i podsticanje svih medijskih glasila da prikazuju osobe sa invaliditetom na način koji je u skladu sa ciljem ove konvencije. Odredbama člana 23. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, države su obavezane da obezbede prava i odgovornosti osoba sa invaliditetom u vezi sa starateljstvom, usvajanjem dece ili sličnim institutima, tamo gde su ovi koncepti predviđeni nacionalnim zakonodavstvom, a u svim slučajevima najviše će se voditi računa o najboljim interesima deteta, i to tako što će, između ostalog, države pružati odgovarajuću pomoć osobama sa invaliditetom u vršenju njihovih obaveza podizanja dece, obezbediti da se dete ne razdvaja od svojih roditelja protiv svoje volje, osim ukoliko nadležni organi na osnovu sudskog preispitivanja ne utvrde, u skladu sa zakonom i procedurama koje se primenjuju, da je takvo razdvajanje neophodno u najboljem interesu deteta. Ni u kom slučaju se dete neće razdvajati od roditelja na osnovu invaliditeta bilo deteta ili jednog ili oba roditelja.

3.4. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), koju je Republika Srbija ratifikovala, predstavlja najvažniji međunarodni ugovor u oblasti prava žena i njome je postavljen međunarodni standard za ravnopravnost žena i muškarca. Države članice su se obavezale da preduzimaju sve podesne mere radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajenu i svaku drugu praksu zasnovanu na idejama o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena, kao i da porodično vaspitanje obuhvati i pravilno shvatanje materinstva kao društvene funkcije i priznanje zajedničke odgovornosti muškaraca i žena u podizanju i razvoju dece, podrazumevajući da se u svim slučajevima mora, pre svega, voditi računa o interesima deteta.

3.5. Konvencija o pravima deteta u čl. 9. propisuje da države članice obezbeđuju da nijedno dete ne bude odvojeno od svojih roditelja protiv njihove volje, osim kada nadležni organi na osnovu sudskog uvida odluče, u skladu s odgovarajućim zakonom i procedurama, da je takvo razdvajanje neophodno i u najboljem interesu deteta. Odredbama čl. 18. konvencije propisano je da će države članice uložiti sve napore kako bi se uvažavalo načelo da oba roditelja imaju zajedničku odgovornost u podizanju i razvoju deteta. Roditelji ili, u zavisnosti od slučaja, zakoniti staratelji imaju glavnu odgovornost za podizanje i razvoj deteta. Interesi deteta su njihova osnovna briga. Radi garantovanja i unapređivanja prava sadržanih u ovoj konvenciji, države članice pružaju roditeljima i zakonitim starateljima odgovarajuću pomoć u obavljanju dužnosti vaspitavanja deteta i obezbeđuju razvoj institucija, objekata i službi za brigu o deci.

3.6. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima . S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Odredbama čl. 20. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Nadalje, odredbama čl. 26. propisano je da postupanje protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i svakom drugom aspektu javnog, profesionalnog i porodičnog života predstava diskriminaciju, dok je odredbama čl. 27. zabranjena svaka diskriminacija lica, grupe lica ili članova njihovih porodica, s obzirom na njihovo zdravstveno stanje.

3.8. Zakonom o ravnopravnosti polova, članom 41. propisano je da informacije, odnosno svi vidovi reklama i propagandnog materijala, koji se emituju putem sredstava javnog informisanja, ne smeju podržavati niti podsticati diskriminaciju zasnovanu na polu.

3.9. Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom , pored opšte zabrane diskriminacije, odredbama člana 30. stav 1. zabranjena je diskriminacija u ostvarivanju prava iz bračnih i porodičnih odnosa zbog invaliditeta.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Poverenica najpre konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno ispitati da li je sadržina video spota „Zdravo ja sam Aca” suprotna imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena, odnosno, da li je sadržina spota uznemirujuća i ponižavajuća, kao i da li vređa dostojanstvo lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva.

3.10. Poverenica je imala u vidu navode iz izjašnjenja F. „S.” da „namera nije bila da se bilo ko diskriminiše ili da se povrede bilo čija osećanja”. U vezi sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije namera irelevantna, što u konkretnom slučaju znači da okolnost da li je postojala namera F. „S.” da diskriminiše i/ili povredi osećanja žena, žena sa invaliditetom i žena sa zdravstvenim problemima, nije pravno relevantna. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje je zabranjeno ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada samo takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu njihovog dostojanstva.

3.11. Kako bi se procenilo da li video spot „Zdravo, ja sam Aca” sadrži diskriminatoran tekst i/ili sliku, neophodno je sagledati sve okolnosti u trenutnom društvenom kontekstu, kao i način na koji je poruka preneta. Poverenica konstatuje da je cilj medijske kampanje bio prikupljanje novčanih sredstava, kako je u izjašnjenju i navedeno, te da je ovaj cilj zakonit i opravdan. Takođe, Poverenica konstatuje da su osnovani navodi iz izjašnjenja da F. nema nadležnosti i ne može uticati na odluke centara za socijalni rad i sudova o izdvajanju dece iz porodice.

3.12. S druge strane, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da treba imati u vidu da je video spot „Zdravo, ja sam Aca” emitovan na javnom servisu, u okviru kampanje kojom se u dužem vremenskom periodu građankama i građanima ukazuje na probleme sa kojima se deca korisnici usluga F. suočavaju. Pored upućenog apela koji se odnosi na prikupljanje novčanih sredstava, ovaj spot šalje i poruku najširoj javnosti o deci koja su korisnici usluga F, te je upravo iz tog razloga veoma važno da spot ne sadrži primere koji mogu podsticati predrasude i stereotipe i kojima se povređuje dostojanstvo određenih grupa lica. Poverenica smatra da je potpuno neprimereno da se u ovom spotu pojavila slika žene koja koristi invalidska kolica u pozadini, uz tekst koji dečak izgovara: „Od kako je mama bolesna, ona ne može da nas čuva, zato živim u Dečijem selu”.

3.13. U konkretnom slučaju, potrebno je posebnu pažnju posvetiti sagledavanju položaja žena sa invaliditetom u Srbiji koje su majke ili koje žele da postanu majke. Pored evidentne fizičke nepristupačnosti zdravstvenih ustanova, nedovoljne pripremljenosti zdravstvenog sistema da pruži zdravstvenu zaštitu ženama sa invaliditetom, nepostojanja posebnog sistema podrške prilagođenog potrebama žena sa invaliditetom, dodatni problem je i njihova „društvena nevidljivost”. Na primer, u Srbiji ne postoje posebni ginekološki kreveti ni mamografi prilagođeni ženama sa invaliditetom, a od 152 medicinska centra, samo devet ima ginekološke stolove prilagođene za preglede žena sa invaliditetom. Dodatno, stepen invaliditeta žene u partijarhalnom društvu meri se u odnosu na to koliko njen invaliditet utiče na ispunjavanje tradicionalna uloge žene – da bude uzorna supruga i dobra majka, kao i da brine o svim članovima porodice. Imajući u vidu stereotip da žene zbog svoj invaliditeta najčešće nisu u mogućnosti da ispunjavaju te uloge na očekivani i društveno prihvatljiv način, a nisu im omogućeni alternativni vidovi podrške, ne čudi da su im dugo vremena osporavana prava na ljubav, seksualnost, brak, materinstvo i lično potvrđivanje.

Važno je napomenuti i da je Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije žena, razmatrajući kombinovani Drugi i treći periodični izveštaj Republike Srbije, izrazio zabrinutost zbog teškoća sa kojima se suočavaju žene sa invaliditetom u uživanju prava na usluge u vezi sa reproduktivnim zdravljem, koje su prouzrokovane predrasudama, nedostatkom obučenog osoblja ili pristupačnih objekata. Iz tog razloga Komitet podstiče Republiku Srbiju da preduzme neophodne mere koje garantuju potpunu i efikasnu realizaciju prava žena sa invaliditetom na seksualno i reproduktivno zdravlje otklanjanjem predrasuda, obukom medicinskog osoblja i povećanjem broja zdravstvenih objekata adekvatno opremljenih kako bi odgovorili njihovim potrebama.
Zbog svega navedenog, Poverenica ukazuje da je nedopustivo da jedan od retkih primera spominjanja/prikazivanja majki sa invaliditetom u javnosti bude u kontekstu njihove nemogućnosti da se o deci staraju i izmeštanju dece iz porodica i smeštanju u alternativne oblike brige.

3.14. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je u vidu činjenicu da je nakon obraćanja organizacije „I. – B.”, video spot izmenjen, i to tako što je uklonjena slike žene sa invaliditetom, kao i da je upućeno pisano izvinjenje organizaciji koja je podnela pritužbu. Ovakav postupak F. je za svaku pohvalu i ukazuje da povreda ravnopravnosti nije uvek rezultat svesne namere, već da je često posledica nedovoljnog poznavanja pravnih standarda u domenu zaštite od diskriminacije.

3.15. Međutim, treba imati u vidu da je javna kampanja nastavljena i nakon izmene video spota, te da je tekst koji dečak izgovara ostao nepromenjen, odnosnom, on izgovara rečenicu: „Od kada je mama bolesna, ona ne može da nas čuva. Od tada, živim u Dečijem selu…” Ovim tekstom se vređa dostojanstvo žena, pre svega žena sa zdravstvenim problemima. Dodatno, na ovaj način, nametanjem ženama uloge jedinih osoba koje se o deci brinu, potvrđuju se negativni rodni stereotipi vezani za uloge i odgovornosti koje žene i muškarci imaju u vezi sa roditeljstvom.

3.16. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su svi društveni akteri, svako u okviru svojih nadležnosti, dužni da rade na poboljšanju položaja svih marginalizovanih društvenih grupa.

4. MIŠLjENjE

Kreiranjem i emitovanjem video spota „Zdravo, ja sam Aca”, F. „S.” prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje F. „S.” da izmeni video spot „Zdravo, ja sam Aca”, tako što će ukloniti diskriminatoran tekst kojim se vređa dostojanstvo žena, žena sa invaliditetom i žena sa zdravstvenim problemima, kao i da ubuduće, svojim aktivnostima i javnim kampanjama ne krši antidiskiminacione propise.

F. „S.” obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko F. „S.” ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba organizacija I. B. i M. ž. p. n. protiv F. S. zbog diskriminacije po osnovu pola i invaliditeta u oblasti javnog informisanja