br. 07-00-409/2015-02 datum: 26.10.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi organizacija „P.” i C. z. z. i p. t. a. koja su podnete protiv M. B, predsednika opštine Kanjiža i opštine Kanjiža, zbog izjava koje je M. B. dao 12. avgusta 2015. godine u prostorijama opštine Kanjiža, povodom izbeglica koje borave na teritoriji Republike Srbije i opštine Kanjiža. U toku postupka je utvrđeno da je M. B, predsednik opštine Kanjiža, 12. avgusta 2015. godine na konferenciji za štampu, povodom izbeglica koje borave na teritoriji opštine Kanjiža, između ostalog, izjavio: „Iz Preševa, Beograda i Subotice redovno stiže više autobusa, puni izbeglica koji dolaze u naš grad, koji su oskrnavili naša groblja, grobove, naše kapele, koji uništavaju javne površine, parkove, njive i voćnjake. Neka svi pogledamo šta su u poslednjih mesec dana uradili ovi stranci koji ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture. Međutim, novac izgleda da imaju i izgleda da je to suština. U pravu je svaki stanovnik Kanjiže, Martonoša i Horgoša koji sa strahom izlazi na ulicu, u pravu je kada je zabrinut zbog budućnosti svoje dece, ali i zbog početka školske godine koju čeka u strahu i zbog uništenja javnih površina, ulica. U ime lokalne samouprave Kanjiža apelujem na građane da budu spremni”. Utvrđeno je i da je ova izjava M. B. objavljena na internet prezentaciji opštine Kanjiža 13. avgusta 2015. godine. U postupku je utvrđeno da iznošenje ovakvog stava predstavlja akt diskriminacije, jer vređa dostojanstvo izbeglica, u odnosu na njih stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje i doprinosi širenju predrasuda, netrpeljivosti i netoleranciji. Posebnu odgovornost i težinu ima to što je ovakvu izjavu dao nosilac javne vlasti, čija je ustavna i zakonska dužnost da poštuje zabranu diskriminacije i ravnopravnost svih građana i građanki. Zbog toga je dato mišljenje da su u izjavama koje je M. B, predsednik opštine Kanjiža dao 12. avgusta 2015. godine na konferenciji za medije u prostorijama opštine Kanjiža, a koje su 13. avgusta 2015. godine objavljene na internet prezentaciji opštine Kanjiža, kao stav lokalne samouprave povodom izbeglica koje borave u ovoj opštini, izneti stavovi koju su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo izbeglica. M. B. i opštini Kanjiža data je preporuka da upute javno izvinjenje zbog izjava o izbeglicama, koje će objaviti na internet prezentaciji opštine Kanjiža, kao i da ubuduće ne daju, odnosno, ne objavljuju izjave kojima se vređa dostojanstvo i podržavaju predrasude prema izbeglicama, te da svojim postupanjem doprinose smanjenju ksenofobije, rasizma i diskriminacije i povećanju tolerancije prema izbeglicama.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbe organizacije „P.” i C. z. z. i p. t. a. iz B, podnete protiv M. B, predsednika opštine Kanjiža, zbog izjava koje je dao na konferenciji za štampu 12. avgusta 2015. godine u prostorijama opštine Kanjiža, povodom izbeglica koje borave na teritoriji Republike Srbije i opštine Kanjiža. U pritužbama je navedeno:

– da je na konferenciji za štampu 12. avgusta 2015. godine, predsednik opštine Kanjiža izjavio: „Iz Preševa, Beograda i Subotice redovno stiže više autobusa, puni izbeglica koji dolaze u naš grad, koji su oskrnavili naša groblja, grobove, naše kapele, koji uništavaju javne površine, parkove, njive i voćnjake. Neka svi pogledamo šta su u poslednjih mesec dana uradili ovi stranci koji ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture. Međutim, novac izgleda da imaju i izgleda da je to suština. U pravu je svaki stanovnik Kanjiže, Martonoša i Horgoša koji sa strahom izlazi na ulicu, u pravu je kada je zabrinut zbog budućnosti svoje dece, ali i zbog početka školske godine koju čeka u strahu i zbog uništenja javnih površina, ulica. Sada je jasno da Srbija ne može da zaštiti građane i poreske obveznike severne Bačke i izgleda da sudbina Mađara i drugih nacionalnosti ne interesuje nadležna lica. Ovo ne možemo da trpimo dalje, moramo da se ujedinimo. U ime lokalne samouprave Kanjiža apelujem na građane da budu spremni. Budite spremni za onaj slučaj, kada ćemo vas zamoliti da izrazite svoje nezadovoljstvo zajedno sa nama. Bojim se da moramo uzeti u svoje ruke rešavanje ove nesrećne situacije. Na kraju krajeva, treba da učinimo podnošljivim za život naše okruženje, naša sela”;
– da je ovom izjavom predsednik opštine Kanjiža podsticao diskriminaciju, mržnju i nasilje prema izbeglim licima koja borave na teritoriji Republike Srbije;
– da je navedena izjava narednog dana objavljena kao zvaničan stav lokalne samouprave na internet stranici opštine Kanjiža, što dodatno produbljuje i podstiče neravnopravnost, mržnju i netrpeljivost prema izbeglim licima za koje je opštepoznato da dolaze sa teritorija gde su izloženi progonu i opasnosti za život i slobodu, odnosno iz Sirije, Avganistana, Iraka i drugih zemalja i koji su većinski pripadnici druge (islamske) veroispovesti, druge boje kože, rase, nacionalnosti i etničke pripadnosti i drugog državljanstva;
– da ovakvim izjavama predsednik opštine Kanjiža direktno i bez okolišanja poziva stanovništvo na otvoreno nasilje prema izbeglim licima, stvarajući utisak kod građana da je takvo ponašanje društveno opravdano i prihvatljivo, te da neće biti na bilo koji način sankcionisano;
– da je nekoliko medija prenelo njegovu izjavu, čime je postala dostupna široj javnosti i neograničenom broju lica, a saopštena je i u udarnom terminu u emisiji „Sučeljavanje” koja se emitovala na Prvom programu Radio – televizije V. 12. avgusta 2015. godine u 21 čas;
– da je opština Kanjiža sve iznete navode njenog predsednika objavila na zvaničnom sajtu, čime je počinjen težak oblik diskriminacije;
– da je nesporno da predstavnici organa javne vlasti imaju snažan uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, ali da je neprihvatljivo i nečuveno da se isti organi, u ovom slučaju predsednik opštine Kanjiža i jedinica lokalne samouprave obraćaju javnosti sa govorom mržnje prema celoj grupi lica, koja u Republici Srbiji postaje sve vidljivija i sa kojim problemom se suočava cela međunarodna zajednica, svakako ne na ovaj način;
– da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdi postojanje diskriminatornog postupanja predsednika opštine Kanjiža i da radi otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja preporuči odgovarajuće mere;

1.2. Uz pritužbu je dostavljeno saopštenje opštine Kanjiža, CD sa video snimkom iz emisije „Sučeljavanje” i adresa sajta opštine Kanjiža gde je objavljena izjava predsednika opštine Kanjiža.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje M. B., predsednika opštine Kanjiža. U izjašnjenju je navedeno:

– da se počev od maja 2015. godine broj izbeglih lica u opštini Kanjiža, koja su prvobitno boravila isključivo na javnim površinama i u centru naseljenih mesta Kanjiža, Horgoš i Martonoš, povećao dnevno sa 700-1000 na 1500-2000, a radi se o naseljenim mestima čiji se broj stanovnika kreće od 2000 do nepunih 10000;
– da je svakodnevno prisustvo izbeglih lica/migranata u ovakvom povećanom obimu prevazišlo mogućnost i nadležnost opštine Kanjiža;
– da lokalna samouprava nije mogla da obezbedi vršenje svojih zakonskih nadležnosti, kao što su održavanje čistoće, zelenih, rekreacionih i drugih javnih površina, lokalnih puteva i ulica, niti da zaštiti poljoprivredna zemljišta (voćnjake) na teritoriji opštine;
– da iz sopstvenih sredstava opština nije mogla da pruži adekvatnu pomoć izbeglim licima, niti je mogla da im obezbedi pogodan prostor za odmaranje, za održavanje lične higijene i sl;
– da je opština u skladu sa pregovorima koji su vođeni između predstavnika pokrajinske i republičke vlade obezbedila nepokretnost za tranzitnu zonu za odmor migranata, ali nije imala sredstva za njenu opremu;
– da cilj njegove izjave nije bio ponižavanje ili vređanje izbeglih lica, već je izjava bila usmerena na adekvatniju mobilizaciju nadležnih organa u rešavanju nagomilanih problema nastalih zbog povećanog broja izbeglica, naročito u mestima Kanjiža, Martonoš i Horgoš, a za koje lokalna samouprava ni tada, a ni sada nije imala ni ljudske ni finansijske kapacitete;
– da je izjave koji se odnosi na to „da su izbegla lica oskrnavili naše groblja, grobove i kapele, da uništavaju javne površine, parkove, njive i voćnjake”, citirana iz tekstova koji su objavljeni u periodu do 12. avgusta u sredstvima informisanja, najvećim delom u štampi, odnosno konstatovanog činjeničnog stanja poljočuvarske službe i prijava o šteti u voćnjacima, vinogradima i na drugim kulturama od strane poljoprivrednika i mesnih zajednica;
– da se deo njegove izjave: „Dosta nam je neispunjenih obećanja” odnosi na nadležne organe, kao podsticaj za brže, efikasnije postupanje i ispunjavanje datih obećanja u cilju efikasnog rešavanja nastale situacije;
– da je cilj poziva građanima da izraze svoje nezadovoljstvo bio da ukaže na činjenicu da sredstva budžeta opštine i angažovani ljudski resursi nisu dovoljni za rešavanje stalno rastećih, svakodnevnih problema u pogledu zbrinjavanja izbeglih lica, kao ni svakodnevnih zahteva građana, ali i institucija zbog problema nastalih u funkcionisanju, te da se isti bez pomoći i podrške državnih organa i humanitarnih organizacija ne mogu rešiti na adekvatan način;
– da cilj izjave nije bio izazivanje mržnje i netrpeljivosti građana opštine prema izbeglim licima, niti je imala takve posledice, što potvrđuje činjenica da ni pre ni posle izjave date na konferenciji za štampu nije bilo nikakvih sukoba niti bilo kakvih aktivnosti građana u naseljenim mestima opštine gde je povećan broj izbeglih lica, nii je stvoreno neprijateljsko i uvredljivo okruženje;
– da njegova izjava nije ograničavala niti sprečavala izbeglice u pristupu objektima u javnoj upravi i javnim površinama;
– da u njegovoj izjavi nije bilo ni jedne reči o širenju ksenofobije i straha među lokalnim stanovništvomi ili stvaranju mržnje među nacionalnim manjinama ili etničkim grupama;
– da u njegovoj izjavi nije došlo do pravljenja razlike ili nejednakog postupanja prema izbeglim licima u odnosu na građane opštine Kanjiža, odnosno nije došlo do diskriminacije, jer cilj lokalne samouprave nije bila zabrana pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama izbeglicama, već obezbeđenje pristupa i korišćenja tih objekata i površina shodno njihovoj nameni, tj. za odmaranje, za šetnju, a ne za noćenje ili za vršenje lične higijene. Bez određivanja i opremanja tranzit zone za odmor migranata, samo iz sopstvenih sredstava, opština nije mogla postići nikakav uspeh u rešavanju nastalih problema, te je bila prinuđena da skrene pažnju medija i građana na nastalu situaciju;
– da Poverenik ovu izjavu ceni u skladu sa posledicama, a to su da je počev od 14. avgusta 2015. godine formirana tranzit zona za odmor migranata, zatim da je pokrajinska vlada 28. avgusta 2015.godine obezbedila novčanu podršku lokalnoj samoupravi radi adekvatnijeg zadovoljavanja potreba izbeglih lica, odnosno funkcionisanja tranzit zone za odmor i u manjem delu za sanaciju oštećenih javnih površina;
– da nije imao nameru ni cilj da izvrši bilo kakvu diskriminaciju izbeglih lica, dok su posledice njegove izjave imale pozitivne posledece po izbeglice, što smatra da isključuje njegovu odgovornost.

1.4. Uz izjašnjenje je dostavljeno rešenje Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise upravu i nacionalne manjine od 1. septembra 2015. godine, pregled troškova tranzitnog kampa u Kanjiži i ostalih troškova vezanih za migracije.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je M. B, predsednik opštine Kanjiža je 12. avgusta 2015. godine, na konferenciji za novinare u prostorijama opštine Kanjiža, povodom izbeglica koje borave u Kanjiži, između ostalog, izjavio: „Iz Preševa, Beograda i Subotice redovno stiže više autobusa, puni izbeglica koji dolaze u naš grad, koji su oskrnavili naša groblja, grobove, naše kapele, koji uništavaju javne površine, parkove, njive i voćnjake. Neka svi pogledamo šta su u poslednjih mesec dana uradili ovi stranci koji ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture. Sada je jasno da Srbija ne može da zaštiti građane i poreske obveznike Severne Bačke. Ovo ne možemo da trpimo dalje tako da moramo da se ujedinimo. U ime lokalne samouprave Kanjiža apelujem na građane da budu spremni, budite spremni za onaj slučaj kada ćemo vas zamoliti da izrazite svoje nezadovoljstvo zajedno sa nama”.

2.2. Utvrđeno je da je lokalna samouprava Kanjiže 13. avgusta 2015. godine, na internet prezentaciji opštine objavila tekst u kome je, između ostalog, navedeno: Iz Preševa, Beograda i Subotice redovno stiže više autobusa, puni izbeglica koji dolaze u naš grad, koji su oskrnavili naša groblja, grobove, naše kapele, koji uništavaju javne površine, parkove, njive i voćnjake. Neka svi pogledamo šta su u poslednjih mesec dana uradili ovi stranci koji ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture. Međutim, novac izgleda da imaju, i izgleda da je to suština. Do sada smo bili tolerantni prema nastaloj situaciji, ali kao i građani, i mi gubimo strpljenje. U pravu je svaki stanovnik Kanjiže, Martonoša i Horgoša koji sa strahom izlazi na ulicu, u pravu je kada je zabrinut zbog budućnosti svoje dece, ali i zbog početka školske godine koju čeka u strahu, i zbog uništenih javnih površina, ulica. Tamo gde je bila tišina, mir i čistoća sada su gomile otpada koje ovi stranci ostavljaju za sobom. Sada je jasno da Srbija ne može da zaštiti građane i poreske obveznike Severne Bačke, i izgleda da sudbina Mađara i drugih nacionalnosti ne interesuje nadležna lica. Ovo ne možemo da trpimo dalje tako da moramo da se ujedinimo. U ime lokalne samouprave Kanjiža apelujem na građane da budu spremni, budite spremni za onaj slučaj kada ćemo vas zamoliti da izrazite svoje nezadovoljstvo zajedno sa nama. Bojim se da moramo uzeti u svoje ruke rešavanje ove nesrećne situacije. Na kraju krajeva, treba da učinimo podnošljivim za život naše okruženje, naša sela. Recimo otvoreno da: Dosta nam je neispunjenih obećanja!”

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirala je navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , odredbama čl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.5. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, potrebno je ispitati da li su navedene izjave M. B. suprotne imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena, imajući u vidu da je odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se određeno ponašanje/izjava može kvalifikovati kao uznemiravanje i ponižavajuće postupanje kada ono objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva. Isto tako, potrebno je sagledati događaj povodom kojeg je izjava data, kao i okolnosti u kojima je data.

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da je povodom izjava o izbeglicama 14. avgusta 2015. godine 2015. godine, izdala saopštenje za javnost u kojem je pozvala nosioce svih javnih funkcija u Srbiji, od lokalnog do najvišeg nivoa da u izjavama o velikom broju izbeglica koje prolaze kroz Srbiju budu solidarni i da se uzdrže od ocena i tvrdnji koje su paušalne i netolerantne i koje mogu uneti nepotrebnu uznemirenost kod svih naših građana i građanki.

3.9. Iznošenje stava M. B, predsednika opštine Kanjiža da su „izbeglice koje dolaze u naš grad, oskrnavili groblja, grobove, kapele, da uništavaju javne površine, parkove, njive i voćnjake, te da ovi stranci ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture” apelujući na građane da „budu spremni za onaj slučaj kada će ih zamoliti da izraze svoje nezadovoljstvo”, samo po sebi predstavlja akt diskriminacije, s obzirom da predstavlja neprihvatljivo etiketiranje i vređa dostojanstvo ovih osoba, stvarajući u odnosu na njih ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Posebnu odgovornost i težinu ima što je ovakvu izjavu dao nosilac javne vlasti, čija je ustavna i zakonska dužnost da poštuje zabranu diskriminacije i ravnopravnost svih građana i građanki. Pored toga, izjava M. B. izneta je i kao zvanični stav lokalne samouprave u vezi sa izbeglicama i objavljena je na internet prezentaciji opštine Kanjiža 13. avgusta 2015. godine. Poverenica smatra da je iznošenje ovakvih stavova o izbeglicama ponižavajuće i uvredljivo, da produbljuje netrpeljivost, ksenofobiju i netoleranciji prema izbeglicama. O tome nosioci javne vlasti, kao i svi drugi koji svojim radom i autoritetom utiču na formiranje stavova javnog mnjenja, svesni odgovornosti za javno izgovorenu reč, moraju posebno da vode računa. Zbog toga je još naglašenija njihova obaveza da svojim aktima ne podržavaju i podstiču netrpeljivost i netoleranciju prema izbeglicama.

3.10. U izjašnjenju na pritužbu M. B. navodi da cilj njegove izjave nije bio ponižavanje niti vređanje izbeglih lica, te da svojom izjavom nije imao nameru, niti je izražavao ideje i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje i da u konkretnom slučaju nije došlo do nejednakog postupanja prema izbeglicama, jer cilj lokalne samouprave nije bio zabrana pristupa objektima u javnoj upravi i javnim površinama, već obezbeđenje pristupa i korišćenje tih objekata shodno njihovoj nameni, a ne za noćenje, za vršenje lične higijene. Povodom ovih navoda, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da prilikom ispitivanja da li konkretno ponašanje, koje se sastoji u izgovaranju određenih reči, u preduzimanju nekih faktičkih radnji i slično, predstavlja akt diskriminacije, namera nije relevantna sa aspekta antidiskriminacionih propisa, odnosno, nije od značaja činjenica da li je ta osoba imala nameru da diskriminiše. Predmet procene jeste samo manifestovano ponašanje, u pogledu koga se ispituje, s obzirom na sve okolnosti, da li je dopušteno ili nije dopušteno, tj. da li je suprotno imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve. Ovo potvrđuje i činjenica da zakonodavac u članu 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica. Prema tome, u konkretnom slučaju nije pravno relevantno da li je cilj predsednika opštine Kanjiža bio ponižavanje i vređanje izbeglica. Samo iznošenje stava da „ovi stranci ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture, da skrnave groblja, grobove, kapele i uništavaju javne površine” predstavlja uvredu za sve izbeglice, koje su zbog svog ličnog svojstva dovedene u kontekst neprihvatanja i okarakterisane kao neinteligentne u odnosu na domaće stanovništvo.

3.11. Poverenica ukazuje da član 46. Ustava RS jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, a stavom 2. ovog člana propisano je da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U skladu sa Ustavom, upravo radi zaštite prava i ugleda drugih, odredbama člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije izričito je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao jedan od posebnih oblika diskriminacije. Same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemirava i ponižava na osnovu njihovog ličnog svojstva mogu biti raznovrsne, uključujući i javno saopštavanje određenih ideja, stavova i mišljenja.

3.12. Povodom navoda predsednika opštine Kanjiža da je nakon njegove izjave, odnosno, od 14. avgusta 2015. godine, formirana tranzit zona za odmor izbeglica i da je pokrajinska vlada obezbedila novčanu pomoć lokalnoj samoupravi za adekvatnije zadovoljavanje potreba izbeglih lica i azilanata, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da oni nisu bili od uticaja prilikom donošenja mišljenja u konkretnom slučaju. Naime, nesporno je pravo predsednika opštine Kanjiža, ukoliko lokalna samouprava zbog povećanog broja izbeglica nije mogla da pruži adekvatnu podršku, da o tome obavesti javnost i zatraži dodatnu pomoć nadležnih organa i pokrajinske vlade. Međutim, neprihvatljivo je da predsednik opštine Kanjiža, pomoć i podršku radi adekvatnijeg pružanja usluga i pomoći izbeglicama u opštini Kanjiža, zahteva na način kojima se vređa dostojanstvo izbeglica i stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Lokalna samouprava i M. B, predsednik opštine i nosilac javne vlasti su u takvoj situaciji morali da imaju posebnu odgovornost i obavezu u širenju tolerancije i podsticanju prava na slobodu od diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Izjavama koje je M. B, predsednik opštine Kanjiža dao 12. avgusta 2015. godine na konferenciji za medije u prostorijama opštine Kanjiža, a koje su 13. avgusta 2015. godine objavljene na internet prezentaciji opštine Kanjiža kao stav lokalne samouprave povodom izbeglica koje borave u ovoj opštini, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje M. B. i opštini Kanjiža da:

5.1. Upute javno izvinjenje zbog izjava o izbeglicama koje je predsednik opštine dao 12. avgusta 2015. godine na konferenciji za štampu, a koje su 13. avgusta 2015. godine objavljene na sajtu lokalne samouprave. Potrebno je da ovo izvinjenje bude objavljeno na internet prezentaciji opštine Kanjiža.

5.2. Ubuduće ne daju, odnosno, ne objavljuju izjave kojima se vređa dostojanstvo i podržavaju predrasude prema izbeglicama, te da svojim postupanjem doprinose smanjenju ksenofobije, rasizma i diskriminacije i povećanju tolerancije prema izbeglicama.
Potrebno je da M. B. i opština Kanjiža obaveste Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko M. B. i opština Kanjiža ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba OCD protiv predsednika opštine Kanjiža zbog višestruke diskriminacije u oblasti postupanja javne vlasti