br. 07-00-183/2014-02 datum: 4. 8. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo O. za lj. p. V. – m. C, u ime maloletnog D. B, protiv Z. M, direktora OŠ „S. S.” u P. U pritužbi je navedeno da škola nije preduzela potrebne mere, nakon uvreda na nacionalnoj osnovi i nanošenja telesnih povreda koje je D. B. naneo I. J. OŠ „S. S.” u P. je u svom izjašnjenju navela da je škola preduzela sve potrebne mere u slučaju vršnjačkog nasilja među učenicima, kao i da do konflikta između učenika nije došlo zbog nacionalne pripadnosti D. B. U toku postupka utvrđeno je da je 16. februara 2014. godine došlo do sukoba između D. B. i I. J. i da je D. zadobio teške telesne povrede tom prilikom. Međutim, iz priloženih dokaza nije utvrđeno da je do konfliktne situacije među učenicima došlo zbog toga što je D. B. romske nacionalne pripadnosti. Naime, i učenici i njihovi roditelji tvrdili su da se D. i I. druže od prvog razreda, kao i da su porodice dečaka bile u prijateljskim odnosima. Imajući sve ovo u vidu, kao i činjenicu da je škola preduzela određene mere u slučaju vršnjačkog nasilja među učenicima, a da nije utvrđeno da je direktor škole predlagao roditeljima D. B. da dete prebace u drugu školu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da u konkretnom slučaju nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Poverenica dala mišljenje da OŠ „S. S.” u P. i direktor Z. M. nisu diskriminisali učenika D. B. na osnovu njegove nacionalne pripadnosti.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 28. aprila 2014. godine pritužbu O. za lj. p. V. – m. C, podnetu u ime maloletnog D. B, uz saglasnost zakonskog zastupnika Ž. B. Pritužba je podneta protiv Z. M, direktora OŠ „S. S.” u P, zbog diskriminacije učenika D. B. na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da D. B, učenik OŠ „S. S.” u P, već duže vreme trpi uvrede zbog svoje romske nacionalne pripadnosti, od svog druga iz razreda I. J;
– da je 16. februara 2014. godine, u školskom dvorištu, I. J. naneo teške telesne povrede D. B;
– da škola nije ništa preduzela povodom ovih događaja;
– da je Z. M, direktor OŠ „S. S.” u P, predložio roditeljima D. B. da ga prebace u drugu školu i time stao u zaštitu nasilnika a ne na stranu žrtve vršnjačkog nasilja,
– da, prema rečima roditelja D. B, on i dalje trpi neprijatnosti u vidu psihičkog nasilja od I. J.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je sledeća dokumentacija: izveštaj Doma zdravlja U. od 18. februara 2014. godine, nalaz Opšte bolnice V. od 19. februara 2014. godine; otpusna lista sa epikrizom Opšte bolnice V. od 23. februara 2014. godine; uverenje Opšte bolnice V. od 24. februara 2014. godine i saglasnost Ž. B. od 14. aprila 2014. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje OŠ „S. S.” u P.

1.5. U izjašnjenju Z. M, direktora, B. N, pedagoga i V. M, sekretara OŠ „S. S.” u P, između ostalog, navedeno je:

– da je pritužba O. za lj. p. – m. C. neosnovana i da sadrži netačne informacije, jer se ovaj događaj nije desio u dvorištu škole već preko puta ulaza u školsko dvorište, u nedelju koji je nenastavni dan; Do „koškanja” između I. J. i D. B. došlo je u popodnevnim satima, dok su igrali fudbal, a do tuče je došlo na kraju dana. I. J. jeste udario D. B, ali je to bio samo jedan udarac i D. nije imao vidne povrede;
– da je lekarski izveštaj od 19. februara 2014. godine, dakle tri dana nakon događaja, što je „čudno jer se prelom nosne kosti obično primeti ranije”;
– da I. J. ne vređa D. B. na nacionalnoj osnovi, jer su njih dvojica već neko vreme najbolji drugovi, što se može dokazati zajedničkim fotografijama na Fejsbuku i o čemu mogu svedočiti i ostali učenici i nastavnici;
– da je mesto D, odakle su obojica učenika, višenacionalna sredina u kojoj nikad nije dolazilo do nacionalnih sukoba, da Srbi i Romi tu sasvim skladno žive, posećuju se, idu jedni kod drugih na proslave, slave, dolazi do mešovitih brakova itd;
– da je Tim za bezbednost zakazao i održao sastanak sa roditeljima učenika i da se iz zapisnika sa sastanka može utvrditi da sukob nije bio na nacionalnoj osnovi i da niko nije predložio roditeljima D. B. da on promeni školu;
– da je pedagog škole neprestano bio u izdvojenom odeljenju u D. i kroz vaspitno – pedagoške radionice radio sa celim odeljenjem, te da nije tačno da škola i direktor nisu preduzeli nikakve mere u ovom slučaju;
– da se u ceo slučaj uključio i Centar za socijalni rad u U;
– da škola probleme netolerancije, diskriminacije i sukoba među učenicima rešava na osnovu Akcionog plana za zaštitu od nasilja, Programa rada za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece i plana rada Tima za zaštitu od nasilja.

1.6. Uz izjašnjenje su podneti i sledeći dokumenti: 1) fotokopija zapisnika sa sednice Tima za bezbednost i zaštitu dece od nasilja od 18. februara 2014. godine; 2) fotokopija zapisnika sa sastanka Stručnog tima Centra za socijalni rad i Tima za bezbednost i zaštitu od nasilja od 28. marta 2014. godine; 3) fotokopija službene beleške Centra za socijalni rad u U. od 31. marta 2014. godine; 4) fotokopija zapisnika Osnovne škole „S. S.” u P. od 7. aprila 2014. godine; 5) fotokopija izveštaja o uspehu i vladanju I. J. na trećem tromesečju školske 2013/14 godine; 6) fotokopija izveštaja o uspehu i vladanju D. B. na trećem tromesečju školske 2013/14 godine; 7) plan rada Tima za zaštitu od nasilja od 15. septembra 2013. godine i 8) program rada za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece od 15. septembra 2013. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu i izveštaj lekara Doma zdravlja u U. o pregledu D. B. od 18. februara 2014. godine, utvrđeno je da je D. B. tog dana povređen u tuči od strane poznate osobe, udarcem stisnutom šakom u predeo nosa i da je zadobio prelom nosnih kostiju.

2.2. Uvidom u fotokopiju zapisnika sa sednice Tima za bezbednost i zaštitu dece od nasilja od 18. februara 2014. godine, utvrđeno je:

– da je održan sastanak Tima povodom tuče dečaka I. J. i D. B. koji se desio u nedelju, 16. februara 2014. godine, na školskom terenu isturenog odeljenja Osnovne škole „S. S.” u D;
– da je otac I. J. prisustvovao sednici, dok je razgovor sa roditeljem D. B. obavljen ranije tog jutra i on se nije pojavio na sednici Tima;
– da je na sednici zaključeno da se incident nije desio na nacionalnoj osnovi već kao posledica žara borbe u igri;
– da je Tim skrenuo pažnju roditelju I. J. na njegovo nasilno ponašanje, koje je nastavljeno i posle smanjene ocene iz vladanja i savetovao roditelju da obave razgovor o uzrocima i načinu rešavanja konflikata sa drugom decom.

2.3. Uvidom u fotokopiju zapisnika sa sastanka Stručnog tima Centra za socijalni rad i Tima za bezbednost i zaštitu od nasilja od 28. marta 2014. godine, utvrđeno je:

– da su predstavnici Tima za slučaj saznali tako što su roditelji D. B, zajedno sa detetom, došli kod direktora škole 18. februara 2014. godine, dva dana nakon incidenta i tražili da direktor preduzme sve što je u njegovoj nadležnosti;
– da je nakon objašnjenja direktora šta sve može da se preduzme u ovakvoj situaciji, otac D. B. rekao da će otići u policiju da prijavi ovaj slučaj i da će prijaviti medijima i drugim institucijama za koje nađe za potrebno;
– da je Tim obavio niz razgovora sa ocem I. J, sa oba učenika i čitavim njihovim odeljenjem u nekoliko narednih dana i utvrdio da je 16. februara zaista došlo do „koškanja” van škole, na utakmici na fudbalskom terenu lokalnog fudbalskog kluba;
– da je pedagog škole, u procesu vaspitno-pedagoškog rada, obavljao pojačan vaspitno-pedagoški rad sa čitavim odeljenjem kroz radionice na temu rešavanja konfliktnih situacija;
– da je Tim obavio kućnu posetu porodici povređenog D. B. i da ga je zatekao u dobrom stanju. Tim je ispitao učenika kakva je sada situacija između njega i I. J, a D. je odgovorio da je situacija između njih potpuno mirna, samo što se više ne druže kao u prethodnom periodu;
– da je Tim siguran da u ovom slučaju nema nikakve rasne i nacionalne netrpeljivosti, jer se učenici druže od prvog razreda osnovne škole, a poslednje tri godine bili su najbolji drugovi.

2.4. Uvidom u fotokopiju službene beleške Centra za socijalni rad u U. od 31. marta 2014. godine, utvrđeno je:

– da je 28. maja 2014. godine obavljena kućna poseta porodicama I. J. i D. B. i da su se dogovorili da se učenici jave na razgovor u Centar za socijalni rad;
– da je majka I. J. nakon incidenta, 17. februara 2014. godine, zajedno sa sinom posetila porodicu D. B. i razgovarala sa majkom dečaka, da je bila korektna prema njoj, kao i da su ranije ove dve porodice bile u prijateljskim odnosima i da su išli jedni drugima na veselja;
– da je majka D. B. tog jutra obavestila majku I. J. da je on udario njenog sina, da mu je povredio nos, da je D. u toku noći imao noćno mokrenje, da mu nos plavi i da mu je oko pomodrelo, da su ga vodili u Dom zdravlja, kao i da je u slučaj uključena i policija koja je podnela prijavu javnom tužilaštvu;
– da je D. B. izjavio da I. J. poznaje od svoje šeste godine, da su se slagali i družili ali da su u poslednja tri meseca imali svađe zbog neslaganja u fudbalu, da mu je I. govorio da „bolje igra fudbal, da je gluplji, a on pametniji od njega, i da do skoro nije umeo da se potpiše”, na šta je D. B. odgovarao: „Dobro ti si najpametniji”; da su drugovi koji su tog dana igrali fudbal, po završetku utakmice na školskom dvorištu, otišli na obližnju česmu da se osveže, kada je I. počeo da vređa D, onako kako je prethodno naveo, da ga je tom prilikom D. pomerio rukom i onda ga je I. iznenada udario po nosu i da mu je odmah potekla krv; da je D. hteo da uzvrati udarac I, ali se on izmakao i opet udario D. u oko; da je I. na kraju dodao: „Ako neko treba da se bije, mene zovite”; da je D. sakrio od roditelja šta se desilo ali da su ujutru povrede bile vidne, kao i da je proveo u bolnici tri dana;
– da je I. J. izjavio da D. B. poznaje od svoje šeste godine, da se intenzivno druže, da je tog dana na utakmici D. počeo da ga provocira, na šta su ostali počeli da se smeju i da I. podstiču na tuču, govoreći mu da bi on mogao da ga istuče, na šta je D. odgovorio: „Hajde p…, da vidimo ko je jači”; da je I. odbijao sukob; da su se vratili na igralište i nastavili da igraju fudbal, bez ikakvog konflikta, da su posle utakmice otišli da pecaju i da su stariji drugovi tada nastavili da ih provociraju da vide ko je jači, da je D. skinuo duksericu, odgurnuo I. i udario ga pesnicom u slepoočnicu, da je I. zaštitio lice rukama a D. ga je nastavljao udarati i insistirao je da se tuku, ali je I. to odbijao; da D. nije pominjao nos, kao i da mu nije tekla krv ali da se hvalio kako ga je istukao i zahtevao da se dalje tuku ali da su reagovali stariji drugovi i onda su se razišli; da njih dvojica od tada nemaju nikakav kontakt;
– da su u Centar za socijalni rad došli i direktor i pedagog škole, radi sačinjavanja zajedničkog Plana usluga za oboje dece.

2.5. Uvidom u fotokopiju zapisnika Osnovne škole „S. S.” u P. od 7. aprila 2014. godine, utvrđeno je:

– da su obavljeni pojedinačni razgovori sa D. B. i I. J, učenicima sedmog razreda u izdvojenom odeljenju u D, u cilju praćenja realizovanja programa zaštite učenika, nakon incidenta koji se desio 16. februara 2014. godine;
– da prema iskazu D. B, mesec dana nakon incidenta, on ne oseća potištenost i strah i da redovno pohađa nastavu; da povremeno oseća nelagodu kad se seti ili priča o događaju, ali to ipak ne utiče na njegovo raspoloženje, uglavnom je vedrog raspoloženja, druži se sa drugom decom i ispunjava školske obaveze; da je atmosfera kod kuće vedrija; da u poslednjih mesec dana nije doživeo nikakve pretnje i podsmehe od strane I, niti druge dece, da ne govori sa njim ali da zajedno učestvuju u nastavi i obavljaju aktivnosti na času. Njegove tvrdnje je potvrdila i odeljenska starešina S. P, kao i drugi nastavnici, i dodala je da je D. redovniji u školi i pokazuje veću zainteresovanost za školske obaveze;
– da prema iskazu I. J, on redovno pohađa nastavu, ne govori i ne druži se sa D, ali da normalno učestvuju u nastavi; da u proteklo vreme nije doživeo nikakve pretnje i uvrede od D, da je vedrog raspoloženja i u školi i u kući. Njegove tvrdnje je potvrdila i odeljenska starešina S. P. i drugi nastavnici;
– da su učenici posavetovani da se posvete školskim obavezama kako bi se osećali srećnije i zadovoljnije u školi; da je nastavno osoblje posavetovano da i dalje obrati posebnu pažnju na ponašanje dečaka i da postepeno počne da dečake uključuje u zajednički rad na času, kako bi eventualne tenzije bile proređivane kroz spontane situacije i razgovor;

2.6. Uvidom u fotokopiju izveštaja o uspehu i vladanju I. J. na trećem tromesečju školske 2013/14 godine, utvrđeno je da je 25. decembra 2013. godine I. smanjena ocena iz vladanja zbog lošeg ponašanja na času, koje je posledica slabe pažnje na času i nezainteresovanosti za nastavu, te potrebe da se istakne među prijateljima; da ne govori sa D. B. zbog tuče koja se dogodila 16. februara 2014. godine, ali da normalno učestvuju u nastavi, da ne oseća mržnju ali jednostavno ne oseća potrebu da razgovara s njim;

2.7. Uvidom u fotokopiju izveštaja o uspehu i vladanju D. B. na trećem tromesečju školske 2013/14 godine, utvrđeno je da je 25. decembra 2013. godine D. smanjena ocena iz vladanja zbog lošeg ponašanja na času; da ne govori sa I. ali da zajedno učestvuju u školskim aktivnostima, igraju fudbal zajedno, da se oseća sigurno i ne doživljava podsmehe niti pretnje zbog incidenta.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta .

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima

3.5. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija , odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovim zakonom je propisano da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

3.6. Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta propisan je kao jedan od opštih principa, princip nediskriminacije, koji obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. Države potpisnice se obavezuju da svakom detetu priznaju pravo na obrazovanje , kao i da obrazovanje bude usmereno, između ostalog, na pripremanje deteta za odgovoran život u slobodnom društvu, u duhu razumevanja i prijateljstva među etničkim i nacionalnim grupama i licima. Opšti komentari Komiteta za prava deteta navode da je potrebno obezbediti obrazovanje koje podstiče razumevanje i poštovanje razlika i koje se suprotstavlja svim oblicima diskriminacije.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li su OŠ „S. S.” u P. i direktor Z. M, kao odgovorno lice diskriminisali D. B. na osnovu njegove pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, propuštanjem da preduzmu potrebne mere nakon incidenta između učenika D. B. i I. J, kao i da li je direktor Z. M. predložio roditeljima D. B. da ga prebace u drugu školu.

3.8. Analizom navoda iz pritužbe utvrđeno je da podnosilac pritužbe smatra da je D. B. diskriminisan jer škola nije preduzela mere da spreči uvrede kojima je D. B. izložen na osnovu svoje nacionalne pripadnosti, da nije preduzela mere ni posle incidenta koji se desio 16. februara 2014. godine u školskom dvorištu OŠ „S. S.” u P, kada je D. B. zadobio telesne povrede, kao i da zbog toga što je direktor škole predložio roditeljima D. B. da dete prebace u drugu školu koja se nalazi u susednom selu, kao rešenje problema.

3.9. Na osnovu izveštaja lekara, kao i navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je D. B, 16. februara 2014. godine, zadobio prelom nosnih kostiju prilikom tuče sa I. J. Međutim, analiza priloženih dokaza pokazala je da ovaj konflikt među učenicima nije uzrokovan nacionalnom pripadnošću D. B. Naime, ni učenici ni njihovi roditelji nisu u svojim izjavama naveli da je do konfliktne situacije došlo zbog toga što je D. B. romske nacionalne pripadnosti, već nasuprot, tvrde da su se D. i I. družili od prvog razreda, kao i da su porodice dečaka bile u prijateljskim odnosima. Takođe, analiza navoda iz izveštaja Tima za bezbednost i zaštitu od nasilja OŠ „S. S.” u P, kao i izveštaja Centra za socijalni rad u U, potvrdila je da su se dečaci intenzivno družili pre konfliktne situacije, kao i da I. nije vređao D. na nacionalnoj osnovi.

3.10. Po pitanju navoda iz pritužbe da je direktor škole predložio roditeljima D. B. da dete prebace u drugu školu u susednom selu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije utvrđeno da je direktor to predložio, s obzirom da podnosilac pritužbe nije potkrepio ove navode, a direktor škole ih je osporio.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da utvrđuje da li je škola preduzela sve propisane mere u situaciji vršnjačkog nasilja u školi. Međutim, evidentno je da je škola preduzela određene mere i o tome dostavila dokaze uz izjašnjenje na pritužbu. Ovo je pokazatelj da je škola svesna problema koji postoji među učenicima, kao i da preduzima mere u pravcu otklanjanja i prevencije problema. Treba imati u vidu da su obavljeni razgovori sa učenicima i roditeljima, da je pedagog škole obavljao pojačan vaspitno-pedagoški rad sa čitavim odeljenjem kroz radionice na temu rešavanja konfliktnih situacija, kao i da je uključen Centar za socijalni rad u U.

3.12. Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da konflikta situacija između učenika nije zasnovana na nacionalnoj pripadnosti D. B, kao i da OŠ „S. S.” u P. i direktor škole nisu prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi O. za lj. p. V. – m. C. protiv Z. M, direktora OŠ „S. S.” u P, koja je podneta u ime maloletnog D. B, uz saglasnost zakonskog zastupnika Ž. B, utvrđeno je OŠ „S. S.” u P. i direktor škole nisu diskriminisali D. B. na osnovu njegove nacionalne pripadnosti.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba O. za lj. p. V. – m. C. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja