del. br. 1486 datum: 29. 9. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS”, br. 22/2009), povodom pritužbe O. z. lj. p. iz N, koja je podneta u ime i uz saglasnost C. z. s. ž. i. N, U. p. N. o, N. u. s. s. h, U. d. N. i D. o. o. c. i d. p. N. protiv Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija” i Radne jedinice poštanskog saobraćaja „Niš”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi

MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi O. z. lj. p. iz N. protiv Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija” i Radne jedinice poštanskog saobraćaja „Niš”, povodom pristupačnosti rekonstruisane pošte 18105 Niš 5 osobama sa invaliditetom, nije utvrđeno da su JP PTT saobraćaja „Srbija” i Radna jedinica poštanskog saobraćaja „Niš” diskriminisali osobe sa invaliditetom.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti se 28. juna 2012. godine pritužbom obratio O. z. lj. p. iz N, u ime i uz saglasnost C. z. s. ž. i. N, U. p. N. o, N. u. s. s. h, U. d. N. i D. o. o. c. i d. p. N, navodeći da prilikom rekonstrukcije pošte 18105 u Nišu (Pošta 5) nije postavljena rampa za savladavanje visinske razlike između pešačke površine i prilaza do objekta pošte, čime je izvršena diskriminacija osoba sa invaliditetom.

U pritužbi je, pored ostalog, navedeno:

– da prilikom rekonstrukcije Pošte 5 u Nišu nisu ispoštovane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem starih, dece, hendikepiranih i invalidnih lica koji je bio na snazi u vreme rekonstrukcije ove pošte,
– da je nepostavljanjem rampe za savladavanje visinske razlike između pešačke površine i prilaza do objekta pošte izvršena diskriminacija osoba sa invaliditetom, zabranjena Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom,
– da je Pošta 5, do rekonstrukcije, posedovala rampu za nesmetan pristup objektu osobama sa invaliditetom,

– da su podnosioci pritužbe u više navrata apelovali na nadležne u Nišu da makar novosagrađeni i rekonstruisani objekti u javnoj upotrebi budu u skladu sa relevantnim propisima koji se odnose na pristupačnost.

Uz pritužbu su podnete fotografije Pošte 5 u Nišu, kao i tekst „Novo ruho zdanja na Nišavi”, objavljen u Poštanskom glasniku, u izdanju za oktobar-novembar 2011. godine, kojim JP PTT saobraćaja „Srbija” i RJ poštanskog saobraćaja „Niš” objavljuju otvaranje pošte 18105 Niš 5.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje JP PTT saobraćaja „Srbija” i Radne jedinice poštanskog saobraćaja „Niš”. U izjašnjenju JP PTT saobraćaja „Srbija” navedeno je sledeće:

– da je prilikom rekonstrukcije pošte 18105 Niš 5, usled oštećenja, uklonjena postojeća rampa za osobe sa invaliditetom,
– da Pošta Srbije, kao društveno odgovorno preduzeće, vodi računa o svojim korisnicima, a posebno onima kojima je pomoć najpotrebnija, te da je, stoga, u najbržem roku postavljena nova rampa za osobe sa invaliditetom.

U izjašnjenju JP PTT saobraćaja „Srbija”, RJ poštanskog saobraćaja „Niš”, navedeno je:

– da je prilikom rekonstrukcije pošte 18105 Niš izvođač radova greškom uklonio rampu za nesmetan pristup osobama sa invaliditetom,
– da se RJ poštanskog saobraćaja „Niš” izvinjava zbog ovog propusta, te da je sagrađena i montirana nova rampa koja obezbeđuje pristupačnost osobama sa invaliditetom.

Uz izjašnjenje JP PTT saobraćaja „Srbija”, RJ poštanskog saobraćaja „Niš”, podneta je fotografija novosagrađene rampe Pošte 5 u Nišu.

U dopisu podnosioca pritužbe od 23. avgusta 2012. godine navedeno je da su predstavnici U. d. N. proverili funkcionalnost novoizgrađene rampe na ulazu u Poštu 5 u Nišu i utvrdili da je nagib rampe zadovoljavajući, kao i da je po površini rampe zalepljen itison kako bi se izbegla glatka, klizava površina. Međutim, podnosioci pritužbe navode da je rampa ipak „neuslovna za korišćenje”, jer nema rukohvat, usled čega važeći standardi nisu u potpunosti ispoštovani. Stoga, podnosioci pritužbe navode da žele da se postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti nastavi sve dok objekat Pošte 5 u Nišu ne bude u potpunosti pristupačan.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je sve navode sadržane u pritužbi, izjašnjenju i dopisu podnosioca pritužbe, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Neophodno je najpre konstatovati da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti državni organ u čijoj je nadležnosti da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja eventualne diskriminacije osoba sa invaliditetom sa aspekta obezbeđivanja pristupa objektu u javnoj upotrebi, odnosno, Pošti 5 u Nišu, na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Stoga, eventualne povrede i neprimenjivanje drugih propisa koji su npr. u vezi sa tehničkim standardima pristupačnosti objekata, ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. U tom smislu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nije analizirala nedostatke rampe za kretanje osoba sa invaliditetom, za koje se u dopisu podnosioca pritužbe tvrdi da nisu u skladu sa važećim tehničkim standardima pristupačnosti, imajući u vidu da su za kontrolu ovih standarda i njihovu usklađenost sa važećim pravilnikom nadležni drugi državni organi i institucije.

U toku postupka utvrđeno je da tokom rekonstrukcije Pošte 5 u Nišu nisu preduzete mere radi obezbeđivanja pristupačnosti zgrade pošte osobama sa invaliditetom, odnosno, nije postavljena rampa za nesmetan pristup osobama sa invaliditetom ovom objektu. Po završetku postupka rekonstrukcije izgrađena je i postavljena rampa za savladavanje visinske razlike, u visini prosečnog stepenika, između pešačke površine i prilaza do pošte.

Poverenica ukazuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva . Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života.

Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta .

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 17. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, kao i javnim površinama, u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima i površinama u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. st. 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok je st. 2. određeno da se način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje posebnim zakonom.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom , pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, čl. 13. st. 1 izričito je zabranjena diskriminacija po osnovu invaliditeta u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi. Pored toga, u čl. 16. ovog zakona propisano je da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduzeće nadležno za održavanje javnih površina, dužni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno, javnoj površini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta.

Propis koji bliže utvrđuje standarde pristupačnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom je Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti . Ovim pravilnikom se vrlo jasno i detaljno propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za osobe sa invaliditetom u prostoru i elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Tako su čl. 7. ovog pravilnika propisani standardi za rampe za pešake i invalidska kolica, za savladavanje visinskih razlika do 76 cm između dve pešačke površine i na prilazu do objekta.

Poverenica konstatuje da međunarodni ugovori, Ustav Republike Srbije i njeni zakoni nesumnjivo nameću dužnost nadležnih organa da preduzmu sve potrebne mere radi obezbeđivanja pristupa objektima i površinama u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Saglasno tome, i JP PTT saobraćaja „Srbija” je dužno da poštuje tehničke standarde pristupačnosti prilikom izgradnje i rekonstrukcije ovog i svih drugih objekata u svom vlasništvu. Stoga, Poverenica očekuje da će JP PTT saobraćaja „Srbija” preduzeti sve mere kako bi novoizgrađena rampa na ulazu u poštu 18105 Niš 5 bila u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti. Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da je od velike važnosti blagovremeno planiranje i obezbeđivanje pristupačnosti objektima u javnoj upotrebi, već tokom izgradnje, odnosno, rekonstrukcije ovih objekata.

Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, postavljanje novosagrađene rampe za pristup osobama sa invaliditetom Pošti 5 u Nišu, kao i dopis podnosioca pritužbe od 23. avgusta 2012. godine, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da tokom postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili ili opovrgli navode da navedena rampa, usled nepostavljanja rukohvata, ne obezbeđuje pristupačnost osobama sa invaliditetom. Naime, podnosioci pritužbe u dopisu od 23. avgusta 2012. godine, navode da je rampa na ulazu u Poštu 5 u Nišu „neuslovna” zbog nepostojanja rukohvata, odnosno, podnosioci pritužbe ukazuju na neuslovnost rampe usled nepoštovanja propisanih tehničkih standarda pristupačnosti, čija kontrola nije u nadležnosti ovog državnog organa. S druge strane, u istom dopisu je navedeno da su predstavnici Udruženja distrofičara Niša proverili funkcionalnost novoizgrađene rampe na ulazu u Poštu 5 u Nišu i utvrdili da je nagib rampe zadovoljavajući, kao i da je po površini rampe zalepljen itison kako bi se izbegla glatka, klizava površina, odnosno, da nije navedeno da rampa ne može da se koristi i da ne obezbeđuje pristup osobama sa invaliditetom.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da nije utvrđeno da su Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija” i Radna jedinica poštanskog saobraćaja „Niš” diskriminisali osobe sa invaliditetom.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba O. z. lj. p. protiv JP PTT saobraćaja Srbija RJ Niš zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga