br. 07-00-44/2014-02 datum: 12. 5. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela M. R. iz B. protiv Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, zbog propisivanja merila za učešće u dobiti Agencije, kojim su od prava na učešće u dobiti izuzeti zaposleni koji su bili odsutni sa rada duže od 30 dana. U toku postupka utvrđeno je da su Odlukom o raspodeli viška prihoda nad rashodima ostvarenog u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije u 2010. godini propisana merila za nagrađivanje zaposlenih iz dobiti za 2010. godinu, i to: osnovna zarada utvrđena Kolektivnim ugovorom za agenciju, uvećanje zarade po osnovu vremena provedenog na radu, naknada zarade zbog korišćenja godišnjeg odmora, odsustvovanja sa rada zbog povrede na radu i privremene sprečenosti za rad do 30 dana. Analiza ovih merila pokazala je da su njima iz prava na raspodelu dobiti izuzeti zaposleni koji su odsustvovali sa rada duže od 30 dana, uključujući i zaposlene koji su odsustvovali sa rada radi nege deteta. Imajući u vidu činjenicu da pravo na učešće u ostvarenoj dobiti podrazumeva faktički rad kojim se doprinosi sticanju dobiti, kao i činjenicu da pravo na učešće u dobiti ostvaruju oni koji su radno angažovani umesto zaposlenog na odsustvu dužem od 30 dana, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da propisana merila u pogledu učešća u dobiti imaju objektivno i razumno opravdanje, te da njihovim propisivanjem Agencija za lekove i medicinska sredstva nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. R. iz B. zbog Odluke Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (u daljem tekstu: Agencija) o raspodeli viška prihoda u 2010. godini jer smatra da je propisivanjem merila za učešće u dobiti, kojim su izostavljene zaposlene koje su bile na odsustvu sa rada zbog trudnoće i radi nege deteta, diskriminisana na osnovu ličnog svojstva – porodičnog statusa.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je zaposlena u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije na neodređeno vreme, sa radnim stažom od 18 godina;
– da su Odlukom o raspodeli dobiti za 2010. godinu koju je donela Agencija, diskriminisane trudnice i porodilje;
– da je ovom odlukom uređeno da pravo na učešće u raspodeli dobiti za 2010. godinu imaju i zaposleni za vreme trajanja godišnjeg odmora, povrede na radu i odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti do 30 dana;
– da su ovakvim propisivanjem merila za učešće u dobiti, zaposlene koje su se nalazile na odsustvu sa rada zbog trudnoće i zbog nege deteta izuzete iz raspodele dobiti;
– da se povodom ovog pitanja obratila pravnoj službi, od koje je dobila obrazloženje da troškove odsustva sa rada do 30 dana snosi Agencija i da su zbog toga i ti zaposleni učestvovali u dobiti, kao i da ona nema pravo na dobit;
– da je uspela da zakaže sastanak sa direktorom, na kojem su bile prisutne i ostale zaposlene koje su u toj godini bile na odsustvu sa rada zbog nege deteta, ali one ne žele da podnesu pritužbu.

1.3. Uz pritužbu je dostavila sledeće dokaze: dopis Agenciji za lekove i medicinska sredstva br. 515-00-01962-2013-05 od 20. decembra 2013. godine, odgovor direktora Agencije za lekove i medicinska sredstva br. 515-00-01962-2013-05-001 od 16. januara 2014. godine i izvod Kolektivnog ugovora o radu Agencije za lekove i medicinska sredstva.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje S. J. direktora Agencije za lekove i medicinska sredstva.

1.5. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da je Upravni odbor Agencije prilikom razmatranja Izveštaja o finansijskom poslovanju za 2010. godinu, ocenio da je Agencija u 2010. godini ostvarila pozitivan poslovni rezultat i dobit u iznosu od 119.130.737 dinara;
– da je na osnovu toga Upravni odbor doneo Odluku o raspodeli viška prihoda br. 01-41 od 25. februara 2011. godine, kojom je određeno da se 50% dobiti prenosi u budžet RS, 25% namenjuje za razvoj Agencije i 25% za nagrađivanje zaposlenih;
– da je Vlada RS donela rešenje 05 br. 41-8131/2013 od 30. septembra 2013. godine, kojim je dala saglasnost na Odluku o raspodeli viška prihoda nad rashodima ostvarenog u Agenciji u 2010. godini;
– da je čl. 52. st. 3. Zakona o javnim agencijama propisano da se zaposleni nagrađuju prema merilima određenim opštim aktom javne agencije;
– da je čl. 73. Kolektivnog ugovora Agencije određeno da Agencija može, zavisno od rezultata poslovanja, da zaposlenom obezbedi zaradu iz dobiti, koja se isplaćuje na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem obračunu Agencije, u skladu sa zakonom, Statutom Agencije, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu;
– da u smislu navedenih propisa, pravo na isplatu dela dobiti imaju zaposleni (na određeno i neodređeno vreme) koji su svojim radom učestvovali u prihodovanju Agencije tokom 2010. godine. Ovo pravo se utvrđuje na osnovu mesečnih evidencija o zaradi i prisustvu na radu zaposlenih u 2010. godini;
– da je merilo za nagrađivanje zaposlenih iz dobiti za 2010. godinu osnovna zarada utvrđena Kolektivnim ugovorom Agencije, uvećanje zarade po osnovu vremena provedenog na radu, naknada zarade zbog korišćenja godišnjeg odmora, odsustvovanje sa rada zbog povrede na radu i privremene sprečenosti za rad do 30 dana;
– da je na osnovu uvida u evidenciju evidentno da je M. R. u znatnom delu 2010. godine bila odsutna sa rada zbog trudnoće, porođaja i radi nege deteta u periodu od 17. novembra 2008. do 29. oktobra 2010. godine, a da je kraći period bila odsutna zbog bolovanja (od 30. oktobra do 26. novembra 2010. godine) i korišćenja godišnjeg odmora (od 29. novembra 2010. do 5. januara 2011. godine);
– da veći deo godine nije svojim radom učestvovala u sticanju godišnjeg prihoda Agencije, pa ni dobiti za tu godinu, što je osnovni uslov za učešće u nagrađivanju po osnovu ostvarene dobiti;
– da nijednim propisom ili opštim aktom, zaposleni koji je odsutan sa rada po osnovu porodiljskog odsustva i radi nege deteta, nije svrstan u kategoriju zaposlenih koji imaju pravo na učešće u dobiti po završnom računu, a da nije radio i sticao prihod;
– da zaposleni koji su tokom 2010. bili na bolovanju do 30 dana nisu izuzeti od raspodele dobiti, jer su to kratka bolovanja čije troškove snosi Agencija, a zaposleni za taj period imaju pravo na naknadu zarade. Isto tako, kod kratkih odsustava ne prima se na rad zamena za odsutnog radnika te su poslove koji stvaraju prihod izvršavali sami zaposleni;
– da je podnositeljki pritužbe za period kada je bila na bolovanju u 2010. godini, obračunat i isplaćen pripadajući deo dobiti, uključujući i isplatu dela dobiti za vreme provedeno na godišnjem odmoru u 2010. godini;
– da u situaciji kada zaposlena ode na odsustvo zbog održavanja trudnoće, a zatim u kontinuitetu koristi porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta, Agencija tada mora da primi na rad novog zaposlenog radi zamene;
– da su zaposleni koji su primljeni na rad kao zamena izvršavali poslove odsutnih trudnica i na taj način sticali prihod Agencije, te im je bez ograničenja priznato pravo na učešće u dobiti;
– da je reprezentativni sindikat Agencije dostavio mišljenje kojim se u svemu saglasio sa merilima, postupkom i načinom raspodele dobiti;
– da je podnositeljka pritužbe blagovremeno dobijala zvanične i sveobuhvatne odgovore stručnih službi i da je direktor održao sastanak sa njom i njenim koleginicama koje su imale primedbe na način raspodele dobiti, te da njen stav o diskriminaciji nije osnovan;
– da se ovde radi o o različitom tumačenju stava da onaj ko nije svojim radom učestvovao u sticanju godišnjeg prihoda, ne može ni polagati pravo na učešće u dobiti;
– da će Agencija i ubuduće preduzimati sve mere kako bi se svim zaposlenim, posebno za vreme odsustva sa rada radi nege deteta omogućilo ostvarivanje svih prava predviđenih zakonom;
– da u Agenciji nikada nije postojala, niti sada postoji potreba za pravljenjem razlike po polu, drugim ličnim svojstvima zaposlenih i njihovog stavljanja u nejednak položaj aktom, radnjom ili propuštanjem;
– da Agencija ne krši pravo na zaštitu materinstva i jednako pravo na rad.

1.6. U prilogu izjašnjenja, dostavljeni su sledeći dokazi: 1) dopis sindikata „Nezavisnost” br. 515-00-0151/1-2013-05 od 3. oktobra 2013. godine koji je upućen Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije; 2) izvod iz „Sl. glasnika RS”, br. 86/2013 od 30. septembra 2013. godine i 3) Odluka Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije br. 01-406 od 3. oktobra 2013. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u Odluku Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije br. 01-406 od 3. oktobra 2013. godine, utvrđeno je sledeće:

– Deo viška prihoda nad rashodima po završnom računu za 2010. godinu, u iznosu od 25% koristi se za nagrađivanje zaposlenih u Agenciji koji su u 2010. godini učestvovali u sticanju tog viška prihoda nad rashodima (tačka 1);
– Pravo na isplatu dela dobiti imaju zaposleni (na neodređeno i određeno vreme) koji su svojim radom učestvovali u prihodovanju Agencije tokom 2010. godine (tačka 2);
– Merila za nagrađivanje zaposlenih iz dobiti za 2010. godinu su osnovna zarada utvrđena Kolektivnim ugovorom za agenciju, uvećanje zarade po osnovu vremena provedenog na radu, naknada zarade zbog korišćenja godišnjeg odmora, odsustvovanja sa rada zbog povrede na radu i privremene sprečenosti za rad do 30 dana (tačka 3).

2.2. Uvidom u izvod iz „Sl. glasnika RS” br. 86/2013 od 30. septembra 2013. godine, utvrđeno je da je Vlada RS donela rešenje kojim daje saglasnost na Odluku o raspodeli viška prihoda nad rashodima ostvarenog u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije u 2010. godini, koju je doneo Upravni odbor agencije na sednici 25. februara 2011. godine.

2.3. Kolektivnim ugovorom Agencije u čl. 73. propisano je da Agencija može zaposlenom da obezbedi zaradu iz dobiti, u zavisnosti od rezultata poslovanja, koja se isplaćuje na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem obračunu Agencije, u skladu sa zakonom, Statutom Agencije, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

2.4. Iz dopisa sindikata „Nezavisnost” br. 515-00-0151/1-2013-05 od 3. oktobra 2013. godine koji je upućen Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, utvrđeno je da je Odbor poverenika sindikata „Nezavisnost” razmatrao Odluku Upravnog odbora Agencije i jednoglasno doneo zaključak da se nagrađivanje zaposlenih iz dobiti za 2010. godinu izvrši obračunom na osnovu osnovne zarade utvrđene Kolektivnim ugovorom za Agenciju, uvećanje zarade po osnovu vremena provedenog na radu, naknada zarade zbog korišćenja godišnjeg odmora, odsustvovanja sa rada zbog povrede na radu i privremene sprečenosti za rad do 30 dana.

2.5. Uvidom u dokaze dostavljene uz pritužbu, utvrđeno je da su zaposlene koje su se označile kao „porodilje agencije” uputile dopis Agenciji za lekove i medicinska sredstva br. 515-00-01962-2013-05 od 20. decembra 2013. godine i zamolile da ih direktor Agencije primi na razgovor jer žele obrazloženje zbog čega ne učestvuju u raspodeli dobiti Agencije, uz napomenu da smatraju da je odluka o raspodeli dobiti diskriminatorna prema porodiljama koje su zaposlene u Agenciji.

2.6. Uvidom u odgovor S. J. direktora Agencije za lekove i medicinska sredstva br. 515-00-01962-2013-05-001 od 16. januara 2014. godine, utvrđeno je da je nakon održanog sastanka sa zaposlenima (porodilje Agencije), upoznao sa visinom ostvarene dobiti Agencije u 2010. godini i odlukom Upravnog odbora Agencije o raspodeli dobiti. U dopisu je naveo da pravo na isplatu dela dobiti imaju zaposleni (na određeno i neodređeno vreme) koji su svojim radom učestvovali u prihodovanju Agencije u 2010. godini, da se ovo pravo utvrđuje na osnovu evidencije prisutnih na radu, kao i da nijednim propisom ili opštim aktom zaposleni koji je odsutan sa rada po osnovu porodiljskog odsustva i radi nege deteta, nije svrstan u onu kategoriju zaposlenih koji imaju pravo na učešće u dobiti po završnom računu, ukoliko nije radio i sticao prihod.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE PREPORUKE

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i priloge koje su dostavili podnositeljka pritužbe i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. U preambuli Direktive 2010/18/EZ o roditeljskom odsustvu navedeno je da je potrebno dati prvenstvo postupcima u oblasti podrške ravnoteži rada i življenja, a istovremeno se uviđa kako je, da bi se nastavilo ostvarivanje napretka po pitanju usklađenosti, nužno uspostaviti uravnoteženu, integrisanu i održivu politiku koja obuhvata rešenja vezana za odsustvo, uz rad i uz infrastrukturu namenjenu brizi o detetu. U čl. 4. ove direktive određeno je da države članice, kako bi osigurale da radnici koriste pravo na roditeljsko odsustvo, moraju preduzeti potrebne mere, kako bi zaštitile radnike od postupaka koji su za njih nepovoljniji. Pored toga, u čl. 5. je propisano da prava koja je radnik stekao ili treba da stekne na datum kada započinje roditeljsko odsustvo moraju ostati u istom obimu sve do završetka roditeljskog odsustva. Na kraju roditeljskog odsustva primenjuju se ta prava i sve promene koje su proistekle iz nacionalnog prava, kolektivnih ugovora i/ili prakse. Ista rešenja sadržana su u Direktivi 96/34/EZ o odsustvu radi brige o detetu i Okvirnom sporazumu o roditeljskom odsustvu .

3.4. Direktiva 92/85/EZ u pogledu primene mera za podsticanje poboljšanja sigurnosti i zdravlja trudnih radnica, koje su se nedavno porodile i žena koje doje, između ostalog propisuje da radna prava u vezi sa ugovorom o radu, uključujući i kontinuitet plaćanja zarada i/ili pravo na adekvatnu naknadu za trudnice, porodilje i zaposlene koje doje moraju biti osigurani. U slučaju porodiljskog odsustva, zarade i naknade smatraće se adekvatnim ukoliko se njima garantuje prihod koji je najmanje ekvivalentan onom prihodu koji bi radnik imao u slučaju prekida radnih aktivnosti na osnovu zdravstvenog stanja, pod uslovom da je maksimalni iznos propisan u nacionalnom zakonodavstvu. Pravo na zaradu ili na dodatak može se podrediti određenim uslovima, sa izuzetkom u slučaju perioda rada dužeg od 12 meseci, neposredno pre pretpostavljenog dana porođaja.

3.5. Ustav Republike Srbije , odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom člana 15. propisana je ravnopravnost žena i muškaraca i obaveza države da razvija politiku jednakih mogućnosti. Odredbom čl. 66. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete uživaju posebnu zaštitu, a čl. 60. propisano je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 8. kojom je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Odredbom čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija u oblasti rada tako što je zabranjeno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

3.7. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Odredbom člana 11. propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogućnosti i tretman, u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

3.8. Odredbama člana 18. Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, a odredbom člana 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na obrazovanje, osposobljavanje, usavršavanje, napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je Agencija za lekove i medicinska sredstva donošenjem Odluke o raspodeli viška prihoda nad rashodima ostvarenog u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije u 2010. godini br. 01-406 od 3. oktobra 2013. godine, diskriminisala podnositeljku pritužbe na osnovu njenog ličnog svojstva – porodičnog statusa. Zbog toga je bilo potrebno razmotriti da li su podnositeljki pritužbe uskraćena prava koja se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, što podrazumeva ispitivanje opravdanosti cilja i posledica preduzetih i postojanja srazmernosti između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

3.10. Nesporno je da je Agencija ostvarila dobit u 2010. godini, da je Upravni odbor Agencije doneo odluku da se 25% od dobiti nameni za nagrađivanje zaposlenih, kao i da je M. R, veći deo 2010. godine, bila odsutna sa rada radi nege deteta.

Odlukom o raspodeli viška prihoda nad rashodima ostvarenog u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije u 2010. godini br. 01-406 od 3. oktobra 2013. godine, u tački 2. propisano je da pravo na isplatu dela dobiti imaju zaposleni (na neodređeno i određeno vreme) koji su svojim radom učestvovali u prihodovanju Agencije tokom 2010. godine. Kako se iz ove tačke ne može jasno zaključiti koji su to zaposleni, odnosno da li su to zaposleni koji su radom učestvovali u prihodovanju i pre 2010. godine, odluka je bliže objašnjenja merilima iz kojih proizlazi ko ima pravo na učešće u dobiti. Merila za nagrađivanje zaposlenih iz dobiti za 2010. godinu, prema ovoj odluci, su sledeća: osnovna zarada utvrđena Kolektivnim ugovorom za agenciju, uvećanje zarade po osnovu vremena provedenog na radu, naknada zarade zbog korišćenja godišnjeg odmora, odsustvovanja sa rada zbog povrede na radu i privremene sprečenosti za rad do 30 dana.

3.11. Analiza Odluke o raspodeli viška prihoda nad rashodima ostvarenog u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije pokazala je da su postavljanjem merila koje se odnosi na odsustvovanje sa rada zbog povrede na radu i privremene sprečenosti za rad do 30 dana, očigledno stavljene u nejednak položaj osobe koje su bile na odsustvu sa rada radi nege deteta, koje, po pravilu, traje duže od 30 dana, kao i svi drugi zaposleni koji su odsustvovali sa rada duže od 30 dana zbog povrede na radu ili privremene sprečenosti za rad.

Imajući ovo u vidu, potrebno je ispitati da li je određivanje ovog merila za učešće u raspodeli dobiti, u suprotnosti sa imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena i koji su obavezujući za sve. To podrazumeva ispitivanje: a) da li je cilj koji se postiže ovom merom dopušten i opravdan i b) da li se cilj mogao postići samo propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.

3.12. Nesporno je da Agencija za lekove i medicinska sredstva, kao i sve druge javne agencije ima pravo da deo viška raspodeli za nagrađivanje zaposlenih i da se zaposleni nagrađuju prema merilima određenim opštim aktom agencije . U skladu s tim, Agencija, kao poslodavac, ima pravo da raspodeli višak prihoda nad rashodima zaposlenima i da utvrdi merila za raspodelu. To pravo se ni na koji način ne dovodi u pitanje, te se može konstatovati da je cilj donošenja Odluke o raspodeli prihoda nad rashodima i utvrđivanje merila za raspodelu dobiti, dopušten i opravdan.

3.13. Nadalje, u konkretnom slučaju, neophodno je analizirati da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zbog toga je od Agencije zatraženo da se posebno izjasni o razlozima zbog kojih se pravo na raspodelu dobiti u slučaju zaposlenih koji su odsustvovali sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, priznaje samo zaposlenima koji su odsustvovali sa rada do 30 dana. U izjašnjenju Agencije navedeno je da zaposleni koji su odsustvovali sa rada duže od 30 dana nisu doprineli svojim radom sticanju dobiti, da su kod ovako dužih odsustava za obavljanje poslova koji su radili angažovali druga lica, koji su u toj godini radili i sticali dobit pa su tako stekli i pravo da učestvuju u raspodeli dobiti, a da za odsustva sa rada do 30 dana nisu imali potrebe da dovode nove radnike kao zamene jer su odsutni radnici po povratku na rad obavljali svoje radne obaveze.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da je i Zakonom o radu određeno da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Opšte je prihvaćen stav da, za razliku od prava na minimalnu i prava na osnovnu zaradu, koja su osnovna socijalna prava zaposlenih, pravo na zaradu iz dobiti predstavlja fakultativno pravo zaposlenih, čije ostvarivanje zavisi od ostvarene dobiti i volje socijalnih partnera, odnosno doprinosa zaposlenih u sticanju dobiti. Prema tome, ukoliko poslodavac utvrdi da su zaposleni ili grupa zaposlenih u toku kalendarske godine ostvarili izuzetne rezultate rada i time posebno doprineli poslovnom uspehu poslodavca, može im isplatiti nagradu za doprinos u poslovnom uspehu, donošenjem odluke o učešću zaposlenih u dobiti, kojom se određuju kriterijumi i merila za učešće u raspodeli dobiti. Saglasno tome, pravo zaposlenih na učešće u raspodeli dobiti je, po prirodi stvari, u korelaciji sa njihovim doprinosom u sticanju dobiti, tako da pripada samo onim zaposlenima koji su faktičkim radom učestvovali u sticanju dobiti, i to u onoj meri u kojoj su doprineli sticanju dobiti.

S druge strane, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da se mora uvažiti navod iz izjašnjenja Agencije da, saglasno zakonskim propisima, naknadu zarade zaposlenima koji odsustvuju sa rada do 30 dana isplaćuje poslodavac, dok naknada zarade za odsustva sa rada duža od 30 dana pada na teret budžeta. Takođe, treba imati u vidu da je Agencija angažovala druga lica, kao zamene zaposlenima koji su odsustvovali sa rada i da su ta lica ostvarila pravo na učešće u raspodeli dobiti. Stoga, obrazloženje poslodavca da je ograničio učešće u dobiti samo na one zaposlene koji su svojim faktičkim radom stekli tu dobit, može se smatrati opravdanim.

3.14. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je Agencija pokazala da postoji srazmera između određenih merila za raspodelu dobiti i ciljeva koji se tom utvrđenim merilima ostvaruju, odnosno, da je pružila objektivno i razumno opravdanje za propisivanje merila za učešće u dobiti. S tim u vezi, Poverenica ukazuje i na navode iz pritužbe i izjašnjenja da podnositeljka pritužbe ima pravo na učešće u dobiti za period kada je bila na godišnjem odmoru i bolovanju tokom 2010. godine. Iz toga se može zaključiti da je Agencija obezbedila podnositeljki pritužbe da srazmerno broju dana koje je radila u 2010. godini, nakon povratka sa odsustva, dobije srazmeran deo dobiti.

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da su u brojnim međunarodnim dokumentima i nacionalnom zakonodavstvu ugrađena pravila prema kojima stavljanje žena u nepovoljniji položaj zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, dojenja i slično, predstavlja diskriminaciju. Pored toga, propisana su i pravila da im se zbog porodičnih okolnosti ne smeju smanjivati prava koja proističu iz radnog odnosa. U konkretnom slučaju, M. R. je izuzeta iz raspodele dobiti jer je bila na odsustvu radi nege deteta, što je prouzrokovalo veoma nepovoljnu posledicu po nju, koja se ogleda u neostvarivanju finansijske naknade iz dobiti, i to u situaciji kada su njena primanja manja nego da radi (naknada zarade), a troškovi povećani zbog novog člana porodice. Iako je u konkretnom slučaju u pitanju pravo koje je povezano sa faktičkim radom zaposlenog u toku godine, pri čemu je Agencija za lekove i medicinska sredstva pokazala da postoji objektivno i razumno opravdanje za ovakvu odluku, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da teret društvene reprodukcije i dalje snose roditelji, posebno majke koje najčešće odsustvuju sa rada radi nege deteta. Stoga bi bilo svrsishodno i pravično da prilikom donošenja naredne odluke o raspodeli dobiti, Agencija za lekove i medicinska sredstva razmotri mogućnost uključivanja zaposlenih koji su odsustvovali sa rada duže od 30 dana. Treba imati u vidu i da dobit koja se raspodeljuje nije nužno nastala radnjama koje su započete i završene u godini u kojoj je ostvarena dobit, odnosno, da dobit ne mora da se iskaže u godini u kojoj je neko radio, već u sledećoj, kada je taj zaposleni odsustvovao sa rada. Zbog toga Poverenica smatra da bi temeljnije i preciznije propisivanje merila dovelo do veće pravičnosti pri raspodeli dobiti zaposlenima. Takođe, Poverenica koristi priliku da ukaže na principe osnaživanja žena UN Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, kojima je kao jedan od principa predviđen podržavanje ljudskih prva i nediskriminacije, pravedno postupanje prema svim ženama i muškarcima na poslu, i predlaže da Agencija u narednom periodu razmotri pružanje podrške ovim principima.

4. MIŠLjENjE

Odlukom o raspodeli viška prihoda nad rashodima ostvarenog u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije u 2010. godini br. 01-406 od 3. oktobra 2013. godine kojom su propisana merila za učešće zaposlenih u dobiti, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Dostaviti:
– M. R, B.
– Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Pritužba M. R. protiv Agencije za lekove i med. sredstva Srbije zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja