del. br. 07-00-176/2013-02 datum: 15. 7. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela M.o.lj.p. protiv JKP Mediana iz Niša, zbog odluke ovog preduzeća da zaposlenim ženama na rukovodećim položajima pokloni za Međunarodni dan žena 8. mart dvostruko veći novčani iznos od iznosa koji je poklonjen zaposlenim ženama koje nisu na rukovodećim položajima.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M.o.lj.p. povodom odluke JKP Mediana iz Niša kojom je napravljena razlika u novčanom iznosu poklona za žene koje su na rukovodećim položajima u odnosu na žene koje obavljaju druge poslove u ovom preduzeću, povodom Međunarodnog dana žena

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je rukovodstvo JKP Mediana iz Niša, povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena 8. marta, odlučilo da zaposlene žene nagradi novčanim iznosom, i to: žene na rukovodećim položajima primile su 6.000,00 dinara, dok su žene koje nisu na rukovodećim položajima primile 3.000,00 dinara,
– da su nadležni iz JKP Mediana izjavili da je razlika napravljena zbog razlike u stručnoj spremi i odgovornosti pozicije žena u preduzeću,
– da je ovakvo pravljenje razlike među ženama nedopustivo, posebno što ovakva praksa davanja poklona različite vrednosti datira još od 2005. godine,
– da je na ovaj način izvršena diskriminacija iz čl. 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

1.3. Uz pritužbu je dostavljen tekst „Osmomartovska diskriminacija u JKP Medijana”, koji je objavljen na internet portalu „Južne vesti” 7. marta 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje JKP Mediana iz Niša.

1.5. U izjašnjenju D. R, generalnog direktora JKP Mediana iz Niša, između ostalog je navedeno:

– da je JKP Mediana, povodom Dana žena, svim zaposlenim ženama obezbedilo prigodne poklone u vrednosti od 6.000,00 i 3.000,00 dinara,
– da je razlika u vrednosti vaučera uzrokovana time što se iznos poklona isplaćuje iz mase zarade koja nije ista za sve zaposlene, već se razlikuje po koeficijentu za složenost i odgovornost poslova koje zaposleni obavljaju u preduzeću,
– da su pokloni za Dan žena isplaćivani srazmerno visini zarade koju zaposlene ostvaruju na svom radnom mestu,
– da bi jednakom vrednošću poklona za sve zaposlene žene, opet bila napravljena razlika među ženama na rukovodećim položajima i ostalim zaposlenim ženama,
– da čestitke nisu darivane shodno visini koeficijenata, odnosno, zarade zaposlenih, jer bi se time napravila još veća razlika u visini poklona,
– da ovaj poklon ima karakter zarade, u skladu sa čl. 105. st. 3. Zakona o radu,
– da je JKP Mediana iz Niša ispravno postupilo, imajući u vidu da zaposlene imaju različite zarade, te samim tim su im darovani pokloni različite vrednosti,
– da je sa isplaćenim dvema kategorijama poklona napravljena manja diskriminacija među ženama, nego da je dosledno poštovan kriterijum vezan za odnos vrednosti poklona i zarade zaposlenih žena.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljen stručni komentar iz baze propisa “ParagrafLex” – „Poresko – račuvonovodstveni tretman poklona povodom Dana žena – 8. marta”.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je JKP Mediana iz Niša donelo odluku da zaposlenim ženama obezbedi poklone za Međunarodni dan žena, u vidu vaučera na određeni novčani iznos, i to tako što su žene na rukovodećim položajima dobile vaučer u iznosu od 6.000,00 dinara, dok su žene zaposlene na drugim radnim mestima, koje ne obavljaju rukovodeće poslove, dobile vaučer u iznosu od 3.000,00 dinara.

2.2. Uvidom u tekst „Osmomartovska diskriminacija u JKP Medijana”, koji je objavljen 7. marta 2013. godine na internet portalu „Južne vesti”, utvrđeno je da je direktor JKP Mediana iz Niša izjavio da od 2005. godine, odnosno, od kada rukovodi preduzećem, postoji praksa dodele poklona različite vrednosti zaposlenim ženama povodom Međunarodnog dana žena.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje, priloge koji su dostavljeni, kao i relevantne antidiskriminacione propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

3.5. Zakon o radu takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.
3.6. Odredbom čl. 104. Zakona o radu propisano je da zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, te da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Odredbom čl. 105. ovog zakona propisano je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, dok je st. 3. ovog člana propisano da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom i drugih primanja iz čl. 119. i čl. 120. tač. 1. Zakona o radu. Čl. 120. propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć (tač. 1.) i druga primanja (tač. 4.) .

Analiza odluke JKP Mediana iz Niša da ženama zaposlenim u ovom preduzeću dodeli poklone različite vrednosti, u zavisnosti od činjenice da li se nalaze na rukovodećim položajima, sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je među stranama nesporno da je JKP Mediana iz Niša, povodom Međunarodnog dana žena, 2013. godine dodelilo zaposlenim ženama poklon vaučere koji glase na različite novčane iznose, u zavisnosti od pozicije, odnosno, rukovodećeg položaja žena u ovom preduzeću: žene zaposlene na rukovodećim položajima dobile su poklon vaučere u iznosu od 6.000,00 dinara, dok su ženama koje obavljaju druge poslove u ovom preduzeću poklonjeni vaučeri u iznosu od 3.000,00 dinara.

3.8. Imajući u vidu zakonsko određenje diskriminacije, potrebno je najpre utvrditi da li je odluka JKP Mediana iz Niša da zaposlenim ženama uruči poklone različite vrednosti, zasnovana na nekom ličnom svojstvu zaposlenih žena. S obzirom da je u pritužbi i izjašnjenju navedeno da je razlika u vrednosti poklona povodom Međunarodnog dana žena bila zasnovana na činjenici da li se zaposlene nalaze na rukovodećem položaju kod poslodavca, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da se, u konkretnom slučaju, razlikovanje u vrednosti poklona zasniva na poziciji, odnosno, položaju zaposlenih žena u JKP Mediana, što predstavlja lično svojstvo, u smislu čl. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim lista ličnih svojstava (osnova diskriminacije) nije zatvorena, tako da diskriminacija može biti izvršena na na osnovu bilo kog ličnog svojstva. Poverenica ujedno konstatuje da se pozicija zaposlenih kod poslodavca, sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, može smatrati ličnim svojstvom jer predstavlja bitno obeležje vezano za ličnost pojedinca ili grupe, odnosno, u konkretnom slučaju predstavlja status zaposlenih žena u JKP Mediana iz Niša.

3.9. Nadalje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja JKP Mediana iz Niša da poklon poslodavca zaposlenim ženama povodom Međunarodnog dana žena ima karakter zarade, te da im je poslodavac darovao i poklone različite vrednosti, imajući u vidu činjenicu da zaposlene primaju različite zarade. U vezi sa tim, Poverenica konstatuje da prema Zakonu o radu, u „druga primanja” iz čl. 120. st. 1. tač. 4. koja se smatraju zaradom, potpadaju i davanja zaposlenim ženama za Međunarodni dan žena. Saglasno tome, ispravan je stav JKP Medijana da ova davanja imaju karakter zarade u najširem smislu. Izvesno je da zarada zaposlenih, na način kako je regulisana Zakonom o radu, predstavlja kompleksan institut koji se sastoji iz više komponenata, i to: 1) zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, 2) zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca i od 3) drugih primanja po osnovu radnog odnosa, kao što su npr. pokloni zaposlenim ženama za Međunarodni dan žena, pokloni zaposlenima za Novu Godinu i verske praznike, dodatak za odvojeni život i slično.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu predstavlja najznačajnije pravo zaposlenih iz radnog odnosa, odnosno, obavezni element ugovora o radu. Poslodavac je u obavezi da ovu komponentu zarade isplaćuje zaposlenima u novcu, u rokovima propisanim zakonom, opštim aktima poslodavca i ugovorom o radu. Odredbama čl. 106. i 107. Zakona o radu propisano je da zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu zavisi od mnogo faktora (složenost poslova, uslovi rada, vreme provedeno na radu, stepen stručne spreme, radno iskustvo, učinak i sl). S druge strane, druga primanja iz radnog odnosa, koja se smatraju zaradom, mogu se utvrditi opštim aktom i ugovorom o radu i rezultat su odluke poslodavca, odnosno, dogovora između poslodavca i zaposlenog, prilikom sklapanja ugovora o radu, a isplaćuju se povodom određenih događaja ili nastupanja određenih okolnosti, u novcu ili robi.

Pored toga, zakonska formulacija „drugih primanja” iz čl. 120. st. 1. tač. 4. Zakona o radu ne upućuje na vezu između visine iznosa ovih primanja i vrste poslova i/ili pozicije zaposlenih kod poslodavca, kao ni na vezu sa ostalim primanjima zaposlenih koja direktno zavise od njihovog rada i stručne spreme. U tom smislu, može se konstatovati da iznos „drugih primanja” nije u korelaciji sa visinom zarade zaposlenih za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.

3.10. Prethodna analiza je pokazala evidentne razlike između zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i drugih primanja (obaveza poslodavca da isplaćuje zaradu za obavljeni rad u odnosu na mogućnost utvrđivanja i isplaćivanja drugih primanja, kao i nepostojanje korelacije između visine zarade za obavljeni rad i drugih primanja), iako se i jedna i druga primanja smatraju zaradom i imaju isti poresko-računovodstveni tretman, te se, saglasno tome, na ova primanja na isti način obračunavaju porezi i doprinosi. Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je neprihvatljiv stav poslodavca da se poklon za 8. mart zaposlenim ženama dodeljuje srazmerno zaradi koje ostvaruju kod poslodavca, odnosno, složenosti i odgovornosti poslova koje obavljaju.

3.11. U konkretnom slučaju, poslodavac je zaposlene žene podelio u dve kategorije: 1) žene na rukovodećim položajima i 2) druge zaposlene žene, pa je utvrdio da će zaposlenim ženama koje su na rukovodećim položajima isplatiti poklon u iznosu od 6.000,00 dinara, a drugim zaposlenim ženama u iznosu od 3.000,00 dinara. Ova odluka nema objektivno i razumno opravdanje, odnosno, predstavlja neopravdano pravljenje razlike između dve kategorije zaposlenih žena na osnovu pozicije/položaja koji imaju kod poslodavca. Naime, povod, karakter i svrha dodele poklona za 8. mart zaposlenim ženama jeste da poslodavac obeleži ovaj praznik i ukaže pažnju svim zaposlenim ženama, a ne da ih nagradi za složenost i odgovornost poslova i zadataka koje obavljaju. Prema tome, ukoliko poslodavac želi da zaposlene nagradi zbog složenosti i odgovornosti posla, ima mogućnost da to uradi kroz druge komponente zarade, u skladu sa odredbama Zakona o radu. Međutim, ukoliko poslodavac odluči da zaposlenima obezbedi poklon povodom Međunarodnog dana žena, iznos poklona mora biti jednak za sve zaposlene žene, bez obzira na njihova lična svojstva, upravo imajući u vidu da je povod za davanje poklona 8. mart, koji se od 1975. godine, kada su ovaj datum Ujedinjene nacije proglasile Međunarodnim danom žena, širom sveta slavi kao međunarodni praznik u čast ekonomskih, političkih i društvenih dostignuća žena.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz pritužbe, kao i izjavu direktora JKP Mediana iz Niša, objavljenu na internet portalu „Južne vesti” u tekstu „Osmomartovska diskriminacija u JKP Medijana”, da praksa dodele poklona različite vrednosti zaposlenim ženama povodom Međunarodnog dana žena, u preduzeću postoji od 2005. godine. Imajući u vidu da ovu činjenicu u toku postupka direktor nije osporio, može se konstatovati da je očigledno u pitanju ustaljena diskriminatorna praksa kod poslodavca, koja se smatra teškim oblikom diskriminacije, saglasno čl. 13. st. 1. tač. 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.13. Sagledavajući sve okolnosti ovog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je JKP Mediana iz Niša, prilikom dodele poklona za Međunarodni dan žena, neopravdano napravilo razliku između zaposlenih žena na rukovodećim položajima u odnosu na zaposlene žene koje obavljaju druge poslove u ovom preduzeću, odnosno, koje nisu na rukovodećim položajima.

4. MIŠLjENjE

JKP Mediana iz Niša je dodeljivanjem poklon vaučera u različitom novčanom iznosu povodom Međunarodnog dana žena, neopravdano napravilo razliku između zaposlenih žena na rukovodećim položajima i žena koje obavljaju druge poslove u ovom preduzeću, čime je izvršilo akt diskriminacije žena koje nisu na rukovodećim položajima, zabranjen čl. 6. i čl. 13. st. 1. tač. 6. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 18. Zakona o radu.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje JKP Mediana iz Niša da:

5.1. Objavi na oglasnoj tabli JKP Mediana iz Niša mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti zajedno sa pisanim izvinjenjem zaposlenim ženama koje nisu na rukovodećim položajima, zbog diskriminatornog postupanja prema njima prilikom dodele poklon vaučera za Međunarodni dan žena – 8. mart;

5.2. Ubuduće vodi računa da svojim postupcima ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na bilo kom ličnom svojstvu zaposlenih u ovom preduzeću.

Potrebno je da JKP Mediana iz Niša obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko JKP Mediana iz Niša ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba M.o.lj.p. protiv JKP Mediana iz Niša zbog diskriminacije po osnovu položaja radnog mesta u oblasti rada i zapošljavanja