br. 07-00-420/2013-02 datum: 20. 11. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe M. M. iz B. protiv Okružnog zatvora u Beogradu, zbog diskriminacije na osnovu statusa pritvorenog lica. Podnosilac pritužbe, koji se nalazi u posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu, smatra da je diskriminisan kao pritvorenik, jer se veća prava pružaju osuđenicima, iako zakonom nije propisano nejednako postupanje. U pritužbi je naveo niz prava koja su mu kao pritvorenom licu uskraćena, dok se osuđenim licima ova prava omogućavaju. Z. G, upravnik Okružnog zatvora u Beogradu naveo je u izjašnjenju na pritužbu da osim zakonom propisanih ograničenja, ne postoji nejednak tretman pritvorenih u odnosu na osuđena lica, kao i da su pritužbe o diskriminaciji neutemeljene. Tokom postupka je utvrđeno da Okružni zatvor u Beogradu nema nadležnost da odlučuje o ostvarivanju prava na rad, prava pritvorenika da jednom u tri meseca boravi s partnerom, decom ili drugim bliskim licem u posebnim prostorijama, kontakt sa osobama van zavoda, na zdravstvenu zaštitu, na školovanje i na verski obred, jer odluku o ostvarivanju ovih prava, na zahtev pritvorenika, donosi organ koji vodi postupak. Takođe, povodom pritužbi na kvalitet ishrane u zavodu, zdravstvenu zaštitu, higijenu u prostorijama u kojima borave pritvorenici i opremljenost zatvorske biblioteke, tokom postupka nije dostavljen niti jedan dokaz koji bi ukazao na postojanje nejednakog tretmana pritvorenih u odnosu na osuđena lica. Na osnovu utvrđenih činjenica i okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da nije utvrđeno da je Okružni zatvor u Beogradu diskriminatorno postupao prema M. M. u na osnovu njegovog ličnog svojstva – statusa pritvorenika.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se M. M. iz B, pritužbom koju je podneo protiv Okružnog zatvora u Beogradu.

1.2. U pritužbi je naveo:

– da se nalazi u pritvoru, u posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu;
– da ga Okružni zatvor diskriminiše, jer mu je kao pritvoreniku onemogućeno ostvarivanje prava koja imaju osuđena lica;
– da diskriminatorno postupanje traje četiri godine i tri meseca, odnosno, sve vreme dok je u pritvoru;
– da se povodom ovih problema obratio i Zaštitniku građana;
– da mu je ograničeno ostvarivanje prava koje mu po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija pripadaju;
– da prema propisima ima pravo da najmanje dva časa dnevno provede izvan zatvorenih prostorija na vazduhu, da u prostoriji u kojoj boravi bude dovoljno prirodnog i veštačkog svetla, da na svako pritvoreno lice dođe najmanje 8 m3 vazduha i 4 m2 prostora uz sanitarne uređaje i sredstva za higijenu, pravo na telefonski razgovor u trajanju od najmanje 15 minuta tri puta nedeljno, da jednom u tri meseca boravi s partnerom, decom ili drugim bliskim licem u posebnim prostorijama, pravo na rad, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na vanredno školovanje i pravo na verski obred;
– da je zatvor dužan da obezbedi pribor i sredstva za održavanje higijene, tri obroka dnevno sa propisanom kalorijskom vrednošću i da zatvorska biblioteka mora da ima tačno određene zakonske i podzakonske akte, a da se sva navedena prava i obaveze ne poštuju i ne primenjuju;
– da mu na molbu da mu se obezbedi rad na poslovima u krugu zatvora, upravnik zatvora nije odgovorio;
– da se direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u dopisu poziva na Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS” br. 72/11), koji se na njega ne primenjuje od 15. januara 2012. godine s obzirom da odgovara pred Višim sudom, kao i da se u istom dopisu poziva na nevažeći Pravilnik o kućnom redu za primene mere pritvora, a morao je da se donese podzakonski propis, u skladu sa važećim ZKP, kojim se bliže uređuje mera pritvora;
– da je važećim Zakonikom o krivičnom postupku propisano da se primenjuju samo ona ograničenja koja su potrebna da se spreči bekstvo, podstrekivanje drugih lica da unište, sakriju, izmene ili falsifikuju dokaze ili tragove krivičnog dela i neposredni ili posredni kontakti pritvorenika koji su usmereni na uticaj svedoka, saučesnika ili prikrivača, kao i da nigde nije propisano da će se položaj pritvorenih lica razlikovati od položaja osuđenih lica;
– da smatra da položaj svih lica lišenih slobode mora da bude isti, pa je stavljanjem u nejednak položaj kao pritvorenik, diskriminisan u odnosu na osuđenike.

1.3. Uz pritužbu je dostavljen dopis Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave br. 07-00-268/2013-05 od 3. septembra 2013. godine.

1.4. Kako je podnosilac pritužbe naveo da se dokazi za diskriminatorno postupanje nalaze u dokumentaciji koju je predao Zaštitniku građana Republike Srbije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zatražila je od Zaštitnika građana kopiju dokumentacije. Dopisom br. 12-2131/13 od 14. avgusta 2013. godine, Zaštitnik građana dostavio je kopije sledećih dokumenata: pritužbu koja je upućena Zaštitniku građana, dopise M. M. od 3. februara, 26. maja i 30. juna 2013. godine, obaveštenje o pritužbi Zaštitniku građana br. 12-2131 od 17. juna 2013. godine, dopis Zaštitnika građana br. 12-2131 od 17. juna 2013. godine i izjašnjenje na pritužbu br. 072-524/13-04 od 3. jula 2013. godine.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje od Z. G, upravnika Okružnog zatvora u Beogradu.

1.6. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da je čl. 239. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija po kojem pritvoreno lice boravi u Zavodu, propisano da pritvoreno lice boravi u zavodu pod istim uslovima kao osuđeno lice, ako Zakonom o krivičnom postupku nije drugačije propisano;
– da povodom navoda M. M. da mu je uskraćeno pravo na telefonski razgovor, ističe da Pravilnikom o kućnom redu za primenu mera pritvora nije predviđena mogućnost telefonske komunikacije pritvorenika sa osobama van zavoda, već samo dopisivanje, ukoliko postoji prethodno odobrenje i nadzor organa koji vodi postupak. Zbog toga ne postoje mogućnosti da pritvorenici obavljaju telefonske razgovore;
– da pritvorena lica mogu posećivati bliski srodnici, lekar i druga lica po odobrenju sudije za prethodni postupak i pod njegovim nadzorom ili nadzorom lica koje sudija odredi, te smatra neosnovanim optužbe da je Okružni zatvor odgovoran za nepoštovanje prava pritvorenog lica, jer sva dodatna prava pritvorenicima mogu biti data samo na osnovu odluke sudije;
– da pravo na rad može da se omogući ukoliko to pritvorenik zahteva, a postupajući sudija odobri, pod uslovom da to nije štetno za vođenje postupka, te ostvarivanje ovog prava zavisi od odluke postupajućeg sudije, na osnovu zahteva pritvorenika;
– da je u Okružnom zatvoru u Beogradu radni angažman prioritetno vezan za osuđena lica, budući da je rad deo programa postupanja;
– da slobodno vreme koje može da se provede izvan zatvorenih prostorija pritvora, iznosi dva časa dnevno za sva lica koja su lišena slobode;
– da se M. M. i ranije prituživao kako mu zakoni i podzakonski akti nisu dostupni, pa mu je na korišćenje data elektronska čitanka sa zakonskim i podzakonskim aktima. Pritvorena i osuđena lica mogu podjednako da koriste sve zakonske i podzakonske akte koji Okružni zatvor u Beogradu poseduje;
– da Služba za zdravstvenu zaštitu vrši zdravstvenu prevenciju, leči osuđena i pritvorena lica, da se zdravstvena nega pruža u prostorijama zavodske ambulante, a ukoliko zavod ne može da pruži odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, lica lišena slobode upućuju se u Specijalnu zatvorsku bolnicu. Svim pritvorenim i osuđenim licima omogućena je odgovarajuća zdravstvena zaštita;
– da je vršenje verskih službi i svih radnji koje su vezane za veroispovest, dostupno svim licima koja su lišena slobode. Ovo pravo se primenjuje za sve tradicionalne veroispovesti pod istim uslovima. Konkretno, lica koja su lišena slobode molbom zahtevaju da ih poseti npr. pravoslavni sveštenik, koji nakon odobrenih molbi, dolazi u prostorije Okružnog zatvora koje su određene za versku službu;
– da se hrana za lica koja su lišena slobode priprema prema odgovarajućim tablicama ishrane, da se poštuju i odgovarajuće dijete i načini ishrane, i specifični zahtevi u pogledu verskih postova. Pritvorska kantina ima bogat asortiman prehrambenih proizvoda koje pritvorenici mogu nabavljati sopstvenim sredstvima, pa se pritužbe u vezi sa ishranom čine neutemeljenim;
– da su pritvorenici dužni sami da održavaju higijenu prostorija u kojima borave. Higijenska sredstva mogu da se dobiju od članova porodice ili u kantini, a ukoliko nemaju finansijskih sredstava ova sredstva dostavlja ustanova, te pritvorena lica ni u ovom pravu nisu diskriminisana u odnosu na osuđena;
– da Okružni zatvor smatra da u ovom slučaju ne postoji diskriminacija pritvorenih u odnosu na osuđena lica, jer pritvorenici zbog postupka koji se vodi protiv njih i mogućnosti ometanja i uticanja na postupak ne mogu da imaju sva prava i pogodnosti kao osuđena lica.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je M. M. trenutno u pritvoru i da se nalazi u posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu.

2.2. Uvidom u dopis Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave br. 07-00-268/2013-05 od 3. septembra 2013. godine, utvrđeno je da je direktor Uprave obavestio M. M. da su ispitivali navode iz njegovih predstavki, kao i da su na osnovu pribavljenog izveštaja Okružnog zatvora u Beogradu utvrdili da se prema njemu postupa u skladu sa propisima, odnosno, da mu je omogućeno ostvarivanje prava koja su propisana za lica koja se nalaze u pritvoru. M. M. je ovim dopisom obavešten da na osnovu čl. 239. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i čl. 249. Zakonika o krivičnom postupku, pritvorene osobe nisu izjednačene u pravima sa osuđenim licima, već ostvaruju prava koja su propisana Zakonikom o krivičnom postupku i Pravilnikom o kućnom redu za primenu mere pritvora.

2.3. Na zahtev podnosioca pritužbe i molbu stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana je dostavio dokumentaciju iz predmeta koji se vodi na osnovu pritužbe M. M. Uvidom u ovu dokumentaciju utvrđeno je da je M. M. podneo pritužbu Zaštitniku građana, u kojoj je naveo da mu je tokom boravka u pritvoru onemogućeno ostvarivanje ljudskih prava, da se ne poštuje čl. 239. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kojim je propisano da sva prava koja imaju osuđena lica pripadaju i pritvorenom licu. Uvidom u dopis koji je M. M. uputio Zaštitniku građana 3. februara 2013. godine, utvrđeno je da M. M. naveo da je preko četiri godine u pritvoru, da se ne poštuje njegovo pravo da najmanje dva sata provodi u kretanju na slobodnom vazduhu, pravo na posete lekara, srodnika i drugih lica, na kvalitet ishrane i pristupačnost knjiga iz biblioteke, da se posete predsednika Višeg suda svode na formalnost, a izneo je i primedbe na postupanje zdravstvene službe. Iz dopisa koje je M. M. uputio Zaštitniku građana 26. maja i 30. juna 2013. godine, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe zaposlenima u stručnoj službi Zaštitnika građana, prilikom njihove posete zatvoru, izneo niz primedbi na uslove boravka pritvorenih lica i žalio se na postupanje službenika MUP Valjevo. Uvidom u izjašnjenje Okružnog zatvora u Beogradu br. 12-2131/13 od 7. jula 2013. godine na pritužbu Zaštitnika građana, utvrđeno je da upravnik Okružnog zatvora nije sporio da šetnja zatvorenika ne traje propisana dva sata, već jedan sat i 30 minuta, ali da je to zbog velikog broja šetnji i zbog toga što se lica koja su pod pojačanim nadzorom šetaju odvojeno od ostalih zatvorenika, pa zbog organizacionih mogućnosti nije moguće duže trajanje šetnje. Upravnik je naveo da su cene poštanskih pošiljki iste za sve zatvorenike, a da u slučaju da zatvorenici nemaju novac za dopisivanje Okružni zatvor im omogućava ova sredstva, te smatraju da pritužba pritvorenika M. M. nema osnova.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima u čl. 10. propisuje da su okrivljena lica, osim u izuzetnim slučajevima, odvojena od osuđenih lica i podvrgnuta posebnom režimu koji odgovara statusu neosuđivanih lica.

3.4. Preporukom Rec(2006)2 Komiteta ministara Saveta Evrope , koja je upućena državama članicama u vezi sa Evropskim zatvorskim pravilima, uređena su posebna prava lica lišenih slobode koja se, između ostalog, odnose na pravo na rad, fizičku aktivnost i rekreaciju, kontakt sa spoljnim svetom, pravnu pomoć, ishranu, higijenu i dr. U delu VII ove preporuke uređeno je postupanje sa pritvorenicima, i to tako što se preporučuje da se u postupanju sa pritvorenicima vlasti rukovode pravilima koja važe za sve zatvorenike i dopuste pritvorenicima da učestvuju u različitim aktivnostima predviđenim ovim pravilima.

3.5. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama čl. 28. Ustava Republike Srbije propisano je da se prema licu lišenom slobode mora postupati čovečno i sa uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je definisana neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

3.7. Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija propisano je da pritvorenik boravi u zatvoru pod istim uslovima kao i osuđeno lice, ako Zakonikom o krivičnom postupku nije drugačije određeno. Članom 241. propisano je da se pritvorenik može izvesti iz zavoda i sprovesti drugim organima, odnosno u zdravstvenu ustanovu, samo po nalogu suda koji je odredio pritvor ili kad to zahteva hitna medicinska pomoć.

3.8. Zakonikom o krivičnom postupku propisano je da pritvorenik ima sledeća prava i obaveze: pravo na neprekidni noćni odmor svakog dana u trajanju od najmanje osam časova; kretanje na slobodnom vazduhu u trajanju od najmanje dva časa dnevno; pravo da nosi svoju odeću, da koristi svoju posteljinu i da o svom trošku nabavlja i koristi hranu, knjige, stručne publikacije, štampu, pribor za pisanje i crtanje i druge stvari koje odgovaraju njegovim redovnim potrebama, osim predmeta podobnih za nanošenje povreda, narušavanje zdravlja ili pripremu bekstva; sudija za prethodni postupak može, za vreme trajanja istrage pritvoreniku rešenjem privremeno uskratiti ili ograničiti korišćenje štampe, ako je verovatno da bi to dovelo do ometanja istrage; pritvorenik se može obavezati da obavlja radove nužne za održavanje čistoće u prostoriji u kojoj boravi; ako pritvorenik to zahteva, sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća, uz saglasnost upravnika zavoda, može dozvoliti da on radi u krugu zavoda na poslovima koji odgovaraju njegovim psihičkim i fizičkim svojstvima, pod uslovom da to nije štetno za vođenje postupka; po odobrenju sudije za prethodni postupak i pod njegovim nadzorom ili nadzorom lica koje on odredi, u granicama kućnog reda zavoda, pritvorenika mogu posećivati bliski srodnici, a po njegovom zahtevu lekar i druga lica, pojedine posete se mogu zabraniti ako je verovatno da bi one dovele do ometanja istrage; pritvorenik se može dopisivati s licima van zavoda sa znanjem i pod nadzorom sudije za prethodni postupak, koji može zabraniti odašiljanje i primanje pisama i drugih pošiljki ako je verovatno da bi to dovelo do ometanja istrage.

3.9. Pravilnikom o kućnom redu za primenu mere pritvora uređen je kućni red za primenu mere pritvora u kazneno-popravnom zavodu, kazneno-popravnom zavodu za maloletnike i okružnom zatvoru. Odredbom člana 27. propisano je da po odobrenju organa koji vodi postupak, a u sporazumu sa upravnikom zavoda, pritvorenik se na svoj zahtev može uposliti da radi na poslovima u krugu zavoda koji odgovaraju njegovim psihičkim i fizičkim svojstvima, pod uslovom da to nije štetno za vođenje postupka, dok je članom 28. propisano da će se pritvoreniku obezbediti kretanje na svežem vazduhu najmanje dva časa dnevno ako zavod raspolaže podesnim ograđenim prostorom, u skladu sa zakonom. Povodom zdravstvene zaštite pritvorenika, čl. 30. je propisano da se pritvoreniku koji oboli ukazuje lekarska pomoć u zavodskoj ambulanti, a ako je neophodno bolničko lečenje ili mu se u zavodu ne može pružiti odgovarajuća zdravstvena zaštita, po odluci upravnika zavoda upućuje se u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu. U članu 35. regulisane su posete pritvorenicima, i to tako što je određeno da se posete vrše po odobrenju organa koji vodi postupak.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je analizirala da li je postupanjem Okružnog zatvora u Beogradu izvršen akt diskriminacije, odnosno, da li je M. M. kao pritvoreno lice stavljen u nejednak položaj u odnosu na osuđena lica koja borave u Okružnom zatvoru u Beogradu.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da se među poslovima koje obavlja Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Okružni zatvor u Beogradu ne nalazi posao odobravanja, odnosno, davanja saglasnosti na ostvarivanje prava pritvorenika da jednom u tri meseca boravi s partnerom, decom ili drugim bliskim licem u posebnim prostorijama, prava na rad, na zdravstvenu zaštitu, na školovanje i na verski obred. Naime, Zakonikom o krivičnom postupku i Pravilnikom o kućnom redu za primenu mere pritvora propisano je da pritvorenik može ostvariti ova prava putem zahteva koji upućuje sudiji/organu koji vodi postupak, koji dalje može odobriti ili zabraniti njihovo ostvarenje ukoliko proceni da bi to dovelo do ometanja istrage.

3.12. Po pitanju navoda iz pritužbe da je M. M. diskriminisan u odnosu na osuđena lica, jer je njima omogućeno pravo na telefonski razgovor dok je njemu to pravo uskraćeno, može se konstatovati da je u ovom slučaju Okružni zatvor u Beogradu primenjivao odredbe Pravilnika o kućnom redu za primenu mere pritvora, prema kojima pritvorenici mogu ostvariti kontakt sa osobama van zavoda isključivo putem dopisivanja, uz prethodno odobrenje organa koji vodi postupak.

3.13. Kada je u pitanju tvrđenje podnosioca pritužbe da je diskriminisan u pogledu ostvarivanja prava na posete drugih lica, kontakta sa licima van zavoda, vršenja verske službe i prava na rad i školovanje, potrebno je imati u vidu da se, saglasno Zakonu o zabrani diskriminacije, postupanje može kvalifikovati kao diskriminatorno, ako je određeno lice neopravdano pravilo razliku ili nejednako postupalo prema nekom licu ili grupi lica na osnovu ličnog svojstva, kao i da postoji uzročno-posledična veza između ličnog svojstva i učinjenog akta. U konkretnom slučaju, evidentno je da su pritvorenim licima ograničena i uskraćena određena prava koja se priznaju osuđenim licima, ali je sasvim jasno da Okružni zatvor u Beogradu, protiv kojeg je pritužba podneta, nije svojim aktom ili radnjom stavio u nejednak položaj podnosioca pritužbe jer se odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Pravilnika o kućnom redu za primenu mere pritvora, pritvorenicima uskraćuju i/ili ograničavaju pojedina prava. Dakle, u pitanju je zakon koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije i pravilnik koji je donelo Ministarstvo pravde, a Okružni zatvor u Beogradu dužan je da ih primenjuje. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da Okružni zatvor u Beogradu nema nadležnosti u pogledu odlučivanja o zahtevu za posete drugih lica, kontakta sa licima van zavoda, vršenje verske službe, prava na rad i školovanje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Okružni zatvor u Beogradu, protiv kojeg je pritužba podneta, nije onemogućio ostvarivanje ovih prava M. M.

3.14. U toku postupka nije utvrđeno da je Okružni zatvor u Beogradu diskriminatorno postupao prema M. M, kao pritvorenom licu, po pitanju kvaliteta ishrane u zavodu. Tačnije, iako je nesporno da su osuđena lica u posebnom smeštaju u odnosu na pritvorena lica te samim tim imaju i posebnu kantinu, tokom ovog postupka nije utvrđeno da se hrana različitog kvaliteta i kvantiteta priprema za pritvorenike u odnosu na osuđenike. Pored navoda iz pritužbe i izjašnjenja, nije dostavljen niti jedan dokaz koji bi ukazao na postojanje nejednakog tretmana. Takođe, povodom navoda da je podnosilac pritužbe diskriminisan u prilikom ostvarivanja prava iz zdravstvene zaštite, može se konstatovati da tokom postupka nije učinjeno verovatnim da je Okružni zatvor u istoj ili sličnoj situaciji različito postupao prema pritvorenicima u odnosu na osuđena lica. Po pitanju navoda koji se odnose na higijenu u prostorijama u kojima borave pritvorenici i opremljenosti zatvorske biblioteke, može se konstatovati da tokom postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili ili opovrgli da je higijena u zavodu i opremljenost biblioteke bolja, odnosno, veća u delu koji koriste osuđenici.

3.15. U izjašnjenju Okružnog zatvora u Beogradu navedeno je da je u ovom zatvoru „radni angažman prioritetno vezan za osuđena lica, budući da je rad deo programa postupanja”. U vezi sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da nedovoljan broj poslova ne sme biti izgovor da se pravo na rad ne omogući i pritvorenim osobama. Treba, pri tome, imati u vidu i činjenicu da postoje situacije u kojima se pritvor produžava nekoliko puta i na duže vreme, pa se, kao u konkretnom slučaju, može dogoditi da osoba bude u pritvoru i po nekoliko godina. U ovakvim situacijama organi koji vode postupak i zavodske ustanove moraju uzeti u obzir značaj ostvarivanja prava na rad za osobe lišene slobode, bez obzira da li se nalaze u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora. U pogledu mogućnosti ostvarivanja prava na rad osuđena lica i pritvorenici, a naročito oni koji su u dužem vremenskom periodu u pritvoru, moraju imati isti tretman. Kao što je čl. 218. st. 5. Zakonika o krivičnom postupku propisano, zahtev pritvorenika da mu se omogući da radi u krugu zavoda može biti odbijen samo ako je to štetno za vođenje postupka. Međutim, u konkretnom slučaju podnosilac pritužbe je svoju „molbu da mu se obezbedi rad na poslovima u krugu zatvora” uputio upravniku zatvora, a ne sudiji za prethodni postupak, odnosno predsedniku veća, koji je, saglasno čl. 218. Zakonika o krivičnom postupku, nadležan za odlučivanje o ovom zahtevu. Imajući to u vidu, jasno je da se uskraćivanje odgovora na molbu podnosioca pritužbe za radno angažovanje upućenu upravniku Okružnog zatvora u Beogradu ne može kvalifikovati kao diskriminatorni akt ove institucije.

3.16. Po pitanju navoda iz pritužbe da je vreme provedeno na otvorenom prostoru pritvorenih lica ispod zakonom propisanog minimuma i navoda iz izjašnjenja koji potvrđuju navode podnosioca pritužbe, ali opravdavaju nedostatkom organizacionih mogućnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ispitivanje da li organ javne vlasti postupa u skladu sa drugim propisima, nije u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Saglasno tome, u postupku su sagledavane samo one činjenice koje su relevantne za ispitivanje povrede propisa o zabrani diskriminacije. Međutim, potrebno je podsetiti da je Zaštitnik građana u preporuci br. 12-2612/10 od 31. decembra 2010. godine, koja se odnosi i na Okružni zatvor u Beogradu, utvrdio da postoje nedostaci koji se ogledaju u povredi prava lica lišenih slobode da u slobodno vreme, izvan zatvorenih prostorija, provedu najmanje dva časa dnevno.

4. MIŠLjENjE

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da nije utvrđeno da je Okružni zatvor u Beogradu diskriminatorno postupao prema M. M. na osnovu njegovog ličnog svojstva – statusa pritvorenika.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba M. M. protiv Okružnog zatvora u Beogradu po onovu statusa pritvorenog lica