br. 07-00-625/2013-02 datum: 30. 12. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo M. L. protiv P. banke B. zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji. Podnosilac pritužbe je naveo da je ekspozitura u kojoj je radio zatvorena i da su svi ostali zaposleni premešteni na rad u druge poslovne jedinice u B, a da je samo on premešten u poslovnu jedinicu u drugo naseljeno mesto, u S. P, kao i da je to posledica njegovog sindikalnog angažovanja. Naime, podnosilac pritužbe obavestio je poslodavca da je registrovao sindikat zaposlenih i da je on sindikalni poverenik, nakon čega je premešten u poslovnu jedinicu van B, a zatim je dobio i upozorenje o postojanju razloga za raskid ugovora o radu. Banka je u izjašnjenju navela da se prema podnosiocu pritužbe nije ponela diskriminatorno, već da ga je premestila na drugo radno mesto jer je dugo bio odsutan sa posla zbog bolesti, pa njegovo premeštanje nije moglo biti rešeno kada je rešavano za druge zaposlene, dok je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu uručeno jer je prekršio važeća pravila poslovanja banke. U toku postupka utvrđeno je da je banka sve zaposlene (32) iz ekspoziture koja je prestala da postoji, premestila u različite organizacione jedinice u B, a da je samo podnosilac pritužbe premešten u organizacionu jedinicu van B, u S. P. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da postupak P. banke B. kojim je M. L. posle zatvaranja ekspoziture u B. k. a. br – premešten u Uslužni centar u S. P, dok su svi ostali zaposleni premešteni u druge poslovne jedinice u B, nije u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i predstavlja diskriminaciju na osnovu ličnog svojstva – članstva u sindikalnoj organizaciji. P. banci preporučeno je da mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Centrale banke i elektronskom putem dostavi svim zaposlenima P. banke u svim ekspoziturama u Republici Srbiji, kao i da ubuduće ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se 25. septembra 2013. godine obratio M. L. protiv poslodavca P. banke B. zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.

1.2. M. L. je u pritužbi naveo:

– da nakon osnivanja sindikata, čiji je glavni poverenik, trpi diskriminaciju, da je u fazi dobijanja otkaza ugovora o radu i da poslodavac P. banke B. namerno krši zakon kako bi zabranio sindikalno delovanje;
– da je u P. banke B. zaposlen od 13. avgusta 2007. godine, na radnom mestu službenik za upravljanje kreditima u kašnjenju;
– da se početkom 2013. godine među zaposlenima pojavila ideja o osnivanju sindikata, koja je sprovođena u tajnosti zbog straha od otkaza;
– da je „Prvi sindikat P. banke” osnovan 24. maja 2013. godine rešenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike broj 110-00-349/2013-02;
– da je on imenovan za glavnog poverenika sindikata i da je u trenutku osnivanja sindikata bio na bolovanju;
– da je po povratku na posao, elektronskim pismom, obavestio nadređene da je osnovan sindikat i zamolio ih da ga prime na sastanak radi dogovora o daljoj saradnji;
– da je ponovio mejl, pošto nije dobio odgovor od nadređenih i grupnim mejlom obavestio kolege i koleginice da je sindikat osnovan;
– da je, nakon ovog, izvršni odbor banke svim radnicima uputio mejl, koji je bio nekorektan;
– da je poslovnica u kojoj je radio zatvorena, a da je jedino on prebačen na rad u drugi grad, u S. P, dok su svi ostali ostali u B;
– da se povodom ovog premeštaja obratio inspekciji rada ali se ona oglasila nenadležnom i uputila ga da svoja prava zaštiti na sudu;
– da mu je 16. septembra 2013. godine uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i da mu je usmeno rečeno da će dobiti otkaz;
– da su šefovi svim kolegama usmeno nagovestili, odnosno, zabranili da se učlanjuju u sindikat i da su kolege prestale da komuniciraju sa njim zbog straha od otkaza;
– da je bivši kolega H. S. takođe pokušao da osnuje sindikat, ali da je dobio otkaz kada je pokušao da putem mejla pozove kolege da osnuju sindikat, tj. kada je sa svog službenog mejla većem broju kolega u banci poslao mejl;
– da smatra da se sve ovo dešava jer je osnovao sindikat u banci i da poslodavac namerno krši zakon, ugrožava ga i šalje jasnu poruku kako se obračunava sa ljudima koji pomisle da se učlane u sindikat.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljeno je: rešenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Sektor za rad broj 110-00-349/2013-02 od 24. maja 2013. godine o upisu sindikata u registar; dva mejla od 1. i 8. jula 2013. godine kojim M. L. obaveštava rukovodstvo banke o registraciji sindikata; elektronsko pismo rukovodstva banke od 10. jula 2013. godine svim zaposlenima kao odgovor na poziv da se zaposleni priključe sindikatu; obaveštenje o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora o radu od 12. jula 2013. godine i aneks ugovora o radu br. 319/07; službena beleška B. O, direktora Uslužnog centra u S. P. od 6. avgusta 2013. godine i upozorenje zaposlenom o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 16. septembra 2013. godine.

1.4. U elektronskom pismu pod nazivom „Pismo menadžmenta”, koje je rukovodstvo banke 10. jula 2013. godine poslalo svim zaposlenima, navedeno je:

– da je „osnivanje sindikata zakonsko pravo i mogućnost dostupna svim zaposlenima u Republici Srbiji”, da je to način da zaposleni zaštite svoja narušena prava i da osiguraju bolje uslove rada, kada su im prava da rade svoj posao uskraćena, ali da „to nije opis koji pristaje P. banci, odnosno, da to nije slučaj u P. banci
– da je banka, tokom proteklih godina, „učinila puno kako bi zaposlenima omogućila da budu zadovoljni onim šta i kako rade”;
– da su mnogi zaposleni pronašli sebe u prilikama i mogućnostima da se razvijaju i napreduju, ali da postoji i „kategorija koja veruje da će kroz prizmu ‘zaštite kolektivnih interesa’ prikriti svoju nezainteresovanost za rad, sačuvati posao koji dokazano ne rade u skladu sa standardima”;
– da se postavlja pitanje zašto se ideja osnivanja sindikata javlja zaposlenima sa najmanjim zalaganjem i najlošijim rezultatom, zašto zaposleni koji su dugo odsustvovali sa posla smatraju da najbolje poznaju brige i probleme onih koji svakodnevno dolaze na posao i rade, kao i da li je u pitanju zaista briga o interesima zaposlenih ili postoje skriveni interesi koji imaju veze sa povlašćenim statusom koji zakon propisuje za rukovodstvo sindikata;
– da je preporuka svim zaposlenima da „ne dopuste podele na ‘ove’ i ‘one’.”

1.5. U toku postupka, M. L. je dostavio i kopiju izjave bivšeg kolege H. S. od 23. septembra 2013. godine u kojoj H. S. navodi da je bio službenik P. banke u periodu od 2005. do 2013. godine, da je sa svog službenog mejla pozvao kolege na osnivanje sindikata i da je istog dana (18. marta 2013. godine) dobio upozorenje o postojanju razloga za otkaz, a nedelju dana kasnije i otkaz ugovora o radu. Dalje navodi da je u zvaničnom kodeksu ponašanja P. banke do pre nekoliko godina bilo zabranjeno osnivanje sindikata i bilo kakvo drugo slično udruživanje zaposlenih.

1.6. U dopuni pritužbe od 2. decembra 2013. godine, M. L. je naveo da sindikat čiji je predstavnik nije reprezentativan i da trenutno ima 10 članova, da zaposleni nemaju hrabrosti da se učlane u sindikat jer je poslodavac pokazao svoj negativan stav prema njemu kao povereniku sindikata i prema svima koji žele da se učlane u sindikat. Takođe je dostavio i adresu bivšeg kolege H. S.

1.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje P. banke B.

1.8. U izjašnjenju S. T. D, predsednice Izvršnog odbora i D. J, člana Izvršnog odbora P. banke B. je, između ostalog, navedeno:

– da su navodi iz pritužbe neosnovani u celosti;
– da je M. L. zaposlen u banci od 13. avgusta 2007. godine i da trenutno radi na poziciji službenika za upravljanje kreditima u kašnjenju i svoj rad obavlja u Uslužnom centru banke u S. P. od 25. jula 2013. godine;
– da je M. L. odsustvovao sa rada, zbog bolovanja, od kraja 2012. godine do 1. jula 2013. godine, kada se vratio na posao;
– da je u tom periodu organizacioni deo banke u kojem je radio M. L, ekspozitura B. k. a, zatvoren i prestao sa radom i da su zaposleni iz ove ekspoziture premešteni u druge poslovne jedinice banke;
– da su se uslovi za rešavanje radnopravnih pitanja M. L. stekli 1. jula 2013. godine, kada se sa bolovanja vratio na rad, pa je banka dala ponudu za zaključivanje aneksa ugovora o radu, u skladu sa Zakonom o radu;
– da je o zatvaranju ekspoziture u kojoj je radio M. L. obaveštena i Agencija za privredne registre Republike Srbije, koja je na osnovu podnete prijave donela rešenje o brisanju poslovne jedinice iz registra broj BD – 73233/2013 od 5. jula 2013. godine;
– da je M. L. ponuđeno da sa daljim radom nastavi u okviru Uslužnog centra banke u S. P, da mu tom prilikom nije promenjena pozicija, zarada i bilo koji drugi uslovi rada, kao i da su mu plaćeni troškovi prevoza u visini cene karte u javnom prevozu;
– da je obavljanje poslova koje izvršava M. L, a odnose se na naplatu spornih potraživanja banke, od velikog značaja za rad banke i ostvarivanje poslovnih zadataka, bez obzira na poslovnu jedinicu u kojoj se ti poslovi obavljaju, kao i da se zaposlenima na ovim pozicijama pruža velika podrška i ukazuje veliko poverenje, jer od njihovog rada zavisi ostvarivanje postavljenih ciljeva i zbog toga ove poslove mogu obavljati zaposleni sa odgovarajućim iskustvom;
– da se ne može govoriti o diskriminaciji M. L, već o organizaciji posla u banci, koja je sprovedena u skladu sa odredbama Zakona o radu;
– da je Kodeksom ponašanja zaposlenih u P. banke B. detaljno definisana zabrana diskriminatornog ponašanja i da kodeks predstavlja sastavni deo ugovora o radu svakog radnika banke;
– da je M. L. uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu jer je prekršio važeća pravila poslovanja banke i procedure koje važe za sve zaposlene, koje je doneto u skladu sa odredbama Zakona o radu i da podnosilac pritužbe i dalje radi u banci a njegov status nije promenjen;
– da se banka kao poslodavac ne meša u rad sindikalne organizacije, ne sprečava rad organizacije i u odnosu na sindikalnu organizaciju postupa i radi na način kako je to definisano važećim propisima, što ukazuje na savesno i odgovorno postupanje banke;
– da banka, kao poslodavac svim svojim zaposlenima omogućava veliki broj privilegija samo zato što su zaposleni u banci, bez pravljenja bilo kakve razlike i takvo ponašanje može biti samo primer drugim poslodavcima, a ne razlog za podnošenje pritužbe i vođenje postupka pred Povernikom za zaštitu ravnopravnosti (privatno zdravstveno osiguranje za zaposlene i članove njihovih porodica, individualno usavršavanje, besplatna rekreacija i dr).

1.9. U prilogu izjašnjenja P. banka je dostavila i Kodeks ponašanja P. banke.

1.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zatražila je 19. novembra 2013. godine da P. banka dopuni izjašnjenje podacima koliko zaposlenih je radilo u ekspozituri u B. k. a. br – u B, neposredno pre zatvaranja, spisak zaposlenih koji su radili u ekspozituri sa podatkom o ekspozituri u koju su premešteni, kao i podatak o datumu premeštaja.

1.11. U dopuni izjašnjenja S. T. D, predsednice Izvršnog odbora i D. J, člana Izvršnog odbora P. banke B, između ostalog, navedeno je:

– da su navodi iz pritužbe neosnovani i da u prilogu pritužbe nisu dostavljeni dokazi na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da je postupcima banke izvršena diskriminacija i da banka sprečava sindikalno organizovanje zaposlenih, kao i da podnosilac pritužbe ne dostavlja Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podatke potrebne za utvrđivanje pravilnog činjeničnog stanja ili Poverenik te podatke ne traži od podnosioca pritužbe;
– da je podnosilac pritužbe već vodio postupak protiv banke pred Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, Inspektorat rada, kada je u toku postupka utvrđeno da u radnjama i postupcima banke nisu utvrđene bilo kakve nedozvoljene radnje, „pa ni diskriminatorno ponašanje”.

1.12. U prilogu dopune izjašnjenja P. banke naknadno su dostavljen podaci o tome koliko je bilo zaposlenih u ekspozituri u B. k. a. br – sa stanjem na dan 30. jun 2013. godine i u koje poslovne jedinice su premešteni.

1.13. U toku postupka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dostavila je H. S. kopiju njegove izjave i u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, zatražila da se u roku od 15 dana, izjasni da li želi da dopuni iskaz, odnosno, da li ima još nekih činjenica koje smatra bitnim za postupanje povodom pritužbe M. L. protiv P. banke. H. S. je dopis primio 16. decembra 2013. godine i nije dostavio novi iskaz.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u rešenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Sektor za rad, broj 110-00-349/2013-02 od 24. maja 2013. godine, utvrđeno je da je „Prvi sindikat P. banke” upisan u registar sindikata pod brojem 23229, a iz dopune pritužbe utvrđeno je da sindikat nije reprezentativan i da ima 10 članova.

2.2. Uvidom u elektronska pisma koje je M. L. uputio rukovodstvu banke 1. i 8. jula 2013. godine, utvrđeno je da je obavestio poslodavca da je sindikat registrovan i zatražio od rukovodstva banke da zakaže sastanak sa licem koje će predstavljati banku u pregovorima sa sindikatom.

2.3. Uvidom u dokaze priložene uz pritužbu, utvrđeno je da je rukovodstvo banke 10. jula 2013. godine svim zaposlenima poslalo mejl u kojem iznosi svoj stav o potrebi postojanja sindikata zaposlenih u P. banci.

2.4. Utvrđeno je da je 12. jula 2013. godine M. L. uručeno obaveštenje o ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu i dostavljen aneks ugovora o radu br. 319/07 od 13. avgusta 2007. godine, jer je ekspozitura sa sedištem na adresi B. k. a. br -, u kojoj je M. L. radio, prestala da postoji.

2.5. Uvidom u aneks ugovora o radu br. 319/07 od 13. avgusta 2007. godine, utvrđeno je da je tačka 3. stav 1. ugovora o radu promenjena tako da glasi: zaposleni će obavljati poslove – službenik za upravljanje kreditima u kašnjenju, Uslužni centar S. P. počev od 25. jula 2013. godine.

2.6. Uvidom u rešenje Agencije za privredne registre broj BD 73233/2013 od 5. jula 2013. godine, utvrđeno je P. banke B. podnela registracionu prijavu promene podataka 28. juna 2013. godine i da je Ekspozitura BG – B. k. a, sa sedištem na adresi B. k. a. 240, prestala da postoji.

2.7. Uvidom u tabelarni prikaz zaposlenih u poslovnoj jedinici BG- B. k. a. br – sa stanjem na dan 30. jun 2013. godine, utvrđeno je da je u poslovnoj jedinici bilo 32 zaposlenih i da su posle zatvaranja poslovne jedinice raspoređeni na druga radna mesta u B, osim jednog zaposlenog kojem je prestao radni odnos i jednog zaposlenog koji je premešten u S. P. Naime, zaposleni su od 1. jula 2013. godine raspoređeni na sledeći način: u Ekspozituru B. (M. M.) raspoređeno je 11 zaposlenih; u Uslužni centar B. (U) raspoređeno je 16 zaposlenih; u poslovnu jedinicu BG (B. k. a. II) raspoređena je jedna zaposlena osoba; u Uslužni centar u S. P. raspoređen je jedan zaposleni; u Poslovnicu B. (B. d. s.) raspoređena je jedna zaposlena osoba; u Uslužni centar B. (P.) raspoređena je jedna zaposlena osoba i jednoj zaposlenoj osobi je prestao radni odnos 31. jula 2013. godine.

2.8. Uvidom u službenu belešku pod nazivom „Zapisnik” koju je 6. avgusta 2013. godine sačinio B. O, direktor Uslužnog centra P. banke, utvrđeno je da B. O. izjavio da M. L. 5. avgusta 2013. godine nije obavljao poslove koji su vezani za njegovu poziciju u banci i da je od početka radnog vremena pa do 11,55 časova bio posvećen pisanju dopisa sindikata, a koji su svi zaposleni dobili oko 13,30.

2.9. Daljim uvidom u upozorenje zaposlenom o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 16. septembra utvrđeno je da je upozorenje upućeno M. L. zbog povrede radne obaveze i kršenja Kodeksa ponašanja P. banke.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, dokaze, izjašnjenje i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom člana 55. stav 1. propisano je da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Pored toga, članom 25. zabranjena je diskriminacija zbog političkog ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 16. kojom je propisana zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

3.5. Zakon o radu takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama člana 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.

Dalje, Zakonom o radu je propisana sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar , obavezu sindikata da, u propisanom roku, dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata i obavezu poslodavca da sindikatu obezbedi tehničko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti . Takođe, zakonom je propisano da ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata, srazmerno broju članova sindikata. Ako kolektivni ugovor ili sporazum nije zaključen, ovlašćeni predstavnik sindikata za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova, odnosno na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova .

3.6. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava propisano je da radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo da bez prethodnog odobrenja obrazuju organizacije po svom izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isključivim uslovima da se pridržavaju statuta organizacija.

3.7. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada broj 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje propisano je da radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalne slobode. Dalje je propisano da se takva zaštita može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj da se zaposlenje radnika podredi uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim sredstvima nanese šteta zbog toga što je član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih časova ili, sa pristankom poslodavca, za vreme radnih časova.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je P. banke B. različito tretirala M. L. na osnovu njegovog sindikalnog delovanja, u odnosu na druge zaposlene u P. banci u pogledu premeštaja na drugo radno mesto nakon zatvaranja poslovne jedinice banke u kojoj je radio.

3.9. Među stranama nije sporno da je M. L. zaposlen u P. banci i da je radio u poslovnoj jedinici banke u B. k. a. br -, a da je od 25. jula 2013. godine premešten u Uslužni centar S. P. Potrebno je utvrditi da li je ovakvo postupanje poslodavca, odnosno premeštaj M. L. u poslovnu jedinicu u S. P, zasnovano na ličnom svojstvu – članstvu u sindikalnoj organizaciji.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja banke da je premeštaj M. L. bio uslovljen njegovim dugim odsustvom sa rada zbog bolesti i da je banka završila sa premeštajem ostalih zaposlenih u momentu kada se on vratio sa odsustva, odnosno, da je ovakvo postupanje banke predstavlja organizaciju posla i da banka ima puno pravo da organizuje rad na način koji najviše odgovara potrebama banke, poštujući zakonske propise. Međutim, u toku postupka je utvrđeno da su svi zaposleni iz poslovne jedinice koja je prestala da postoji premešteni u druge poslovne jedinice u B, a da je jedino M. L. premešten u poslovnu jedinicu van B.

Analiza hronologije događaja pokazuje da od dana kada se M. L. vratio na rad i obavestio poslodavca da je sindikat banke registrovan i da je on glavni sindikalni poverenik (1. i 8. jul 2013. godine), sledi niz aktivnosti poslodavca koje se negativno odražavaju na položaj M. L. na radnom mestu. Pre svega, pismo rukovodstva od 10. jula 2013. godine, koje je upućeno svim zaposlenima, pokazuje negativan stav rukovodstva prema osnivanju sindikata, a posebno prema zaposlenima koji se izdvajaju kao sindikalni aktivisti. Naime, u ovom pismu, menadžment banke na indirektan ali nedvosmislen način, upućuje zaposlenima poruku da sindikalna organizacija nije poželjna u banci i da one zaposlene koji se sindikalno angažuju smatra neradnicima: „Ipak, postoji i kategorija koja veruje da će kroz prizmu ‘zaštite kolektivnih interesa’ prikriti svoju nezainteresovanost za rad, sačuvati posao koji dokazano ne rade u skladu sa standardima. Zašto se ideja osnivanja sindikata javlja (uglavnom) samo zaposlenima sa najmanjim zalaganjem i najlošijim rezultatima? […] Da li je to briga o interesima zaposlenih ili su u pitanju neki drugi motivi? Možda to ima veze sa povlašćenim statusom koji zakon propisuje za rukovodstvo sindikata?”. Nadalje, uručenje aneksa ugovora od radu samo četiri dana po obaveštavanju da je glavni poverenik sindikata (12. jul 2013. godine), može se opravdati činjenicom da je podnosilac pritužbe dugo bio odsutan zbog bolesti i da se na rad vratio tek 1. jula 2013. godine. Međutim, premeštaj na radno mesto koje se nalazi u drugom naseljenom mestu, dok je ostalih 30 zaposlenih premešteno u poslovne jedinice u B, ukazuju na nejednak tretman sindikalnog poverenika u odnosu na druge zaposlene. Naime, u ekspozituri banke u B. k. a. br -, pre njenog zatvaranja, bile su zaposlene 32 osobe. Svi zaposleni su od 1. jula 2013. godine premešteni na nova radna mesta, i to u poslovne jedinice u B. (u U. ulici, ulici M. M, u P. ulici i u B. k. a.). Jedino je podnosilac pritužbe premešten u S. P, dok je jednom zaposlenom/j radni odnos prestao 31. jula 2013. godine.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se negativan stav banke o osnivanju sindikata i sindikalnim aktivnostima u banci može uočiti i kroz postupanje banke u slučaju H. S, bivšeg zaposlenog u P. banci a. d. B. Naime, H. S. je pozvao zaposlene da osnuju sindikat i istog dana je dobio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a nedelju dana kasnije i otkaz ugovora o radu. Nekoliko meseci kasnije, M. L. je neposredno nakon registracije sindikata i poziva zaposlenima da se učlane u sindikat, premešten u poslovnu jedinicu u drugo naseljeno mesto, a odmah zatim i obavešten o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

3.12. Što se tiče navoda banke da je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu uručeno M. L. jer je prekršio važeća pravila poslovanja banke, odnosno, jer nije obavljao poslove koji su u vezi sa njegovom pozicijom u banci, kao i da je obavljao poslove koji se odnose na sindikalnu aktivnost, više sati nego što je zakonom propisano, neophodno je konstatovati da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti državni organ u čijoj nadležnosti je da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, analiza ovog predmeta ograničena je samo na navode i dokaze koji se odnose na povredu antidiskriminacionih propisa, dok eventualne povrede drugih propisa nisu analizirane jer ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. U tom smislu, nisu analizirani prilozi koji se odnose na pravnu osnovanost upućivanja upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti želi da ukaže da je banka navela kao razloge za potencijalni otkaz ugovora upravo aktivnosti podnosica pritužbe koje se neposredno odnose na njegove sindikalne aktivnosti (utrošeno vreme na sindikalne aktivnosti, korišćenje službenih elektronskih adresa zaposlenih za obaveštavanje o sindikalnim delatnostima) i to u periodu neposredno po osnivanju sindikata. Indikativno je i što banka nije htela da se odazove na poziv M. L. i održi sastanak sa njim kao sindikalnim predstavnikom, radi dogovora o daljoj saradnji i o načinu ostvarivanja prava i obaveza zaposlenog koji je sindikalni predstavnik. Iz ovkvog postupanja banke može se zaključiti da banka nema pozitivan stav prema sindikalnom organizovanju i delovanju zaposlenih i ujedno se šalje poruka zaposlenima o mogućim posledicama sindikalnog aktivizma u banci.

3.13. Povodom navoda iz izjašnjenja banke da je podnosilac pritužbe vodio postupke protiv banke pred Inspektoratom rada i da je u toku postupka utvrđeno da u radnjama i postupcima banke nisu utvrđene nedozvoljene radnje „pa ni diskriminatorno ponašanje”, neophodno je napomenuti da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti samostalan, nezavisan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije i jedini specijalizovani državni organ koji radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Zakonom o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koja između ostalog, obuhvata ovlašćenje Poverenika da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere, iz čega sasvim nedvosmisleno proizlazi da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nezavisni državni organ koji daje mišljenja o povredama prava iz ovog zakona.

3.14. Po pitanju navoda iz izjašnjenja banke da podnosilac pritužbe nije dostavio dokaze kojima potvrđuje da je banka postupila diskriminatorno, odnosno, da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti te dokaze nije tražio od podnosioca pritužbe, potrebno je ukazati da je odredbama člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da je potrebno da podnosilac pritužbe učini verovatnim da je izvršen akt diskriminacije, a da teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi lice protiv kojih je podneta pritužba. U konkretnom slučaju, imajući u vidu sve činjenice i okolnosti, podnosilac pritužbe učinio je verovatnim akt diskriminacije, tj. da je stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u uporedivim okolnostima jer je nesporno da je jedino on premešten u poslovnu jedinicu van B, tj. van njegovog mesta stanovanja, i to samo nekoliko dana po obaveštavanju da je glavni poverenik sindikata. Saglasno čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja prebačen je na banku, koja treba da iznese činjenice i ponudi dokaze na osnovu kojih se može pouzdano zaključiti da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti. Banka, međutim, u svojim izjašnjenjima nije ponudila činjenice i dokaze koji bi potvrdili da su za nepovoljniji tretman M. L. u odnosu na druge zaposlene u ekspozituri banke u B. k. a. br -, tj. za njegovo premeštanje u poslovnu jedinicu van B. postojali objektivni faktori koji nisu ni kakvoj vezi s njegovim ličnim svojstvom sindikalnog poverenika i ni sa kakvim njegovim dovođenjem u vezu s ovim svojstvom. U tom smislu neprihvatljiv je razlog kojim je banka pokušala da opravdava premeštanje M. L: da je u vreme raspoređivanja zaposlenih on bio na bolovanju i da je raspoređivanje završeno u momentu kada se on vratio sa odsustva, odnosno, da je ovakvo postupanje banke predstavlja organizaciju posla i da banka ima puno pravo da organizuje rad na način koji najviše odgovara potrebama banke, poštujući zakonske propise. Banka nesumnjivo ima pravo da organizuje rad koji najviše odgovara njenim potrebama, ali je banka, kao i svi drugi pravni subjekti, dužna da poštuje propise o zabrani diskriminacije.

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je veoma značajno postojanje Kodeksa ponašanja banke kojim su propisane, između ostalog, zabrana diskriminacije i uznemiravanja i poštovanje kulturološke raznovrsnosti. Kodeksom ponašanja banke propisano je da svi klijenti i članovi kolektiva imaju pravo na pravičan i fer tretman bez obzira na rasu, boju, jezik, politička ili verska ubeđenja, nacionalno poreklo ili kulturu. Dalje je propisano da se diskriminacija i uznemiravanje smatraju neprihvatljivim ponašanjem u banci i propisuje odgovornost svih članova kolektiva da u banci nema diskriminacije i uznemiravanja. Postojanje ovog akta predstavlja odličnu osnovu na kojoj treba izgraditi praksu poštovanja različitosti, poštovanja načela ravnopravnosti i zabrane diskriminacije.

Takođe, pohvalno je što banka, kao poslodavac, i preko svojih zakonskih obaveza, pruža svim svojim zaposlenima dodatne mogućnosti individualnog usavršavanja i dodatne pogodnosti kojima im poboljšava kvalitet života i radnih sposobnosti.

3.16. Sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja zaposlenima zagarantovana je Ustavom RS i Zakonom o radu. Isticanje negativnog stava prema sindikalnom organizovanju i prema zaposlenom koji se sindikalno angažovao, u kontekstu sa premeštanjem na radno mesto u drugo naseljeno mesto i upozorenjem na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu neposredno posle registrovanja sindikata, predstavlja indirektan pokazatelj svim zaposlenima u P. banci kako se rukovodstvo banke odnosi prema zaposlenima koji žele da ostvare zakonsko pravo sindikalnog okupljanja i delovanja. Navodi rukovodstva banke da se ne mešaju u rad i organizaciju sindikata, odudaraju od postupanja rukovodstva u praksi prema M. L, poverniku „Prvog sindikata P. banke”. Ovakvu negativnu praksu poslodavca prema sindikalnom aktivizmu zaposlenih potvrđuje i slučaj H. S, bivšeg zaposlenog.

3.17. Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da u konkretnom slučaju P. banke B. nejednako postupila prema zaposlenom M. L. time što ga je premestila u drugu poslovnu jedinicu izvan njegovog mesta stanovanja, koje je uslovljeno ličnim svojstvom podnosioca pritužbe – članstvom u sindikalnoj organizaciji.

3.18. Preporuke su date imajući u vidu potrebu da se otklone posledice diskriminatornog postupanja i spreči diskriminatorno postupanje prema zaposlenima.

4. MIŠLjENjE

Postupak P. banke B. kojim je M. L. posle zatvaranja ekspoziture u B. k .a. br – premešten u Uslužni centar u S. P, dok su svi ostali zaposleni premešteni u poslovne jedinice u B, nije u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i predstavlja diskriminaciju na osnovu ličnog svojstva – članstva u sindikalnoj organizaciji.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje P. banke B. da:

5.1. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama centrale P. banke (M. M. br. -, B.) u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama centrale P. banke.

5.2. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti elektronskom poštom dostavi svim zaposlenima P. banke a. d. B. u Republici Srbiji.

5.3. Ubuduće ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije u postupanju prema zaposlenima.

Potrebno je da P. banke B. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko P. banke B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba M. L. protiv P. banke zbog diskriminacije po osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji u oblasti rada i zapošljavanja