br. 07-00-434/2014-02 datum: 24. 11. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo M. F. (M. F.) iz B. protiv Opštinske uprave GO Voždovac. U pritužbi je navedeno da je opštinska uprava odbila da odluči po svojeručno potpisanom zahtevu za upis u poseban birački spisak nacionalne manjine koji je poslat poštom i da je i nakon saznanja da podnosilac zahteva nije u mogućnosti da se kreće usled zdravstvenih problema, insistirala da je neophodno da zahtev bude predat lično u prostorijama opštine. Kako je u momentu podnošenja pritužbe ostalo samo 10 dana do zaključenja posebnih biračkih spiskova, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uputila je zameniku načelnika Opštinske uprave preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti da preispita rad organa kojim rukovodi kako bi se predupredila diskriminacija u konkretnom slučaju. Podnosilac pritužbe je nakon ove preporuke mera, obavestio Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti da je treći put podneo zahtev, ovaj put preko punomoćnice i da mu je zahtev za upis u birački spisak nacionalne manjine usvojen. Zamenik načelnika Opštinske uprave takođe je obavestio Poverenicu da je postupak pozitivno završen i izrazio nadu da će biti ustanovljeno da Opštinska uprava GO Voždovac nije izvršila akt diskriminacije, s obzirom da je prema podnosiocu pritužbe postupljeno na isti način kao i prema svim podnosiocima zahteva, uz striktnu primenu propisa kako bi se izbegle nedozvoljene radnje. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da do diskriminacije ne dolazi samo kada se lica koja se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji tretiraju različito (neposredna diskriminacija), već i kada se, bez razumnog opravdanja, jednako postupa prema licima koje se nalaze u bitno različitim situacijama (posredna diskriminacija). Poverenica je stava da je Opštinska uprava GO Voždovac, insistirajući na ličnom dolasku u prostorije opštine zbog upisa u birački spisak nacionalne manjine, podnosioca pritužbe tretirala isto kao i lica koja su u mogućnosti da lično podnesu zahtev, čime ga je stavila u neravnopravan položaj na osnovu njegovog zdravstvenog stanja. Opštinskoj upravi GO Voždovac preporučeno je da podnosiocu pritužbe uputi pisano izvinjenje, da o ovom mišljenju obavesti sva službena lica koja preduzimaju radnje i rešavaju u upravnom postupku, kao i da ubuduće u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se M. F. (M. F.) iz B. 30. septembra 2014. godine, pritužbom protiv Gradske opštine Voždovac.

1.2. U pritužbi i dopunama pritužbi od 2. i 3. oktobra 2014. godine navedeno je:

– da je preporučenom poštom dostavio uredno popunjen i svojeručno potpisan zahtev za upis u posebni birački spisak češke nacionalne manjine;
– da je od Gradske opštine Voždovac pisanim putem obavešten da je u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Pravilnikom o načinu vođenja Posebnog biračkog spiska nacionalne manjine i Zakonom o opštem upravnom postupku, potrebno da lično dođe u prostorije opštine i podnese zahtev;
– da je još jednom podneo pisani zahtev, uz napomenu da se Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisuje obaveza svojeručnog potpisa zahteva, ali ne i ličnog dostavljanja niti ličnog prisustva;
– da je nakon ponovljenog zahteva, telefonom kontaktirao rukovodioca Odeljenja za opštu upravu, Odseka za opštu upravu i da mu je predočio da zbog zdravstvenog stanja nije u mogućnosti da lično dođe u prostorije opštine, te da je predložio da obezbedi prevoz za službenika/cu ili da ovlasti nekoga da umesto njega podnese zahtev, ali da je dobio odgovor da nije propisana takva mogućnost;
– da se 2. oktobra 2014. godine konsultovao sa lekarom specijalistom koji ga je savetovao da ne odlazi u opštinu i da se ne izlaže velikom zdravstvenom riziku koji bi, prema navodima drugog lekara, mogao biti opasan i po život;
– da je do zaključenja posebnog biračkog spiska ostalo malo vremena, a on želi da iskoristi svoje pasivno biračko pravo, te da iz tog razloga moli za hitnost prilikom postupanja po pritužbi;
– da smatra da su na ovaj način diskriminisani svi građani GO Voždovac koji su sprečeni da lično dođu u prostorije opštine;

1.3. Uz pritužbu i dopune pritužbe dostavljene su kopije ponovljenog zahteva za upis u posebni birački spisak od 25. septembra 2014. godine, obaveštenja gradske opštine Voždovac VI-br. 208-1738/2014/1 od 29. septembra 2014. godine i izveštaja lekara specijaliste od 1. oktobra 2014. godine.

1.4. Imajući u vidu da je u momentu podnošenja pritužbe ostalo 10 dana do zaključenja posebnog biračkog spiska, te da bi u slučaju da podnosilac pritužbe ne ostvari svoje pravo za njega nastala nenadoknadiva šteta, u nastojanju da blagovremenim delovanjem predupredi moguću diskriminaciju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je Opštinskoj upravi GO Voždovac preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti br: 07-00-434/2014-02 od 3. oktobra 2014. godine.

1.5. Preporukom mera br: 07-00-434/2014-02 od 3. oktobra 2014. godine, zameniku načelnika Opštinske uprave, kao licu odgovornom da se stara o zakonitosti rada opštinske uprave, preporučeno je da hitno preispita postupanje Odeljenja za opštu upravu, Odseka za opštu upravu, kojim je podnosilac pritužbe onemogućen da ostvari svoje pravo.

1.6. Podnosilac pritužbe obavestio je Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti obavestio da je 3. oktobra 2014. godine još jednom, preko punomoćnice, predao zahtev za upis u poseban birački spisak, kao i da je ovaj zahtev usvojen. Naveo je i da nada da postupak pred Poverenikom neće biti prekinut, iako je ostvario svoje pravo, jer je do diskriminacije već došlo, a postoji mogućnost da je bilo sličnih slučajeva u kojima građanke i građani nisu umeli ili hteli da istraju u ostvarivanju svog prava.

1.7. Uz obaveštenje je dostavio kopije podneska koje je uputio GO Voždovac od 3. oktobra 2014. godine sa pratećim dopisom, zahtevom za upis u posebni birački spisak, ovlašćenjem za upis, kopijom lične karte, potvrdom prijema i kopiju rešenja br: 208-2136/2014 od 3. oktobra 2014. godine.

1.8. M. D, zamenik načelnika Opštinske uprave GO Voždovac, dostavio je 8. oktobra 2014. godine obaveštenje broj: N-907/14, u kom je navedeno:

– da je u skladu sa očekivanjem koje je izraženo u preporuci mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u ovom predmetu ishodovan pozitivan epilog;
– da su ispitana postupanja organa uprave po zahtevu M. F, kao i da se nada i smatra da se radnje koje su u predmetu preduzete ne mogu okarakterisati kao nejednako postupanje prema njemu u odnosu na druga lica na osnovu njegovog ličnog svojstva, imajući u vidu da postupanja organa nisu bila u vezi sa tim svojstvom, odnosno, da nije preduzeto ništa iz čega bi se moglo zaključiti da je cilj bio da se podnosilac pritužbe onemogući da ostvari svoja prava;
– da su postupci koji su preduzeti povodom podnetog zahteva ne samo uobičajeni u odnosu na svakog pojedinca ili grupu lica, već da su zakonski regulisana pravila postupanja u skladu sa važećim propisima Republike Srbije;
– da je na jednak način postupljeno u oko 200 podnetih zahteva za upis u posebne biračke spiskove različitih nacionalnih manjina i da ne postoji nijedna druga pritužba ili primedba;
– da je podnosilac pritužbe sve vreme insistirao na osporavanju da je neophodno da zahtev podnese lično, dok je podatak o svojim zdravstvenim problemima istakao tek 1. oktobra 2014. godine u telefonskom razgovoru sa rukovodiocem odeljenja, kada je dobio savet i uputstvo na koji način i pod kojim okolnostima može ovlastiti drugo lice da u njegovo ime i za njegov račin preduzme sve radnje u konkretnom postupku, što je on u svom dopisu od 3. oktobra 2014. godine i potvrdio;
– da je imajući u vidu dugogodišnji rad i iskustvo u vođenju biračkih spiskova i uzevši u obzir frekventnost lica, potrebno ukazati da su principi rada i postupanja u Opštinskoj upravi GO Voždovac vezani za striktnu primenu propisa, a da dugogodišnja praksa u takvom načinu njihove primene doprinosi izbegavanju nedozvoljenih radnji kako ovlašćenih lica u Opštinskoj upravi, tako i stranaka po čijim zahtevima se postupa;
– da je pogrešno stavljen akcenat na to da je u pitanju diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje, i da je njegovo svojstvo privremene sprečenosti – bolesti, tretirano kao impuls ovlašćenim licima da mu pomognu da bez teškoća ostvari svoja prava;
– da izjava podnosioca pritužbe da se nalazi u stanju privremene sprečenosti – bolesti nije dovedena u pitanje, niti su za to traženi bilo kakvi dokazi, s obzirom da to nije činjenica od značaja za postupanje i odlučivanje u konkretnoj stvari (upis u poseban birački spisak);
– da se nada da će Poverenica za zaštitu ravnopravnosti iz svega navedenog ustanoviti da u konkretnom slučaju nije bilo elemenata diskriminacije u odnosu na podnosioca pritužbe, s obzirom da njegova privremena sprečenost da lično dođe u prostorije opštine, usled bolesti, nije od značaja niti ima bilo kakvu vezu sa postupkom koji je pred ovim organom pokrenut;
– da je neophodno da istakne da je postupak upisa u biračke spiskove koji se vodi pred Opštinskom upravom GO Voždovac istovetno uređen za sve učesnike postupka, a da je obaveza ličnog podnošenja zahteva od značaja da se za sve podnosioce zahteva na identičan i nesumnjiv način utvrdi identitet.

1.9. Uz obaveštenje su dostavljene kopije rešenja br: 208-2136/2014 od 3. oktobra 2014. godine kojim je usvojen zahtev M. F. za upis u poseban birački spisak češke nacionalne manjine; ponovljeni zahtev za upis u posebni spisak od 25. septembra 2014. godine; zahtev br: 208-2163/14 koji je po ovlašćenju, podnela S. D; ovlašćenje Gradske opštine Novi Beograd br: 121677 od 3. oktobra 2014. godine kojim je M. F. ovlastio S. D. da u njegovo ime i za njegov račun nadležnom organu podnese njehov za upis u poseban birački spisak; zahtev za upis u poseban birački spisak češke nacionalne manjine koji je M. F. podneo GO Voždovac 2. oktobra 2014. godine; kopiju elektronskog pisma koje je upućeno zaštitnici građana GO Voždovac; izjašnjenje GO Voždovac zaštitnici građana od 30. septembra 2014. godine i obaveštenje VI-br. 208-1738/2014/1-160 od 29. septembra 2014. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Utvrđeno je da je M. F, preporučenom pošiljkom koja je primljena 26. septembra 2014. godine, pisanim putem podneo svojeručno potpisan zahtev za upis u poseban birački spisak češke nacionalne manjine;

2.2. Gradska opština Voždovac obavestila je 29. septembra 2014. godine M. F. da je u skladu sa čl. 47. st 2. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, čl. 3. Pravilnika o načinu vođenja Posebnog biračkog spiska nacionalne manjine i čl. 58. Zakona o opštem upravnom postupku potrebno da lično dođe u prostorije opštine i podnese zahtev;

2.3. Među stranama nije sporno da je nakon prijema obaveštenja, podnosilac pritužbe razgovarao sa rukovodiocem Odeljenja za opštu upravu, Odseka za opštu upravu, kao i da je u telefonskom razgovoru ukazao na svoje zdravstveno stanje i nemogućnost da dođe u prostorije opštine;

2.4. Utvrđeno je da je 3. oktobra 2014. godine, podnosilac pritužbe ovlastio S. D, da u njegovo ime i za njegov račun, nadležnom organu podnese zahtev za upis u poseban birački spisak češke nacionalne manjine;

2.5. Utvrđeno je da je GO Voždovac, nakon što je ovlašćeno lice podnelo zahtev, donela rešenje kojim je zahtev usvojen i podnosilac pritužbe je upisan u poseban birački spisak.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i obaveštenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj , a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno, njihovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna . Ovim zakonom je posebno zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje i propisano je da svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred organima javne vlasti a da se diskriminatorsko postupanje odgovornog lica u organu javne vlasti smatra težom povredom radne dužnosti.

Analiza navoda iz pritužbe, obaveštenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.5. U nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije, pa je predmet analize u ovom postupku ograničen na one delove pritužbe koji se odnose na povredu propisa o zabrani diskriminacije, dok eventualne povrede drugih propisa ne spadaju u nadležnost ovog organa.

3.6. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje je relevantna odredba člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je određeno da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Pri tome, treba imati u vidu da do posredne diskriminacije ne dolazi samo kada se lica koja se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, bez objektivnog i razumnog opravdanja, tretiraju različito na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i onda kada se lica koja se nalaze u bitno različitim situacijama ne tretiraju različito, izuzev ako za to postoji objektivno i razumno opravdanje. Ovo pravilo je istaknuto u odluci Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Tlimenos protiv Grčke (Thlimmenos v. Greece, predstavka br. 34369/97, presuda od 6. aprila 2000. godine).

3.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je neophodno utvrditi da li su postupanjem Opštinske uprave GO Voždovac koje se sastoji u neodlučivanju po podnetom zahtevu, već obaveštavanju podnosioca pritužbe da je neophodno da neposredno preda zahtev i nakon saznanja da on zbog zdravstvenih problema nije u mogućnosti da lično dođe u organ uprave, prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.8. S tim u vezi, može se konstatovati da je među stranama sporno da li je rukovodilac odeljenja predložio podnosiocu pritužbe da ovlasti osobu za preduzimanje radnji i aktivnosti za upis u poseban birački spisak, kako je navedeno u izjašnjenju ili je ovo predložio sam podnosilac pritužbe, a rukovodilac odeljenja ga obavestio da takvo postupanje nije moguće. Međutim, nesaglasnost između navoda iz pritužbe i izjašnjenja nije od ključne važnosti za odlučivanje u ovom predmetu, s obzirom da je nesporno da je podnosilac pritužbe dao specijalno punomoćje za preduzimanje radnji u vezi sa upisom u poseban birački spisak, koje je i sam preduzeo u dva navrata ranije. Za ovu radnju naplaćena mu je taksa za overu u iznosu od 1340 dinara, čime je on nesumnjivo stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na lica koja su bila u mogućnosti da ličnim dolaskom, neposredno predaju zahtev, bez plaćanja takse.

3.9. Dalje je potrebno utvrditi da li je ovakvo pravljenje razlike objektivno opravdano zakonitim ciljem, kao i da li su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nužna. Imajući u vidu navode iz izjašnjenja, može se zaključiti da je cilj GO Voždovac bio da se izbegnu nedozvoljene radnje ovlašćenih lica u Opštinskog upravi i stranaka po čijim zahtevima se postupa, kako bi se za sve podnosioce zahteva na identičan i nesumnjiv način utvrdio identitet. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ovakvo postupanje GO Voždovac nije utemeljeno na zakonima. Naime, Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisano je da se pripadnik nacionalne manjine upisuje u poseban birački spisak isključivo na lični zahtev . Zakonom o opštem upravnom postupku propisano je da se podnescima, između ostalog, smatraju i zahtevi a da se podnesci predaju neposredno ili šalju poštom pismeno , a da je podnosilac dužan da svojeručno potpiše podnesak . Iz navedenog proizlazi da se pod ličnim zahtevom može smatrati pisani zahtev koji je svojeručno potpisan i poslat poštom. Organi uprave ne mogu svojeručno potpisane zahteve poslate poštom smatrati podnescima koji sadrže formalne nedostatke, odnosno, ne mogu identitet podnosilaca proveravati propisivanjem pravila koja nisu utemeljena na zakonu. Posledice takvog postupanja očigledne su u ovom slučaju, jer je ovakvim tumačenjem propisa Opštinska uprava postupila suprotno antidiskriminacionim propisima. Dodatno, treba imati u vidu da je podnosilac pritužbe uspeo da se upiše u poseban birački spisak tek iz trećeg pokušaja, kao i da GO Voždovac nije omogućila podnosiocu zahteva da ovlašćeni službenik/ca izađe na teren i u kući podnosioca zahteva obavi neophodno potpisivanje zahteva. Ovakvo postupanje je diskriminatorno prema podnosiocu pritužbe, ali i prema drugim podnosiocima zahteva koji zbog zdravstvenog stanja ili invaliditeta nisu u mogućnosti da lično dođu u prostorije opštine.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je u vidu da je diskriminacija pred organima javna vlasti široko rasprostranjena u Srbiji. Kako bi se ostvario uvid u aktuelno stanje u zaštiti ravnopravnosti u oktobru 2013. godine sprovedeno je istraživanje „Odnos predstavnika javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji” . Istraživanje je pokazalo da čak 22% predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti u Srbiji ne zna da je diskriminacija zabranjena zakonom, a da od broja ispitanih koji su upoznati sa postojanjem Zakona o zabrani diskriminacije, samo 47% predstavnika zakonodavne i 62% predstavnika izvršne vlasti je upoznato sa sadržajem ovog zakona. Posebno zabrinjava činjenica da posrednu diskriminaciju prepoznaje samo 41% ispitanih predstavnika organa javne vlasti.

Diskriminacija pred organima javne vlasti može imati dalekosežne posledice iz razloga što ovi organi imaju javna ovlašćenja da odlučuju o pravima i obavezama građana i građanki, te je zabrana diskriminacije pred organima javne vlasti dodatno naglašena, definisana kao težak oblik diskriminacije, a propisano je i da će se službeno, odnosno odgovorno lice, koji bude diskriminatorski postupalo kazniti za težu povredu radne dužnosti.

4. MIŠLjENjE

Pozivanjem M. F. da lično i neposredno podnese zahtev koji je prethodno podneo pisanim putem i nakon saznanja da je usled zdravstvenih problema sprečen da to učini, Opštinska uprava GO Voždovac prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Opštinskoj upravi GO Voždovac da:

5.1. Uputi pisano izvinjenje M. F. zbog diskriminatornog postupanja prilikom odlučivanja po njegovom zahtevu;

5.2. Mišljenje br: 07-00-434/2014-02 od 24. novembra 2014. godine istakne na oglasnoj tabli Opštinske uprave GO Voždovac u trajanju od najmanje 15 dana;

5.3. Kopiju mišljenja br: 07-00-434/2014-02 od 24. novembra 2014. godine dostavi svim službenim licima u Opštinskoj upravi GO Voždovac ovlašćenim za rešavanje u upravnim stvarima i za preduzimanje radnji u upravnom postupku pre donošenja rešenja;

5.4. Ubuduće vodi računa da u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

Potrebno je da Opštinska uprava gradske opštine Voždovac obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, kao i da dostavi pisane dokaze o tome, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Opštinska uprava Gradske opštine Voždovac ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba M. F. protiv GO Voždovac zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja u postupku pred organom javne vlasti