23. 07-00-69/2017-02 datum: 23. 6. 2017.

MIŠLJENJE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe L.T. protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijska uprava za grad B. zbog diskriminacije na osnovu pola. U pritužbi je navedeno da je L.T. od 2009. godine obavljala poslove zamenice komandira u Policijskoj ispostavi za bezbednost na železnici, Uprava policije PU za grad B, kao i da je 27. juna 2016. godine raspoređena na niže radno mesto – radno mesto izvršioca – ostali poslovi policije u Odeljenju za prevenciju i rad policije u zajednici u Upravi policije sa nižim koeficijentom plate, u odnosu na prethodno radno mesto, sa zadržanim zvanjem – samostalna policijska inspektorka, te da je na radno mesto zamenik komandira raspoređen muškarac. U izjašnjenju Policijske uprave za grad B. navedeno je da je Uprava policije bila mišljenja da bi raspoređivanje L.T. na radno mesto izvršioca ostali poslovi policije u Odeljenju za prevenciju i rad policije u zajednici u Upravi policije doprinelo znatno boljem odnosu prema radu i boljim rezultatima rada L.T, kao i da je na radno mesto zamenika komandira Policijske ispostave za bezbednost na železnici raspoređen M.G. zbog njegove samoinicijativnosti i posvećenosti, efikasnosti, stručnosti i profesionalizma koje je pokazao u svakodnevnom obavljanju poslova i zadataka. U toku postupka Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da činjenice i dokazi koje je Policijska uprava za grad B. ponudila, ne pružaju dovoljno osnova za zaključak da je raspoređivanje L.T. zasnovano na objektivnim i opravdanim razlozima koji nisu u vezi sa njenim polom. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje da je raspoređivanjem L.T. na niže radno mesto Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava za grad B. izvršilo akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva L.T. – pola. Zbog toga je Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava za grad B. preporučeno da preduzme mere u okviru svoje nadležnosti da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema L.T, kao i da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se L.T. iz B.a pritužbom protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijska uprava za grad B. zbog diskriminacije na osnovu pola.
• U pritužbi L.T, između ostalog, navedeno je:

• da je završila Višu školu unutrašnjih poslova u Zemunu i Fakultet civilne odbrane – sadašnji Fakultet bezbednosti u B. i da je policijska službenica u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije od 1994. godine;
• da je u periodu od 15. decembra 2009. godine do 27. juna 2016. godine obavljala poslove zamenice komandira u Policijskoj ispostavi za bezbednost na železnici, Uprava policije PU za grad B, a od 8. januara 2016. godine do 27. juna 2016. godine poslove zamenice komandira i poslove komandira Policijske ispostave za bezbednost na železnici jer je to radno mesto bilo nepopunjeno;
• da joj je 27. juna 2016. godine, bez prethodnog obrazloženja, uručeno rešenje od 1. maja 2016. godine o raspoređivanju na niže radno mesto – radno mesto izvršioca – ostali poslovi policije u Odeljenju za prevenciju i rad policije u zajednici u Upravi policije sa nižim koeficijentom plate, u odnosu na prethodno radno mesto, sa zadržanim zvanjem – samostalna policijska inspektorka;
• da je poslove zamenice komandira obavljala šest godina i još nepunih šest meseci poslove i zamenice i komandira, da je za tri poslednje godine ocenjena godišnjim ocenama 4, 5 i 5, kao i da je bila jedina žena raspoređena na radnom mestu starešine zamenika komandira u policiji opšte nadležnosti;
• da je na rukovodećem radnom mestu, komandira i zamenika u 23 policijske ispostave u B, bila jedina žena, što je smetalo njenom neposrednom starešini;
• da je na njeno radno mesto zamenika komandira postavljen muškarac;
• da je na rešenje o raspoređivanju sa radnog mesta zamenika komandira na niže radno mesto, 4. jula 2016. godine, podnela žalbu Žalbenoj komisiji Vlade, koja je usvojila njenu žalbu i poništila prvostepeno rešenje i predmet vratila prvostepenom organu na ponovni postupak;
• da je 12. januara 2017. godine obaveštena da je doneto novo rešenje kojim je od 1. maja 2016. godine raspoređena na isto radno mesto – ostali poslovi policije, kao i da je i na to rešenje uložila žalbu;
• da je još jedan dokaz diskriminacije i to što su za uvećanje koeficijenta plate za novembar 2016. godine bili predloženi ona i kolega, međutim odlukom načelnika Uprave policije predlog je uvažen samo za kolegu.
  • U prilogu pritužbe dostavljeno je: 1) rešenje MUP-a, Policijske uprave za grad B, broj 112-1608 od 11. decembra 2009. godine; 2) rešenje MUP-a, Policijske uprave za grad B. 01 broj 112-5416 od 10. juna 2012. godine; 3) rešenje MUP-a, Policijske uprave za grad B. 03/16 broj 112-4787 od 27. maja 2016. godine; 4) rešenje MUP-a, Policijske uprave za grad B. 03/16 broj 112-7085 od 27. decembra 2016. godine; 5) rešenje Žalbene komisije Vlade broj: 112-01-822/2016-01 od 16. septembra 2016. godine.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje Policijske uprave za grad B. Posebno je zatraženo da se Policijska uprava izjasni iz kojih razloga je L.T. raspoređena sa radnog mesta zamenice komandira Policijske ispostave za bezbednost na železnici na radno mesto ostali poslovi policije u Odeljenju za prevenciju i rad policije u zajednici u Upravi policije; da li je ukinuto radno mesto na kojem je L.T. bila raspoređena do 27. maja 2016. godine i, ako nije ukinuto, odnosno ukoliko su poslovi tog radnog mesta preraspodeljeni, ko je sada raspoređen na to radno mesto; primenom kog kriterijuma je lice koje sada obavlja poslove radnog mesta na kojem je bila raspoređena L.T. imalo prednost u raspoređivanju u odnosu na L.T; koliko ima zaposlenih žena u Policijskoj upravi za grad B, a koliko na rukovodećim pozicijama, kao i da li je bilo drugih organizacionih promena u Policijskoj upravi za grad B. po donošenju novog Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Pov. 01 broj: 2149/16 od 2. marta 2016. godine.
  • Policijska uprava za grad B. dostavila je izveštaj Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu Policijske uprave za grad B, u kojem je, između ostalog navedeno:
• da je Odeljenje za kontrolu zakonitosti u radu zatražilo od Uprave policije i Odeljenja za ljudske resurse Policijske uprave B. izjašnjenje na navode pritužbe i zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, čije navode je iznela u izveštaju koji je dostavljen Povereniku;
• da je stupanjem na snagu novog Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova 01 pov. broj 2149/16 od 2. marta 2016. godine, došlo do organizacionih promena u MUP-u i formirana su radna mesta koja nisu bila predviđena izmenama poslednjeg Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta zaposlenih u MUP-u, zbog čega su određeni policijski službenici predloženi na odgovarajuća, novoformirana radna mesta;
• da se prilikom donošenja predloga za raspoređivanje L.T. vodilo računa o poslovima koje je radila pre stupanja na snagu novog pravilnika, o nivou znanja, veštinama, stručnoj spremi, kompetenciji, iskustvu, radnim sposobnostima i rasponu zvanja predviđenim za navedeno radno mesto, kao i specifičnosti poslova i zadataka koji se obavljaju u policijskoj ispostavi za bezbednost na železnici i Odeljenju za prevenciju i rad policije u zajednici Uprave policije Policijske uprave za grad B;
• da je Uprava policije bila mišljenja da bi raspoređivanje L.T. na radno mesto izvršioca ostali poslovi policije u Odeljenju za prevenciju i rad policije u zajednici u Upravi policije doprinelo znatno boljem odnosu prema radu i boljim rezultatima rada L.T;
• da je L.T. raspoređena u zvanju koje je imala i pre raspoređivanja na novo radno mesto, da je zadržala istu kategoriju beneficiranosti i isti status (UOSL) koji je imala;
• da je raspoređivanje zaposlenih izvršeno prvenstveno ceneći potrebe i organizaciju Policijske uprave za grad B, a uzevši u obzir specifičnost i problematiku rada Policijske uprave za grad B, odnosno Uprave policije kao organizacione jedinice sa složenom organizacionom strukturom;
• da je na radno mesto zamenika komandira Policijske ispostave za bezbednost na železnici, raspoređen M.G. koji je do tog raspoređivanja bio na radnom mestu pomoćnik komandira PI za bezbednost na železnici;
• da je M.G. predložen za radno mesto zamenik komandira PI nakon procene njegovog rada i ostvarenih rezultata na radnom mestu pomoćnika komandira PI, njegove samoinicijativnosti i posvećenosti, efikasnosti, stručnosti i profesionalizma koje je pokazao u svakodnevnom obavljanju poslova i zadataka;
• da su četiri rukovodioca, odnosno šefova odseka u Upravi policije, Policijska uprava za grad B. policijski službenici ženskog pola, kao i da je veliki broj policijskih službenika u Upravi policije ženskog pola, što ukazuje da ne postoji rodna neravnopravnost i diskriminacija žena u ovoj organizacionoj jedinici;
• da je Odeljenje za ljudske resurse Policijske uprave B, na osnovu kadrovske evidencije, utvrdilo da je u Policijskoj upravi za grad B. zaposleno 1475 žena, od kojih je 76 na rukovodećim pozicijama.

• U prilogu izjašnjenja dostavljeni su: 1) izveštaj Policijske uprave za grad B, Uprava policije 03/16/3 broj 214-447/17 od 17. marta 2017. godine i 2) izjašnjenje Odeljenja za ljudske resurse Policijske uprave B. 08/8/1 broj 112-1716/17 od 22. marta 2017. godine.

2. ČINJENIČNO STANJE

• Uvidom u rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Policijska uprava za grad B, broj 112-1608 od 11. decembra 2009. godine, utvrđeno je da je L.T. raspoređena na radno mesto zamenice komandira Policijske ispostave za bezbednost na železnici (1. kategorija)/Uprava policije/Policijska uprava za grad B, utvrđeno pod rednim brojem 1.2.78 u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u ST 01 str. pov. broj: 4911/2006-5 od 10. maja 2006. godine, ST 01 str. pov. broj: 1532/07-29 od 11. aprila 2007. godine i ST 01 str. pov. broj 11513/07-5 od 4. decembra 2007. godine, kao i da je stekla zvanje samostalne policijske inspektorke.
• Uvidom u rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Policijska uprava za grad B. 01 broj 112-5416 od 10. jula 2012. godine, utvrđeno je da je L.T. raspoređena na radno mesto zamenice komandira Policijske ispostave za bezbednost na železnici (1. kategorija)/Uprava policije/Policijska uprava za grad B, utvrđeno pod rednim brojem 1.2.88 u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u 01 str. pov. broj: 3328/2012-5 od 3. aprila 2012. godine, u zvanju samostalne policijske inspektorke.
• Uvidom u rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Policijska uprava za grad B. 03/16 broj 112-4787 od 27. maja 2016. godine, utvrđeno je da je L.T. raspoređena na radno mesto Ostali poslovi policije /UOSL/, Odeljenje za prevenciju i rad policije u zajednici/Uprava policije/Policijska uprava za grad B, utvrđeno pod rednim brojem 03.16.3.13 u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u Pov. 01 broj: 2149/16 od 2. marta 2016. godine, u zvanju samostalne policijske inspektorke. Takođe, nesporno je da je na radno mesto zamenika komandira Policijske ispostave za bezbednost na železnici raspoređen muškarac – M.G.
• Uvidom u rešenje Žalbene komisije Vlade broj 112-01-822/2016-01 od 16. septembra 2016. godine, utvrđeno je da je usvojena žalba L.T. i poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije police Policijske uprave za grad B, 03/16 broj 112-4787 od 27. maja 2016. godine, i da je predmet vraćen prvostepenom ogranu na ponovni postupak. U obrazloženju rešenja Žalbene komisije Vlade navedeno je da je prvostepeni organ propustio da u potpunosti utvrdi odlučne činjenice i da ih obrazloži na način da se može utvrditi da li su postojale i koje su to činjenice koje upućuju na to da su potrebe službe, odnosno potrebe rada prvostepenog organa nalagale da se L.T. rasporedi na drugo radno mesto u odnosu na ono radno mesto na kojem je bila raspoređena do donošenja ožalbenog prvostepenog rešenja.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da je Savet bezbednosti UN, 31. oktobra 2000. godine, usvojio Rezoluciju „Žene, mir i bezbednost“ br. 1325 koja propisuje garanciju prema kojoj države članice treba da uključe veći broj žena u procesu donošenja odluka na svim nivoima, posebno mirovnim misijama. Dalje, zaključkom Vlade usvojen je Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – „Žene, mir i bezbednost“ u Republici Srbiji (2017 – 2020)[3] koji propisuje poseban cilj broj 3. Povećana zastupljenost, uključenost i odlučivanje žena u svim procesima koji se tiču očuvanja mira i bezbednosti, u okviru kojeg je aktivnost 3.2. koja podrazumeva unapređenje sitema planiranja, organizacije i upravljanja ljudskim resursima u institucijama sistema bezbednosti kako bi se obezbedila veća zastupljenost i napredovanje žena.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije[4] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[5].
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima[6]. Odredbama člana 16. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.
• Odredbama člana 11. Zakona o ravnopravnosti polova[7] propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogućnosti i tretman, a u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Takođe, ovim zakonom propisano je i da pripadnost polu ne može da bude smetnja napredovanju na poslu (član 16. stav 1).
• Zabrana diskriminacije propisana je i odredbama člana 18. Zakona o radu[8], tako što je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koje traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Dalje, odredbom člana 20. propisano je da je diskriminacija zabranjena u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla, uslove rada i sva prava iz radnog odnosa, obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje, napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu.
• Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine[9] usmerena je na uspostavljanje pune ravnopravnosti žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog života. Strategija propisuje kao posebni strateški cilj pod brojem 2.4. unapređenje uloge žena u sistemu bezbednosti.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju zadatak Poverenika je da ispita da li je L.T, raspoređivanjem sa radnog mesta zamenice komandira na niže radno mesto, diskriminisana na osnovu pola, odnosno da li je na odluku Policijske uprave da L.T. rasporedi na niže radno mesto od značaja bilo njeno lično svojstvo – pol.
• Da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju postupanje Policijske uprave za grad B. bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je Policijska uprava za grad B. izvršila akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na Policijskoj upravi za grad B. Naime, prema podacima iz pritužbe i izjašnjenja nesporno je da je L.T. sa radnog mesta zamenice komandira raspoređena na niže radno mesto, kao i da je na radno mesto zamenika komandira raspoređen muškarac. Međutim, da bi ovaj postupak Policijske uprave za grad B. bio diskriminatoran potrebno je utvrditi da li je zasnovan na ličnom svojstvu L.T.
• Stoga, prilikom razmatranja da li je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uzeo je u obzir statističke podatke i rezultate istraživanja o broju i položaju žena u Ministarstvu unutrašnjih poslova, pogotovo o broju žena na rukovodećim pozicijama, kao i istraživanja stavova o ulozi žene u policiji. Naime, u prvom Nacionalnom akcionom planu za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji[10] u delu opis stanja, navedeno je da je prema dostupnim podacima, mali broj žena na rukovodećim mestima u bezbednosnim strukturama i žene su retko birane na rukovodeća mesta sa kojih se bitno može uticati na kreiranje politike i donošenje odluka. U Zaključku Vlade Republike Srbije, kojim se usvaja Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017-2020)[11], navedeno da je povećana ukupna zastupljenost žena u sistemu bezbednosti za 4,13% (od 27,40% 2010. godine na 31,53% 2015. godine), dok je zastupljenost žena u odlučivanju (komandovanju/rukovođenju) povećana za 5,21% (od 14,47% 2010. godine na 19,68% 2015. godine). I pored povećanja, Nacionalni akcioni plan za period 2017-2020 propisuje poseban cilj broj 3. koji podrazumeva povećanje zastupljenosti, uključenost i odlučivanje žena u svim procesima očuvanja mira i bezbednosti, što potvrđuje da su žene u nedovoljnoj meri zastupljene na rukovodećim mestima u sektoru bezbednosti.
• Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi Policijska uprava za grad B. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je Policijska uprava za grad B. ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da raspoređivanje L.T. na drugo radno mesto nije zasnovano na njenom ličnom svojstvu.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode iz izjašnjenja Policijske uprave za grad B. da se prilikom raspoređivanja L.T. vodilo računa o „poslovima na kojima je imenovana radila pre stupanja na snagu novog pravilnika, o nivou znanja, veštinama, stručnoj spremi, kompetenciji, iskustvu, radnim sposobnostima i rasponu zvanja predviđenim za navedeno radno mesto, kao i specifičnosti poslova i zadataka koji se obavljaju u policijskoj ispostavi za bezbednost na železnici i Odeljenju za prevenciju i rad policije u zajednici Uprave policije Policijske uprave za grad B.“ i „da je Uprava policije bila mišljenja da bi raspoređivanje L.T. na radno mesto izvršioca – ostali poslovi policije u Odeljenju za prevenciju i rad policije u zajednici u Upravi policije doprinelo znatno boljem odnosu prema radu i boljim rezultatima rada L.T.“. U dostavljenom izjašnjenju, Policijska uprava nije obrazložila koje su to činjenice koje upućuju na to da su potrebe službe, odnosno potrebe rada, nalagale da se L.T. rasporedi na niže radno mesto u odnosu na radno mesto zamenice komandira policijske ispostave za bezbednost na železnici, niti je objašnjeno na koji su način njen nivo znanja, veštine, stručna sprema, kompetencije, iskustvo i radne sposobnosti uticale na ovakvu odluku. Navodi da bi raspoređivanje na radno mesto izvršioca „doprineli znatno boljem odnosu prema radu i boljim rezultatima rada L.T.“ nagoveštavaju da su odnos L.T. prema radu i rezultati rada na prethodnom radnom mestu razlog za raspoređivanje na niže radno mesto. Međutim, ovakvi navodi nisu potkrepljeni dokazima koji bi dokazali da rad L.T. na radnom mestu zamenice komandira policijske ispostave nije bio zadovoljavajući, pogotovo jer je L.T. poslove zamenice komandira obavljala u kontinuitetu od decembra 2009. godine i kako navodi, za svoj rad je dobijala odlične ocene. Stoga, iz izjašnjenja Policijske uprave se ne može zaključiti da li je L.T. raspoređena na drugo radno mesto zato što svojim radnim sposobnostima, veštinama i znanjem nije ispunila radne zadatke i ciljeve na prethodnom radnom mestu na adekvatan način, ili su njene radne sposobnosti i iskustvo bili potrebni na novom radnom mestu, zbog specifičnosti poslova i zadataka koji se obavljaju u Odeljenju za prevenciju i rad policije u zajednici.
• Takođe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode Policijske uprave za grad B. da je stupanjem na snagu novog pravilnika o unutrašnjem uređenju došlo do organizacionih promena. U izjašnjenju je navedeno da su formirana neka nova radna mesta koja nisu bila predviđena ranijim pravilnikom, kao i da radno mesto na kojem je bila raspoređena L.T. nije ukinuto. Međutim u izjašnjenju nije navedeno da su novim pravilnikom propisani drugačiji uslovi za obavljanje poslova na ovom radnom mestu, odnosno, da L.T. ne ispunjava uslove za radno mesto zamenika komandira koji su propisani novim pravilnikom.
• Pored toga, u pritužbi je navedeno da je „još jedan dokaz diskriminacije“ na osnovu pola i to što je L.T. bila, zajedno sa kolegom, predložena za uvećanje koeficijenta za plate za novembar 2016. godine, a da je odlukom načelnika Uprave policije predlog uvažen samo za kolegu. Poverenik je cenio okolnost da se Policijska uprava za grad B. u svom izjašnjenju nije osvrnula na ove navode pritužbe, ni u smislu obrazloženje ovakve odluke, ni u smislu da su navodi osporavani. Takođe, Policijska uprava se na isti način odnosi i prema navodima pritužbe da je L.T. tri puta uzastopno ocenjena izuzetno visokim ocenama 4, 5 i 5. Ovakvo postupanje Policijske uprave navodi na zaključak da ne postoji opravdan razlog što nije prihvaćen predlog za povećanje koeficijenta podnositeljke pritužbe i čini verovatnim navode pritužbe za raspoređivanje L.T. na niše radno mesto ne postoje opravdani i objektivni razlozi, već da je doneta pod uticajem stereotipa i predrasuda vezanih za njen pol.
• Poverenik je, takođe, analizirao navode iz izjašnjenja Policijske uprave za grad B. koji sadrže odgovore na dva pitanja: 1) iz kojih razloga je L.T. raspoređena na niže radno mesto i 2) primenom kog kriterijuma je M.G. imao prednost u odnosu na L.T. prilikom raspoređivanja na radno mesto zamenika komandira. Naime, na prvo pitanje je dat vrlo uopšten odgovor koji ne govori konkretno o sposobnostima, stručnosti i kvalitetima L.T. Navedeno je da se vodilo računa o njenom ranijem iskustvu, o nivou znanja, veštinama, stručnoj spremi, kompetenciji, radnim sposobnostima i zahtevima radnog mesta na koje se raspoređuje, ali nije odgovoreno na koji način i u kojoj meri su ovi parametri uticali na odluku o raspoređivanju. S druge strane, prilikom davanja odgovora na pitanje vezano za kriterijume koji su prevagnuli da se na radno mesto zamenika komandira rasporedi M.G, navedene su konkretne karakteristike i razlozi: njegova samoinicijativnost i posvećenost, efikasnost, stručnost i profesionalizam koje je pokazao u svakodnevnom obavljanju poslova i zadataka. Stoga, na osnovu navedenog, ne može se zaključiti kakve su razlike u rezultatima rada i kompetencijama L.T. i M.G, niti su navedeni konkretni razlozi na osnovu kojih je odlučeno da će poslove zamenika komandira M.G. obavljati uspešnije i efikasnije od podnositeljke pritužbe, koja je taj posao obavljala skoro sedam godina. Prema mišljenju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, sve navedeno ukazuje na nepostojanje objektivnih i opravdanih razloga za raspoređivanje L.T. na niže radno mesto.

• Imajući u vidu da je teret dokazivanja da diskriminacija nije izvršena prebačen na Policijsku upravu za grad B, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je stava da činjenice i dokazi koje je Policijska uprava za grad B. ponudila, ne pružaju dovoljno osnova za zaključak da je raspoređivanje L.T. na niže radno mesto zasnovano na objektivnim i opravdanim razlozima koji nisu u vezi sa njenim polom. Kao što je već ukazano, u izjašnjenju Policijske uprave za grad B. nisu navedeni konkretni razlozi zbog kojih je L.T. raspoređena na niže radno mesto i na koji način to doprinosi njenom „boljem odnosu prema radu i boljim rezultatima rada“, niti je na bilo koji način objašnjeno šta je uticalo na odluku da L.T. više ne bude na radnom mestu zamenice komandira policijske ispostave, posebno imajući u vidu da radno mesto zamenika komandira policijske ispostave za bezbednost na železnici, na koje je L.T. bila raspoređena od 2009. do 2016. godine, nije ukinuto, već je na to mesto raspoređen policijski službenik – muškarac. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da detaljna analiza ovog predmeta ide u prilog tvrdnji podnositeljke pritužbe da je premeštena sa rukovodeće pozicije zbog toga što je žena, te je Poverenik stava da je premeštanje pritužilje na niže radno mesto zasnovano na stereotipima i predrasudama o ulozi žena u policiji, odnosno predrasudi da muškarci bolje obavljaju policijski posao.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da su predrasude i stereotipi u vezi s podelom zanimanja jedan od ključnih problema kada je u pitanju napredovanje žena u policiji. I pored povećanog broja žena u policiji tokom poslednjih godina, rad u policiji se i dalje doživljava kao muško zanimanje, u kojem preovladavaju tradicionalna i patrijahalna shvatanja[12]. U istraživanju o preprekama sa kojima se susreću žene zaposlene u policiji i vojsci[13] zaključuje se da postoji nepisano pravilo da muškarci imaju prednost pri unapređivanju, a kao jedan od osnovnih razloga koji sputava žene u napredovanju navode se predrasude i stereotipi da su muškarci bolji rukovodioci od žena. Žene u policiji se susreću i sa fenomenima „stakleni plafon“ i „staklena uzbrdica“. „Stakleni plafon“ predstavlja nemogućnost žena u policiji da napreduju preko nekog nivoa. One mogu da budu unapređene samo do određenog nivoa kada im karijera ne ide više uzlaznom linijom nego stagnira. „Staklena uzbrdica“ podrazumeva da žena u policiji, i kada dobije unapređenje, često bude pod prismotrom svojih kolega, puno više i kritičnije nego kolege muškarci na istim pozicijama i svaka njena greška se shvata ozbiljnije i sa više posledica po njenu karijeru. Oba ova fenomena su posledica stereotipa i predrasuda o ulozi žena u policiji i predrasuda da muškarci bolje obavljaju policijski posao[14].
• Takođe, intervjui koji su rađeni sa ženama zaposlenim u policiji pokazuju da mali broj intervjuisanih žena u policiji smatra da je njihova karijera išla uzlaznom putanjom i da se na tom putu nisu susretale sa preprekama ili izazovima. Većina žena tvrdi upravo suprotno. To jest, žene smatraju da su se u napredovanju u karijeri suočavale sa mnogo izazovnih situacija i da im se činilo da nikada neće imati prohodnost ka višim pozicijama. Većina žena se slaže da je mnogo više rada i odricanja potrebno ženama da bi napredovale u sistemu, te da u policiji važi nepisano pravilo da muškarci imaju prednost pri unapređivanju. Kada je reč o stalnom dokazivanju jedna od sagovornica smatra da je policijski posao „posao gde se i muškarci u policiji dokazuju svakim danom, gde tome nema kraja, a za ženu važi to isto, a možda čak i za stepen više“. Bez obzira koliko se dokazivale u radu, žene zaposlene u policiji smatraju da ono što ih sprečava na putu ka višim radnim mestima jeste preovlađujuće mišljenje da „visoki rukovodilac ne može biti žena, jer muškarci bolje obavljaju taj posao“. Čak i u upravama u kojima žene čine 85%, za rukovodioca se u većini slučajeva bira muškarac[15].
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da iako je, po podacima Vlade Republike Srbije[16], došlo do povećanja zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama u sektoru bezbednosti, pa samim tim i u policiji, očigledno je da je procenat žena na rukovodećim pozicijama i dalje značajno manji u odnosu na procenat muškaraca rukovodilaca. Podaci o broju zaposlenih žena i žena na rukovodećim pozicijama u Policijskoj upravi za grad B. koji su dostavljeni u izjašnjenju, potvrđuju navedenu statistiku. U izjašnjenju je navedeno da su četiri rukovodioca u Upravi policije, Policijska uprava za grad B. ženskog pola, dok je Odeljenje za ljudske resurse Policijske uprave B. navelo da je u Policijskoj upravi za grad B. zaposleno 1475 žena, od kojih je 76 na rukovodećim pozicijama.
• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boyraz protiv Turske, u kojoj sud navodi da država ima vrlo usku slobodu prilikom određivanja razloga koji opravdavaju razliku u postupanju koja se zasnivaju na polu i da je ravnopravnost polova jedan od najvažnijih ciljeva država članica^[17].
• Imajući u vidu prethodno navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je nepovoljnije raspoređivanje L.T. na radno mesto Ostali poslovi u Odeljenju za prevenciju i rad policije u zajednici zasnovano na njenom njenom ličnom svojstvu – polu, s obzirom da iz navoda izjašnjenja i dostavljenih priloga nije utvrđen ni jedan objektivan i opravdan razlog za ovakvo postupanje poslodavca.

1. MIŠLJENJE

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava za grad B. je raspoređivanjem L.T. na niže radno mesto izvršilo akt diskriminacije na osnovu njenog ličnog svojstva – pola, čime je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava za grad B.:

• Da preduzme sve potrebne mere iz svoje nadležnosti da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema T;
• Da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava za grad B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava za grad B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09)

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 53/2017

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[5] član 21. Ustava Republike Srbije

[6] član 2. Zakona o zabrani diskriminacije

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 104/09

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17 – odluka US

[9] „Službeni glasnik RS“, broj 4/16

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 102/2010

[11] „Službeni glasnik RS“, broj 53/17

[12] Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji žena, B., 2015

[13] „Uvek žena, nikad koleginica“, B.ski centar za bezbednosnu politiku, 2012.

[14] “Uvek žena, nikad koleginica – kvalitaivna studija prepreka sa kojima se suočavaju žene zaposlene u policiji i vojsci Srbije”, Maja Bjeloš, Gorana Odanović i Sonja Stojanović Gajić, B., 2012. godine

[15] Isto

[16] Zaključak Vlade Republike Srbije kojim se usvaja Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017-2020), „Službeni glasnik RS“, broj 53/17

[17] Case of Emel Boyraz v. Turkey, application no. 61960/08,  2. mart 2015. godine

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba L.T. protiv Policijske uprave grada B. zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti rada