br. 07-00-60/2015-02 datum: 4.6.2015.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela J. V. N. iz Z. protiv JP „Srbijagas” Novi Sad. Podnositeljka pritužbe je navela da ima 62 godine života i 34 godine radnog staža i da je potpisivanjem Aneksa III ugovora o radu br. 00-01-28/1-400/3 od 5. decembra 2014. godine premeštena sa pozicije „operater za obradu podataka na računaru”, sa koeficijentom za obračun zarade 3,46, na poziciju „ekonom”, sa koeficijentom za obračun zarade 3,02. U izjašnjenju JP „Srbijagas” Novi Sad navedeno je da je podnositeljka pritužbe premeštena na drugo radno mesto zbog potrebe za reorganizacijom i racionalizacijom poslovanja preduzeća, a u skladu sa uputstvom Vlade Republike Srbije. U toku postupka je utvrđeno je da se među zaposlenima koji su premeštani na druga radna mesta i kojima je umanjen koeficijent poslova, nalaze i zaposleni starosnog doba od 29 do 65 godina života. Utvrđeno je da je preduzeće JP „Srbijagas” Novi Sad pružilo dovoljno dokaza za zaključak da na ponudu Aneksa ugovora o radu kojim je J. V. N. premeštena na drugo radno mesto i kojim joj je umanjen platni koeficijent, nije bilo od uticaja njeno starosno doba. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da Aneksom br. III ugovora o radu broj 00-01-28/1-400/3 od 5. decembra 2014. godine, kojim je J. V. N. raspoređena na drugo radno mesto i kojim joj je određen manji koeficijent poslova, JP „Srbijagas” Novi Sad nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila J. V. N. iz Z. protiv JP „Srbijagas” Novi Sad.
1.2. J. V. N. je u pritužbi, između ostalog, navela:
– da je zaposlena u JP „Srbijagas” Novi Sad, u organizacionom delu „Rafinerija gasa” E. od 1981. godine, da ima 62 godine života i 34 godine i radnog staža;
– da je radila na radnom mestu operater za obradu podataka na računaru, u službi finansijsko računovodstvo, sa četvrtim stepenom stručne spreme;
– da je na lični zahtev, 16. decembra 1991. godine, prešla u drugu organizacionu jedinicu – Održavanje gasovoda u Z., a 1. aprila 2006. godine, Aneksom br. 1 ugovora o radu raspoređena je na radno mesto – operater za obradu podataka na računaru u službi tehničke pripreme, kada joj je koeficijent uvećan sa 2,64 na 3,15;
– da je Aneksom br. 2 ugovora o radu, svim zaposlenima u JP „Srbijagas” Novi Sad, proporcionalno uvećan koeficijent, tako da je od 16. maja 2014. godine njen platni koeficijent iznosio 3,46;
– da je krajem novembra 2014. godine, pozvao upravnik organizacione jedinice Održavanje gasovoda S. P. i napomenuo da ima viška zaposlenih, kao i da je dobio naređenje iz Novog Sada da bi trebalo da se penzioniše s obzirom da ima ispunjen uslov godina starosti, što ona nije prihvatila;
– da je potpisala Aneks III ugovora o radu od 5. decembra 2014. godine, po kojem je sa dotadašnje pozicije sa platnim koeficijentom 3,46 premeštena na radno mesto ekonom, sa platnim koeficijentom 3,02;
– da je nakon toga otišla kod upravnika i zatražila prijem kod direktora, ali joj je upravnik rekao da ne može da joj pomogne i da još jednom razmisli o odlasku u penziju;
– da potreba za njenim prethodnim radnim mestom još uvek postoji, da ona i dalje radi poslove operatera na računaru za službu katodne zaštite, iako ima rešenje za radno mesto ekonom sa umanjenim koeficijentom;
1.3. U prilogu pritužbe J. V. N. je dostavila sledeća dokumenta 1) Aneks br. 1 ugovora o radu od 1. aprila 2006. godine; 2) Aneks br. 2 ugovora o radu od 25. aprila 2014. godine 3) Sporazum o načinu obračuna dela zarade zaposlenima u JP „Srbijagas” Novi Sad, 4) Aneks br. III ugovora o radu od 5. decembra 2014. godine i 5) obaveštenje uz Aneks ugovora o radu
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje D. B, generalnog direktora JP „Srbijagas” Novi Sad.
1.5. U izjašnjenju D. B, između ostalog, navedeno je:
– da su Zakonom o radu poslodavcu data prava da samostalno vrši raspoređivanje zaposlenih u skladu sa stepenom stručne spreme, radnim iskustvom i kvalifikacijam, a u skladu sa kolektivnim ugovorom i aktom o sistematizaciji radnih mesta, da u konkretnom slučaju ni jedan propis nije prekršen, a i „ako jeste za to je nadležan sud, a ne Poverenik”;
– da je Vlada Republike Srbije donela Uputstvo broj RS 05 br. 023-14246/2014 od 14. novembra 2014. godine za izradu programa poslovanja kojim je zatražila da se izvrši promena u organizaciji polovanja u cilju realizacije plana poslovanja i reorganizacije i racionalizacije poslovanja;
– da je restrukturiranje JP „Srbijagas” Novi Sad započeto donošenjem Odluke Vlade RS u januaru 2015. godine, a da je u toku decembra 2014. i januara 2015. godine otpočeo proces promene radnih mesta, naziva radnih mesta, koeficijenata i mesta rada;
– da na zaposlene koje su podnele pritužbe nisu vršeni nikakvi pritisci i da se raspoređivanje na drugo radno mesto koje odgovara stepenu stručne spreme, radnim sposobnostima i iskustvu, ne može smatrati pritiskom;
– da su neposredni rukovodioci obavili razgovore sa svim zaposlenim koji su bili planirani za premeštaj na druga radna mesta, pa i sa podnositeljkom pritužbe u periodu od 20. novembra do 1. decembra 2014. godine, kao i da je podnositeljka pritužbe mogla da se obrati neposrednim rukovodiocima, izvršnim direktorima ili generalnom direktoru, kao i sindikatu, radi zaštite svojih prava;
– da se jedinstvena sindikalna organizacija „Srbijagas”, kao reprezentativni sindikat, nije obraćala upravi sa problemima koje podnositeljka pritužbe navodi, a da stvarni razlozi leže u nastojanju zaposlene da reši svoj stambeni problem;
– da su razlozi zbog kojih je podnositeljka pritužbe premeštena na drugo radno mesto navedeni u obaveštenju uz aneks ugovora o radu i „nemaju nikakve veze sa bilo kojom ravnopravnošću niti su diskriminatorne prirode”;
– da promena koeficijenata nije u vezi sa imenima zaposlenih već sa radnim mestom. U konkretnom slučaju, pokušali su da isprave grešku koja se sastoji u tome da radnica sa srednjom stručnom spremom bavi administracijom u savremenom „D3D” programskom paketu za koji su potrebna posebna znanja i kvalifikacije koje zaposlena nema;
– da ne postoji diskriminatorno postupanje prema bilo kom zaposlenom na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, ni kod podnositeljke pritužbe, kao ni kod ostalih 77 zaposlenih u toku 2014. godine ili 10 zaposlenih u toku 2015. godine;
– da je u toku 2014. godine ukupna promena radnih mesta – 77 zaposlenih, ukupna promena mesta rada – 6 zaposlenih (od toga 5 žena i 1 muškarac, sledeće starosne strukture: žene – 62, 62, 61, 59 i 29 godina života, a muškarac – 29 godina života), a da je kod tri zaposlena smanjen koeficijent zarade;
– da je u januaru 2015. godine ukupna promena radnih mesta – 24 zaposlenih, a kod 11 je smanjen koeficijent.
1.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zatražila je od JP „Srbijagas” Novi Sad da dopuni izjašnjenje tako što će navesti starosnu strukturu zaposlenih kojima je smanjen platni koeficijent. U dopuni izjašnjenja mr M. Đ, izvršni direktora za pravne, kadrovske i opšte poslove, dostavio je tabelarni prikaz zaposlenih u JP „Srbijagas” Novi Sad u 2014. i 2015. godini, kojima je sa premeštajem na drugi odgovarajući posao izvršeno umanjenje koeficijenta, odnosno promena mesta rada sa naznačenom starosnom strukturom.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u Aneks ugovora o radu br. 1 od 1. aprila 2006. godine, utvrđeno je će se danom stupanja na snagu Aneksa ugovora o radu, J. V. N. obračunavati zarada na osnovu koeficijenta 3,15, kao i da će obavljati poslove operater za obradu podataka na računaru.
2.2. Uvidom u Aneks br. 2 ugovora o radu od 16. maja 2014. godine, utvrđeno je da je zaposlenoj izmenjen koeficijent za utvrđivanje zarade, tako da novi koeficijent iznosi 3,46.
2.3. Uvidom u sporazum o načinu obračuna dela zarade zaposlenima u JP „Srbijagas” Novi Sad od 28. februara 2014. godine, utvrđeno je da je svim zaposlenima uvećan koeficijent za obračun zarade za 0,31.
2.4. Uvidom u Aneks br. III ugovora o radu od 5. decembra 2014. godine utvrđeno je da se J. V. N, počev od 22. decembra 2014. godine, raspoređuje na radno mesto ekonom, kao i da se zarada utvrđuje na osnovu koeficijenta koji iznosi 3,02.
2.5. Uvidom u Obaveštenje uz aneks ugovora o radu od 5. decembra 2014. godine, utvrđeno je da je JP „Srbijagas” obavestio zaposlenu da se ponuda za zaključenje Aneksa ugovora o radu dostavlja zbog prilagođavanja programa poslovanja uputstvu Vlade RS 05 br. 023-14246/2014 od 14. novembra 2014. godine.
2.6. Uvidom u tabelarni prikaz zaposlenih u JP „Srbijagas” Novi Sad kojima je u toku 2014. i 2015. godine izvršen raspored na druga radna mesta sa umanjenjem koeficijenta, utvrđeno je da je u tabeli prikazano 22 zaposlenih, od kojih je devet zaposlenih starije od 60 godina života, pet je starosnog doba između 50 i 60 godina života, pet je starosnog doba između 40 i 50 godina života, dva zaposlena je starosnog doba između 30 i 40 godina života i jedna zaposlena je mlađa od 30 godina.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja i antidiskriminacione i druge propise.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Pored ostalog, odredbom čl. 23. st. 1. propisano je da je zabranjena diskriminacija lica na osnovu starosnog doba.
3.5. Zakon o radu zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je JP „Srbijagas” Novi Sad promenom radnog mesta i platnog koeficijenta J. V. N, izvršilo akt diskriminacije na osnovu njenog ličnog svojstva – starosnog doba. Imajući u vidu ovlašćenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet ovog postupka nije ispitivanje da li je poslodavac, sprovodeći promene u organizaciji obavljanja poslova, postupao u skladu sa propisima kojima se regulišu radni odnosi, već isključivo ispitivanje eventualnog postojanja povrede Zakona o zabrani diskriminacije.
3.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode iz izjašnjenja poslodavca da su razlozi zbog kojih je podnositeljka pritužbe premeštena na drugo radno mesto navedeni u obaveštenju uz aneks ugovora o radu i da „nemaju nikakve veze sa bilo kojom ravnopravnošću niti su diskriminatorne prirode”. U obrazloženju uz aneks ugovora o radu navedeno da poslodavac prilagođava program poslovanja Uputstvu Vlade Republike Srbije broj RS 05 br. 023-14246/2014 od 14. novembra 2014. godine i da je neophodno izvršiti promene u organizaciji i racionalizaciji poslovanja, a da se premeštaj J. V. N. vrši „kako bi svojim sposobnostima i radnim iskustvom doprineli uspešnom obavljanju zadataka u funkciji ostvarivanja programa poslovanja i postojeće reorganizacije i racionalizacije”. Ipak, poslodavac u izjašnjenju nije obrazložio konkretne razloge zbog kojih je J. V. N. premeštena na drugo radno mesto, odnosno nije objašnjeno iz kojih razloga stepen stručne spreme, radne sposobnosti i iskustvo J. V. N. više nisu odgovarajući za rad na radnom mestu na kojem je radila pre potpisivanja aneksa ugovora o radu.
3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je i navode iz izjašnjenja i dostavljene dokaze iz dopune izjašnjenja, i to tabelarni prikaz spiska zaposlenih sa promenom radnih mesta, promenom mesta rada i koeficijenta posla. Navodi iz izjašnjenja i priloženi dokaz razlikuju se u delu koji se odnosi na broj zaposlenih koji su raspoređeni na druga radna mesta, druga mesta rada i kojima je umanjen koeficijent. Naime, u izjašnjenju generalnog direktora navedeno je da je u 2014. godini ukupna promena radnih mesta sprovedena kod 77 zaposlenih, a promena mesta rada kod šest zaposlenih, dok je u januaru 2015. godine ukupna promena radnih mesta bila kod deset zaposlenih. S druge strane, u tabeli koju je dostavio izvršni direktor za pravne, kadrovske i opšte poslove M. Đ., prikazani su podaci za samo 22 zaposlena, od čega je koeficijent umanjen kod 14 zaposlenih u 2014. godini, a kod pet u 2015. godini. Podatak koji je isti u oba izjašnjenja je da je u 2014. godini promena mesta rada izvršena kod šest zaposlenih i to: kod pet žena i jednog muškarca, odnosno, kod tri zaposlene koji su starije od 60 godina, kod dvoje zaposlenih koji su stariji od 50 godina i kod jedne zaposlene koja je mlađa od 30 godina.
Daljom analizom tabelarnog prikaza premeštaja i promena mesta rada i koeficijenta, utvrđeno je da se među 22 zaposlena kojima je promenjeno radno mesto, mesto rada i/ili koeficijent nalazi i šest žena koje su mlađe od 50 godina života. Dalje, među zaposlenima kojima je promenjeno mesto rada, nalaze se i žena mlađe od 30 godina i muškarac sa 50 godina života, što je utvrđeno na osnovu izjašnjenja generalnog direktora i dostavljenog tabelarnog prikaza spiska zaposlenih. Na osnovu ovih podataka evidentno je da su na drugo radno mesto i/ili mesto rada premeštani zaposleni/e različitog starosnog doba – od 29 do 65 godina života, a ne isključivo zaposleni/e stariji od 60 godina. U skladu sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je preduzeće JP „Srbijagas” Novi Sad pružilo dovoljno osnova za zaključak da na ponudu aneksa ugovora o radu kojim je J. V. N. premeštena na drugo radno mesto i kojim joj je umanjen koeficijent, nije bilo od uticaja njeno starosno doba.
3.9. Povodom navoda iz izjašnjenja direktora D. B. da poslodavac samostalno vrši raspoređivanje zaposlenih u skladu sa njihovim kvalifikacijama i važećim propisima, a da ako pri tom i prekrši propise „za to je nadležan sud, a ne Poverenik”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljen Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao specijalizovani državni organ za zaštitu od diskriminacije i jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. S obzirom na navedeno, u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jeste utvrđivanje postojanja doskriminacije i u slučajevima kada poslodavac, primenom svojih zakonskih ovlašćenja da rukovodi preduzećem, prekrši antidiskriminacione propise ili antidiskriminacione odredbe drugih propisa.
3.10. Imajući sve navedeno u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da JP „Srbijagas” Novi Sad nije diskriminisalo J. V. N. ponudom za potpisivanje Aneksa br.3 ugovora o radu od 5. decembra 2014. godine, na osnovu njenog ličnog svojstva – starosnog doba.
4. MIŠLjENjE
Aneksom br. 3 ugovora o radu od 5. decembra 2014. godine, kojim je J. V. N. raspoređena na drugo radno mesto i kojim joj je određen manji koeficijent za obračun zarade, JP „Srbijagas” Novi Sad nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Pritužba J.V.N. protiv JP Srbijagas Novi sad zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba u oblasti rada 
