br. 07-00-232/2015-02   datum: 3.8.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela J. M. iz B, protiv privrednog društva S. M. d.o.o. iz N. S, u okviru  kojeg posluju prodavnice T. S. U toku postupka je utvrđeno da je J. M, 6. decembra 2014. godine u prodavnici T. S. u B, predala zahtev za kupovinu dušeka na 12 mesečnih rata. Nakon izvesnog vremena od predaje zaključnice i prateće dokumentacije, vraćena joj je precrtana zaključnica, a u levom gornjem uglu rukom je napisano „Ne može porodilja. Obaveštena prodavnica.” U izjašnjenju direktor S. M. navodi da je J. M. odbijena kupovina robe na rate jer je procenjeno da postoji veliki rizik boniteta i njenog kreditiranja, ali ne zato što je porodilja, već zbog vrste privrednog društva u kojem je zaposlena i podataka o njenom poslodavcu. S druge strane, direktor S. M. ne poriče da je na zaključnici koja je vraćena podnositeljki pritužbe napisano „Ne može porodilja”, ali ističe da je ovaj zapis učinjen omaškom i ne može se smatrati zvaničnim obrazloženjem za odbijanje zahteva J. M. U toku postupka utvrđeno je da je J. M, 6. decembra 2014. godine u prodavnici T. S. u B, predala zahtev za kupovinu dušeka na 12 mesečnih rata. Uvidom u zaključnicu br. PJ2-083-2014 od 6. decembra 2014. godine utvrđeno je da je J. M. popunila ovaj obrazac i dostavila svoje lične podatke i podatke privrednog društva u kojem je zaposlena. Međutim, podnositeljki pritužbe je nakon izvesnog vremena od predaje zaključnice i prateće dokumentacije, vraćena precrtana zaključnica, a u levom gornjem uglu rukom je napisano „Ne može porodilja. Obaveštena prodavnica”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je privredno društvo S. M. d.o.o. iz N. S. uskratilo pravo J. M. da kupi proizvod ove kompanije na rate, sa obrazloženjem da je porodilja, čime je izvršilo akt neposredne diskriminacije na osnovu njenog pola i porodičnog statusa. Zbog toga je K. B, direktoru S. M. d.o.o. iz N. S, preporučeno da u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom uputi pisano izvinjenje J. M. zbog diskriminatonog postupanja prema njoj, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila J. M. iz B. protiv S. M. d.o.o. iz N. S, u okviru kojeg posluju prodavnice T. S.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navela:

– da je 6. decembra 2014. godine, u prodavnici T. S. u G. ulici u B, predala zahtev za kupovinu dušeka na 12 mesečnih rata, jer je uvidom u internet prezentaciju prodavca utvrdila da ispunjava uslove za ovu vrstu kupovine,

– da je u prodavnici popunila zahtev i predala traženu dokumentaciju, a zaposleni su je informisali da će za 10 dana biti obaveštena da li je računovodstvo kompanije usvojilo njen zahtev,

– da joj se niko nije javljao sa obaveštenjem, pa je 19. decembra 2014. godine kontaktirala prodavnicu i saznala da je njen zahtev odbijen, jer je na porodiljskom odsustvu,

– da je zatražila da joj pošalju pismenu odbijenicu, te su joj iz prodavnice poslali njen zahtev na kojem piše „ne može porodilja”,

– da se osećala veoma osramoćeno kada je to pročitala, da više nikada neće ništa kupiti u njihovim prodavnicama, niti želi da joj naknadno odobre kupovinu na rate, te da smatra da je način na koji je odbijena „skandalozan”.

1.3. Uz pritužbu je podnela zaključnicu br. PJ2-083-2014 od 6. decembra 2014. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje S. M. d.o.o. iz N. S.

1.5. U izjašnjenju direktora K. B, između ostalog, navedeno je:

– da za kupovinu na rate u S. M. postoji procedura za prodaju robe uz otplatu na rate koja se odnosi na procenu boniteta svakog potencijalnog kupca i privrednog društva u kojem je kupac zaposlen,

– da je podnositeljka pritužbe zaposlena u M, te da je procenjeno da postoji veliki rizik boniteta i njenog kreditiranja, ali ne zato što je porodilja, već zbog vrste privrednog društva u kojem je zaposlena i podataka o njenom poslodavcu,

– da s obzirom da S. M. ima dosta nenaplaćenih pojedinačnih potraživanja prema kupcima, što ide direktno na njihovu štetu, poslovna politika i ekonomska isplativost obavljanja delatnosti zahteva od ovog privrednog društva da veoma pažljivo bira kupce kojima će odobriti kupovinu robe na rate, imajući u vidu da je ovaj način prodaje jedan od oblika kreditiranja kupaca sa krajnje neizvesnom naplatom,

– da se jedini propust koji je S. M. načinilo ogleda u obrazloženju referenta na zaključnici, ispisan hemijskom olovkom, koji je učinjen omaškom i ne može se smatrati zvaničnim obrazloženjem za odbijanje zahteva J. M,

– da u prilog tome da S. M. ne vrši diskriminaciju kupaca dostavljaju kopiju dokumentacije za porodilju kojoj je odobrena kupovina na rate,

– da trudnice i porodilje veoma često imaju poseban tretman u S. M, u pozitivnom smislu, jer dobijaju razne akcijske popuste, a i reklama za proizvod Dormeo prostirka snimljena je sa trudnicom.

1.6.      Uz izjašnjenje su dostavljeni sledeći dokazi: 1) Procedura prodaje robe uz otplatu na rate br. 183-14 od 3. februara 2014. godine i 2) dokumentacija kojom se potvrđuje da je J. V, dok se nalazila na porodiljskom odsustvu, odobrena kupovina robe na rate.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je J. M, 6. decembra 2014. godine u prodavnici T. S. u B, predala zahtev za kupovinu dušeka na 12 mesečnih rata.

2.2. Uvidom u zaključnicu br. PJ2-083-2014 od 6. decembra 2014. godine utvrđeno je da je J. M. popunila ovaj obrazac i dostavila svoje lične podatke i podatke privrednog društva u kojem je zaposlena. Međutim, podnositeljki pritužbe je nakon izvesnog vremena od predaje zaključnice i prateće dokumentacije, na njen zahtev, vraćena precrtana zaključnica, a u levom gornjem uglu rukom je napisano „Ne može porodilja. Obaveštena prodavnica.”

2.3. Uvidom u Proceduru prodaje robe uz otplatu na rate br. 183-14 od 3. februara 2014. godine utvrđeno je da je S. M. definisalo mogućnost prodaje robe uz otplatu na rate bez kamate svim maloprodajnim kupcima – fizičkim licima i to u svim kanalima prodaje. Utvrđeno je da kupovinu robe na rate preko administrativne zabrane, za lica koja su u stalnom radnom odnosu, mogu da ostvare kupci koji dostave overenu dokumentaciju (ugovor o prodaji robe sa izračunatim iznosima rata; potvrda za kupovinu robe na rate koju je overila firma u kojoj su kupci zaposleni; rešenje o administrativnoj zabrani koje je overila firma u kojoj su kupci zaposleni, zaključnica koju je popunio kupac priliom kupovine, ako je prodaja izvršena u prodavnici i kopija poslednjeg isplatnog listića zarade i kopija lične karte). Kupcu se predočava da će u roku od najviše 10 dana nakon dostavljene kompletne dokumentacije biti obavešten o tome da li mu je odobreno da kupi robu na rate. Referent prodaje na odloženo plaćanje, na osnovu odluke Komisije za odobrenje, obaveštava kupca ako je odbijen.

2.4. Uvidom u dokumentaciju za kupca J. V. utvrđeno je da je 6. februara 2015. godine popunila zaključnicu za kupovinu robe na rate preko administrativne zabrane i dostavila svu neophodnu dokumentaciju, uključujući i poslednji isplatni listić zarade za mesec januar 2015. godine. Na osnovu uvida u njen isplatni listić može uočiti da se u januaru 2015. godine nalazila na porodiljskom odsustvu. Uvidom u potvrdu koju je S. M. izdao 24. februara 2015. godine, utvrđeno je da je komisija u sastavu definisanom odlukom direktora od 3. februara 2014. godine, nakon pregledane dokumentacije, odobrila kupovinu putem administrativne zabrane za J. V.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašenjenja i dostavljene priloge.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 17. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjena diskriminacija u pružanju javnih usluga. Ovaj poseban slučaj diskriminacije postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6.      Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je privredno društvo S. M. d.o.o. iz N. S, izvršilo akt diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa, uskraćivanjem prodaje robe uz otplatu na rate J. M, koja se u trenutku podnošenja dokumentacije za kupovinu nalazila na porodiljskom odsustvu.

3.7.  Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je J. M. predala zahtev – zaključnicu i potrebnu dokumentaciju za kupovinu dušeka na 12 mesečnih rata 6. decembra 2014. godine. Podnositeljki pritužbe je nakon izvesnog vremena, vraćena precrtana zaključnica na kojoj je u levom gornjem uglu napisano „Ne može porodilja. Obaveštena prodavnica.” Poverenica je cenila navod iz izjašnjenja direktora S. M. kojim on delimično negira ovaj događaj, odnosno, tvrdi da je J. M. odbijena kupovina robe na rate jer je procenjeno da postoji veliki rizik boniteta i njenog kreditiranja, ali ne zato što je porodilja, već zbog vrste privrednog društva u kojem je zaposlena i podataka o njenom poslodavcu. S druge strane, direktor S. M. ne poriče da je na zaključnici koja je vraćena podnositeljki pritužbe napisano „Ne može porodilja”, ali ističe da je ovaj zapis učinjen omaškom i ne može se smatrati zvaničnim obrazloženjem za odbijanje zahteva J. M.. Ove tvrdnje potkrepljuje aktom – Procedure prodaje robe uz otplatu na rate br. 183-14 od 3. februara 2014. godine i činjenicom da je porodilji J. V. odobrena kupovina robe uz otplatu na rate, 24. februara 2015. godine.

3.8.  S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje ključne su odredbe čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je definisana neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.  Analizirajući navode iz pritužbe i izjašnjenja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da činjenica da je među stranama nesporno da je podnositeljki pritužbe dostavljena zaključnica sa zapisom „Ne može porodilja”, dovoljna kako bi utvrdilo da je S. M. izvršio radnju neposredne diskriminacije, te da se, u smislu čl. 45. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv.

Direktor K. B., u svom izjašnjenju, nije dostavio dokaze u prilog tvrdnji da je zahtev J. M. odbijen zbog postojanja velikog rizika njenog kreditiranja, ali imajući u vidu čl. 45. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica konstatuje da čak i da su dostavljeni dokazi u vezi sa rizikom boniteta i kreditiranja podnositeljke pritužbe, to ne bi opravdalo komentar na zaključnici S. M. koji se odnosi na lično svojstvo podnositeljke pritužbe.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz izjašnjenja da je porodilji J. V. odobrena kupovina robe uz otplatu na rate. Međutim,  Poverenica konstatuje da ova činjenica ne znači da J. M. nije odbijena samo zato što je porodilja, odnosno, činjenica da S. M. nije diskriminisao jednu porodilju ne znači automatski da nije diskriminisao ni jednu drugu ženu zato što se u momentu podošenja zahteva nalazila na porodiljskom odsustvu. Naime, u ovom postupku je analiziran samo konkretan slučaj podnositeljke pritužbe, odnosno, utvrđivanje da je prema J. M. izvršen akt diskriminacije ne znači da S. M. diskriminiše sve porodilje koje žele da u ovoj kompaniji kupuju na rate.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uzela je u obzir i tvrdnju iz izjašnjenja da S. M. ima dosta nenaplaćenih pojedinačnih potraživanja prema kupcima, da poslovna politika i ekonomska isplativost obavljanja delatnosti zahteva od ovog privrednog društva da veoma pažljivo bira kupce kojima će odobriti kupovinu robe na rate, imajući u vidu da je ovaj način prodaje jedan od oblika kreditiranja kupaca sa krajnje neizvesnom naplatom. Poverenica konstatuje da je nesporno ovlašćenje svakog prodavca da u svakom pojedinačnom slučaju vrši procenu platežne sposobnosti kupaca, jer ima legitiman interes da prodajom robe obezbedi odgovarajuću dobit. Saglasno tome, prodavac može samostalno da odluči da li će zahtev usvojiti i u kom roku će dozvoliti kupcu da izvrši otplatu kupljene robe.

Međutim, treba ukazati da za ovu procenu nije od značaja činjenica da li je kupac na porodiljskom odsustvu ili odsustvu sa rada radi nege deteta jer zaposlena na porodiljskom odsustvu ostvaruje naknadu zarade, čija se visina može uzeti u obzir tokom procene platežne sposobnosti kupca. Sama činjenica da zaposlena žena odsustvuje sa rada zbog porođaja ni na koji način ne ukazuje da ona nema finansijske mogućnosti da blagovremeno otplaćuje rate, niti da su finansijske mogućnosti ovog kupca manje od mogućnosti koje ima osoba koja nije na porodiljskom odsustvu. Naknade zarade tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zavise od visine primanja zaposlenog pre korišćenja odsustva i variraju u odnosu na obrazovanje, zvanje zaposlenog i sporazum o zaradi definisan ugovorom o radu.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da načelo jednakosti (jednakog tretmana) zahteva da sva lica koja podnesu zahtev i potrebnu dokumentaciju za ostvarivanje kupovine na rate budu tretirana na isti način, na osnovu uporedivih i objektivnih kriterijuma. Očigledno je da je J. M, zbog činjenice da je bila na porodiljskom odsustvu u trenutku podnošenja zahteva, nejednako tretirana u odnosu na druge kupce jer S. M. nije procenio njenu sposobnost za plaćanje robe na rate, na osnovu uporedivih i objektivnih kriterijuma koji važe za sve potencijalne kupce. Pri tome, Poverenica ukazuje da procena koju vrši S. M, a koja se kako se u izjašnjenju navodi „odnosi na procenu boniteta svakog potencijalnog kupca i privrednog društva u kojem je kupac zaposlen”, ni u kom slučaju ne sme dovesti do nejednakog tretmana kupaca na osnovu bilo kog njihovog ličnog svojstva, uključujući i pol i porodični status, već se procena prodavca mora zasnivati isključivo na uporedivim i objektivnim kriterijumima.

3.12. U odnosu na tvrdnje iz izjašnjenja da S. M. poklanja posebnu pažnju trudnicama i porodiljama, dajući im različite popuste za kupovinu njihovih proizvoda, Poverenica ukazuje da je ovaj navod kontradiktoran načinu postupanja prema podnositeljki pritužbe, jer ona nije dobila čak ni obrazloženje zašto joj nije odobrena kupovina na rate, osim precrtane zaključnice sa natpisom „Ne može porodilja”. Treba imati u vidu da je ravnopravnost između muškaraca i žena civilizacijska tekovina, te da je i na nivou Evropske unije ovo pitanje detaljno regulisano. Između ostalog, direktna i indirektna diskriminacija, uključujući i nepovoljniji tretman žena iz razloga trudnoće i materinstva, izričito su zabranjeni, gde god se nude ili pružaju robe i usluge. Na kraju, treba ukazati i da Direktiva Saveta EU za sprovođenje principa jednakog tretmana muškaraca i žena u pogledu dostupnosti i isporuke dobara i usluga, propisuje da su svi pojedinci slobodni u sklapanju ugovora i odabiru ugovornog partnera za određeni posao. Pojedinac koji dostavlja robu ili pruža usluge može da ima niz subjektivnih razloga za odabir ugovornog partnera, ali ukoliko se izbor zasniva na polu osobe, dovodi se u pitanje sloboda pojedinca da odabere ugovornog partnera.

3.13.    Na osnovu sagledanog činjeničnog stanja u ovom postupku, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je S. M. neposredno diskriminisao podnositeljku pritužbe na osnovu njenih ličnih svojstava – pola i porodičnog statusa, odbijanjem njenog zahteva i dostavljanjem zaključnice na kojoj je ispisano „Ne može porodilja”.

4.     MIŠLjENjE

Privredno društvo S. M. iz N. S. uskratilo je pravo J. M. da kupi proizvod ove kompanije na rate, sa obrazloženjem da je porodilja, čime je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5.     PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje K. B, direktoru S. M. d.o.o. iz N. S:

5.1. Da u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom uputi pisano izvinjenje J. M. zbog diskriminatornog postupanja prema njoj.

5.2. Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da K. B, direktor S. M. d.o.o. iz N. S, obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko K. B, direktor S. M. d.o.o. iz N. S. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA

ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba J.M. protiv S.M. d.o.o zbog diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa u oblasti pružanja usluga