del. br. 1567 datum: 9. 12. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe J. M. M. iz B., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi J. M. M. iz B. protiv A. b. d. o. o., povodom nedobijanja besplatne ulaznice za koncert pevačice Sade. za M. M., sina podnositeljke pritužbe koji ima autizam, nije utvrđeno da je A. b. d. o. o. odbila da izda besplatnu ulaznicu zbog bilo kog ličnog svojstva M. M., pa se postupanje privrednog društva A. b. d. o. o. ne može kvalifikovati kao diskriminatorno.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se pritužbom 12. oktobra 2011. godine J. M. M. iz B. u ime svog sina M. M., koji ima autizam, protiv privrednog društva A. B. d. o. o. U pritužbi je navela da je 28. septembra 2011. godine otišla da prijavi svog sina za besplatnu ulaznicu za koncert pevačice Sade, koji je trebalo da se održi u B. a. Ističe da je tom prilikom dostavila dokaz o invaliditetu za sina, ali da joj je osoba kojoj se obratila, B. O., tada rekla da su besplatne karte namenjene prvenstveno za osobe koje koriste invalidska kolica i osobe sa oštećenim vidom koje moraju da imaju pratioca, a takođe joj je rekla i da nema mesta. Nadalje je navedeno da je na veb prezentaciji B. a. istaknuto da za „osobe sa posebnim potrebama B. a. obezbeđuje 40+40, odnosno 80+80 besplatnih ulaznica, u zavisnosti od događaja, a da se prijavljivanje vrši najranije šest nedelja pre datuma zakazanog događaja. Pravo imaju osobe koje se nesamostalno kreću, slepa lica, kao i druge osobe sa posebnim potrebama ukoliko imaju invalidsku knjižicu/dokument”.

Podnositeljka pritužbe smatra da su ovakvim postupanjem osobe sa intelektualnim teškoćama i autizmom diskriminisane u odnosu na ostale osobe sa invaliditetom i da je B. a. u obavezi da obezbedi pristupačnost svim osobama sa invaliditetom.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje A. b. d. o. o u kojem je navedeno sledeće:

– da jedini razlog zašto M. M., kao osoba sa invaliditetom, nije mogao da prisustvuje željenom programu jeste činjenica da su sva mesta već bila popunjena po osnovu ranije ispostavljenih zahteva osoba sa invaliditetom;
– da B. a. za sada nije u mogućnosti da uvede neki savršeniji sistem prijava od postojećeg, u kojem je brzina prijave preovlađujući faktor;
– da zaposleni u B. a. ni na koji način ne tumače vrstu ili stepen invaliditeta gostiju imajući u vidu da za to niko od zaposlenih nije kvalifikovan, niti se procenjuju muzički ukusi ili na bilo koji način vrši selekcija građana koji žele da prisustvuju programima;
– da pritužba J. M. M. nije osnovana, jer B. a. nije odbila pružanje usluge besplatnog posmatranja programa, s obzirom da pružanje usluge u trenutku podnošenja zahteva nije bilo moguće, odnosno usluga se nije mogla izvršiti usled popunjenosti kapaciteta predviđenih za osobe sa invaliditetom;
– da su mesta predviđena za osobe sa invaliditetom po redosledu prijavljivanja zauzele druge osobe sa invaliditetom, a ne neka treća lica, čime bi bila narušena ravnopravnost sina podnositeljke pritužbe;
– da bi ulazak publike preko predviđenog broja ugrožavao bezbednost svih prisutnih, pa je zaposlena u B. a. procenila da je broj lica već prešao granicu bezbednosti i to saopštila J. M. M.;
– da je sadašnja i buduća praksa B. a. opredeljenje da omogući osobama sa invaliditetom besplatno prisustvo na programima, ali da B. a. nije u mogućnosti da ovu uslugu omogući svim osobama sa invaliditetom, zbog ograničenog broja mesta;
– da su netačni navodi podnositeljke pritužbe da zdravstveno stanje njenog sina nije uvaženo kao dovoljan osnov za prisustvo programima kao osoba sa invaliditetom, s obzirom da je zaposlena u B. a. ponudila besplatne ulaznice za neki drugi program, kao što je i navedeno u pritužbi;
– da B. a. ne pruža usluge osobama sa invaliditetom pod nepovoljnijim uslovima u odnosu na usluge koje pruža ostalim korisnicima i da je objekat B. a. snabdeven prilaznim rampama, posebnim liftom i posebnim toaletima za osobe sa invaliditetom;

Uz izjašnjenje je dostavljen spisak prijavljenih osoba sa invaliditetom za koncert pevačice Sade..

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je činjenične navode sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi ispitala da li je u konkretnom slučaju B. a. različito tretirala M. M., osobu sa autizmom, na osnovu njegovog ličnog svojstva u odnosu na ostale osobe sa invaliditetom prilikom dobijanja besplatnih ulaznica za koncert.

Prema odredbi člana 2. stav. 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS” br. 22/2009), diskriminacija označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Povreda načela jednakih prava i obaveza, prema članu 8. navedenog zakona, postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruju. Odredbama čl. 15 – 27. Zakona o zabrani diskriminacije predviđeni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 26. propisano da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok se način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje posebnim zakonom.

S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, relevantne su i odredbe člana 13. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS”, br. 33/2006) kojim se zabranjuje diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, a pod uslugom u javnoj upotrebi smatra svaka usluga koju uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Stavom 5. je propisano da diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata: odbijanje pružanja usluga osobi sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica, zatim pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruža korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica.

Uvidom u podatke dostupne na veb prezentaciji B. a. utvrđeno je da „za osobe sa posebnim potrebama B. a. obezbeđuje 40+ 40, odnosno 80+80 besplatnih ulaznica u zavisnosti od događaja, a da se prijavljivanje vrši telefonski ili preko info mejla i to najranije šest nedelja pre datuma zakazanog događaja. Pravo imaju osobe koje se nesamostalno kreću, slepa lica, kao i druge osobe sa posebnim potrebama ukoliko imaju invalidsku knjižicu/dokument”.

Nesporno je da je podnositeljke pritužbe svog sina, M. M., 28. septembra 2011. godine prijavila za dobijanje besplatne ulaznice za koncert pevačice Sade, koji se u B. a. održao 30. oktobra 2011. godine, da je tom prilikom dostavila dokaz o invaliditetu za sina, s obzirom da mu je neophodan pratilac, ali da ulaznicu nije dobio. Imajući u vidu podatak dostupan na veb prezentaciji B. a. – da se prijavljivanje vrši najranije šest nedelja pre datuma zakazanog događaja, a da je podnositeljka pritužbe prijavila sina četiri nedelje pre koncerta, kao i spisak prijavljenih osoba sa invaliditetom koji je dostavljen u prilogu izjašnjenja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ocenjuje da je moguće da su sva mesta predviđena za osobe sa invaliditetom bila popunjena u prve dve nedelje prijavljivanja. S druge strane, podnositeljka pritužbe u konkretnom slučaju nije dostavila dokaze kojom bi potkrepila navode iz pritužbe da B. a. diskriminiše osobe sa intelektualnim teškoćama i autizmom u odnosu na ostale osobe sa invaliditetom. U svetlu ovih okolnosti, a imajući u vidu odredbu člana 35. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano da se uz pritužbu dostavljaju dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da u ovom slučaju nije utvrđeno da je M. M. onemogućeno dobijanje besplatne ulaznice zbog vrste invaliditeta, odnosno samo zato što je osoba sa autizmom.

Izvesno je da je privredno društvo A. b. d. o. o, kao kulturno sportski objekat čija je osnovna delatnost organizovanje sportskih i kulturnih manifestacija, ovlašćena da donosi odluke u okviru svoje nadležnosti i utvrđuje prava, obaveze i pravila za sve posetioce. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da spremnost i opredeljenje b. a. da obezbeđuje nesmetan pristup i omogući određeni broj besplatnih ulaznica osobama sa invaliditetom na programima, predstavlja pozitivan primer podrške i uključivanja osoba sa invaliditetom i u ovaj segment društvenog života.

Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su podaci dostupni na veb prezentaciji B. a. u delu koji se odnosi na informacije namenjene osobama sa invaliditetom,formulisani uz upotrebu nekorektne, zastarele i diskriminatorne terminologije, koji ne smeju da se koriste pri davanju informacija za korišćenje javnih usluga. Termini kao što su „osobe sa posebnim potrebama” i drugi slični stigmatizirajući izrazi moraju se eliminisati, odnosno zameniti u skladu sa opšteprihvaćenim jezičkim i terminološkim standardima. Sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu invaliditeta, imaju iste potrebe kao i svi drugi građani i građanke (za hranom, sigurnošću, kretanjem, emotivnim vezama, obrazovanjem, kulturom, itd). Načini i potencijali zadovoljavanja tih potreba zavise isključivo od spremnosti društva da podjednako tretira sve svoje građane i građanke i pruži jednake mogućnosti za sve. Korektni termini su osobe sa invaliditetom, deca sa smetnjama u razvoju i slično, te Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da bi privredno društvo A. b. d. o. o. trebalo da promeni terminologiju koju koristi na veb prezentaciji i time, takođe, da svoj doprinos procesu socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom. Takođe, imajući u vidu činjenicu da privredno društvo A. b. d. o. o. ima veoma modernu veb prezentaciju, trebalo bi obezbediti i tehničku mogućnost da sadržaje koji se objavljuju na sajtu mogu da čitaju i slabovide osobe.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je saglasno članu 33. stav 1. tačke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala mišljenje da nije utvrđeno da je privredno društvo A. d. o. o. B., diskriminatorno postupalo prema M. M..

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba J. M. M. protiv B. a. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga