br. 07-00-603/2013-02 datum: 9. 12. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe I. K. iz N. S. protiv Vojne gimnazije u Beogradu, zbog konkursa za prijem kandidata iz građanstva u Vojnu gimnaziju u školskoj 2013/2014 godini, koji sadrži diskriminatoran uslov. U konkursu za prijem kandidata iz građanstva u Vojnu gimnaziju u školskoj 2013/2014 godini, postavljen je uslov da kandidati budu muškog pola. Evidentno je da su postavljanjem ovog uslova devojčice onemogućene da upišu Vojnu gimnaziju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je postavljanje ovog uslova akt neposredne diskriminacije devojčica. Zbog toga je dala mišljenje da je Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Sektor za ljudske resurse, Uprava za kadrove, propisivanjem uslova koji se odnosi na pol kandidata na konkursu za prijem kandidata iz građanstva u Vojnu gimnaziju u Beogradu za školsku 2013/2014 godinu, prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova.

Ministarstvu odbrane Republike Srbije je preporučeno da uskladi tekst konkursa sa antidiskriminacionim propisima, i to tako što će za sledeću školsku godinu ukloniti uslov iz konkursa kojim se onemogućavaju devojčice da konkurišu za upis u Vojnu gimnaziju, kao i da ubuduće vodi računa da prilikom propisivanja konkursnih uslova za upis na vojnoobrazovne ustanove ne krši propise Zakona o zabrani diskriminacije i drugih antidiskriminacionih propisa.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila I. K. iz N. S, koju je podnela protiv Vojne gimnazije u Beogradu zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti obrazovanja.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je nakon završene osnovne škole želela da školovanje nastavi u Vojnoj gimnaziji;
– da se informisala o upisu na internet prezentaciji Vojne gimnazije i da je među informacijama o upisu, kao odgovor na pitanje „Da li devojke mogu konkurisati za upis u Vojnu gimnaziju”, navedeno da kandidati koji konkurišu moraju biti muškarci;
– da smatra da je diskriminisana na osnovu pola, jer joj je onemogućen upis u Vojnu gimnaziju.

Uz pritužbu je podnela izvod sa internet prezentacije Vojne gimnazije.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je najpre konstatovala da je oglas za prijem kandidata iz građanstva na Vojnu gimnaziju u Beogradu za školsku 2013/2014 godinu objavila Uprava za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane Republike Srbije. Imajući u vidu činjenicu da je u oglasu navedeno da konkurs objavljuje „Uprava za kadrove, Sektor za ljudske resurse, Ministarstvo odbrane Republike Srbije”, u toku postupka je zatraženo izjašnjenje pukovnika M. S, načelnika Vojne gimnazije, Nebojše Rodića, ministra odbrane, J. M, pomoćnika ministra odbrane u Sektoru za ljudske resurse i načelnika Uprave za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane.

1.4. U izjašnjenju na pritužbu pukovnika M. S, načelnika Vojne gimnazije, između ostalog, navedeno je:

– da osobama ženskog pola nije omogućen upis u Vojnu gimnaziju, ali da konkurs za upis na školovanje raspisuje Uprava za kadrove, Sektor za ljudske resurse, Ministarstvo odbrane RS, odnosno, da postavljanje uslova upisa nije u nadležnosti Vojne gimnazije;
– da se u ovom trenutku u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane žene mogu školovati samo na Vojnoj akademiji;
– da je uslov da kandidati budu muškog pola, propisan ovim konkursom jer to nalažu potrebe službe i specifičnost vojnog poziva.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu koje je dostavio pukovnik S. B, po ovlašćenju načelnika Uprave za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane, između ostalog je navedeno:

– da je Statutom Vojne gimnazije u čl. 60. propisano da se na školovanje u Vojnu gimnaziju primaju kandidati na osnovu konkursa kojeg raspisuje Uprava za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane;
– da se u konkursu bliže determinišu uslovi kojima se određuje ko može biti kandidat za upis u Vojnu gimnaziju, u skladu sa opštim uslovima za prijem na školovanje propisanih Zakonom o vojnim školama i vojnim naučnoistraživačkim ustanovama;
– da Uprava za kadrove prilikom izrade Plana školovanja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, ceneći pre svega potrebe službe za kadrovima, utvrđuje određeni broj osoba muškog i ženskog pola za koja se raspisuje konkurs za upis u vojne škole i vojne naučnoistraživačke ustanove;
– da potrebe sistema predstavljaju potrebe za školovanjem po rodovima i službama, koje iskazuje Generalštab Vojske Srbije nakon sagledavanja stanja projekcije i popune jedinica, komandi i ustanova;
– da je u toku transformacija Vojne gimnazije u Srednju stručno-vojnu školu, kao i da je u toku izrada Zakona o vojnom obrazovanju kojim će i ova oblast biti detaljno uređena.

1.6. Kako se Nebojša Rodić, ministar odbrane i J. M, pomoćnik ministra odbrane u Sektoru za ljudske resurse u ostavljenom roku nisu izjasnili, a zahteve su primili 23. i 20. septembra 2013. godine, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti su bili dostupni navodi iz pritužbe, dokazi koji su uz pritužbu dostavljeni, dostavljena izjašnjenja, kao i opštepoznate činjenice.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je Uprava za kadrove, Sektor za ljudske resurse Ministarstva odbrane Republike Srbije objavila konkurs za prijem kandidata iz građanstva na Vojnu gimnaziju za školsku 2013/2014 godinu.

2.2. Uvidom u tekst konkursa, utvrđeno je da je uslovima konkursa propisano da kandidati treba da su muškog pola i da ispunjavaju opšte i posebne uslove konkursa.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije žena. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979) , koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se između ostalog obavezala da preduzima sve podesne mere radi otklanjanja diskriminacije žena a posebno da bi obezbedila jednaka prava kao i muškarcima u pogledu obrazovanja, uključujući jednake uslove u pogledu karijere i profesionalnog usmeravanja, mogućnosti za učenje i sticanje diploma u obrazovnim ustanovama svih kategorija, otklanjanje tradicionalnog shvatanja o ulogama muškaraca i žena na svim stepenima i u svim oblicima obrazovanja. U Pekinškoj deklaraciji i Platformi za akciju navedeno je da nediskriminatorno obrazovanje koristi i doprinosi ravnopravnijim odnosima između muškaraca i žena i da bi vlade zemalja i drugi akteri trebalo da promovišu aktivnu i vidljivu politiku usmeravanja polne perspektive u svim politikama i programima. Stoga, države treba da preduzmu mere kako bi obezbedile ravnopravan pristup obrazovanju .

3.4. Republika Srbija je 23. decembra 2010. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir, bezbednost u Republici Srbiji , čiji je cilj da promoviše ravnopravnost među polovima i ostvarivanje većih prava žena, povećanje zastupljenosti žena na svim nivoima političkog odlučivanja na kvotu od najmanje 30%, stvaranje sistemskih pretpostavki za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i razvijanje sistema zaštite žena žrtava nasilja i sistem prevencije nasilja nad ženama. U odeljku II NAP za primenu Rezolucije 1325, pod tačkom 1.3. kao poseban cilj propisano je stvaranje jednakih mogućnosti u praksi za školovanje, zapošljavanje, vođenje u karijeri, socijalno zbrinjavanje žena i muškaraca u sektoru bezbednosti. U istom odeljku, pod tačkom 2.1. kao poseban cilj je propisano da je potrebno izvršiti analizu postojećeg stanja i uslova za prijem žena na usavršavanje i školovanje, kao i postavljenja na radna mesta u funkcije, u skladu sa dostignutim nivoom obrazovanja neophodnim za napredovanje žena u Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i da je potrebno otkloniti nedostatke, ukoliko postoje. U odeljku V (korišćenje instrumenata pravne zaštite žena) tačka 2.1. kao poseban cilj propisano je da je potrebno usaglasiti relevantne zakone u oblasti bezbednosti i odbrane i druge propise sa Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova.

3.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju o pravima deteta . Jedan od opštih principa ove Konvencije je princip nediskriminacije, koji obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Takođe, jedan od principa Konvencije je najbolji interes deteta, koji treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece. Komitet za prava deteta doneo je i Opšti komentar broj 1 – Ciljevi obrazovanja, kojim je istaknuta činjenica da se diskriminacija polova može pojačati praksama kao što su, između ostalog, rešenja kojima se ograničavaju koristi koje devojčice mogu da steknu od obrazovnih mogućnosti, kao i nebezbedno ili neprijateljsko okruženje koje odvraća devojčice od učešća.

3.6. Konvencijom o borbi protiv diskriminacije u obrazovanju zabranjena je diskriminacija, odnosno, svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prednosti koje je zasnovano na rasi, boji kože, polu, veri, političkom ili nekom drugom uverenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, ekonomskom statusu ili rođenju, sa ciljem osporavanja ili ugrožavanja prava na jednakost u vaspitanju i obrazovanju, a naročito osporavanje bilo kojoj osobi ili grupi pristup bilo kojoj vrsti ili stepenu obrazovanja, kao i osnivanje ili održavanje odvojenih vaspitno-obrazovnih sistema ili ustanova za osobe ili grupe.

3.7. Ustav Republike Srbije jemči ravnopravnost žena i muškaraca . Ustavom je propisana zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Pored toga, čl. 15. propisano je da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Odredbom čl. 71. st. 1. propisano je da svako ima pravo na obrazovanje.

3.8. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, relevantna je odredba člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je definisana neposredna diskriminacija, tako što je propisano da ona postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbom čl. 20. ovog zakona određeno je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zakon o zabrani diskriminacije u čl. 19. zabranjuje diskriminaciju u oblasti obrazovanja i propisuje da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.9. Zakonom o ravnopravnosti polova uređuje se stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu i postupaka pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji. Članom 30. propisano je da obrazovne i naučne ustanove kao i ustanove za stručno osposobljavanje ne smeju vršiti diskriminaciju zasnovanu na polu, a naročito u vezi uslova za prijem u ustanovu.

Analiza konkursnih uslova sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je nesporno da je Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Sektor za ljudske resurse, Uprava za kadrove raspisala konkurs za prijem kandidata iz građanstva na Vojnu gimnaziju za školsku 2013/2014 godinu, kojim je propisan uslov da mogu da konkurišu samo kandidati muškog pola.

3.11. Evidentno je da postavljanje ograničenja u pogledu pola za prijem kandidata u Vojnu gimnaziju, dovodi do toga da se devojčicama onemogućava upis u ovu srednju školu. Ovakvim ograničenjem eliminisane su sve potencijalno zainteresovane kandidatkinje, isključivo na osnovu pola i uskraćena im je mogućnost da pod jednakim uslovima sa muškim kandidatima budu vrednovana njihova znanja i veštine. Postavljanje ovog uslova predstavlja predstavlja neposrednu diskriminaciju na osnovu pola u oblasti obrazovanja.

3.12. Poverenica ukazuje da je potpuno neprihvatljiv stav izražen u izjašnjenjima na pritužbu da se broj kandidata utvrđuje prema potrebama službe i izražava se prema broju i rodu. Nejasno je na osnovu kojih kriterijuma je procenjeno da ne postoji potreba da devojčice upišu Vojnu gimnaziju, posebno ako se ima u vidu činjenica da su stvoreni uslovi da žene upišu na vojnoobrazovne ustanove višeg stepena obrazovanja. Stavovi prema kojima se žene ne iskazuju kao potreba sistema, zasnovani su na stereotipima i predrasudama koje je potrebno prevazići. Naime, iako je u pitanju specifičan vid obrazovanja koji može da bude uslovljen i posebnim zahtevima koje posao u Vojsci Srbije nameće, što podrazumeva i mogućnost postavljanja posebnih uslova u pogledu psihofizičkih sposobnosti kandidata/kinja, potrebno je jasno ukazati da pripadnost određenom polu, sama po sebi, ne sme da bude eliminatorni uslov. Ovo na primer znači da pripadnost određenom polu ne znači nužno i veću, odnosno, manju psiho-fizičku spremnost i izdržljivost. Ukoliko je potrebno, svi kandidati i kandidatkinje treba da polažu i testove fizičke spremnosti, pored ostalih testova propisanih za upis, pa se rezultati koje postignu moraju ceniti isključivo pojedinačno, a ne u odnosu na pol kandidata. Stoga je evidentno da ne postoji objektivan razlog za postavljanje uslova koji se odnosi na pol kandidata, odnosno, postavljanje takvog uslova predstavlja neposrednu diskriminaciju na osnovu pola svih potencijalnih kandidatkinja.

Takođe, Poverenica izražava očekivanje da će nakon najavljene transformacije Vojne gimnazije u srednju stručnovojnu školu, dečaci i devojčice biti izjednačeni u pogledu uslova upisivanja i uslova školovanja, u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je Vlada Republike Srbije usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir, bezbednost u Republici Srbiji, na osnovu predloga Ministarstva odbrane Republike Srbije. Ministarstvo odbrane je značajan nosilac aktivnosti u sprovođenju Rezolucije 1325, posebno u ostvarivanju ciljeva koji se tiču stvaranja jednakih mogućnosti za školovanje i zapošljavanje žena i muškaraca, obavezi uklanjanja diskriminatornih uslova za prijem žena na usavršavanje i školovanje i obezbeđivanje adekvatne zastupljenosti žena ugradnjom kvota od minimum 30% za prijem žena na sve nivoe školovanja u vojnoobrazovne ustanove. Stoga je potrebno naglasiti da je diskriminacija devojčica i žena u sektoru bezbednosti zabranjena, a imajući u vidu obaveze preuzete Rezolucijom 1325 SB UN, Ministarstvo odbrane treba da stvori uslove za ostvarivanje ravnopravnosti.

4. MIŠLjENjE

Propisivanjem uslova koji se odnosi na pol kandidata na konkursu za prijem kandidata iz građanstva u Vojnu gimnaziju u Beogradu za školsku 2013/2014 godinu, Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Sektor za ljudske resurse, Uprava za kadrove prekršilo je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu odbrane Republike Srbije, Sektoru za ljudske resurse, Upravi za kadrove da:

5.1. Uskladi tekst konkursa za sledeću školsku godinu sa antidiskriminacionim propisima, i to tako što će ukloniti uslov iz konkursa kojim se onemogućavaju devojčice da konkurišu za upis u Vojnu gimnaziju.

5.2. Ubuduće vodi računa da prilikom propisivanja konkursnih uslova za upis na vojnoobrazovne ustanove, ne krši propise Zakona o zabrani diskriminacije i drugih antidiskriminacionih propisa.

Potrebno je da Ministarstvo odbrane Republike Srbije, obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ministarstvo odbrane ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba I. K. protiv Vojne gimnazije zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti obrazovanja