del. br. 07-00-00089/2013-02 datum: 17. 4. 2013.

MIŠLjENjE

Doneto u postupku povodom pritužbe H. n. v. iz S, koja je podneta protiv M. š. S, povodom konkursa ove škole za zapošljavanje direktora/ke, iz razloga što je jedan od uslova za kandidate/kinje navedeno poznavanje mađarskog jezika.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo H. n. v. iz S, u vezi sa konkursom M. š. S. za zapošljavanje direktora/ke.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je M. š. S. raspisala konkurs za zapošljavanje direktora/ke u listu „P.” br. 503 od 6. februara 2013. godine, te je kao jedan od uslova za kandidate/kinje navedeno poznavanje mađarskog jezika,
– da je M. š. S, raspisujući konkurs sa ovakvim uslovom, povredila Ustav RS i zakone, odnosno, izvršila diskriminaciju ne samo pripadnika hrvatske nacionalne manjine, već i pripadnika ostalih manjinskih zajednica, kao i većinskog naroda,
– da na raspisivanje konkursa sa diskriminatornim uslovom nije reagovao školski odbor, kao ni članica Gradskog veća grada Subotice, koja se oglušila na zahteve i dopise zaposlenih M. š. S, iako je upozoravana na aktivnosti vršiteljke dužnosti direktora/ke škole i sastav školskog odbora,
– da Pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice ne može na osnovu ovakvog konkursa da imenuje direktora/ku M. š. S.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje E. B, vršiteljke dužnosti direktora M. š. S.

1.4. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

– da je M. š. S. raspisala konkurs za izbor direktora/ke škole koji je objavljen u listu „P.” br. 503 od 6. februara 2013. godine,
– da je, kao jedan od uslova za kandidate/kinje, navedeno poznavanje mađarskog jezika,
– da je uslov vezan za poznavanje mađarskog jezika naveden u skladu sa mišljenjem Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice br. 128-11-34/12 od 9. jula 2012. godine,
– da je H. n. v, tokom postupka izbora direktora/ke M. š. S, dalo prećutnu saglasnost za izbor kandidatkinje E. B. za direktorku škole, odnosno, nije donelo rešenje kojim, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odbija davanje saglasnosti.

1.5. Uz izjašnjenje dostavljeno je i mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice br. 128-11-34/12 od 9. jula 2012. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je M. š. S, u listu „P.” br. 503 od 6. februara 2013. godine, objavila konkurs za zapošljavanje na radnom mestu direktora/ke, te da je u konkursu, kao jedan od uslova, navedeno poznavanje mađarskog jezika.

2.2. Uvidom u izjašnjenje M. š. S. i dostavljen prilog – mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice br. 128-11-34/12 od 9. jula 2012. godine, utvrđeno je da se M. š. S, pre raspisivanja konkursa za zapošljavanje direktora/ke obratila Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice sa zahtevom da joj nadležni sekretarijat odgovori na pitanje da li škola, u tekstu konkursa za izbor direktora/ke, mora da navede uslov vezan za dostavljanje dokaza o poznavanju mađarskog jezika.

2.3. U mišljenju Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, br. 128-11-34/12 od 9. jula 2012. godine, između ostalog, navodi se da direktor ustanove može da bude lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, te da pored opštih uslova koje moraju da ispune svi kandidate/kinje koji žele da zasnuju radni odnos u školskoj ustavnovi, čl. 120. ovog zakona propisano je da kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, lice mora da ima dokaz o znanju jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad. U nastavku mišljenja Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice navodi da, imajući u vidu propise, direktor/ka školske ustanove u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, odnosno, direktor/ka M. š. S. treba da ima i dokaz o poznavanju jezika na kome se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje, osim ako je kandidat/kinja stekao/la srednje, više ili visoko obrazovanje na jeziku nacionalne manjine ili je položio/la ispit iz tog jezika po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove.

2.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, uvidom u zvaničnu internet prezentaciju M. š. S, utvrdila je da se u ovoj muzičkoj školi nastava izvodi na srpskom i mađarskom jeziku .

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje i mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice br. 128-11-34/12 od 9. jula 2012. godine.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1998. godine ratifikovala Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina , koja u čl. 4. st. 1. zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini. Stavom 2. ovog člana propisana je obaveza država da putem odgovarajućih mera obezbede punu i stvarnu jednakost pripadnika nacionalne manjine i pripadnika većinskog naroda.

3.4. Međunarodna organizacija rada (MOR), donela je 1958. godine Konvenciju br. 111 o diskriminaciji (zaposlenje i zanimanje), kojom je propisano da diskriminacija predstavlja i svako pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva koje ima za posledicu ukidanje ili narušavanje jednakosti mogućnosti ili tretmana u zaposlenju ili zanimanju koje utvrdi zainteresovana članica nakon savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, ukoliko postoje, i drugih odgovarajućih tela.

3.5. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.7. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da dužnost direktora škole može da obavlja lice koje ima odgovarajuće obrazovanje propisano ovim zakonom za nastavnike te vrste škole i područja rada, za pedagoga i psihologa, dozvolu za rad, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja. Čl. 60. ovog zakona propisano je da u ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, organ upravljanja bira direktora uz pribavljeno mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine. St. 4. ovog člana propisano je da ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, smatra se da je mišljenje, odnosno, saglasnost data. Pored toga, čl. 120 propisani su uslovi za prijem u radni odnos u ustanovi, te je st. 4. ovog člana određeno da, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, lice mora da ima i dokaz o znanju jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad. Nadalje, istim članom, propisano je da se dokaz o ispunjenosti ovog uslova podnosi uz prijavu na konkurs i proverava se u toku rada.

Analiza konkursnog uslova za izbor direktora/ke u M. š. S. sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je M. š. u S. jedina muzička škola u Republici Srbiji u kojoj se nastava odvija na srpskom i mađarskom jeziku. S tim u vezi, svi zaposleni/e ove škole, na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, prilikom konkurisanja za rad u ovoj školi, moraju da prilože dokaz da poznaju mađarski jezik. Stoga, M. š. S. je imala obavezu da, prilikom oglašavanja konkursa, pored ostalih uslova propisanih zakonom, propiše uslov koji se odnosi na poznavanje mađarskog jezika.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da zakonom propisan uslov u vezi sa poznavanjem mađarskog jezika, imajući u vidu dvojezičnost nastave, važi za svaku osobu koja želi da konkuriše za rad u ovoj školi, bez obzira na njeno lično svojstvo, odnosno, nacionalnu pripadnost. Poverenica, takođe, stoji na stanovištu da je suština ove zakonske odredbe potreba da nastavno osoblje i rukovodioci/rukovoditeljke škole komuniciraju sa učenicima i njihovim roditeljima na njihovom maternjem jeziku, te se, u ovom smislu, poznavanje mađarskog jezika tumači kao veština potrebna za rad u školi u kojoj se nastava odvija na dva jezika, a ne diskriminatoran uslov.

3.10. Poverenica, takođe, želi da pohvali M. š. S. na uvođenju dvojezične nastave, odnosno, pružanje prilike pripadnicima i pripadnicama mađarske nacionalne manjine, koji čine 38,47 % stanovništva Subotice , da prate nastavu i na svom maternjem jeziku.

4. MIŠLjENjE

Propisivanjem uslova na konkursu za zapošljavanje direktora/ke, koji se odnosi na poznavanje mađarskog jezika, M. š. S. nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba H. n. v. protiv M. š. s. zbog diskriminacije po osnovu jezika u oblasti rada i zapošljavanja