br. 07-00-268/2014-02 datum: 30. 9. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbama D. O, O. Dž, M. T, M. B, M. A, I. A, G. M, E. U, D. L, Ž. S, S. S, S. R, S. A, R. E, B. S. i H. S. iz naselja C. Z. u N. protiv privrednog društva za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i imovnog stanja. U pritužbama je navedeno da su radnici Privrednog društva za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N, bez prethodnog upozorenja, prekinuli isporuku električne energije romskom naselju C. Z. u N. Prethodno su za celo naselje postavili dva elektrodistributivna broja, tako da je celo naselje dobijalo zbirno dva računa za utrošenu električnu energiju, što je potrošače iz ovog naselja stavilo u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale potrošače. U izjašnjenjima privrednog društva za distribuciju električne energije „J” i privrednog društva „EPS Snabdevanje” d.o.o. Beograd, navedeno je da je distribucija električne energije naselju C. Z. obustavljena zbog neizmirenih obaveza za utrošenu električnu energiju, kao i da je izmešteno 18 mernih uređaja iz ovih domaćinstava zbog problema sa očitavanjem i nelegalnim korišćenjem struje. U postupku je utvrđeno da je privredno društvo za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N, za veći broj domaćinstava u naselju C. Z, postavilo dva elektrodistributivna broja koja zbirno mere potrošnju ovih domaćinstava. Posledica ovakvog postupanja je da potrošači iz većeg broja romskih domaćinstava, za razliku od svih drugih potrošača, nemaju sopstvene (individualne) račune za struju, već su prinuđeni da plaćaju zajednički račun za struju, po višoj tarifi, imajući u vidu način formiranja cene u odnosu na potrošenu struju, kao i to što potrošači ovih domaćinstava ne mogu da ostvare uvid u sopstvenu potrošnju električne energije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je privredno društvo za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N, prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, postavljajući zajednička (zbirna) brojila za veći broj romskih domaćinstava u naselju C. Z. u N. Zbog toga je privrednom društvu za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N. preporučeno da preduzme sve neophodne mere kako bi se svim domaćinstvima u romskom naselju C. Z. električna energija distribuirala pod istim uslovima pod kojima si distribuira svim drugim potrošačima.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbama su se obratili D. O, O. Dž, M. T, M. B, M. A, I. A, G. M, E. U, D. L, Ž. S, S. S, S. R, S. A, R. E, B. S. i H. S. Pritužbe su podneli protiv privrednog društva za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i imovnog stanja.

1.2. U pritužbi je navedeno sledeće:

– da su 3. juna 2014. godine radnici privrednog društva za distribuciju električne energije „J” d.o.o. N. prekinuli isporuku električne energije do naselja C. Z. u N, koje se nalazi na adresi Naselje C. Z. ….;
– da su radnici, kada su došli u naselje, stanovnicima rekli da treba da otklone prijavljeni kvar, a da su, nakon toga, prekinuli dovod struje i otišli;
– da stanovnici satima nisu znali zbog čega nemaju struju, te da su, nakon što su pozvali Elektrodistribuciju, saznali da im je struja isključena zbog dugovanja;
– da nije bilo prethodnog upozorenja niti najave da će doći do isključenja;
– da je istog dana struja isključena u sedištu Gradske uprave grada N. u ulici N. P, u upravnoj zgradi JKP „N” u ulici K. Lj, u upravnoj zgradi PU „P” i drugim institucijama, ali im je narednog dana snabdevanje struje obezbeđeno;
– da u naselju postoji 27 strujomera koji mere potrošnju pojedinačnih domaćinstava, a da, pored toga, postoje još dva strujomera koja se nalaze na banderama pored naselja i koja mere potrošnju u celom naselju, uključujući i 27 domaćinstava koja imaju svoje strujomere;
– da celo naselje dobija dva računa za utrošenu struju, a 27 domaćinstava dobija i svoje račune;
– da nisu obezbeđeni kontrolni uređaji, niti kontrolna brojila u najvećem broju domaćinstava;
– da su domaćinstva koja dobijaju takve račune oštećena načinom obračuna struje, jer se njihova potrošnja računa kao da je utrošena po višoj tarifi;
– da nije moguće utvrditi koliko je struje utrošilo svako domaćinstvo, a da je, pored toga, deo dugovanja pojedinačnih domaćinstava opterećen i kamatom na ceo iznos dugovanja;
– da potrošače ovakav sistem obračuna utroška i dugovanja za struju onemogućava da iskoriste povoljnosti koje EPS Snabdevanje d.o.o. Beograd nudi za otplatu dugovanja struje, jer ne mogu da sklope ugovor o otplati dugovanja na rate, kao što to mogu pojedinačni potrošači;
– da su podnosioci pritužbi u veoma teškoj situaciji, jer bez električne energije ne mogu da zadovolje svoje elementarne životne potrebe.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je jedinstven postupak, saglasno čl. 117. Zakona o opštem upravnom postupku, u vezi sa čl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti.

1.4. U skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , u toku postupka zatražena su izjašnjenja privrednog društva za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N. i privrednog društva „EPS Snabdevanje” d.o.o. Beograd.

1.5. U izjašnjenju privrednog društva za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N. je navedeno:

– da su potrošačima u naselju C. Z. postavljene dve merne grupe sa brojevima 71006 i 70930, 1. decembra 2011. godine, i da ove merne grupe mere potrošnju ukupno 18 brojila, koji su bili u sistemu daljinskog upravljanja;
– da pored ovih 18 brojila, koja od tog trenutka do danas nisu odjavljana, na lokaciji romskog naselja C. Z. postoji još devet brojila tipa „Enel”, koja zajedno sa ove dve merne grupe registruju potrošnju u naselju;
– da 18 brojila nije odjavljeno zbog postojanja dugovanja za isporučenu a neizmirenu električnu energiju;
– da je u dogovoru sa tadašnjim rukovodiocima, dugovanje trebalo da preuzme udruženje građana „F” iz N, ali da do toga nikada nije došlo;
– da sa 18 brojila, nakon postavljanja mernih grupa, nije očitavana potrošnja, ali da se za njih svakog meseca obračunava tzv. fiksni deo, pošto su brojila i dalje aktivna;
– da devet brojila tipa „Enel” očitavaju potrošnju povremeno, uz komentar čitača da je brojilo nedostupno ili komentar da kupac ne dozvoljava očitavanje, kao i da se za potrošače ovih brojila ispostavljaju računi;
– da su korisnici ovih brojila dobijali opomene za obustavu isporuke struje i da im je obustavljana isporuka električne energije;
– da je razlog zbog kojeg svako domaćinstvo nema svoje brojilo taj što je naselje izgrađeno nelegalno, a za dobijanje novog priključka potrebno je ispuniti određene uslove;
– da je čl. 3. Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom propisano da se odobrenje za priključenje objekta ne prenosi, odnosno, da distributivni sistem izdaje rešenje na zahtev vlasnika ili korisnika javne svojine čiji se objekat priključuje, a odredbama čl. 5. ove uredbe propisano je da se uz zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje objekta prilaže: 1) dokaz o pravu svojine na objektu ili pravu korišćenja objekta; 2) građevinska dozvola za objekat koji se prvi put priključuje;
– da je članom 219. Krivičnog zakonika propisano da će se lice koje objekat u izgradnji ili izgrađen objekat bez građevinske dozvole priključi na elektrodistributivnu mrežu, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom;
– da se utrošak električne energije preko mernih grupa obračunava u skladu sa tarifnim sistemom potrošnje na niskom naponu;
– da su 21. januara 2014. godine, potrošači iz naselja C. Z. dobili opomenu pred obustavu isporuke električne energije, zbog duga u iznosu od 3.057.679,90 dinara, a da je obustava isporuke električne energije izvršena 10. juna 2014. godine.

1.6. U prilogu izjašnjenja dostavljena je tabela naloga za obustavu isporuke električne energije privrednog društva za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N, koji su štampani na osnovu upozorenja pred obustavu.

1.7. U izjašnjenju privrednog društva „EPS Snabdevanje” iz Beograda je navedeno:

– da je naselje C. Z, prema saznanjima od „J” iz N, izgrađeno nelegalno na zemljištu koje je vlasništvo privrednog društva „Ć. k.” a.d. iz N;
– da je u samom naselju bilo aktivno 27 brojila električne energije, za 27 potrošača iz tarifne grupe „domaćinstva”;
– da su zbog problema sa očitavanjem i nelegalnim korišćenjem električne energije 1. decembra 2011. godine postavljene dve merne grupe sa brojevima 71006 i 70930 koji mere potrošnju ukupno 18 brojila;
– da pored ovih 18 brojila, koja do danas nisu odjavljena, na lokaciji romskog naselja C. Z. postoji još devet brojila tipa „Enel” koja zajedno sa ove dve merne grupe registruju potrošnju u naselju;
– da 18 brojila nije odjavljeno zbog postojanja dugovanja za isporučenu, a neizmirenu električnu energiju;
– da je u dogovoru sa tadašnjim rukovodiocima, dugovanje trebalo da preuzme udruženje građana „F” iz N, ali da do toga nikada nije došlo;
– da 18 brojila, nakon postavljanja mernih grupa, nije očitavalo potrošnju, ali da se za njih svakog meseca obračunava fiksni deo, pošto su brojila i dalje aktivna;
– da devet brojila tipa „Enel” očitavaju potrošnju povremeno, uz komentar čitača da je brojilo nedostupno ili komentar da kupac ne dozvoljava očitavanje, kao i da se za potrošače ovih brojila ispostavljaju računi;
– da je su korisnici ovih brojila dobijali opomene za obustavu isporuke struje i da im je obustavljana isporuka električne energije;
– da u prilogu dostavljaju pregled prosečne mesečne potrošnje mernih grupa u poslednjih godinu dana za svih 27 brojila iz kategorije domaćinstva sa dugovanjima i kod EDS i kod EPS Snabdevanja;
– da je razlog zbog kojeg svako domaćinstvo nema svoje brojilo taj što je naselje izgrađeno nelegalno, a za dobijanje novog priključka potrebno je ispuniti određene uslove između kojih je posedovanje građevinske dozvole za objekat;
– da je osim uredne građevinske dozvole, sa klauzulom pravosnažnosti, potrebno da kupac uz svoj zahtev podnese i: kopiju rešenja o lokacijskoj dozvoli, kopiju prve strane glavnog projekta i situacioni plan, kopiju lične karte ili APR, kao i dokaz o uplati takse i naknade za dobijanje novog priključka;
– da je u slučaju da se radi o nelegalnom objektu, potrebno da budući kupac podnese: potvrdu o legalizaciji koja mora da bude originalna i ne starija od šest meseci, list nepokretnosti sa ucrtanim stambenim objektom, ne starijim od šest meseci, kopiju lične karte kao i APR, kao i dokaz o uplati takse i naknade za dobijanje novog priključka;
– da napominju da su informacije dobili od ED „J” d.o.o. iz N. u želji da sačine odgovore na pitanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti;
– da se ovo privredno društvo ne bavi priključenjima na mrežu, ne održava je, niti vodi računa o brojilima, jer za to nema ingerencije, s obzirom da su ove aktivnosti vezane za distributivnu mrežu u nadležnosti operatera distributivnog sistema, u ovom slučaju ED „J” d.o.o. iz N;
– da se „EPS Snabdevanje” d.o.o. Beograd bavi snabdevanjem i javnim snabdevanjem kupaca električnom energijom i da je jedini slučaj kada se vrši obustava električne energije na zahtev „EPS Snabdevanja” d.o.o. Beograd u slučaju duga za utrošenu energiju, kada kupac, koji je uredno upozoren, ne izmiri svoju obavezu u roku upozorenja;
– da čak i u tom slučaju, samu fizičku radnju obustave električne energije vrši operater distributivnog sistema, jer to nije u nadležnosti snabdevača i javnog snabdevača;
– da u svim ostalim slučajevima operator distributivnog sistema odlučuje kada će izvršiti obustavu, pod uslovom da su za to ispunjeni uslovi propisani Zakonom o energetici i Uredbom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, a potom vrši samo fizičku radnju obustave električne energije.

1.8. U prilogu izjašnjenja dostavljena je tabela sa podacima ED brojeva, imenima vlasnika brojila i prosečnim mesečnim potrošnjama, nalozi za obustave isporuke električne energije i zapisnici sa obustave.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u dokument „Tabela naloga za obustavu isporuke električne energije” privrednog društva za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N, utvrđeno je da se u njemu nalazi spisak od 27 elektrodistributivnih brojeva potrošača za koje je „Elektrodistribucija” predvidela meru obustave isporuke električne energije. Na ovom spisku, za sedam elektrodistributivnih brojeva, postoji datum upozorenja i iznos dugovanja u trenutku izdavanja upozorenja, a za četiri elektrodistributivna broja postoji i datum izdavanja naloga za obustavu isporuke električne energije, kao i iznos dugovanja u trenutku izdavanja naloga.

2.2. Uvidom u dokumente privrednog društva „EPS Snabdevanje” d.o.o. iz Beograda „Upozorenje pred obustavu isporuke električne energije” utvrđeno je da S. S. 6. maja 2014. godine, D. O. 6. maja 2014. godine, Z. R. 6. maja 2014. godine, A. S. 12. maja 2014. godine, R. S. 18. maja 2014. godine, dostavljeno upozorenje pred obustavu isporuke električne energije zbog duga za utrošenu električnu energiju prema PD „EPS Snabdevanje” d.o.o. iz Beograda. Pored toga, jedno upozorenje za obustavu isporuke električne energije, zbog duga za utrošenu električnu energiju prema PD „EPS Snabdevanje” d.o.o. iz Beograda, naslovljeno je na „C. Z. – romsko naselje” i poslato je 21. januara 2014. godine na adresu … Visina duga iz upozorenja iznosi 2.097.778,94 dinara.

2.3. Uvidom u dokumente privrednog društva „EPS Snabdevanje” d.o.o. iz Beograda „Opomena pred utuženje” utvrđeno je da je A. S. 12. juna 2014. godine, F. O. 12. juna 2014. godine i A. S. 12. juna 2014. godine, dostavljena opomena pred utuženje zbog duga za utrošenu električnu energiju prema PD „EPS Snabdevanje” d.o.o. iz Beograda.

2.4. Uvidom u dokument privrednog društva „EPS Snabdevanje” d.o.o. iz Beograda „Tabela sa podacima o ED brojevima; imenima vlasnika brojila, dugovanjima prema ODS-u i prema EPS snabdevanju, prosečnim mesečnim potrošnjama”, utvrđeno je da se na njemu nalaze podaci za 27 lica, prosečna potrošnja za šest lica sa spiska, dugovanja prema ODS-u i PD „EPS Snabdevanje” za sva lica sa spiska, zatim upozorenja pred isključenje za sva lica sa spiska i iznosi dugovanja za sedam lica sa spiska, kao i nalozi za obustavu isporuke za tri lica sa spiska.

2.5. Uvidom u dva dokumenta privrednog za distribuciju električne energije „J” d.o.o. N, pod nazivom „Zapisnik o obustavi isporuke električne energije”, utvrđeno je da je naziv potrošača kome je obustavljena isporuka „C. Z. (romsko naselje)” u N. i da su oba dokumenta upućena 10. juna 2014. godine na adresu …, N. U dokumentima je navedeno da se isporuka obustavlja na zahtev snabdevača zbog neizvršenih obaveza po ugovoru o kupoprodaji električne energije, da elektroenergetski objekti ne ispunjavaju tehničke propise, da je onemogućeno ovlašćenom licu izmeštanje mernog mesta u skladu sa čl. 152. Zakona o energetici, da je kupcu isteklo rezervno snabdevanje, da potrošač troši električnu energiju suprotno uslovima koji su utvrđeni u odobrenju za priključenje, osim u slučajevima kojima je zakonom predviđeno isključenje sistema, da potrošač nije sveo opterećenje na odobrenu vrednost posle pismenog upozorenja operatera sistema, da je potrošač, preko svoje instalacije a bez odobrenja operatera sistema, dozvolio drugom kupcu potrošnju električne energije, da je potrošač odbio potpisivanje ugovora iz čl. 39. Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, da je potrošač samovlasno zamenio glavne osigurače i druge uređaje za ograničenje snage, odnosno, struje kojom se ne utiče na tačnost merenja preuzete električne energije.

2.6. Uvidom u dva dokumenta privrednog društva za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N, pod nazivom „Nalog za obustavu isporuke električne energije” utvrđeno je da je u oba dokumenta navedeno da je potrošač „C. Z. – romsko naselje”, da dug za struju dana 31. decembra 2013. godine iznosi 3.057.679,00 dinara, da je datum dostavljanja oba naloga 3. jun 2014. godine, da se jedan nalog odnosi na merno mesto br. 22950/890 263 291 TS J. B, a da se drugi nalog se odnosi na merno mesto br. 22950/890 263305 TS J. B.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina, u Odeljku II čl. 4. pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija. Ratifikacijom Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, države članice, uključujući i Srbiju, obavezale su se da će zabraniti i ukinuti rasnu diskriminaciju u svim njenim oblicima i garantovati pravo svakome na jednakost pred zakonom bez razlike na rasu, boju ili nacionalno ili etničko poreklo.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom čl. 76. st. 2. propisano je da je zabranjena diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

3.6. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina zabranjen je svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj osnovi, prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.7. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe Zakona o energetici , i to čl. 76. kojima je propisano da je operator distributivnog sistema električne energije odgovoran za nediskriminatoran i ekonomičan pristup distributivnom sistemu i čl. 77. kojima je propisano da je operater distributivnog sistema dužan da donese plan preuzimanja mernih uređaja, merno razvodnih ormana, odnosno priključnih vodova, instalacije i opreme u merno razvodnom ormanu i drugih uređaja u objektima postojećih kupaca, odnosno proizvođača. Istim članom je propisano da je operator distributivnog sistema dužan da ne pravi diskriminaciju između korisnika ili grupe korisnika distributivnog sistema. S druge strane, odredbama čl. 157. ovog zakona propisano je da je operater sistema dužan da isključi objekat sa distributivnog sistema, ukoliko utvrdi da lice neovlašćeno koristi električnu energiju.

3.8. Uredbom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom u čl. 5. propisano je da se odobrenje za priključenje objekta na elektrodistributivni sistem izdaje rešenjem u upravnom postupku, na zahtev vlasnika ili korisnika javne svojine čiji se objekat priključuje. Odredbama čl. 5. propisano je da se uz zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje objekta prilaže dokaz o pravu svojine na objektu ili pravu korišćenja objekta ili građevinska dozvola za objekat koji se prvi put priključuje. Takođe, odredbama čl. 54. ove uredbe propisano je da se pod neovlašćenim korišćenjem električne energije podrazumeva korišćenje električne energije u objektu koji je priključen na sistem bez odobrenja za priključenje, korišćenje električne energije samovlasnim priključenjem objekta nakon izvršene obustave isporuke električne energije, korišćenje električne energije bez mernog uređaja ili mimo mernog uređaja, korišćenje električne energije preko mernog uređaja na kome je onemogućeno pravilno registrovanje električne energije, korišćenje električne energije preko mernog uređaja na kome su oštećene plombe operatora sistema, odnosno ovlašćenog tela za overavanje merila, pod uslovom da se u kontroli mernog uređaja utvrdi nepravilnost registrovanja utrošene električne energije, nenamensko korišćenje električne energije po povoljnijim tarifama iz kategorije kojoj krajnji kupac ne pripada prema metodologiji za određivanje cene električne energije za javno snabdevanje, samovlasna zamena glavnih osigurača i drugih uređaja za ograničenje snage, odnosno struje kojom se utiče na tačnost merenja preuzete električne energije, samovlasna zamena glavnih osigurača i drugih uređaja za ograničenje snage, odnosno struje kojom se ne utiče na tačnost merenja preuzete električne energije i korišćenje električne energije preko mernog uređaja na kome su oštećene plombe operatora sistema, odnosno ovlašćenog tela za overavanje, pri čemu korisnik sistema nije obavestio operatora o oštećenju. Dalje, odredbama čl. 55. do 58. detaljno je propisan način obračuna neovlašćeno preuzete električne energije.

3.9. Tarifnim sistemom za obračun električne energije tarifnim kupcima („Sl. glasnik RS”, br. 1/2007, 31/2007, 50/2007, 81/2007, 21/2008, 109/2009, 100/2010 i 96/2011), odredbama člana 19. propisano je da za tarifne kupce iz kategorije široka potrošnja, tarifni stavovi za aktivnu energiju utvrđuju se i u zavisnosti od količine, namene i načina potrošnje aktivne energije: 1) „tarifni stav za racionalnu potrošnju”; 2) „tarifni stav za umerenu potrošnju” i 3) „tarifni stav za veliku potrošnju”. Odredbama člana 20. propisano je da „tarifni stav za racionalnu potrošnju” obuhvata mesečnu potrošnju od 350 kwh (zelena zona), „tarifni stav za umerenu potrošnju” obuhvata mesečnu potrošnju preko 350 kwh do 1600 kwh (plava zona), a „tarifni stav za veliku potrošnju” obuhvata mesečnu potrošnju preko 1600 kwh (crvena zona).

Tarifni stavovi iz 1, 2 i 3 ovog člana primenjuju se na obračun utrošene aktivne energije u obračunskom periodu, tako što se tarifni stav za zelenu zonu primenjuje na količinu mesečno preuzete aktivne energije od 350 kwh, tarifni stav za plavu zonu primenjuje se mesečno preuzetu aktivnu energiju preko kwh do 1600 kwh, a tarifni stav za crvenu zonu primenjuje se za mesečno preuzetu aktivnu energiju preko 1600 kwh.

Odredbom člana 30. Tarifnog sistema za obračun električne energije tarifnim kupcima, propisano je da se cene po tarifnim stavovima za aktivnu energiju iz kategorije kupaca Široka potrošnja utvrđuje prema ceni po tarifnom stavu „niži dnevni tarifni stav – zelena zona”, koja se utvrđuje kao cena po baznom tarifnom stavu kome se dodeljuje koeficijent 1, a prema sledećim relevantnim odnosima:

1) „viši dnevni tarifni stav – zelena zona” 4.00
2) „niži dnevni tarifni stav – zelena zona” 1,00
3) „jednotarifno merenje – zelena zona” 3, 50
4) „viši dnevni tarifni stav – plava zona” 6, 00
5) „niži dnevni tarifni stav – plava zona 1, 50
6) „jednotarifno merenje – plava zona” 5, 25
7) „viši dnevni tarifni stav – crvena zona” 12, 00
8) „niži dnevni tarifni stav – crvena zona” 3, 00
9) „jednotarifno merenje – crvena zona” 10, 50

Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. S obzirom da je u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije, predmet analize u ovom postupku ograničen je na one delove pritužbe koji se odnose na povredu propisa o zabrani diskriminacije, dok eventualne povrede drugih propisa ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Saglasno tome, u konkretnom slučaju nije relevantna činjenica da je domaćinstvima u naselju C. Z. obustavljena isporuka električne energije zbog neizmirenih dugova za struju, kao ni činjenica da nijedno domaćinstvo u naselju C. Z. nema građevinsku dozvolu, koja je prema važećim propisima neophodna za dobijanje priključaka za struju, budući da su ova prava (pravo distributera električne energije da za isporučenu struju dobije utvrđenu novčanu naknadu i pravo distributera električne energije da priključenje potrošača na distributivnu mrežu uslovi pribavljanjem propisanih građevinskih dozvola) uređena propisima za koje Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije nadležan.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da se u pritužbama i izjašnjenjima ne slaže broj domaćinstava za koje je navedeno da su priključena na zajednička brojila. Prema navodima iz pritužbi, za celo naselje su postavljena dva elektrodistributivna broja, a pored ovih brojila, navedeno je da 27 domaćinstava ima sopstvena brojila. U izjašnjenju je navedeno da su za 18 domaćinstava postavljena dva elektrodistributivna broja, a pored njih, svako od tih 18 domaćinstava ima svoje brojilo koje nije u funkciji, dok devet domaćinstava ima svoja brojila koja očitavaju potrošnju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nesaglasnost između navoda iz pritužbi i izjašnjenja, odnosno, razlike u pogledu broja domaćinstava za koja se tvrdi da imaju zajednički elektrodistributivni broj, nisu od ključne važnosti za odlučivanje u ovom predmetu, s obzirom da je nesporno da veći broj domaćinstava u naselju C. Z. ima zajednički elektrodistributivni broj.

3.12. U pogledu tvrdnji iz izjašnjenja da službenici Elektrodistribucije nisu upozorili stanovnike naselja da će im biti obustavljena isporuka električne energije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je privredno društvo za distribuciju električne energije „J” d.o.o. i privredno društvo „EPS Snadbevanje” d.o.o. Beograd, dostavilo dokaze da su potrošači bili blagovremeno pisano obavešteni o obustavi isporuke električne energije.

3.13. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, potrebno je ispitati da li je postavljanjem dve merne grupe za veći broj domaćinstava u romskom naselju C. Z, privredno društvo za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N. prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da li su romska domaćinstva kojima su postavljena dva zajednička brojila stavljena u nepovoljniji položaj zbog svoje nacionalne pripadnosti.

3.14. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da u naselju C. Z. postoji 27 objekata koji se snabdevaju strujom, kao i da su za veći broj objekata (od 27 postojećih) postavljena dva elektrodistributivna broja. To znači da se domaćinstvima koja žive u tim objektima, struja obračunava na isti način kao da se radi o dva energetska objekta, odnosno, sva ova domaćinstva dobijaju ukupno dva mesečna računa za utrošenu električnu energiju, koji predstavljaju zbir iznosa za utrošenu električnu energiju grupe domaćinstava koja pripadaju tim brojilima. Posledica ovakve prakse je da ni jedno od tih domaćinstava ne zna koliki mu je zapravo dug za struju, niti ima mogućnost da namiri samo svoj dug. Nadalje, posledice se sastoje i u tome što ni jedno domaćinstvo nema uvid u svoju sopstvenu potrošnju, kao i da im se potrošnja obračunava po tarifi za visoku potrošnju, s obzirom da se potrošnja više domaćinstva sabira, što dovodi do više potrošenih kilovata struje, koji se onda obračunavaju po najskupljoj tarifi (crvena zona), u skladu sa Tarifnim sistemom za obračun električne energije tarifnim kupcima. Takođe, ova domaćinstva ne mogu da iskoriste pogodnosti koje EPS Snadbevanje d.o.o. Beograd nudi za otplatu dugovanja struje. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je jedini način da ova domaćinstva plate zajednički dug za struju, da zajedno sakupe iznos potreban za plaćanje dva zbirna računa, iako ni jedno domaćinstvo za sebe ne zna iznos svog pojedinačnog udela u zajedničkom dugu. Dodatno, ovakva ustanovljena praksa dovodi i do svojevrsnog kolektivnog kažnjavanja porodica koje su povezane istim elektrodistributivnim brojevima. Naime, ove porodice nemaju uvid u svoju sopstvenu potrošnju, nemaju mogućnost da izmire svoj dug, plaćaju struju po najskupljoj tarifi, obračunava im se kamata bez obzira na to da li imaju dug ili ne, ukoliko bilo koje domaćinstvo povezano na zajednički elektrodistributivni broj kasni sa izmirenjem svojih obaveza, struja im se isključuje iako oni lično ne duguju, u situacijama kada bilo koje domaćinstvo ne izmiri svoj dug za struju.

3.15. Prema navodima „J” d.o.o iz N, razlog zbog kojeg svako domaćinstvo nema svoje brojilo je da je naselje izgrađeno nelegalno, a za dobijanje novog priključka potrebno je ispuniti određene uslove, odnosno, potrebno je dostaviti dokaz o pravu svojine na objektu ili pravu korišćenja objekta ili građevinsku dozvolu za objekat koji se prvi put priključuje. S druge strane, prema navodima privrednog društva „EPS Snabdevanje” iz Beograda, za 18 domaćinstava postavljena su dva elektrodistributivna broja zbog problema sa očitavanjem i nelegalnim korišćenjem električne energije, kao i zbog toga što je naselje izgrađeno nelegalno, a za dobijanje novog priključka potrebno je ispuniti određene uslove, između ostalog, potrebna je građevinska dozvole za objekat.

Odredbama čl. 157. Zakona o energetici i čl. 54-58. Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom propisano je da je operater sistema dužan da isključi objekat sa distributivnog sistema, ukoliko utvrdi da lice neovlašćeno koristi električnu energiju, a da električnu energiju koja je utrošena neovlašćenim korišćenjem, obračuna na posebno propisan način. To pravo operatera sistema se ni na koji način ne dovodi u pitanje. Međutim, Poverenica ukazuje da navedeni propisi ne sadrže odredbe kojima je propisana mogućnost da se postavi zajedničku elektrodistributivni broj za grupu domaćinstava koja nema urednu građevinsku dokumentaciju neophodnu za priključivanje na sistem ili grupu domaćinstava koja neovlašćeno koriste električnu energiju.

3.16. Imajući sve ove okolnosti u vidu, Poverenica je stava da je postavljanjem dva elektrodistributivna broja za veći broj domaćinstava u romskom naselju C. Z. u N, privredno društvo za distribuciju električne energije „J” d.o.o iz N. dovelo ovu grupu građana u lošiji položaj u odnosu na ostale potrošače, s obzirom im je struja prodavana pod znatno lošijim uslovima (potrošači ovih domaćinstava ne znaju koliki je koliki je njihov dug za struju, nemaju mogućnost da sami namire svoj dug, nemaju uvid u svoju potrošnju, potrošnja im se obračunava po tarifi za visoku potrošnju, ne mogu da iskoriste pogodnosti koje EPS Snabdevanje d.o.o. Beograd nudi za otplatu dugovanja struje). Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je privredno društvo za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N, u konkretnom slučaju, postupilo diskriminatorno prema domaćinstvima u romskom naselju C. Z. iz N.

3.17. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na kraju, ukazuje da je romska nacionalna manjina, uprkos naporima različitih državnih institucija i organizacija civilnog društva koje preduzimaju mere usmerene ka poboljšanju položaja Roma, i dalje jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju još uvek nisu dovele do osetnijeg unapređenja uslova života i njihovog položaja u društvu. Imajući ovo u vidu, potrebno je da svi društveni akteri, u okviru svoje nadležnosti, preduzmu mere u cilju poboljšanja položaja pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.

4. MIŠLjENjE

Postupanjem privrednog društva za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N, kojim su za veći broj domaćinstava u romskom naselju C. Z. u N. u postavljena dva elektrodistributivna broja, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N. da preduzme sve neophodne mere kako bi se svakom domaćinstvu u naselju C. Z. u N. električna energija distribuirala pod istim uslovima pod kojima distribuira i ostalim potrošačima.

Potrebno je da privredno društvo za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N. obavestiti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, o preduzetim merama u cilju postupanja po preporuci.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko privredno društvo za distribuciju električne energije „J” d.o.o. iz N, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba grupe građana protiv P. d. J. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti pružanja usluga