del. br. 1645 datum: 29. 12. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe G. P. iz N. B., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi G. P. iz N. B. protiv D. z. n. b., povodom odluke o izboru zdravstvenog radnika koji će biti upućen na specijalizaciju iz dečije i preventivne stomatologije, nije utvrđeno da G. P. nije upućena na specijalizaciju zbog bilo kog svog ličnog svojstva, pa se postupanje D. z. n. b. ne može kvalifikovati kao diskriminatorno.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se pritužbom 13. oktobra 2011. godine G. P. iz N. B., u kojoj je navela da smatra da je odluka direktorke D. z. n. b. o izboru zdravstvenog radnika koji će biti upućen na specijalizaciju br. 01-588 od 12. avgusta 2011. godine, diskriminatorna i da je donošenjem ove odluke stavljena u nejednak položaj u odnosu na druge kandidate koji su učestvovali na konkursu. Ističe da se nakon donošenja odluke o izboru specijalizanta obratila A. K., direktorki D. z., koja joj je usmeno saopštila da su razlozi zašto nije izabrana to što je podstanarka u N. B. i što nije udata, pa da postoji bojazan da će se udati i otići. Nadalje je navela da se povodom ove odluke obratila ministru zdravlja Z. S. i da je tražila preispitivanje pravilnosti i zakonitosti odluke. Podnositeljka pritužbe smatra da je ovakvim izborom na konkursu diskriminisana na osnovu ličnih svojstava – pola, bračnog i porodičnog statusa, imovinskog stanja i porekla. Uz pritužbu je priložila odluku o izboru zdravstvenog radnika koji će biti upućen na specijalizaciju D. z. n. b. br. 01-588 od 12. avgusta 2011. godine, kao i zahtev za preispitivanje odluke koji je uputila ministru zdravlja Republike Srbije od 18. avgusta 2011. godine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje direktorke D. z. n. b. u kojem je navedeno sledeće:

– da je odluka o upućivanju na specijalizaciju doneta u skladu sa članom 184. stav 6 Zakona o zdravstvenoj zaštiti;
– da su prilikom odlučivanja kao osnovni kriterijumi uzeti u obzir prosečna ocena i ukupno trajanje studiranja;
– da nije došlo do diskriminacije na osnovu pola, zato što od ukupnog broja osoba koje su upućene na specijalizaciju u poslednje četiri godine, polovinu čine osobe ženskog pola;
– da izabrani kandidat na konkursu za specijalizaciju isto kao i podnositeljka pritužbe nije iz N. B.;
– da su ispunjeni svi uslovi i kriterijumi propisani zakonom;
– da su netačni svi navodi podnositeljke pritužbe, kao i da prilikom izbora kandidata nije došlo do diskriminacije po bilo kom osnovu;

U dopuni izjašnjenja, koja je zatražena radi potpunijeg sagledavanja činjeničnog stanja, dostavljeno je sledeće: imena lekara i lekarki koji su upućeni na specijalizaciju u poslednje četiri godine sa podacima o prijavljenim prebivalištima; Pravilnik o obrazovanju, stručnom osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih D. z. n. b. i mišljenje o kandidatima dr V. D., načelnice Službe za stomatološku zdravstvenu zaštitu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je činjenične navode sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi ispitala da li je u konkretnom slučaju D. z. n. b. različito tretirao G. P. na osnovu njenih ličnih svojstava u odnosu na ostale osobe koju se prijavile na konkurs za upućivanje na specijalizaciju iz dečije i preventivne stomatologije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije(„Sl. glasnik RS” br. 22/2009), kojim je u članu 4. propisano načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Neposredna diskriminacija, prema članu 6. navedenog zakona, postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15- 27. Zakona o zabrani diskriminacije predviđeni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 16. stavom 1. propisano da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje istupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

Uvidom u dokaze dostavljene uz pritužbu utvrđeno je da je na osnovu konkursa br. 01-552 od 3. avgusta 2011. godine, direktorka dr A. K. donela odluku br. 01-588 od 12. avgusta 2011. godine, kojom je dr V. T. iz N. B. upućen na specijalizaciju iz dečije i preventivne stomatologije. Članom 184. stav 6. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010 i 57/2011) određeno je da direktor zdravstvene ustanove donosi odluku o izboru kandidata/kinja koji će biti upućen na specijalizaciju. U skladu sa ovim zakonom, izbor specijalizanata/kinja je regulisan i članom 25. stav 6. Pravilnika o obrazovanju, stručnom osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih D. z. n. b. od novembra 2010. godine, koji propisuje da odluku o izboru kandidata koji će biti upućen na specijalizaciju donosi direktor po prethodno pribavljenom mišljenju rukovodioca organizacione jedinice iz koje se zdravstveni radnik kandidovao. Uvidom u izjavu rukovoditeljke organizacione jedinice dr V. D. br. 01-860 od 16. novembra 2011. godine, može se konstatovati da su kriterijumi za izbor specijalizanta bili najviši prosek ocene tokom studija, kao i najkraći rok studiranja.

Nadalje, od četvoro upućenih lekara i lekarki na specijalizaciju u poslednje četiri godine, dvoje su muškog pola i to: dr A. S. i dr T. K., dok su druge dve osobe ženskog pola – dr S. R. i dr I. L. G. Specijalizantkinja dr S. R. ima prijavljeno prebivalište u C. T., dok su ostali iz N. B.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je saglasno članu 33. stav 1. tačke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala mišljenje da nije utvrđeno da je D. z. n. b. diskriminatorno postupao prema G. P.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba G. P. protiv D. z. n. b. zbog diskriminacije po osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa, imovnog stanja i porekla u oblasti radnih odnosa