del. br. 1425/2011 datum: 1. 11. 2011.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), povodom pritužbe Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine iz Novog Pazara, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje
MIŠLjENjE
U postupku koji je sproveden po pritužbi Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine iz Novog Pazara protiv Radiodifuzne ustanove Radio Televizije Srbije i generalnog direktora A. T., povodom uskraćivanja prava na informisanje bošnjačke nacionalne manjine na maternjem – bosanskom jeziku, nije utvrđeno da su Radiodifuzna ustanova Radio Televizije Srbije i A. T., generalni direktor propustili da preduzme mere iz svoje nadležnosti u oblasti proizvodnje i emitovanja programa na bosanskom jeziku, pa se postupanje Radiodifuzne ustanove Radio Televizije Srbije i generalnog direktora ne može kvalifikovati kao diskriminatorno.
O b r a z l o ž e nj e
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 1. avgusta 2011. godine pritužbu … Izvršnog odbora Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine E. Dž., izjavljenu protiv Radiodifuzne ustanove Radio Televizije Srbije i generalnog direktora A. T., a povodom uskraćivanja prava na informisanje pripadnika bošnjačke nacionalne manjine na bosanskom jeziku.
U pritužbi je navedeno sledeće:
– da je Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine, shodno zakonskim odredbama i Statutu Radiodifuzne ustanove RTS, na sednici 16. aprila 2010. godine pokrenuo inicijativu o formiranju zajedničke redakcije na manjinskim jezicima. Inicijativa je dobila jednoglasnu podršku u formi zaključka programskog odbora RTS-a, dok je programski odbor RTS-a na sednici održanoj 22. septembra 2010. godine doneo zaključak o formiranju redakcije na manjinskim jezicima, koja bi pored programa na jezicima drugih manjinskih nacionalnih zajednica emitovala i program na bosanskom jeziku,
– da se Ministarstvo kulture po zahtevu koji je uputio Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine radi formiranja redakcije na bosanskom jeziku oglasilo nenadležnim za postupanje,
– da se po istom zahtevu Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine obraćao i direktoru RTS-a, predsedniku upravnog odbora RTS-a i predsedniku saveta RRA, od kojih do dana podnošenja pritužbe nije dobijen odgovor,
– da na ponovljeni zahtev od 24. maja 2011. godine koji je Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine uputio predsedniku upravnog odbora RTS-a, do dana podnošenja pritužbe nije bilo odgovora,
– da su organi RTS-a propustili da preduzmu konkretne zakonske radnje i da su pripadnici bošnjačke nacionalne manjine dovedeni u neravnopravni položaj uskraćivanjem zakonom garantovanog prava na javno obaveštavanje na maternjem jeziku i postali nacionalna manjina sa najmanjim stepenom ostvarenosti prava na informisanje,
– da su na ovaj način Radiodifuzna ustanova Radio Televizije Srbije i generalni direktor izvršili teži oblik diskriminacije.
Uz pritužbu i dopunu pritužbe od 14. septembra 2011. godine dostavljeni su sledeći dokazi: zahtev za formiranje redakcije na bosanskom i drugim jezicima Ministarstvu kulture od 17. februara 2011. godine, odgovor na zahtev Ministarstva kulture, inicijativa za formiranje redakcije za programe na jezicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji, zahtev za formiranje redakcije generalnom direktoru RTS-a od 22. marta 2011. godine, zahtevi za formiranje redakcije predsedniku upravnog odbora RTS-a od 23. marta 2011. godine i 24. maja 2011. godine, Sporazum o saradnji na proizvodnji i emitovanju programa koji se odnose na nacionalne manjine koje žive u Srbiji od 21. septembra 2007. godine i Zaključak programskog odbora RTS-a donet na sednici 20. oktobra 2010. godine.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka traženo izjašnjenje Radiodifuzne ustanove Radio televizije Srbije u kojem je navedeno sledeće:
– da Radiodifuzna ustanova Radio Televizije Srbije proizvodi i emituje informativne, kulturne i obrazovne programe namenjene nacionalnim manjinama koje žive u Srbiji i to emitovanjem:
a) emisije „Građanin” koja je namenjena svim nacionalnim manjinama, a koja se emituje subotom od 13: 30 časova u trajanju od 25 minuta na drugom programu RTS-a. U 2010. godini je emitovano 49 premijernih emisija i jedna repriza, a emitovanje je nastavljeno i traje i u 2011. godini. Na programu koji je prvenstveno namenjen dijaspori koji se prenosi putem satelita, emisija „Građanin” je u 2010. godini imala 36 izdanja, emitovanih subotom i nedeljom u različitim terminima a taj trend je nastavljen i u 2011. Godini,
b) emisije na romskom jeziku „Kulturako Aresipe”, o kulturi i tradiciji Roma, a koja se emituje nedeljom sa početkom između 6:40 i 6:50 časova i od 13 do 14, časova na drugom programu RTS-a, dok jutarnja emisija traje od 40 do 60 minuta,
v) informativne emisije „Amen Ađes” na romskom jeziku, koja se emituje nedeljom ujutru na drugom programu RTS-a u trajanju od 25 do 60 minuta,
g) serije dokumentarnih emisija „Romi u Evropi” koja je dobijena razmenom u okviru EBU i prikazana tokom 2010. Godine,
d) emisije informativnog karaktera „Romano them” koja se emituje na prvom programu Radio Beograda, svakog dana od 19:20 časova u trajanju od 30 minuta, osim subotom, kada traje 20 minuta.
– da se zaključak programskog odbora RTS-a, zaveden 13. septembra 2011. godine pod brojem 15165, detaljno razmatra i da je dobijen dopis od Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu u kojem se navodi da Uprava za ljudska i manjinska prava predlaže pomoćnicu direktora Lj. E. da se uključi u izradu elaborata za formiranje redakcije za programe na jezicima nacionalnih manjina,
– da emitovanjem navedenih emisija Radiodifuzna ustanova Radio Televizije Srbije u potpunosti izvršava obaveze u skladu sa sporazumom od 21. septembra 2007. godine o saradnji i emitovanju programa koji se odnose na nacionalne manjine koje žive u Srbiji.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) u članu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjen svaki oblik diskriminacije po bilo kom osnovu. U članu 76. Ustava pripadnicima i pripadnicama nacionalnih manjina zajamčena je ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita i zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini. Odredbom člana 79. Ustava je, između ostalog, propisano da nacionalne manjine imaju pravo na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući i pravo na izražavanje, primanje, slanje i razmenu obaveštenja i ideja.
Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina („Službeni list SRJ”, broj 11/2) i to odredbama člana 17. propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na potpuno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući pravo na izražavanje, primanje, slanje i razmenu informacija i ideja putem štampe i drugih sredstava javnog obaveštavanja. Stavom 2. navedenog člana predviđeno je da će država u programima radija i televizije javnog servisa obezbediti informativne, kulturne i obrazovne sadržaje na jeziku nacionalne manjine, a može da osniva i posebne radio i televizijske stanice koje bi emitovale programe na jezicima nacionalnih manjina. Zakonom o radiodifuziji („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05, 62/06, 85/86 i 86/06) je propisano, između ostalog, da programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost sadržaja kojima se podržavaju demokratske vrednosti savremenog društva, a naročito poštovanje ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etničkog i političkog pluralizma ideja i mišljenja.
Nosioci javnog radiodifuznog servisa dužni su, prema odredbama navedenog Zakona, da proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima društva, bez diskriminacije, vodeći pri tom računa naročito o specifičnim društvenim grupama kao što su deca i omladina, manjinske i etničke grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroženi, gluvonemi, da uvažavaju jezičke i govorne standarde, kako većinskog stanovništva, tako, u odgovarajućoj srazmeri i nacionalnih manjina, odnosno etničkih grupa, da na području na kome se program emituje obezbede zadovoljavanje potreba građana za programskim sadržajima koji izražavaju kulturni identitet, kako naroda, tako i nacionalnih manjina, odnosno etničkih grupa, kroz mogućnost da određene programe ili programske celine, na područjima na kojima žive i rade, prate i na svom maternjem jeziku i pismu.
Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije definisana je neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Takođe, relevantna je i odredba člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.
Uvidom u Sporazum o saradnji na proizvodnji i emitovanju programa koji se odnose na nacionalne manjine koje žive u Srbiji, koji je kod Radiodifuzne ustanove Radio Televizije Srbije zaveden pod brojem 04253 od 21. septembra 2007. godine, utvrđeno je da je Sporazum zaključen između Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, 14 nacionalnih saveta i to nacionalnih saveta: Bošnjaka, Bugara, Vlaha, Makedonaca, Mađara, Bunjevaca, Grka, Egipćana, Roma, Rumuna, Rusina, Slovaka, Ukrajinaca, Hrvata, zatim Saveza jevrejskih opština Srbije i Javnog radiodifuznog servisa Srbije. Sporazum je zaključen sa ciljem da se odgovori na potrebe, zahteve i odlike nacionalnih manjina koje žive u Srbiji, i njime su utvrđena međusobna prava i obaveze. Nadalje, uvidom u zaključak programskog odbora RTS-a, koji je kod Radiodifuzne ustanove Radio Televizije Srbije zaveden pod brojem 15165 od 13. septembra 2011. godine, utvrđeno je da programski odbor RTS-a podržava inicijativu za formiranje redakcije za programe na jezicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji, koju je podneo Esad Džudžević i predlaže uključivanje eksperata Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Skupštinskog odbora za prava manjina u cilju izrade kvalitetnog elaborata, kako bi se pristupilo daljem rešavanju ovog pitanja. Iz navoda u izjašnjenju Radiodifuzne ustanove Radio Televizije Srbije može se zaključiti da je emisija „Građanin” koja se emituje subotom na drugom programu Radio Televizije Srbije namenjena svim nacionalnim manjinama koje žive u Srbiji, dok su ostale emisije navedene u izjašnjenju namenjene romskoj nacionalnoj manjini.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, imajući u vidu sve navode i dokaze u ovom predmetu, stava da Radiodifuzna ustanova Radio Televizije Srbije izražava saglasnost i spremnost da proizvodi i emituje programe o kulturi, jeziku, običajima, istoriji i ostalim odlikama nacionalnih manjina koje žive u Srbiji. Ovo proizlazi i iz zaključka programskog odbora od 13. septembra 2011. godine, koji je u postupku razmatranja i uključivanja eksperata radi izrade elaborata po ovom pitanju.
Sa druge strane, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da pravo na informisanje na maternjem jeziku i pravo na negovanje nacionalne kulture moraju u većoj meri biti podignuti sa lokalnog na nacionalni nivo. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, Javni servis Srbije je dužan da, u odgovarajućoj srazmeri, posveti pažnju kako bošnjačkoj kulturi i tradiciji, tako i ostalim nacionalnim manjinama koje žive u Srbiji, kako bi se doprinelo ostvarenju osnovne uloge javnog servisa, kao servisa svih građana i građanki Srbije.
U pritužbi i tokom postupka nisu dostavljeni dokazi koji bi potvrdili navode podnosioca pritužbe da su pripadnici i pripadnice bošnjačke nacionalne manjine u neravnopravnom položaju i da u odnosu na ostale nacionalne manjine imaju najniži stepen ostvarenosti svojih prava u oblasti informisanja na maternjem jeziku. Imajući u vidu odredbu člana 35. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano da se uz pritužbu dostavljaju dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije, kao i činjenicu da Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine nije dostavio dokaze kojima bi potkrepio navode iz pritužbe, nije utvrđeno da su pripadnici i pripadnice bošnjačke nacionalne manjine diskriminisani u oblasti ostvarivanja prava na informisanje i obaveštavanje na maternjem jeziku.
Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je saglasno članu 33. stav 1. tačke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala mišljenje da nije utvrđeno da su Radiodifuzna ustanova Radio Televizije Srbije i generalni direktor A. T, diskriminatorno postupali prema pripadnicima i pripadnicama bošnjačke nacionalne manjine.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Pritužba E. Dž. protiv Radiodifuzne ustanove Radio Televizije Srbije i generalnog direktora povodom uskraćivanja prava na informisanje bošnjačke nacionalne manjine na maternjem – bosanskom jeziku