del. br. 692/2011 datum: 20. 6. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, izjavljene u ime D. N. iz Z, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

D. Đ., zamenica višeg javnog tužioca u Z. nije primila krivičnu prijavu D. N. iz Z. na zapisnik, već je sačinila službenu belešku. Nije utvrđeno da je ovim postupkom izvršen akt diskriminacije prema D. N. iz Z. na osnovu ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se pritužbom 08. aprila 2011. godine organizacija Centar za … Z., uz saglasnost D. N., koordinatorke za romska pitanja grada Z. U pritužbi se navodi da je D. Đ, zamenica višeg javnog tužioca u Z. izvršila akt diskriminacije na osnovu etničkog porekla D. N, i to tako što je odbila da primi njenu krivičnu prijavu.

U pritužbi se navodi da je u noći 14. marta 2011. godine na kući u kojoj živi D. N. sa svojom decom, ispisana parola „Smrt ciganima političarima” nakon čega je policija obavila uviđaj. Kako nije imala informacije o pokretanju postupka, D. N. je 06. aprila 2011. godine otišla u Više javno tužilaštvo u Z. da podnese prijavu protiv nepoznatog počinioca. Navedeno je da je D. N. primila zamenica Višeg javnog tužioca D. Đ., koja je odbila da primi krivičnu prijavu i koja je, kako se navodi u pritužbi, izjavila sledeće: „Krivična dela može da prijavljuje samo policija. Šta bi bilo da Vi nađete neki leš, zar biste smatrali da imate pravo i to da prijavite mada ne znate ko je ubica?”.

Uz pritužbu je dostavljena izjava data Centru za … 06. aprila 2011. godine, neposredno nakon razgovora sa zamenicom Višeg javnog tužioca u Z.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je sprovela postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje B. M., višeg javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Z. i D. Đ., zamenice višeg javnog tužioca.

U izjašnjenju M. B, višeg javnog tužioca, navedeno je sledeće:

– da je 06. aprila 2011. godine u Višem javnom tužilaštvu u Z. formiran spis br. KTN 3/11 u kojem se nalaze: službena beleška br. KTN 3/11 od 06. aprila 2011. godine i dopis MUP PS Direkcije policije PU Z. br. KTN 3/11 od 06. aprila 2011. godine, čije fotokopije su priložene uz izjašnjenje,
– da je u službenoj belešci konstatovano da je 06. aprila 2011. godine, u tužilaštvo pristupila N. D. bez poziva i da je izjavila da je NN lice izvršilo krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. Krivičnog zakonika, tako što je na njenoj kući napisalo „Smrt ciganima političarima” i da je ovaj događaj prijavljen 14. marta 2011. godine PU Z, ali da joj je ugledna nevladina organizacija savetovala da dođe lično u tužilaštvo,
– da joj je objašnjeno da će PU Z. proslediti tužilaštvu krivičnu prijavu kada pronađe izvršioca krivičnog dela i da će tada tužilaštvo postupati dalje po krivičnoj prijavi, kao i da je sama D. N. izjavila da je ona mišljenja da prvo policija treba da pronađe izvršioca,
– da je u dopisu koji je tužilaštvo 06. aprila 2011. godine uputilo PU Z, naznačeno da je D. N. bila u tužilaštvu, šta je izjavila, te da je potrebno da kada pronađu izvršioca navedenog krivičnog dela, to prijave tužilaštvu,
– da je D. Đ, zamenica višeg javnog tužioca, izvestila o postupanju u ovom predmetu višeg javnog tužioca, što se dokazuje činjenicom da je viši javni tužilac parafirao dopis PU Z. u gornjem desnom uglu,
– da viši javni tužilac smatra da u postupanju D. Đ. nema diskriminacije D. N. ni po kom osnovu i da je zamenica višeg javnog tužioca postupala u skladu sa zakonom i obratila se PU Z.,
– da viši javni tužilac nije preduzimao posebne mere u vezi događaja koji je opisan u pritužbi.

U izjašnjenju D. Đ, zamenice višeg javnog tužioca, se navodi sledeće:

– da je poseta D. N. imala formu razgovora jer se ona raspitivala o tome šta će biti kada policija pronađe izvršioca i kako ide postupak, te joj je objašnjeno da će se kada se pronađe izvršilac, krivična prijava dostaviti tužilaštvu i da će tužilaštvo preduzimati dalje radnje iz svoje nadležnosti,
– da je D. Đ. odmah reagovala, formiran je predmet o događaju od 14. marta 2011. godine koji je D. N. opisala prilikom posete tužilaštvu, da je kontaktirana policija i upućen dopis PU Z.,
– da D. N. nije izričito tražila podnošenje prijave na zapisnik već je samo govorila da je uputio neko uticajan iz nevladine organizacije, a da ona misli da prvo policija treba da pronađe učinioce,
– da D. N. nije odbijena ni u čemu a najmanje iz diskriminatorskih razloga i da je u potpunosti postupano u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku,
– da razgovor sa N. D. smatra obaveštenjem da je nepoznati izvršilac izvršio krivično delo iz člana 317. Krivičnog zakonika i da je zahtevala od policije da otkriju nepoznatog počinioca kako bi tužilaštvo moglo da preduzima dalje gonjenje.

Zakonikom o krivičnom postupku („Sl. list SRJ” br. 70/2001 i 68/2002 i „Sl. glasnik RS” br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 – dr. zakon, 49/2007, 20/2009 – dr. zakon, 72/2009 i 76/2010) je propisano da svako treba da prijavi krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti (član 223. stav 1.), da se prijava podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno ili usmeno (član 224. stav 1.), kao i da će se o usmenoj prijavi sastaviti zapisnik, a ako je prijava saopštena telefonom, sačiniće se službena beleška (član 224. stav 2.). Iz navoda pritužbe, kao i iz izjašnjenja B. M. i D. Đ, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je konstatovala da zamenica višeg javnog tužioca nije ispoštovala odredbe Zakonika o krivičnom postupku, jer nije sastavila zapisnik o usmenoj prijavi D. N., već je o tome sačinila službenu belešku. Međutim, u postupku nije utvrđeno, na osnovu iznetih činjenica i raspoloživih dokaza, da je ovaj propust u postupanju zasnovan na bilo kom ličnom svojstvu D. N..

Zbog toga u konkretnom slučaju nema povrede prava u smislu Zakona o zabrani diskriminacije. To, međutim, ne isključuje mogućnost da je u postupanju D. Đ, zamenice više javnog tužioca, došlo do povrede nekih drugih prava D. N, u pogledu kojih ovaj državni organ nije nadležan da odlučuje.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba D. N. protiv Opštinskog javnog tužilaštva Z. povodom diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini