br. 07-00-299/2015-02   datum: 10.9.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe D. A. iz B, protiv K. banke a. d. B. U pritužbi je naveo da ima 77 godina i  da je u K. banci – Filijala u B. hteo da podnese zahtev za kredit namenjen korisnicima penzije, ali da nije ispunjavao propisani uslov da korisnik penzije ima najviše 75 godina na dan otplate poslednjeg anuiteta. U izjašnjenju K. banke a.d. B. navedeno je da u konkretnom slučaju nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i da postavljanje kriterijuma za zaključenje ugovora o kreditu jeste pravo i obaveza banke da identifikuje i procenjuje rizike i odluči pod kojim uslovima će odobravati kredit. U toku postupka utvrđeno je da je K. banka a.d. B. u svojoj usluzi – gotovinski krediti i krediti za refinansiranje za korisnike penzija propisala, između ostalog, uslov da korisnici penzija u trenutku podnošenja zahteva imaju najmanje 55 godina, kao i uslov da na dan otplate poslednjeg anuiteta imaju najviše 75 godina. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je K. banka a.d. B, propisivanjem uslova koji se odnose na starosno doba korisnika kredita za penzionere – minimum 55 godina u momentu podnošenja zahteva i maksimum 75 godina na dan otplate poslednjeg anuiteta prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je K. banci a.d. B. preporučeno da uskladi kriterijume i uslove za pružanje usluge kredita namenjene korisnicima penzija sa antidiskriminacionim propisima, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio D. A. iz B, koju je podneo protiv K. banke a. d. B, Filijala B. zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba. U pritužbi je naveo da je K. banka izdala reklamni materijal u kojem je kao uslov za odobravanje kredita korisnicima penzija postavila starosnu granicu od 75 godina u trenutku otplate poslednje rate kredita. Smatra da je diskriminisan na osnovu starosnog doba, s obzirom da je za njega postavljen nemoguć uslov, jer ima 77 godina života. Uz pritužbu je dostavio reklamni materijal K. banke a.d. B. za odobravanje kredita korisnicima penzije.

1.2. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje K. banke  a.d. B.

1.3. U izjašnjenju Ž. S, izvršnog direktora za poslove sa stanovništvom, navedeno je:

– da je Zakonom o bankama propisano da banka slobodno odlučuje o izboru klijenata što podrazumeva primenu načela autonomije volje u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, te su ugovorne strane slobodne pri izboru ugovornog partnera sa kojim će zaključiti ugovor, kao i u pogledu izbora,  vrste i sadržine ugovora koji će se zaključiti, osim ukoliko ta sloboda nije ograničena drugim propisima;

– da postavljanje kriterijuma za zaključenje ugovora o kreditima ne predstavlja diskriminaciju, već pravo i zakonsku obavezu banke da identifikuje, meri i procenjuje rizike i odluči pod kojim uslovima će odobravati kredite i sklapati ugovorne odnose;

– da banka ne vrši diskriminaciju na osnovu starosnog doba, s obzirom da se zaštita propisana odredbom čl. 23. Zakona o zabrani diskriminacije odnosi na zabranu zanemarivanja ili uznemiravanja lica na osnovu starosnog doba u korišćenju zdravstvenih ili drugih javnih usluga, a banke takve usluge ne pružaju;

– da nije izvršena ni neposredna diskriminacija, jer banka postupa na isti način sa svim licima u istoj situaciji i ne stavlja u nepovoljniji položaj određene klijente u odnosu na druge klijente istih godina;

– da banka obezbeđuje polisu životnog osiguranja, a uslovi ugovaranja životnog osiguranja zavise od osiguravajućih društava i upravo su isti razlog određivanja starosne granice s obzirom da ugovor o životnom osiguranju ne može trajati nakon 75 godina života;

– da se osnovanost povrede zabrane diskriminacije mora sagledati u kontekstu bankarskog poslovanja i ugovornih odnosa u privredi, s obzirom da je diskriminacija zabranjena i po osnovu imovnog stanja, u kom smislu bi svaki uslov pružanja usluge od banke koja je vezana za određeni imovinski element, što je suština bankarske delatnosti, predstavljala akt diskriminacije.

2. ČINjENIČNO STANjE

K. banka a.d. B. u svojoj bankarskoj usluzi – gotovinski krediti i krediti za refinansiranje za korisnike penzija koji su klijenti i za korisnike penzija koji nisu klijenti banke propisala je između ostalog, uslov da korisnici penzija u trenutku podnošenja zahteva imaju najmanje 55 godina, kao i uslov da na dan otplate poslednjeg anuiteta imaju najviše 75 godina života.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope o promociji ljudskih prava starijih osoba (2014) državama članicama preporučen je niz mera u cilju borbe protiv diskriminacije na osnovu starosnog doba. Poseban osvrt je u oblasti nediskriminacije, samostalnosti i participacije, zaštite od nasilja i zlostavljanja, socijalne zaštite i zapošljavanja, nege i uređenja pravnog sistema. Između ostalog, državama članicama je preporučeno da starije osobe uživaju svoja prava i slobode bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i starosno doba, kao i da starije osobe treba da dobiju odgovarajuće resurse koje im omogućavaju da imaju adekvatan životni standard i učestvuju u javnom, ekonomskom, društvenom i kulturnom životu.

3.4. Ustav Republike Srbije  u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.6. Odredbama čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog  svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 17. st. 1. propisano da  diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi. Takođe, s obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 23. kojima je zabranjena diskriminacija na osnovu starosnog doba i izričito je propisano da starije osobe imaju pravo na jednak pristup u korišćenju svih javnih usluga.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja s aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je K. banka a.d. B. izvršila akt diskriminacije na osnovu starosnog doba, propisivanjem uslova da korisnici penzija koji podnose zahteve za gotovinski i kredit za refinansiranje mogu biti osobe koje u trenutku podnošenja zahteva nemaju manje od 55 godina života, kao ni više od 75 godina u trenutku otplate poslednjeg anuiteta.

3.8. Nesporno je da prema navedenim uslovima koje je propisala K. banka a.d. B, pravo na korišćenje ove usluge imaju korisnici penzije koji u momentu podnošenja zahteva imaju minimum 55 godina i u trenutku otplate poslednje rate kredita nemaju više od 75 godina života. Određivanjem uslova donje i gornje granice starosnog doba za korišćenje bankarske usluge, banka neposredno diskriminiše građane i građanke na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba, tako što uskraćuje pravo jednoj grupi ljudi da koristi ovu bankarsku uslugu.

3.9. Povodom navoda iz izjašnjenja da ne postoji neposredna diskriminacija u konkretnom slučaju, imajući u vidu da „banka postupa na isti način sa svim licima u istoj situaciji, odnosno da ne stavlja u nepovoljniji položaj određene klijente u odnosu na druge klijente istih godina”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su ovi navodi neosnovani, s obzirom da prema odredbi čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije, do neposredne diskriminacije dolazi kada su pojedinac ili grupa lica koji imaju neko lično svojstvo stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na pojedinca ili grupu koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, a koji nemaju to lično svojstvo. U konkretnom slučaju, očigledno je da zbog starosnog doba koje je propisano kao uslov za odobravanje ovog kredita, određeni broj korisnika penzija ne može da koristi ovu uslugu samo zbog svog ličnog svojstva – starosnog doba. Time se oni lišavaju mogućnosti da banka proceni njihovu kreditnu sposobnost, na osnovu uporedivih i objektivnih kriterijuma i da im odobri traženi kredit, ukoliko su kreditno sposobni.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja K. banke a.d. B. da „banka slobodno odlučuje o izboru klijenta, što podrazumeva primenu načela autonomije volje i znači da su ugovorne strane slobodne pri izboru ugovornog partnera sa kojima će zaključiti ugovor, kao i u pogledu izbora vrste i sadržine ugovora koji će zaključiti”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ne osporava pravo banaka da vrše procenu kreditne sposobnosti i kreditnog rizika u svakom pojedinačnom slučaju, jer imaju legitiman i na zakonu zasnovan interes da plasiranjem sredstava obezbede odgovarajuću dobit, što podrazumeva i adekvatnu procenu kreditnog rizika prilikom odobravanja korišćenja određene usluge. Međutim, to ne daje pravo bankama da isključuju, odnosno, onemogućavaju pristup bankarskim uslugama čitavim grupama građana na osnovu nekog ličnog svojstva, u ovom slučaju starosnog doba. Svaka bankarska usluga mora da bude dostupna svim građanima pod jednakim uslovima, a u pojedinačnim slučajevima banke imaju ovlašćenje da procenjuju da li određeni klijent ispunjava uslove za korišćenje određene bankarske usluge.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uzela je u obzir činjenicu da banka vrši procenu kreditnog rizika, odnosno, da je ovlašćena da u svakom pojedinačnom slučaju vrši procenu kreditne sposobnosti klijenta. Naime, banka ima ekonomski i zakonski opravdan interes da plasiranjem sredstava obezbedi odgovarajuću dobit, što podrazumeva i adekvatnu procenu kreditnog rizika prilikom odobravanja kredita. U skladu sa tim, banka je ovlašćena da povodom svakog zahteva za kredit odluči da li će kredit i odobriti, odnosno, da vrši procenu finansijske mogućnosti svakog klijenta da a efikasno i blagovremeno isplaćuje rate kredita. Međutim starosno doba klijenta nema nikakav uticaj na ovu procenu, niti na sposobnost klijenta da otplaćuje kredit.

3.12. U pogledu propisanih uslova da korisnik penzije u trenutku podnošenja zahteva za kredit ima najmanje 55 godina života i najviše 75 godina u trenutku otplate poslednje rate, Poverenica ukazuje da ukoliko je cilj banke bio da na ovaj način, korisnicima penzija, propiše posebne uslove za dobijanje kredita koji su povoljniji u odnosu na ostale korisnike koji podnose zahtev za kredit u ovoj banci (posebna mera za korisnike penzija), nejasno je čime se banka rukovodila prilikom propisivanja uslova. Naime, ukoliko banka želi da uvede posebnu meru, odnosno, povoljnije uslove za dobijanje kredita za korisnike penzije, dovoljno je da naznači da ovu uslugu mogu koristiti korisnici i korisnice penzije, bez navođenja starosnog doba. Pri tome, treba imati u vidu da su godine života samo jedan od uslova za ostvarivanje prava na određene vrste penzija. S druge strane, činjenica da neki korisnici penzije imaju više od 75 godina na dan otplate poslednjeg anuiteta ni na koji način ne znači da oni nemaju finansijske mogućnosti da redovno i blagovremeno otplaćuju kredit. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je nesporno pravo banke da propiše uslove koje korisnici penzija moraju da ispune da bi ostvarili pravo na kredit, ali prilikom propisivanja ovih uslova banka ne sme diskriminisati klijente na osnovu starosnog doba ili bilo kog drugog ličnog svojstva, odnosno, mora poštovati antidiskriminacione propise koji su imperativnog karaktera i koji su obavezujući za sve. Pored toga, banka ima pravo i da za određene grupe klijenata, u ovom slučaju za korisnike penzije, propiše posebne uslove na osnovu kojih će odobravati tražene kredite, ali i u tom slučaju uslovi moraju biti objektivni, uporedivi i jednaki za sve i ne smeju se dovoditi u vezu sa ličnim svojstvima klijenata.

3.13. Povodom navoda iz izjašnjenja da se osnovanost pritužbe mora sagledati u kontekstu bankarskog poslovanja i ugovornih odnosa u privredi i da bi svaki uslov pružanja usluge od banke koji je vezan za određeni imovinski element, a što je suština bankarske garancije, predstavljao akt diskriminacije, potrebno je podsetiti da je Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljen Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, jedini specijalizovani državni organ u čijoj je nadležnosti davanje mišljenja o povredi antidiskriminacionih propisa. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je 2011. godine, postupajući po pritužbama građana i građanki koje su se odnosile na usluge koje banke nude fizičkim licima, uputila preporuku Narodnoj banci Srbije radi otklanjanja diskriminacije na osnovu starosnog doba u pružanju bankarskih usluga. Takođe, K. banci a. d. B. upućena je preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti br. 021-02-231/2015-02 od 11. avgusta 2015. godine, u kojoj je preporučeno da banka preduzme sve neophodne mere kako bi eliminisala diskriminatorni uslov gornje granice starosnog doba za korišćenje bankarskih usluga.

3.14. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja  da je K. banka a.d. B., propisivanjem uslova da korisnici kredita za penzionere mogu biti isključivo penzioneri koji, pored ostalog, nemaju manje od 55 godina u trenutku podnošenja zahteva za kredit, ni više od 75 godina u trenutku otplate poslednje rate, izvršila akt diskriminacije na osnovu starosnog doba.

4. MIŠLjENjE

Propisivanjem uslova koji se odnose na starosno doba korisnika kredita za penzionere – minimum 55 godina u momentu podnošenja zahteva i maksimum 75 godina na dan otplate poslednjeg anuiteta, K. banka a.d. B. prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje K. banci a.d. B. da:

5.1. Uskladi kriterijume i uslove za pružanje usluge kredita namenjene korisnicima penzija sa antidiskriminacionim propisima.

5.2. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da K. banka a.d. B. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko K. banka a.d. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba D.A. protiv K. banke B. zbog diskriminacija na osnovu starosnog doba u oblasti pružanja usluga