10. 07-00-583/2016-02 datum: 10.4.2017.

MIŠLJENJE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe V.S. u ime i saglasnost B.J. iz K., protiv Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac, zbog diskriminacije dece. U pritužbi je navedeno da je dvogodišnje dete B.J. zadobilo gušenje, ali da služba Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac nije htela da izađe na teren, već su joj preporučili da svojim ili taksi vozilom dovede dete na pregled, uz objašnjenje da Hitna pomoć ne izlazi na teren zbog dece. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac je naveo da Zavod ne pravi razliku na osnovu uzrasta;  da ekipe Zavoda izlaze na teren zbog dece pacijenata; da je u proteklih godinu dana Zavod imao 632 terenske intervencije zbog dece pacijenata i 8694 ambulantnih pregleda, da je kritične večeri zbrinuto 23 dece. Takođe je naveo da ne negira odgovornost medicinske sestre zbog reakcije koja nije profesionalna zbog čega je predloženo niz mera od strane ZHMP Kragujevac ali da se kategorički odbija pritužba za diskriminaciju. Tokom postupka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je da li je starosno doba maloletnog pacijenta bio odlučijući razlog zbog koga ekipa Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac nije izašla na teren po upućenom pozivu roditelja maloletnog deteta. Analizom svih činjenica i okolnosti nije utvrđeno da je razlog za neizlazak terenske ekipe lično svojstvo pacijenta-starosno doba, zbog čega je doneto mišljenje da u konkretnom slučaju nije utvrđeno da je Zavod za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac prekršio propise koji zabrnjuju diskriminaciju, što ne znači da u postupanju ZHMP Kragujevac nema povrede prava koje nisu u nadležnosti Poverenika.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila S., savetnica pacijenata, u ime i uz saglasnost B.J., zbog diskriminacije dece u pružanju hitne medicinske pomoći u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Kragujevcu (u daljem tekstu: ZHMP Kragujevac).
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da se dana 11. oktobra 2016. godine, B.J. obratila prigovorom savetniku za zaštitu prava pacijenata zbog događaja od 8. oktobra 2016. godine kada je njena dvogodišnja kćerka dobila gušenje;
• da je kritične večeri, 8. oktobra 2016. godine B.J. otišla kod komšije koji je pozvao hitnu pomoć. Tom prilikom se javila medicinska sestra i rekla da dovedu dete u ZHMP Kragujevac, zato što vozila ne izlaze na teren zbog dece, a pri tome nije pitala kog je uzrasta dete ni kakve tegobe ima;
• da je B.J. pozvala službu hitne pomoći kada je uspela sama da povrati dete, i zatražila objašnjenje, i tom prilikom joj je ženska osoba rekla da hitna pomoć ne izlazi na teren zbog dece astmatičara do godinu dana. B.J. je tada rekla da njeno dete ne boluje od astme i da ima 2,5 godina. Na sve to, medicinska sestra joj je rekla kakva si to majka, ja bih svoje dete peške na rukama dovela od A. do Zavoda za hitnu pomoć;
• da smatra da u procesu pružanja hitne medicinske pomoći postoji diskriminacija dece pacijenata;
  • Uz pritužbu su dostavljeni i sledeći prilozi: 1) Izveštaj savetnika pacijenata po prigovoru 2) Službena beleška V.S., savetnice pacijenata; 3) Dopis direktora ZHMP Kragujevac od 24. oktobra 2016. godine; 4) izjava M.Đ. od 1. novembra 2017. godine; 5) izjava dr D.Đ., pedijatra od 21. oktobra 2016. godine i 26. oktobra 2017. godine;
  • U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], u toku postupka pribavljeno je izjašnjenje od direktora ZHMP Kragujevac, dr A. K.
  • U izjašnjenju direktora ZHMP Kragujevac, između ostalog, navedeno je:
• da je 8. oktobra 2016. godine, medicinska sestra radila kao dispečer u noćnoj smeni zajedno sa lekarom i da se zbog velikog broja poziva na telefon ponekada javlja i medicinska sestra/tehničar. Kada je u ime majke B.J. pozvao komšija, javila se medicinska sestra M.Đ. i predložila mu da dete dovedu u ZHMP Kragujevac. Nakon konstatacije da nemaju prevozno sredstvo, medicinska sestra je predložila da uzmu taksi, što je on i prihvatio. Usledio je poziv oca deteta kojom prilikom se javio lekar D.Đ., koji je pokušao da pruži savet ali zbog agresivnog nastupa oca pacijentkinje, nije uspeo. Nakon toga pozvala je majka deteta, B.J., koja je želela da čuje u kojim slučajevima vozilo hitne pomoći izlazi na teren, što joj je objašnjeno ali je zbog povišenog tona i tenzije sa obe strane usledila neporofesionalna izjava medicinske sestre M.Đ.;
• da ne negiraju odgovornost medicinske sestre zbog reakcije koja nije profesionalna zbog čega je predloženo niz mera od strane ZHMP Kragujevac ali da se kategorički odbija pritužba za diskriminaciju dece;
• da navodi iz izveštaja zaštitnice pacijenata nisu potpuni jer nije istina da ekipe ZHMP Kragujevac ne izlaze na teren zbog dece pacijenata; da je u proteklih godinu dana ZHMP Kragujevac imao 632 terenske intervencije zbog dece pacijenata i 8694 ambulantnih pregleda. Kritične večeri 8. oktobra 2016. godine, zbrinuto je 23 dece i da ZHMP Kragujevac ne pravi razliku na osnovu uzrasta;
• da organizacija ZHMP Kragujevac, pruža viši standard zaštite dece od one koja je propisana zakonom, s obzirom da Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe, ne propisuje postojanje pedijatrijskog odseka, a da je ZHMP Kragujevac formirao ambulantni rad Pedijatrijskog odseka sa 4 pedijatra;
• da po istom principu funkcionišu ZHMP u Nišu i Novom Sadu i da jedino ZHMP Beograd ima terenske pedijatrijske ekipe koje finansira grad Beograd;
• da Kragujevac ima više od 200 000 stanovnika i 5 ekipa koje pružaju hitnu pomoć bez razlika u odnosu na pol, uzrast, rasu, obrazovanje i slično, u skladu sa patologijom i klasifikacijom stepena hitnosti;
• da je ambulantni rad pedijatrijskog odseka konstituisan kao viši standard pružanja zdravstvene zaštite dece zbog specifičnosti i nepostojanja sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite. Nikada prilikom konstituisanja nije predviđen izlazak pedijatara na teren, već u slučaju potrebe i urgentnosti, izlazak na teren preuzimaju ekipe koje imaju specijalistu urgentne ili opšte medicine;
  • Uz izjašnjenje direktora ZHMP Kragujevac, dostavljena je izjava M.Đ., klasifikacija poziva po stepenu hitnosti, šifrarnik aktivnosti Hitne medicinske pomoći i predlog mera ZHMP Kragujevac od 29. novembra 2017. godine, koji je upućen Gradskoj upravi za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

2. ČINJENIČNO STANJE

• Uvidom u Izveštaj savetnika pacijenata po prigovoru, od 14. novembra godine, utvrđeno je da je savetnica pacijenata konstatovala propuste u radu službe hitne medicinske pomoći, i ocenila prigovor pacijentkinje B.J. kao osnovan. U konkretnom slučaju, neadekvatnom organizacijom rada, postupanjem medicinske sestre na prijemu poziva suprotno Uputstvu za prijem poziva od strane lekara, kao i neljubaznim odnosom prema majci maloletne pacijentkinje, ugroženo je pravo na blagovremenu i kvalitetnu uslugu kao i pravo na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zaštite.

• Uvidom u službenu belešku od 3. novembra 2016. godine, utvrđeno je da je dr K. izjavio da ne postoji jedinstven Protokol na nivou svih zavoda za hitnu medicinsku pomoć, i da se pregledi obavljaju po hitnosti. Naglasio je da se u slučaju poziva B.J., poziv nije razvrstan po stepenu hitnosti i da se u tim slučajevima ne upućuju ekipe na teren. Preslušavanjem registrofona – tonskih zapisa, utvrđeno je da se medicinska sestra javila na broj 194 kada je pozvao komšija B.J., da poziv nije razvrstala po stepenu hitnosti i nije poslala ekipu na teren, i to bez konsultovanja sa dežurnim pedijatrom, iako su te noći dežurala dva pedijatra. Razgovor medicinske setre sa B.J. bio je neprimeren i neprofesionalan. Naglašava da se dete nije gušilo jer se čuo plač pa je na osnovu toga utvrđeno da nije životno ugroženo.

• Uvidom u iskaz M.Đ., utvrđeno je da je kritične večeri ona bila dispečerka na prijemu poziva sa dežurnim lekarom dr D.Đ.. Navela je da se tokom dvanaest sati smene primi veliki broj poziva na tri telefonske linije, tako da se ponekad na telefonski poziv javi i medicinska sestra/tehničar. Kada se prvi put javio komšija pacijentkinje, pojašnjeno je da pedijatri ne izlaze na teren i da dete dovedu u ZHMP Kragujevac gde radi dežurni pedijatar. Kasnije je usledio drugi poziv na koji se javio dr D.Đ., koji je pedijatar. Zatim je usledio poziv majke B.J. koja je želela da zna u kojim slučajevima hitna pomoć izlazi na teren zbog dece. Pojasnila joj je da izlaze na teren u slučaju febrilnih konvulzija, kada je dete bez svesti, u slučaju epi napada koji je u toku… Majka maloletne pacijentkinje nije bila zadovoljna, pretila je pritužbom na rad ZHMP Medicinska sestra M.Đ. je na to, kako navodi, spontano izjavila da bi do sada svoje dete dovela na rukama do dežurnog lekara.

• Uvidom u iskaz pedijatra dr D.Đ., utvrđuje se da je kritične večeri primio poziv muške osobe, koja je bila relativno učtiva ali nezadovoljna što dete mora da dovede u pedijatrijsku ordinaciju ZHMP Nakon toga javila se druga muška osoba, verbalno agresivna, a razgovor je okončan psovkom upućenom lekaru. Princip rada je takav da roditelji dovode decu u ambulantu na pregled pa i decu koja otežano dišu, bez izuzetka. Nije predviđen izlazak pedijatra na teren radi pregleda dece, izuzev kao pratnja životno ugroženom detetu od ZHMP Kragujevac do Intenzivne nege pedijatrijske klinike. U iskazu je pojašnjeno da ekipe ZHMP Kragujevac u kojima se nalazi specijalista urgentne medicine ili lekar opšte prakse izlaze na teren za decu, u slučajevima febrilnih konvulzija, epi napada, hipoglikemije kod dece sa insulin zavisnim dijabetesom tipa 1, ali pre svega kod povređivanja deteta na javnom mestu, predškolskim i školskim ustanovama i kod kuće ili usred saobraćajne traume deteta kao pešaka ili putnika u vozilu, kada je za transport deteta potrebna upotreba imobilizacionih sredstava i stručan transport. Praksa je takva da se osoba koja poziva broj 194 za dete koje teško diše dobije savet da dete dovede u pedijatrijsku ordinaciju ZHMP radi pregleda i terapije (inhalacione, medikamentozne i oksigeno).

• Uvidom u klasifikaciju poziva po stepenu hitnosti, utvrđuju se medicinske indikacije za prvi drugi i treći red hitnosti. Između ostalog, konvulzije i gušenje kod dece spadaju u prvi red hitnosti.

• Uvidom u tabelu aktivnosti hitne medicinske pomoći, utvrđeno je da je tokom 2016. godine obavljeno 21904 lekarskih pregleda na terenu, 8694 prvih pregleda dece radi lečenja i 27436 prvih pregleda odraslih radi lečenja.

• Uvidom u predlog mera od 29. novembra 2016. godine, utvrđeno je da se ZHMP Kragujevac obratio Gradskoj upravi za zdravstvenu i socijalnu zaštitu sa zahtevom da se prime tri pedijatrijske ekipe, kako bi se formirale terenske pedijatrijske ekipe. Navedeno je da će stručni savet Zavoda uraditi detaljne procedure za postupanje u konkretnim slučajevima i detaljne procedure za rad lekara i medicinskih tehničara na prijemu poziva za konkretne slučajeve. Takođe, navedeno je da će se uputiti predlog Savetu za zdravlje grada K. za organizovanje seminara sa temom „Unapređenje veštine komunikacije zdravstvenih radnika i pacijenata“. Na kraju, navedeno je da će medicinska sestra M.Đ., zbog neadekvatne komunikacije biti pismeno opomenuta.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3]. Jedan od opštih principa ove Konvencije je princip nediskriminacije, koji obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja.[4] Takođe, još jedan od principa Konvencije su najbolji interesi deteta, koji treba da budu od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece.[5] U članu 24. Konvencije, strane ugovornice priznale su pravo deteta na uživanje najvišeg ostvarivog zdravstvenog standarda i na kapacitete za lečenje i rehabilitaciju. Države potpisnice će nastojati da obezbede da nijedno dete ne bude lišeno prava na pristup takvim uslugama zdravstvene zaštite.
• Komitet za prava deteta doneo je i Opšti komentar broj 7 – Ostvarivanje prava prava deteta u ranom detinjstvu,[6] kojim je istaknuta činjenica da su mala deca titulari svih prava iz Konvencije, kao i da je rano detinjstvo period od ključnog značaja za ostvarivanje svih prava. Rano detinjstvo, u smislu ovog dokumenta obuhvata period od rođenja deteta do polaska u školu.
• Ustav Republike Srbije[7] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[8]

• Ustavna zabrana diskriminacije razrađena je Zakonom o zabrani diskriminacije,[9] kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj,[10] a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.[11] Ovim zakonom posebno je zabranjena diskriminacija dece[12]. Između ostalog, zabranjeno je diskriminisati dete prema zdravstvenom stanju.
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti[13] u članu 20. propisuje načelo pravičnosti zdravstvene zaštite, zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvenih usluga po osnovu rase pola, starosti i drugih ličnih svojstava. U članu 25. stav 2. propisano je da dete do navršenih 18 godina ima pravo na najviši mogući standard zdravlja i zdravstvene zaštite.

Analiza navoda iz izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz pritužbu

• Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet analize u ovom postupku jeste utvrđivanje da li je starosno doba maloletnog pacijenta bio odlučijući razlog zbog koga ekipa ZHMP Kragujevac nije izašla na teren, odnosno da li je izvršen akt diskriminacije u postupanju ZHMP Kragujevac prema maloletnom detetu B.J.

• Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesporno je da kritičnom prilikom ekipa ZHMP Kragujevac nije izašla na teren nakon poziva zbog maloletnog deteta B.J. Takođe, nesporno je da je savetnica pacijenata tom prilikom utvrdila propuste u postupanju ZHMP Potrebno je, analizirati da li su propusti na koje je ukazano diskriminatorne prirode.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, izvedene dokaze kao i pravne propise i standarde iz ove oblasti. Analizom činjenica i dokaza, utvrđeno je da se u konkretnom slučaju, suprotno Uputstvu za prijem poziva, na poziv majke maloletnog pacijenta javila medicinska sestra, da se nije konsultovala sa lekarom i da poziv nije razvrstala po stepenu hitnosti. Ova činjenica ukazuje na propuste u oblasti zdravstvene zaštite pacijenata, čak predstavlja opasnost za njihovu bezbednost. Takav način pružanja zdravstvenih usluga je ispod kvaliteta koji je garantovan propisima iz ove oblasti a na koje osiguranici iz obaveznog zdravstvenog osiguranja imaju pravo. Međutim, takva povreda prava nije u nadležnosti ovog državnog organa.

Sa druge strane, iz zapisnika o preslušavanju registrofona – tonskih zapisa utvrđeno je da je u konkretnom slučaju medicinska sestra savetovala da se dete dovede u ZHMP Kragujevac automobilom ili taksijem, navodeći da pedijatar ne izlazi na teren, a zatim i da hitna pomoć ne izlazi na teren zbog dece. U zapisniku se naglašava „dete se nije gušilo jer se čuo plač, pa je na osnovu toga zaključeno da nije životno ugroženo“. Ne ulazeći u to da li je u konkretnom slučaju bilo medicinskih indikacija za izlazak ekipe ZHMP Kragujevac na teren, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti posebnu pažnju dao je analizi izjave medicinske sestre u delu u kome je navela da hitna pomoć ne izlazi na teren zbog dece. U slučaju da je to bio odlučujući razlog zbog koga ZHMP Kragujevac nije poslao ekipu na teren, to bi značilo da je pacijent isključen iz prava na pružanje pomoći na osnovu ličnog svojstva, a takva praksa bi bila diskriminatorna.

• Da bi se u konkretnom slučaju ispitao pravi smisao kao i istinitost tvrdnje medicinske sestre, analizirano je izjašnjenje i priloženi pisani dokazi. Iz izjašnjenja ZHMP Kragujevac, u relevantnom delu, utvrđeno je da je u noći 8. oktobra 2016. godine, zbrinuto 23 dece, a da je u proteklih godinu dana bilo je 632 terenske intervencije zbog dece pacijenata i 8.694 ambulantna pregleda dece.

Dakle, navedeni podaci pružaju dovoljan osnov za zaključak da ZHMP Kragujevac pruža terenske intervencije i deci pacijentima u onim slučajevima, u kojima po proceni Zavoda postoje indikacije za to. Drugim rečima, u slučaju potrebe i urgentnosti, izlazak na teren i zbrinjavanje dece vrše ekipe koje u svom sastavu imaju specijalistu urgentne ili opšte medicine, što je u skladu sa odredbama Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe.[14]

Dalje, iz Klasifikacije poziva po stepenu hitnosti, utvrđeno je, pored ostalog, da konvulzije i gušenja kod dece spadaju u „poziv prvog reda hitnosti“, zbog kojih se na teren izlazi u prvom minutu. Takođe, u iskazu svedoka dr D.Đ., navedeno je da ekipe ZHMP Kragujevac u kojima se nalazi specijalista urgentne medicine ili lekar opšte prakse izlaze na teren za decu prvenstveno u slučaju febrilnih konvulzija, epi napada, hipoglikemije kod dece sa insulin zavisnim dijabetesom tipa 1, ali pre svega kod povređivanja dece, posebno na javnom mestu, predškolskim i školskim ustanovama ili kod kuće, ili usled saobraćajne traume deteta kao pešaka ili saputnika u vozilu. Napomenuo je da ekipe ZHMP Kragujevac ne izlaze na teren radi pregleda i ordiniranja terapije na terenu za decu koja teško dišu usled pogoršanja osnovne bolesti.

Na osnovu navedenog, ne može se zaključiti da postoji diskriminatorna praksa Zavoda za hitnu medicinsku pomoć prema pacijentima deci, uopšteno posmatrajući, imajući u vidu da terenske ekipe izlaze zbog dece kao i zbog odraslih u slučaju hitnosti i životne ugroženosti, a obrazovan je i pedijatrijski odsek u okviru ambulante ZHMP kao viši standard od propisanog.

• Imajući u vidu dosadašnju analizu, ključno pitanje na koje treba odgovoriti je šta je bio osnovni kriterijum odnosno odlučujući razlog zbog koga ekipa ZHMP Kragujevac nije izašla na teren da pruži pomoć maloletnom pacijentu. Uzimajući u obzir izjavu medicinske sestre koja se u konkretnom slučaju javila na poziv, stiče se utisak da je jedini razlog upravo to što je u pitanju pacijent – dete, navodeći da „hitna pomoć ne izlazi na teren zbog dece“. Međutim, iz utvrđenog činjeničnog stanja, i priloženih dokaza o broju terenskih intervencija kada su u pitanju deca pacijenti, kao i uvidom u Klasifikaciju poziva po stepenu hitnosti, nesporno je da ZHMP izlazi na teren zbog dece. Dakle medicinska sestra je u konkretnom slučaju iznela jednu neistinitu tvrdnju, ili je pokušala da pojasni da se tereneske ekipe ZHMP sastoje od lekara specijaliste opšte medicine ili urgentne medicine, budući da važeći propisi ne propisuju postojanje terenskih pedijatrijskih ekipa. Takođe, za utvrđivanje odlučujućeg razloga zbog koga ZHMP nije poslao terensku ekipu značajan je i zapisnih o preslušavanju registrofona – tonskih zapisa od 8. oktobra 2016. godine. U njemu se naglašava da se dete nije gušilo zato što se čuo plač, pa je na osnovu toga utvrđeno da dete nije životno ugroženo. Dakle, medicisnka sestra – dispečerka, je u konkretnom slučaju po svom nahođenju procenila da se ne radi o pozivu sa takvim redom hitnosti koji bi iziskivao slanje ekipe sa specijalistom urgentne ili opšte medicine na teren već je predložila ambulantni pregled deteta, gde bi ga pregledao pedijatar. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ovom prilikom, ne ulazi u pitanje opravdanosti ovakve procene, stručnih znanja dispečerke koja se javila tom prilikom kao ni u pitanje dopuštenosti ovakvog postupanja. Pri tome, odgovornost za ovakve propuste leži najpre na ZHMP Kragujevac kome je u nadležnosti kontrola, organizacija rada i ustanovaljavanje procedura, a zatim na zaposlenima koji postupaju u suprotnosti sa propisima.

• U skladu sa svim navedenim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nalazi da u konkretnom slučaju, odlučujući razlog zbog koga ekipa ZHMP Kragujevac nije izašla na teren ne leži u ličnom svojstvu pacijenta – njegovom starosnom dobu, već u proceni zaposlene u ZHMP Kragujevac koja se tiče medicinskih indikacija i celishodnosti izlaska na teren. Dakle uzrast deteta, kao njegovo lično svojstvo nije u uzročnoj vezi sa neizlaženjem terenske ekipe, odnosno aktom povodom koga je podneta pritužba.

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Republika Srbija usvojila visok standard zdravstvene zaštite dece, na koje se obavezala kako međunarodnim konvencijama tako i domaćim zakonima. U tom smislu izražava zabrinutost, zbog postupanja ZHMP Kragujevac u konkretnom slučaju, budući da se radi o detetu kao posebno osetljivoj i ranjivoj grupaciji. Sve ustanove i institucije, koje dolaze u kontakt sa decom, moraju pokazati veći stepen pažnje od uobičajenog a u konkretnom slučaju ZHMP Kragujevac, pružio je detetu pacijentu uslugu koja je ispod zakonskog standarda pružanja usluga za opštu populaciju.

4. MIŠLJENJE

U postupku koji je sproveden po pritužbi V.S. u ime i uz saglasnost B.J. iz K., protiv ZHMP Kragujevac, nije utvrđeno da je razlog neupućivanja terenske ekipe radi zbrinjavanja maloletnog deteta B.J., lično svojstvo deteta – starosnog doba, odnosno nije utvrđeno da je ZHMP Kragujevac prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97)

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97), član  2.

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97), član 3.

[6] UN, Opšti komentar br. 7, „Ostvarivanje prava deteta u ranom detinjstvu“,  CRC/C/GC/7/rev.1 (2006.)

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[8] Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 21.

[9] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/0), član 2.

[10] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/0), član 6.

[11] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/0), član 7.

[12] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/0), član 22.

[13] („Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zakon, 93/14, 96/15 i 106/15)

[14] (Sl. glasnik RS, br. 43/06, 112/09, 50/10, 79/11, 10/12 – dr. propis, 119/12-dr. propis, 22/13)

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba D.B. protiv škole T. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja