br. 07-00-616/2013-02 datum: 25. 12. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo Aikido udruženje Z. iz B, protiv S. s. i. S, zbog onemogućavanja pristupa informacijama i dokumentima u odgovarajućoj elektronskoj formi, koja je pristupačna za osobe sa oštećenjem vida. U toku postupka je utvrđeno da je S. s. i. S. prilikom obaveštavanja o aktivnostima i radu saveza svim članovima udruženja osoba sa invaliditetom pružao informacije elektronskim putem na isti način, bez uvažavanja specifičnih zahteva i uzimanja u obzir različitih kategorija osoba sa invaliditetom. Postupanje na ovaj način, primenom pravila koje je jednako za sve proizvodi izrazito negativne posledice na članove/članice Aikido udruženja Z, koje u sastavu ima osobe sa oštećenjem vida, kao i na sve druge članove saveza koja se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, kao što je i Klub za sport i rekreaciju slepih i slabovidih lica P. iz P, koje je takođe član S. s. i. S. Saglasno čl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, jednak tretman onih koji se nalaze u nejednakom položaju nije dopušten, izuzev ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Tokom postupka je utvrđeno da nisu postojali opravdani razlozi zbog kojeg se osobama sa oštećenjem vida, koje zbog ovog svog invaliditeta nisu u mogućnosti da dobiju informaciju na uobičajen način, ne dostavljaju informacije u skladu sa specifičnim zahtevima. Poverenica ukazuje da je S. s. i. S, imajući posebno u vidu ciljeve i status ove organizacije, prilikom pružanja informacija bio dužan da vodi računa i uzme u obzir položaj različitih kategorija osoba sa invaliditetom. Poverenica je donela mišljenje da je S. s. i. S. prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, jer nije omogućio pristup informacijama i dokumentima Aikido udruženju Z. u odgovarajućoj elektronskoj formi, koja je pristupačna osobama sa oštećenjem vida i preporučila da preduzme sve neophodne mere kako bi Aikido udruženju Z. kao i svim drugim članovima udruženja osoba sa invaliditetom omogućio pristup informacijama i dokumentima u odgovarajućoj elektronskoj formi, koja je pristupačna osobama sa oštećenjem vida i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih aktivnosti i poslovanja, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo Aikido udruženje Z. iz B, izjavljenom protiv S. s. i. S.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da ovo udruženje nema jednak pristup informacijama kao i ostali članovi saveza, jer S. s. i. S. ne dostavlja dokumenta u odgovarajućoj elektronskoj formi, koja je pristupačna osobama sa oštećenjem vida;
– da je udruženje informacije od S. s. i. S. dobijalo od ostalih članova saveza, ali je zbog ovakvog načina komunikacije udruženje skinuto sa liste, zbog čega nije dobilo poslednja dva obaveštenja;
– da osobe sa oštećenjem vida koriste govorne programe, zbog čega je neophodno da dokument koji im se dostavlja u elektronskoj formi bude (pored PDF formata) i u Word formatu, a S. s. i. S. odbio je da dostavi dokumenta u ovom formatu;
– da je ovakvim postupanjem S. s. i. S. članovima i članicama Aikido udruženja Z. onemogućen pristup informacijama i dokumentima koje savez izdaje.

1.3. Uz pritužbu je dostavljena elektronska prepiska između V. N, zastupnice Aikido udruženja Z. iz B. i S. s. i. S. U dopuni pritužbe od 2. novembra 2013. godine, navedeno je da S. s. i. S.. i dalje vrši diskriminaciju prema osobama sa oštećenjem vida, s obzirom da je ponovo dostavio dokumenta koja im nisu pristupačna.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje S. s. i. S.

1.5. U izjašnjenju M.S, predsednika S. s. i. S, navedeno je:

– da je sporan dokument od 30. maja 2013. godine koji se zove: „Saopštenje predsednika S. s. i. S. povodom zahteva za sazivanje vanredne skupštine S. s. i. S. od strane S. s. i. V.”;
– da je Aikido udruženje Z, čija je predsednica V. N, primljeno u S. s. i. S. 1. juna 2012. godine i to najviše zaslugom M. S, predsednika S. s. i. S, s obzirom da su mnogi članovi tadašnjeg upravnog odbora saveza bili protiv prijema ovog udruženja;
– da je Aikido udruženje Z. postalo punopravni član Saveza, iako nije učestvovalo ni na jednom takmičenju u organizaciji S. s. i. S. u 2012. godini;
– da je obaveza S. s. i. S. da o pojedinim važnim dešavanjima koja se tiču rada saveza i lokalnih organizacija obaveštava članove elektronskim putem ili preporučenom pošiljkom na adresu organizacije, što i čini;
– da u Statutu Aikido udruženja Z. nigde nije navedeno da su članovi ovog udruženja osobe sa oštećenjem vida;
– da S. s. i. S. u svom članstvu ima i Klub za sport i rekreaciju slepih i slabovidih lica „P.” iz P, kome je takođe dokument dostavljen u spornom JPG formatu, ali se niko od članova ovog udruženja nije žalio savezu niti izneo primedbu na format izveštavanja;
– da u trenutku slanja spornog dopisa, Aikido udruženje Z. nije ni bilo član S. s. i. S. za 2013. godinu, s obzirom da nije uplatio obaveznu članarinu do 31. marta 2013. godine, a da im je sporni dokument poslat greškom, po automatizmu, prilikom selektovanja mejl adrese članova iz 2012. godine;
– da je V. N, predsednici Aikido udruženja Z, predsednik saveza dozvolio da uplati članarinu u naknadnom roku, iako nije bio dužan, tako da je Aikido udruženje Z. postalo punopravni član S. s. i. S. tek 3. jula 2013. godine;
– da S. s. i. S. raspolaže sa veoma starom i jedva upotrebljivom računarskom opremom, kao i skenerom koji dokumenta konvertuje isključivo u JPG formatu. Takav slučaj bio je i sa dopisom koji su slali svim članovima saveza, pa i Aikido udruženju Z;
– da je ovaj dokument morao biti skeniran zbog vidljivosti pečata i potpisa, a samim tim i reprodukovan u JPG format, a članovima koji nemaju mejl je dostavljen preporučenom pošiljkom;
– da je udruženju Z. nemoguće poslati bilo kakav materijal putem pošte, s obzirom da se sva pošiljka koja se dostavlja na adresu sedišta udruženja, […] vraća sa naznakom pošte „obavešten – nije podigao pošiljku”;
– da dokument nije mogao biti poslat u Wordu i iz razloga što pojedinci unutar samog saveza zloupotrebljavaju svaki dokument poslat u Wordu, prepravljajući ga i kao takav objavljuju na društvenim mrežama, što kasnije stvara iskrivljenu sliku o radu S. s. i. S;
– da S. s. i. S. trenutno trpi diskriminaciju od strane pojedinaca iz nadležnog Ministarstva, o čemu je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i obavešten dopisom br. 192/13 od 14. maja 2013. godine;
– da S. s. i. S. nije, niti će i jednim svojim postupkom ugroziti bilo koje pravo osoba sa invaliditetom, jer je upravo cilj ovog saveza da pomaže razvoju i društvenoj inkluziji osoba sa invaliditetom.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljen dokaz o uplati članarine Aikido udruženja Z, S. s. i. S. od 3. jula 2013. godine i fotokopija povratnice o vraćenoj pošiljci od 31. januara 2013. godine, koju je S. s. i. S. uputio Aikido udruženju Z. sa naznakom pošte „obevešten – nije podigao pošiljku.”

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Iz elektronske prepiske koju je V. N, predsednica Aikido udruženja Z, uputila na mejl adresu S. s. i. S. 4. septembra 2013. godine, utvrđeno je da je predmet ovog dopisa bila molba za prilagođavanje dokumenata u Wordu, s obzirom da je osobama sa oštećenjem vida pristup informacijama dostupan jedino u ovoj formi, zbog govornog programa koji koriste. Utvrđeno je, takođe, da je S. s. i. S, u odgovoru na ovaj dopis naveo da je dokument koji se zahteva iz 2013. godine, da je još uvek u postupku, uz napomenu da i neće biti dostavljen, jer nije u nadležnosti Nadzornog odbora ovakva vrsta dokumentacije.

2.2. Iz dopisa koji je S. s. i. S. elektronskim poštom uputio na mejl adresu Aikido udruženja Z. 16. oktobra 2013. godine utvrđeno je da su udruženju dostavljena tri dokumenta za vanrednu skupštinu S. s. i. S. u PDF formatu, i to: poziv za vanrednu izbornu sednicu Skupštine S. s. i. S. za 7. novembar 2013. godine, zatim spisak delegata – verifikovanih organizacija na vanrednoj skupštini i evidencioni list.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , čiji je cilj da unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva . Ratifikacijom ove Konvencije, Republika Srbija se obavezala, između ostalog i da se uzdržava od svih postupaka ili praksi koji nisu u skladu sa Konvencijom, kao i da obezbedi da državni organi i institucije deluju u skladu sa Konvencijom .” Članom 8. tačka 2. ove Konvencije propisano je pravo osoba sa invaliditetom na pristupačnost i informacije, odnosno „promovisanje pristupačnosti osoba sa invaliditetom novih informacionih i komunikacijskih tehnologija i sistema, uključujući internet.” Takođe, standardna pravila UN za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom propisuju da države treba da razviju strategiju koja će informativne službe i dokumentaciju učiniti dostupnom raznim grupama osoba sa invaliditetom. Brajevo pismo, snimljene trake, velika štampana slova i ostale prikladne tehnologije treba koristiti kako bi se licima sa oštećenim vidom omogućio pristup pisanim informacijama i dokumentaciji. Iako ova pravila nisu obavezujuća, podrazumevaju snažno moralno i političko zalaganje države u preduzimanju akcija za izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom i upućuju na važna načela odgovornosti, akcije i saradnje.

3.4. Univerzalna deklaracija u ljudskim pravima u čl. 19. propisuje da svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, kao i pravo da traži, prima i šira obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava u čl. 10. propisuje pravo na slobodu izražavanja, koje uključuje i primanje i saopštavanje informacija i ideja.

3.5. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zasniva se na načelima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, poštovanju ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve oblasti društvenog života na ravnopravnoj osnovi, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve procese odlučivanja o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza. Odredbom čl. 13. ovog zakona zabranjena je diskriminacija na osnovu invaliditeta u i pogledu dostupnosti usluga, pri čemu se pod uslugom u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koju uz naknadu ili bez nje pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja (st. 2).

Analiza navoda iz izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz pritužbu

3.7. Iz navoda iz izjašnjenja utvrđeno je da dokument od 30. maja 2013. godine, koji S. s. i. S. navodi kao „sporan”, Aikido udruženju Z. nije dostavljen u formi koja je pristupačna osobama sa oštećenjem vida. Takođe, iz dokaza dostavljenih uz dopunu pritužbe utvrđeno je i da dokumenta koja je S. s. i. S. elektronskim putem dostavio ovom udruženju 16. oktobra 2013. godine, povodom vanredne izborne skupštine S. s. i. S. nisu dostavljena na način koji je pristupačan osobama sa oštećenjem vida, jer su u PDF formatu. Iz ovoga se može zaključiti da S. s. i. S. prilikom obaveštavanja svojih članova o aktivnostima koji se tiču rada Saveza, nije dostavio dokumenta i pružio informacije elektronskim putem na način koji je pristupačan osobama sa oštećenjem vida.

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno ispitati da li je dostavljanjem dokumenata Aikido udruženju Z., na isti način kao i svim ostalim članovima, S. s. i. S. izvršio akt diskriminacije.

3.9. S. s. i. S. je, saglasno čl. 1. Statuta, dobrovoljna, nevladina, nepolitična i neprofitna asocijacija klubova i organizacija za sport i fizičku kulturu osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji na svim nivoima njihovog organizovanja (opštinski, međuopštinski, gradski, regionalni, okružni i pokrajinski) koji se udružuju u Savez radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i interesa. Savez je jedina organizacija u sportu i fizičkoj kulturi osoba sa invaliditetom koja deluje na teritoriji republike Srbije. Uvidom u internet prezentaciju S. s. i. S. utvrđeno je da su članovi S. s. i. S. 51 udruženje/organizacija sa teritorije Republike Srbije, čiji su članovi/članice osobe sa invaliditetom iz različitih organizacija osoba sa paraplegijom, osobe sa cerebralnom paralizom, osobe sa distrofijom, osobe sa oštećenjem vida, osobe sa oštećenjem sluha i dr, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre.

3.10. Poverenica najpre ukazuje da je, saglasno čl. 6. i 7. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno imati u vidu da za razliku od neposredne diskriminacije, kod koje je već na prvi pogled vidljivo da je razlikovanje, odnosno, dovođenje u nepovoljniji položaj zasnovano neposredno na ličnom svojstvu, kod posredne diskriminacije ovo razlikovanje nije uvek očigledno. Naime, koncept posredne diskriminacije zasniva se na ideji da prema licima koji se nalaze u različitoj poziciji, treba postupati različito, u onoj meri u kojoj je to nužno da bi im se omogućio jednak pristup društvenim dobrima i jednake mogućnosti za uživanje prava i sloboda. U skladu sa ovom idejom, prilikom propisivanja određenog pravila, postavljanja kriterijuma i/ili uslova koji važe za sve, treba uzeti u obzir poziciju koju određene grupe lica imaju zbog nekih svojih ličnih svojstava. Ako bi se to zanemarilo, onda bi to pravilo, kriterijum i/ili uslov bilo diskriminatorno, jer u odnosu na neke grupe proizvodi izrazito nepovoljnije dejstvo. Dakle, kod posredne diskriminacije se naizgled neutralno pravilo primenjuje jednako prema svima, ali se upravo zbog jednake primene pravila određena lice ili grupa lica, na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, stavljaju u nepovoljniji položaj, u odnosu na sve druge koji to svojstvo nemaju.

3.11. Nesporno je da se u pogledu dostupnosti informacija elektronskim putem, udruženja osoba sa invaliditetom, čiji su članovi/članice osobe sa oštećenjem vida, upravo zbog ove vrste invaliditeta, nalaze u bitno različitoj situaciji u odnosu na ostala udruženja, čiji su članovi/članice osobe sa nekom drugom vrstom invaliditeta.

3.12. U cilju utvrđivanja da li je u konkretnom slučaju došlo do posredne diskriminacije, neophodno je utvrditi koje se pravilo primenjuje prilikom dostavljanja informacija o aktivnostima i radu S. s. i. S, kao i kako se primena ovog pravila odražava na Aikido udruženje Z, čiji su članovi/članice osobe sa oštećenjem vida, odnosno, kakve su posledice primene tog pravila. U toku postupka je utvrđeno da se informacije koje se tiču rada S. s. i. S. svim udruženjima osoba sa invaliditetom, koja su članovi saveza, dostavljaju na isti način, bez uvažavanja različitosti među organizacijama i članstvom. Ovo je potvrđeno i u izjašnjenju na pritužbu u kojem Sportski savez navodi da se o dešavanjima koja se tiču rada saveza „organizacije obaveštavaju putem elektronske pošte ili preporučenom pošiljkom na adresu organizacije, onim članovima koji nemaju mejl adresu”. U izjašnjenju je takođe potvrđeno da dokument koji se dostavlja elektronskim putem, najpre mora biti skeniran, zbog vidljivosti pečata i potpisa, a samim tim i reprodukovan u JPG formatu, dok su svi kasniji dopisi poslati u PDF formatu. Dakle, može se zaključiti da je pružanje informacija i dostavljanje dokumenata elektronskom poštom na mejl adrese organizacija, isto za sve članove saveza. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da upravo primena ovog pravila, koje je jednako za sve, proizvodi izrazito negativne posledice na članove i članice Aikido udruženja Z., koje u sastavu ima osobe sa oštećenjem vida, kao i na sve druge članove saveza koja se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji (npr. Klub za sport i rekreaciju slepih i slabovidih lica „P.” iz P.).

3.13. Dalje je bilo potrebno ispitati da li je dopušteno da osobe sa oštećenjem vida, prilikom pružanja informacija elektronskim putem od S. s. i. S, budu tretirane jednako kao sve ostale osobe koje imaju drugu vrstu invaliditeta. Saglasno čl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, jednak tretman onih koji se nalaze u nejednakom položaju nije dopušten, izuzev ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

3.14. Podnosilac pritužbe je činjenicama koje je naveo i dokazima koje je priložio, akt diskriminacije učinio verovatnim, a saglasno čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, na S. s. i. S. leži teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do diskriminacije. To podrazumeva, s obzirom da je u pitanju posredna diskriminacija, da S. s. i. S. treba da dokaže da postoji objektivno i razumno opravdanje za jednak tretman u pružanju informacija za sve članove, uprkos tome što neki imaju specifične zahteve u pogledu dostupnosti informacija, a to znači dokazivanje: 1) da se jednakim tretmanom ostvaruje zakonit cilj i 2) da su sredstva za postizanje toga cilja primerena i nužna.

3.15. Iako u izjašnjenju S. s. i. S. nije izričito navedeno koji je cilj jednakog tretmana svih članova u pogledu pružanja informacija elektronskim putem, može se zaključiti da je S. s. i. S. postupao na ovaj način iz razloga moguće zloupotrebe dokumenata koja se dostavljaju u word formatu, odnosno, kako je izjašnjenju navedeno da „pojedinci unutar samog saveza zloupotrebljavaju dokument poslat u wordu, prepravljajući ga i takav objavljuju na društvenim mrežama, što kasnije stvara iskrivljenu sliku o radu S. s. i. S.” Iako su prihvatljivi navodi S. s. i. S. da dokument u word formatu može biti predmet zloupotrebe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da pozivanje na mogućnost zloupotrebe prava ne može biti opravdanje da se grupi lica uskraćuju određena prava. Pored toga, ukoliko su lica unutar samog saveza „prepravljala dokumenta u wordu” S. s. i. S. je mogao i bio dužan da za ovakvo postupanje, koje je zabranjeno i protivpravno, preduzme odgovarajuće mere, kako bi sprečio moguće zloupotrebe.

3.16. S. s. i. S. u izjašnjenju navodi da je njegova obaveza da o pojedinim važnim aktivnostima koja se tiču rada Saveza, sve lokalne organizacije i članice obaveštava elektronskim putem ili preporučenom pošiljkom za organizacije koje nemaju mejl, pri čemu su sva dokumenta koja se dostavljaju elektronskim putem u JPG ili PDF formatu. Takođe, S. s. i. S. ukazuje na tehničke teškoće, navodeći da je računarska oprema „stara i jedva upotrebljiva, kao i da „i u slučaju da je tehnički postojala mogućnost nije bio dužan da predsednici Aikido udruženja Z. dostavi dokument u traženom formatu”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su ovakvi navodi neprihvatljivi, a okolnosti koje ukazuju na tehničke teškoće ne mogu se smatrati opravdanim razlogom zbog kojeg se osobama sa oštećenjem vida, koje zbog ovog svog invaliditeta nisu u mogućnosti da prime informaciju na uobičajen način, ne dostavljaju informacije u skladu sa specifičnim zahtevima. Ovo posebno ako se ima u vidu da je dokument u Word formatu, koji ga čini dostupnim osobama sa oštećenjem vida, moguće izraditi na svakom računaru sa standardnim programom. Poverenica ukazuje da je S. s. i. S, imajući posebno u vidu ciljeve i status ove organizacije, bio dužan da prilikom pružanja informacija vodi računa i uzme u obzir različite kategorije osoba sa invaliditetom koje su članovi i članice udruženja u sastavu saveza. Pored toga, odredbom člana 8. Statuta S. s. i. S. zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica u ingerenciji saveza i članova saveza, s obzirom na neko lično svojstvo, status, opredeljenje ili uverenje, u skladu sa zakonom.

3.17. Povodom navoda S. s. i. S. da Aikido udruženja Z. nije izvršilo obavezu uplate članarine u određenom roku, Poverenica ukazuje da ove okolnosti nisu od značaja za odlučivanje u konkretnom slučaju. Kao što je navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nadležan je za suzbijanje svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanje ravnopravnosti u društvenim odnosima. Stoga je u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti samo utvrđivanje da li je došlo do povrede antidiskriminacionih propisa, dok procenjivanje da li udruženje izvršava obaveze prema savezu i redovno uplaćuje obaveznu članarinu ne spada u nadležnosti Poverenika. Pored toga, ukoliko Aikido udruženje Z. ovu obavezu prema savezu nije izvršilo u propisanom roku, Sportski savez je u skladu sa svojim nadležnostima imao na raspolaganju mehanizme kojima bi iznašao rešenje za ovakvo postupanje.

3.18. U skladu sa svim navedenim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da nema objektivnog i razumnog opravdanja da S. s. i. S. ne pruži informacije elektronskim putem udruženjima koja u svom članstvu imaju osobe sa oštećenjem vida, u odgovarajućoj elektronskoj formi koja im je pristupačna. Poverenica je mišljenja da nije prihvatljivo da se određenim kategorijama osoba sa invaliditetom, u ovom slučaju osobama sa oštećenjem vida, informacije pružaju na isti način kao i ostalim kategorijama osoba sa invaliditetom, koje u pogledu dostupnosti informacija nemaju specifične zahteve.

4. MIŠLjENjE

S. s. i. S. nije omogućio pristup informacijama i dokumentima Aikido udruženju Z. u odgovarajućoj elektronskoj formi, koja je pristupačna osobama sa oštećenjem vida, čime je prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje S. s. i. S. da:

5.1. Preduzme sve neophodne radnje i mere kako bi Aikido udruženju Z, kao i svim drugim svojim članovima koji imaju u članstvu osobe sa oštećenjem vida, omogućio pristup informacijama i dokumentima u odgovarajućoj elektronskoj formi, koja je pristupačna osobama sa oštećenjem vida.

5.2. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih aktivnosti i nadležnosti, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

Potrebno je da S. s. i. S. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko S. s. i. S. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba Aikido udruženja Z. protiv S. s. i. S. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti informisanja i pružanja usluga