del. br. 715 datum: 7. 6. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS”, br. 22/09) povodom pritužbe A. S. M. iz N, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi

MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi A. S. M. iz N. protiv „H. A. A. B.” a. d. B, povodom premeštaja podnositeljke pritužbe na drugo radno mesto i ponude za sporazumni prekid radnog odnosa, nije utvrđeno da je „H. A. A. B.” a. d. B. izvršila akt diskriminacije na osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa, pa se postupanje „H. A. A. B.” a. d. B. ne može kvalifikovati kao diskriminatorno.

O b r a z l o ž e nj e

A. S. M. iz N. podnela je pritužbu 12. januara 2012. godine, a dopunu pritužbe 8. marta 2012. godine protiv poslodavca, „H. A. A. B.” a. d. B. Podnositeljka pritužbe smatra da je premeštena na drugo radno mesto i da joj je ponuđen sporazumni raskid radnog odnosa zbog odlaska na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. U pritužbi i dopuni pritužbe, pored ostalog, navedeno je sledeće:

– da se pre odlaska na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta nalazila na radnom mestu stručne saradnice u Odeljenju finansijske analize filijale u N;
– da je još uvek na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, koje traje do 30. maja 2012. godine;
– da joj je tokom trajanja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, uručen Aneks 3 ugovora o radu, koji nije promenio njenu dotadašnju poziciju u banci;
– da joj je 23. decembra 2011. godine pretpostavljena J. K. ponudila da potpiše sporazumni prekid radnog odnosa koji bi važio od trenutka kada se vrati sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, a da ukoliko ne potpiše, postoji mogućnost da će biti proglašena tehnološkim viškom;
– da su, nakon što je odbila da potpiše sporazumni prekid radnog odnosa, iz banke usledili veliki pritisci, da su je učestalo zvali i nagovarali da potpiše sporazumni prekid radnog odnosa, a da je sve kulminiralo pretnjom J. K. da će dobiti rešenje sa konkretnim datumom prestanka radnog odnosa i pre isteka bolovanja;
– da joj je nakon toga uručen Aneks 4 ugovora o radu od 23. januara 2012. godine, kojim se premešta na radno mesto saradnice za finansijsku analizu u Odeljenju za procenu rizika i restrukturiranje nestandardnih zahteva;
– da prema sistematizaciji za njeno prethodno radno mesto nije smanjen broj izvršilaca, te smatra da je neopravdano dobila premeštaj;
– da smatra da je diskriminisana na osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa.

Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavljen je: Aneks 3 ugovora o radu br. 27456/99 od 14. oktobra 2011. godine, Aneks 4 ugovora o radu br. 27456/99 od 23. januara 2012. godine, Aneks 5 ugovora o radu br. 10001/12-435 od 30. marta 2012. godine, sporazum o prestanku radnog odnosa br. 39410-21/11 od 29. decembra 2011. godine, dopis Odeljenja za ljudske resurse od 19. januara 2012. godine, rešenje o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva Sekretarijata za socijalnu zaštitu br. 132-7778/2011-XIX-03 od 18. avgusta 2011. godine, kopiju radne knjižice i izveštaj lekara opšte prakse o zdravstvenom stanju podnositeljke pritužbe i njene maloletne ćerke.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

M. Š, direktorka Odeljenja ljudskih resursa, u odsustvu V. E. (W. E.), predsednika Upravnog odbora „H. A. A. B.” a. d. B dostavila je izjašnjenje, u kojem je navedeno:

– da se u radnom odnosu u banci nalazi ukupno 819 lica od čega je 578 žena, što čini 70,6 %;
– da je u poslednje dve godine porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta koristilo 166 zaposlenih žena, dok je 19 zaposlenih koristilo i odsustvo zbog posebne nege deteta, a devet zaposlenih radnica je koristilo odsustvo u trajanju od dve godine po osnovu nege trećeg i svakog narednog deteta;
– da je u poslednjih šest meseci ukupno 103 zaposlenih potpisalo sporazumni prestanak radnog odnosa, od toga je 59 (57,3 %) žena;

– da je procenat porodilja među potpisnicama sporazumnog prestanka radnog odnosa (16,9 %) znatno manji u odnosu na porodilje koje su ostale u radnom odnosu (28,7 %);
– da je od ukupno 166 porodilja, njih 156 ostalo da radi u banci i nakon usvajanja novog pravilnika o unutrašnjoj organizaciji;
– da u ovom slučaju ne može biti reči o diskriminaciji jer je procenat učešća žena u kategoriji zaposlenih, veći od procenta žena koje su prekinule radni odnos sporazumom;
– da se među zaposlenima kojima radni odnos treba da prestane sporazumnim putem, nalazi 10 žena koje su u poslednje dve godine koristile porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta;
– da je u slučaju A. S. M, ponuda za sporazumni prestanak radnog odnosa bila uslovljena donošenjem novog pravilnika, a ne činjenicom da je na porodiljskom odsustvu;
– da su joj aneksi 3 i 4 ugovora o radu ponuđeni u skladu sa izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;
– da je na novom radnom mestu zarada podnositeljke pritužbe nepromenjena, kao i da su za to radno mesto propisani isti stepen i vrsta stručne spreme kao za prethodno radno mesto;
– da se A. S. M. po ovom pitanju obraćala Inspektoratu rada i Viktimološkom društvu Srbije, te da je Inspektorat rada nakon izvršene kontrole konstatovao da nije došlo do povrede prava iz radnog odnosa i da je postupanje banke bilo u skladu sa zakonom;
– da ne postoji konkretan osnov da se zahteva zaštita od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, već je to još jedan pokušaj podnositeljke pritužbe da izvrši pritisak na banku;
– da je jasno da je pritužba neosnovana i predlažu da se konstatuje da nije došlo do povrede prava, shodno čl. 39. Zakona o zabrani diskriminacije.

Uz izjašnjenje, „H. A. A. B.” a. d. B dostavila je: Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta br. 30824-1/11 od 30. septembra 2011. godine, Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji br. 1264-1/12 od 16. januara 2012. godine, zahtev članovima izvršnog odbora sa obrazloženjem za usvajanje Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji od 14. decembra 2011. godine, ponuda za zaključenje Aneksa 3 ugovora o radu br. 30843-44a/11 od 14. oktobra 2011. godine, ponuda za zaključenje Aneksa 4 ugovora o radu br. 02158a/12 od 23. januara 2012. godine, zapisnik Inspektorata za rad grada Beograda br. 117-00-149/2012-04 od 31. januara 2012. godine, dopis Viktimološkog društva od 16. januara 2012. godine i odgovor banke na dopis Viktimološkog društva od 19. januara 2012. godine.

Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode podnositeljke pritužbe i navode iz izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Uvidom u dokaze dostavljene u toku postupka utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe pre odlaska na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta radila na radnom mestu stručne saradnice u Odeljenju finansijske analize filijale u N.

Uvidom u rešenje o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva Sekretarijata za socijalnu zaštitu br. 132-7778/2011-XIX-03 od 18. avgusta 2011. godine, utvrđeno je da se podnositeljka pritužbe od 1. juna 2011. godine nalazi na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, koje traje do 30. maja 2012. godine.

Uvidom u Aneks 3 ugovora o radu br. 30843-44a/11 od 14. oktobra 2011. godine, utvrđeno je da primenom ovog aneksa nije došlo do promene i položaja radnog mesta podnositeljke pritužbe. Uvidom u Aneks 4 ugovora o radu br. 02158a/12 od 23. januara 2012. godine, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe premeštena na radno mesto saradnice za finansijsku analizu u Odeljenju za procenu rizika i restrukturiranje nestandardnih zahteva, filijale u N, kao i da je u obrazloženju za premeštaj navedeno usklađivanje naziva pozicija i opisa radnih mesta koji su ustanovljeni novim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji. Uvidom u Aneks 5 ugovora o radu br. 10001/12-435 od 30. marta 2012. godine, utvrđeno je da se zbog potreba racionalizacije troškova dosadašnja zarada zaposlenih, koja je utvrđena pojedinačnim ugovorima o radu, smanjuje za iznos od 5%.

Uvidom u dokaze dostavljene uz izjašnjenje, utvrđeno je da je donet Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji br. 1264-1/12 od 16. januara 2012. godine, na osnovu kojeg je došlo do izmene u nazivima, pozicijama i opisima radnih mesta.

Uvidom u predlog sporazuma o prekidu radnog odnosa br. 39410-21/11 od 29. decembra 2011. godine, utvrđeno je da su ovim sporazumom uređena prava i obaveze strana u sporazumu, kao i ponuda poslodavca da isplati stimulativnu otpremninu podnositeljki pritužbe.

Uvidom u dopis Odeljenja za ljudske resurse, utvrđeno je da podnositeljka pritužbe obaveštena da zaposlenima nije nametnuta obaveza potpisivanja sporazumnog prekida radnog odnosa, kao i da se njen radni status neće menjati ukoliko odbije da potpiše sporazum. Pored toga, obaveštena je i da poslodavac, u trenutnoj situaciji, ne može da ponudi veću otpremninu od ponuđene, kao i da podnositeljki pritužbe ne može da otpiše dug po osnovu kredita. Takođe, iz sadržine dopisa utvrđeno je da banka nije u mogućnosti da garantuje da li će biti nekih promena u organizacionoj strukturi, ali da će, ukoliko do promena dođe, prilikom donošenja odluka koje se tiču radnog statusa poštovati zakonom propisani postupak.

Uvidom u podatke iz radne knjižice A. S. M, utvrđeno je da podnositeljka pritužbe ima diplomu Ekonomskog fakulteta u N., sedmi stepen stručne spreme, kao i da se prvi put zaposlila 2. marta 2005. godine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u toku postupka dostavljena i druga dokumentacija, ali da nije od značaja za odlučivanje u ovom predmetu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06) u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u članu 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako u čl. 16. st. 1. propisana zabrana diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje istupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Takođe, relevantna je i odredba čl. 20 kojom je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ukoliko se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno, načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je činjenične navode iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi ispitala da li je u konkretnom slučaju poslodavac „H. A. A. B.” a. d. B, različito tretirao A. S. M. u odnosu na druge zaposlene, zbog činjenice da je koristila pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta.

U toku postupka je utvrđeno da je podnositeljka pritužbe pre odlaska na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta radila na radnom mestu stručne saradnice u Odeljenju finansijske analize filijale u N, da je potpisala Aneks 3 ugovora u radu, kojim nije promenjen njen položaj kod poslodavca, odnosno, da je u opisu posla navedeno da je za ovo radno mesto neophodna visoka stručna sprema i radno iskustvo od dve godine.

Utvrđeno je i da je tokom trajanja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, Aneksom 4 ugovora o radu podnositeljka pritužbe premeštena na radno mesto saradnice za finansijsku analizu u Odeljenju za procenu rizika i restrukturiranje nestandardnih zahteva filijale u N. U opisu posla za ovo radno mesto navedeno je da je za ovo radno mesto neophodna kvalifikacija srednja, viša i visoka stručna sprema, dok radno iskustvo nije potrebno.

Iz Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji br. 1264-1/12 od 16. januara 2012. godine, utvrđeno je da je došlo do promena u unutrašnjoj organizaciji poslodavca, kao i da je formiran Sektor za upravljanje rizikom u poslovima sa stanovništvom.

U pogledu tvrdnji podnositeljke pritužbe da joj je ponuđen sporazumni raskid radnog odnosa i da je premeštena na drugo radno mesto zbog toga što je koristila porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, u pritužbi i tokom postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili ili opovrgli ove navode i postojanje uzročno posledične veze sa ličnim svojstvom – polom, bračnim i porodičnim statusom.

Naime, Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05 i 54/09) u čl. 171. st. 1. propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, radi premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada.

Imajući u vidu činjenicu da je kod poslodavca došlo do promena u unutrašnjoj organizaciji, kao i da A. S. M, sa sedmim stepenom stručne spreme i sedam godina radnog iskustva, ispunjava uslove potrebne za radno mesto na koje je raspoređena, može se zaključiti da je poslodavac premestio na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima prema stečenim kvalifikacijama. Kako poslodavac ima zakonsku mogućnost da premesti zaposlenog na drugo radno mesto zbog potreba bolje organizacije posla, a imajući u vidu da je podnositeljka pritužbe premeštena na radno mesto koje odgovara njenim kvalifikacijama, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se ne može zaključiti da je premeštaj na drugo radno mesto bio zasnovan na bilo kom ličnom svojstvu podnositeljke pritužbe.

Potpisivanje Aneksa 5 ugovora o radu, kojim se na osnovu odluke Izvršnog odbora „H. A. A. B.” a. d. B br. 09040/12 od 23. marta 2012. godine zaposlenima smanjuje zarada za iznos od 5% na zarade utvrđene ugovorima o radu, nije dovelo do nejednakog tretmana podnositeljke pritužbe, imajući u vidu da se odluka o smanjenju zarada odnosi na sve zaposlene u banci.

Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je podatke iz izjašnjenja o zaposlenim radnicama koje su koristile porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta – od ukupno 166 zaposlenih koje su koristile ovo odsustvo, deset više nije u radnom odnosu, a 156 zaposlenih koje su ostale u radnom odnosu. Nadalje, među zaposlenima kojima radni odnos treba da prestane sporazumnim putem ima 10 žena koje su u poslednje dve godine koristile porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta. Imajući u vidu ove podatke, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da se ne može zaključiti da postoji diskriminatorna praksa poslodavca, odnosno, da nema dokaza da su ponude za sporazumni prekid radnog odnosa motivisane korišćenjem porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

U odnosu na navode podnositeljke pritužbe da su joj upućene pretnje otkazom ugovora o radu ukoliko ne potpiše sporazumni prekid radnog odnosa, Poverenica konstatuje da se iz dopisa Odeljenja za ljudske resurse ne može zaključiti da je A. S. M. upućena pretnja, imajući u vidu da je ovaj dopis bio odgovor na dopis podnositeljke pritužbe, da je sadržao obaveštenje o mogućnostima koje su zakonom propisane, uz informaciju da se zaposlenima ne može garantovati da neće biti organizacionih promena kod poslodavca.

Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da nije utvrđeno da je poslodavac „H. A. A. B.” a. d. B, različito tretirao podnositeljku pritužbe na osnovu njenih ličnih svojstava – pola i bračnog i porodičnog statusa.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na činjenicu da je diskriminacija žena u sferi radnih odnosa i zapošljavanja prilično raširena, posebno kada je u pitanju trudnoća i ostvarivanje prava u vezi sa porodiljskim odsustvom i odsustvom sa rada radi nege deteta, i u isto vreme izražava zadovoljstvo zato što nije utvrđeno da postoji diskriminatorna praksa poslodavca prema zaposlenim radnicama koje su koristile ova prava.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da nije utvrđeno da je „H. A. A. B.” a. d. B izvršila akt diskriminacije na osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba A. S. M. protiv N. A. A. V. zbog diskriminacije na osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja