del. br. 021-02-37/2013-02 datum: 15. 8. 2013.
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
IVICA DAČIĆ, predsednik Vlade RS
11000 BEOGRAD
Nemanjina br. 11
Poštovani gospodine Dačiću,
Na osnovu saznanja iz medija da je započeo proces rekonstrukcije Vlade Republike Srbije, slobodna sam da ukažem na potrebu da se prilikom imenovanja novih ministara vodi računa o ravnomernoj zastupljenosti polova. Kao što Vam je poznato, Srbija je proteklih godina učinila značajne korake na planu povećanja učešća žena u političkom i javnom životu, razumevajući da je ravnopravno i ravnomerno učestvovanje muškaraca i žena u odlučivanju jedna od osnovnih evropskih vrednosti i temelja demokratije, da pospešuje transparentnost u donošenju odluka, povećava nivo odgovornosti i obezbeđuje pravedniju raspodelu uticaja u društvu, čime se ubrzava proces modernizacije i demokratizacije društva i sveukupan društveni razvoj. U sastavu Vlade Republike Srbije na čijem ste čelu, žene su do sada činile 26%, što je najveći procenat žena u odnosu na sve prethodne vlade. Zahvaljujući izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, među narodnim poslanicima su 82 žene (32,8%).
Nadajući se da će dostignuti rezultati biti očuvani i unapređeni, slobodna sam da ukažem na ključne međunarodne i domaće akte koji uređuju ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog života.
Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje obavezu države da u svim oblastima, posebno u političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, preduzima odgovarajuće mere kako bi obezbedila potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda, ravnopravno sa muškarcima. Članom 7. Konvencije određeno je da države članice preduzimaju sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena u političkom i javnom životu, a posebno su dužne da obezbede da pod jednakim uslovima žene glasaju na svim izborima i budu birane u sva tela koja se biraju putem javnih izbora, kao i da učestvuju u kreiranju i sprovođenju vladine politike i da zauzimaju rukovodeće položaje i obavljaju sve javne funkcije na svim nivoima vlasti. Obaveza da se ženama obezbedi ravnopravni pristup i puno učešće u strukturama moći i odlučivanja, regulisana je i Pekinškom deklaracijom i Platformom za akciju iz 1995. godine, u kojima se navodi da je osnaženje i unapređenje društvenog, ekonomskog i političkog statusa žena od osnovne važnosti za postizanje odgovorne i transparentne vlasti, te da nizak procenat žena među ekonomskim i političkim organima koji odlučuju na lokalnom, državnom, regionalnom i međunarodnom nivou održava strukturalne barijere i nemogućnost pristupa, koje se moraju rešavati putem afirmativnih mera. Takođe, relevantni su i Milenijumski ciljevi razvoja iz 2006. godine, prema kojima je jedan od postavljenih ciljeva, koje treba ostvariti do 2015. godine, povećanje zastupljenosti žena na svim nivoima političkog odlučivanja na najmanje 30 %.
Od značaja su i brojna dokumenta Saveta Evrope i organa Evropske unije: Rezolucija o uravnoteženom učešću muškaraca i žena u odlučivanju (1995), Rezolucija Evropskog parlamenta o ženama u odlučivanju (2000), Rezolucija Evropskog parlamenta o ženama u međunarodnoj politici (2006), Rezolucija Saveta Evrope 95/c 168/02 (1995), Preporuka o uravnoteženom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju (2003) i dr.
Ustav Republike Srbije u čl. 21. propisuje zabranju diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i pol, a u čl. 15. propisuje da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Zakonom o ravnopravnosti polova iz 2009. godine u čl. 2. st. 1. propisano je da ravnopravnost polova podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog života, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije i zakonima, dok je čl. 3. st. 2. propisano da politika jednakih mogućnosti podrazumeva ravnopravno učešće polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na položaj žena i muškaraca. Nadalje, čl. 37. određeno je, između ostalog, da se ravnopravnost polova obezbeđuje i prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti, finansijske i druge institucije.
Podsetiću da je Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (2009 – 2015), kao jedan od strateških ciljeva, utvrđeno ostvarivanje prava žena da ravnomerno sa muškarcima učestvuju u odlučivanju, a za ostvarivanje ovog cilja predviđeno je preduzimanje mera kako bi se dosledno sprovelo pravo na učešće manje zastupljenog pola u svim strukturama predstavničkih tela (t. 4.1.1), i to sa najmanje 30% u početnoj fazi, a sa 40% učešća, što spada u standarde EU, do kraja primene strategije. Takođe, u strategiji se navodi da bi u cilju obezbeđivanja ravnopravnog i ravnomernog uticaja žena na odlučivanje, čime bi se na bolji način zastupali posebni ženski interesi, nije dovoljno imati odgovarajući broj žena u predstavničkim telima, nego je potrebno da učestvuju i u izvršnoj vlasti (t. 4.1.2).
Iako važećim propisima, nažalost, nije utvrđena kvota za manje zastupljeni pol u najvišem organu izvršne vlasti, nadam se i očekujem da ćete iskoristiti sva svoja ovlašćenja i obezbediti da u rekonstruisanoj Vladi bude dovoljan broj žena, u skladu sa principom rodne ravnopravnosti.
S iskrenim uvažavanjem,
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Preporuka Vladi Republike Srbije 
